Истина јесте да је већина Срба "римског закона" постала Хрватима, али исто је тако истина да је у 19. веку било и Срба католика. Најмање 20 000 људи у Далмацији се почетком 20. века називало тако.

Hrvatska latinica je nastala pod uticajem (preuzeta od)Čeha koji su u to vreme bili lideri u slavistici. Slova č, š i ž su iz njihove abecede. I u danasnjem Hrvatskom jeziku ima puno čehizama.

Даље Екмечић пише"Тријумф религиозног типа нације остварен је 1941-1945..прети стварање две или три српске нације можда и религије."Милорад Екмечић је у свом двотомном делу СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1790-1918 пре тридесет година ставио на увид јавности историјско кретање стварања нација на нашем простору.Дигла се велика галама али стручног оспоравања није било.Сличан пример стварања нација имамо у Ирској и Либану.Пораз српског пројекта који противници називају великосрпски имао је за последицу средњевековну верску несношљивост.И створио је могућност за лако распиривање регионалних покрета,сепаратизма..
Узгред само једно питање аутору доста доброг(корисног)текста Ако су у питању цивилизацијске препