Ovo je kao igra gluvih telefona.

Evo o čemu se radi. BDP raste tako kako raste, ali i stopa zaduživanja raste. Rast stope zaduživanja je mnogo veći od rasta BDP tako da se stvara nikad nadoknadiv gubitak. I pored rasta BDP, na temelju zaduživanja, a ne na temelju realnog dohodka stvara se katastrofalan jaz sa katasrofalnim posledicama.

Prema tome, jedan izdvojen pokazatelj bez drugih, barem tog jednog stope zaduživanja, zaista ne vredi ništa da bi se negirala nezadrživa propast liberalne privrede.

Niko od pomenutih subjekata uprkost navodnom porastu BDP ne može da izmiri dugove nikako od BDP-a. E od čega će ga izmiriti, ako ne od BDP-a? Znači spirala zaduživanja se nastavlja i vodi gde?
U blagostanje i napredak ili bankrot i katastrofu.

Autor zaboravlja da postoji i treci put, koji nije ideoloski porazen, a dao je superiorne ekonomske rezultate: fasizam.




Jedino ako i fasiste smatrate levicarima?

Jer fasisti su dramaticno povecali intervenciju drzave, transfere i socijalna davanja za siromasne. Npr, 1930-e godine je samo 7% italijanskog budzeta islo na socijalu, dok su fasisti to do 1940-e uspeli da podignu na cak 20%.

O povecanju italijanskog zdravstvenog budzeta, koji isto pogoduje siromasnima, i da ne govorimo.




Da nije i ovo empirijski odgovor i ako jeste, kako je onda uopste nastao privatni housing kreditni mehur 2000-tih?

Autor se pita gde je ovde(u Srbiji)neo liberalizam,kao nema ga,pa navodi primere(izmedju ostalog) nepostojanja istog u Srbiji ,kao nema stecajeva???da se ne bi povecala nezaposlenost(valjda je mala u Srbiji),rigidno radnicko zakonodavstvo ,kaze gotovo je nemoguce otpustiti radnika u Srbiji,zaista se pitam zivi li ovaj autor u Srbiji?Osnovni postulati neoliberalizma su liberalizuj,privatizuj(rasprodaj),i zaduzi se.Pa sve je to ovde sprovedeno ,ali po autoru nedovoljno.Zato mu ocigledno smeta jos tog malo preostalog drzavnog kapitala ,pa kao primere nepostojanja neoliberalnog kapitalizma u Srbiji,navodi Telekom,pa cak i Smederevo??? (mada nije mi jasno sta pod tim podrazumeva ,valjda Sartid sto je krajnji cinizam) Medju prvim zakonima koji je donela Dosovska vlast bio je zakon o privatizaciji,odn ukinula je postojeci Milosevicev zakon ,da bi se lakse i brze rasprodao drustveni kapital i odmah je promenjeno radnicko zak. da bi se lakse otpustali radnici.

Neoliberalnim kapitalistickim "ekspertima" nisu dovoljne ni ove stotine hiljada otpustenih radnika,da bismo se prepustili "carima" slobodnog trzista,(a u te cari spada i izjava onog Italijanima "demokratski" nametnutog bankara Montija da je sigurnost radnog mesta monotona),jos samo da se rasproda ono malo sacuvane drzavne imovine (Telekom im narocito bode oci),pa gde bi nam bio kraj sa "nevidljivom rukom trzista".
Uzgred bas bih volela da autor objasni sta se desilo sa Irskim neoliberalnim cudom,koga su neoliberalni "eksperti" (poput Danice Popovic) isticali kao "svetli" primer kojeg bi trebalo slediti?

”Бруто домаћи производ (БДП или GDP енг.) је економски израз који представља укупну продукцију роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност продукције страних лица (компанија) у земљи, а искључује активности фирми у власништву домаћих резидената у иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.”

Ако ја добро разумем ову дефиницију, и услуге банке су део БДП-а (код нас вероватно веома велики), а свака страна банка или компанија може да као власник убира и износи вани 95% БДП-а ове земље, и БДП би опет могао да расте. Ако је то заиста тако онда ме не чуди да БДП расте у земљама источне Европе као и код нас (а можда и у Либији која ”цвета” у обнови) али то сигурно не значи да нема кризе, већ пре да су те земље сурово експлоатисане.

Бићу захвалан ако неко стручнији прокоментарише и побије или потврди моје лаичко размишљање на ову тему.

@ Курир Бошко



Upravo u tome je i bila sustina spora 1930-tih godina.

Fasisti u Italiji i Nemackoj su se zalagali za slobodno trziste i pomoc nizim klasama (ukljucujuci tu i radnike i sitne kapitaliste), dok se Engleska zalagala za drzavnu pomoc krupnom kapitalu i odrzavanje sistema kakav bi odgovarao bankama.

Posle nesto kolebanja, Srbi su se 27. marta 1941-e odlucili da se bore na strani Engleske i krupnog kapitala.

Danas zivimo posledice srpske pobede u tom ratu.

Аутор колико сам разумео рече(написа) да је у Србији "немогуће" отпустити радника, па нека објасни колегама и мени како ми то постасмо технолошки вишак у фирми којој смо дигли продају за 58% за три године?

Ovaj neoliberalni kaplar je sasvim dosadan; nema krize samo recesija. Malo sutra! Kao da nam se svima utroba pomerila na pomisao da ce propasti nekontrolisano "slobodno" trziste gde je uloga drzave sasvim uklonjena. Naprotiv, kapitalizam slobodnog trzista ide u pravci neizostavnog nestajanja sa propascu americke neproizvodne ekonomije. Nece biti bankarskog zelenastava i privatnih banaka koje pozajmljuju drzavama. Naprotiv, svet ide u pravcu povratka centralnih drzavnih banaka dok ce privatni bankari da vise po banderama od Grcke do Francuske i dalje, za manje od godinu dana.

Бенџамин Дизраели, (1804 - 1881.) британски политичар и премијер у два наврата у периоду процвата капитализма, изрекао је својевремено мисао: "постоје три врсте лажи: лаж, гнусна лаж и статистика".
Зато позивање на статистичке податке Б. М., као и пројекције и закључке које из тих података произилазе треба примити са највећом опрезношћу и скепсом.
Уосталом, ако је статистички са светском економијом све у реду, зашто се у данас Шпанији, Грчкој, Италији сукобљавају демонстранти и полиција.
Има се утисак да су, пошто су наштампали паре које су упумпали у пљачкашке банке, неолиберали и либерали кренули у нову промоцију својих промашених ставова и учења. А шта ако поново крене лоше?
Па рече Дизраели: "постоји......статистика".

Није тешко проверити.Пред сваким окружним судом у Србији у другом степену води се више хиљада спорова из области радног права У 99% случајева ради се о томе да радницима нису исплаћене зараде,уплаћени доприноси(укинут СДК а да није нађен нови систем контроле).Тужбе су често и због бруталног,примитивног избацивања радника на улицу.Пресуде се не доносе а донете пресуде се не извршавају.Од оних којима није обеѕбеђено извршење пресуде тражи се да као подносиоци тужбе плате судске таксе уз цинично објашњење да ће добити повраћај суме када наплате пресуђену суму чију наплативост држава не обезбеђује.Принудну наплату судске таксе од маја месеца од десетина хиљада људи чија су основна права погажена и који немогу да наплате своја потраживаља држава ће наплаћивати преко приватних извршитеља. Упадањем у куће и пленидбом шта се нађе А тек хиљаде оних који се нису обратили суду.Ако аутор сугерише да су радници превише заштићени онда се он руга и истини и људима.Није једини.А то неможе издобрити.

@ Bob



Zaista, niko ozbiljan da o tome progovori jer sistem u Americi nema nikakve veze s fasizmom -- upravo protiv tog sistema se fasizam borio.

Mogli ste reci i da Amerikom vlada korporativni komunizam -- podjednako bi besmisleno bilo.

Da ponovim, komunizam i fasizam su neprijatelji krupnog kapitala, oni nisu za kapitalizam u kome glavnu rec igraju velike kompanije ili korporacije.

Neverovatno do koje mere su Srbi indoktrinirani, do te mere da su zaboravili ko se zasta bori i koju stranu oni podrzavaju.

Krupni kapital dans vlada svetom zahvaljujuci pobedi nad fasizmom koju su za njega Srbi izborili u Drugom svetskom ratu.

Economist: 2011 revisited Charting the year
http://www.economist.com/node/21542191

Губици инвеститора на светском тржишту фондова су 2011. године износили 6300 милијарди долара, процена је стручњака агенције „Блумберг“. Највеће губитке у одлазећој години су претрпели инвеститори који су имали у рукама акције и хартије од вредности банака. А у добити су они који су у основи своје стратегије имали енергетски сектор – акције нафтних компанија су према резултатима године били лидери светских тржишта фондова. Агенција каже да је 2011. година била једна од најдраматичнијих за светску економију. (Bloomberg, 2. januar 2012.)

Е мој Бошко, балкански цлдс либералу...

Један део садржаја из 2. поглавља:

Episode 2. The US Federal Reserve.




orientalreview.org/2010/06/09/episode-2-the-us-federal-reserve/

Хајде да целу причу вратимо на почетак, са академских висина на једноставне чињенице:

Свака прича о успешности либералног и уопште сваког капитализма,превиђа кључне ствари:
Ради се о чињеници да је сав тај раст и "успех" заснован на јевтиној енергији, која је малтене отимана, преко мултинацикомпанија.

О каквом ми успешности УСА економије причамо,када је тамо гроиво 3 пута јевтиније него код нас? Тешко ли је бити успешан?

О јевтиној експоалатацији руда широм планете да не говоримо. Једна ауторка, пише на свом сјату, да је у Конгу изазван грађански рат да би се јевтиније дошло до неког врло ретког и скупог метала,неопходног за мобилне телефоне.

Ланац маркета "Tesco" плаћа радника на плантажама у Јужној Африци по 20 долара месечно. Људи прскају воће без зашттиних маски. Штеди се на свему. И, воже из ЈА је логично конкурентно рецимо нашем.

Узмите у обзир и те факторе па онда причајте о успешности ваших идола.

Porast BDP ne znaci nista za stanje u u ekonomiji ni velikih a tako ni malih zemalja. Najveci problem ove mega krize koja je potresla svet jeste drasticni porast zaduzivanja i nezaposlenosti u svim razvijenim zemljama. Kada imamo rastucu nezaposlenost i rast zaduzivanja to su veliki strukturni problemi za svaku zemlju.Ceo svet je u velikim problemima zbog preraspodele gde mali broj ljudi ubira neverovatno profite na racun vecine, takav sistem je nepravedan i potpuno nehuman. Oni koji veruju u mantru maksimizacija profita po svaku cenu, unistavaju ljudsku zajednicu; Profit radi profita je neodgovorna besmislica. Neoliberlani principi Cikaske skole su upropastili srpsku ekonomiju kao i mnoge druge ekonomije u svetu. uzmimo samo Srbiju, koja je poslednjih dvadeset godina u ozbiljnoj krizi i koja se pretvorila u surovi tajkunski zabran.

четвртак, 29 март 2012 17:04
siniša
Ovo je kao igra gluvih telefona.

Evo o čemu se radi. BDP raste tako kako raste, ali i stopa zaduživanja raste. Rast stope zaduživanja je mnogo veći od rasta BDP tako da se stvara nikad nadoknadiv gubitak. I pored rasta BDP, na temelju zaduživanja, a ne na temelju realnog dohodka stvara se katastrofalan jaz sa katasrofalnim posledicama. ...



био је овде у коментарима на неку тему линк до грага кде се лепо види да су БДП (БНП) и дуг у корелацији.

зато изгледа Немачка, Италија може тим дугом да субвенционише неке производе које извози, и тиме заправо уништи конкуренцију. Нешто слично као на примеру Хаитија, кде су нека САД предузећа сасвим уништила домаће произвођађе. Тамо има и неких страних фирми које послују малтене као екс териториј, тј. уопште не морају плаћати порезе, и остале дађбине држави - Хаитију (Кариби); а уз то искоришћавасју јефтину домаћу (карибску) радну снагу.

Једно "по мени" веома озбиљно питање за г-дина "салонског" економисту:"Како у тим тзв либералним западним економијама настаје новац"?
Молим за хитан одговор да ли је то на основу дуга или има базу у неком племенитом металу или већ нешто треће (можда на основу вишка вредности - хахахах).

&Филантропска реформа
Слажем се са вама.Нисам стручан у том делу али ми је либерализам нехуман То је за вукове.Мислим да је бољи модел Џон Мајнард Кенза.Поготово за наш ниво развоја.Немогу се прескочити све степенице. Имам утисак да су наши либерали све теорије одбацили а пригрлили либерализам Милтон Фридмана из помодних разлога.Много им је значило да јашу на таласу који је до јуче био победнички.Колико знам и у УСА се одричу Фридмана али овде се још држе.
И да будем јасан.А МЕРИКАНЦИ СУ НАМ ПРВО ПОСЛАЛИ ПЕРШИНГЕ А ОНДА ЕКОНОМИСТЕ ВЕЋЕ РАЗОРНЕ МОЋИ.

1.
Да би доказао да свет није у економској кризи Б. Мијатовић износи податке о кретању БДП-a од 2008. до 2011. године.
Изоловано посматрано БДП - било да се ради о његовој величини или о његовом кретању-је ПОТПУНО БЕСМИСЛЕН показатељ. Он баш ништа не доказује. Жак Атали, велики неолиберал кога Б. Мијатовић претпостављам цени, пише о томе: „Узмимо један екстремни пример. У једној диктаторској земљи се оствари годишње 100 милијарди долара од продаје нафте. Власт одлучи да сваком од 58 милиона становника остави само 20 долара годишње а да преосталих 99 милијарди долара употреби за куповину оружја. И поред тога, БДП по глави становника ће статистички износити 10.000 долара. Значи ниво БДП-а ништа не говори ни о природи производње - да ли је то високо индустријализована земља или пустиња у којој само постоје налазишта нафте, ни о стандарду становништва, ни о чему.“ Права слика о једној земљи може се добити само стотинама и стотинама статистичких података зналачки укрштених и тумачених.

3.
После краха светске привреде 2008. постало је јасно да је тржишни краљ го и да је свет у коме инструмент (економија) има примат над циљем (добробит човека) – изврнут и сулуд свет. Већ крајем 90-их у већини западноевропских земаља почело је теоријско и политичко преиспитивање „неолибералног једноумља“. Иначе израз „неолиберално једноумље“ је лансирао Жан-Франсоа Кан у књизи „Једноумље“ (La pensée unique«, Fayard 1996), а користио га је и Жак Ширак у јуну 1996. на свечаном затварању самита Г7 означивши Форум у Давосу као „центар једне врсте једноумља“.

Укратко, финансијска олигархија је успела да наметне то једноумље тако да „ у неолиберализам данас спадају како главнина из академске економије, тако и све политичке струје које су на власти у развијеним земљама, па и многим земљама у развоју, без обзира на то да ли су на десном центру, у самом центру или на левом центру (социјалдемократе).“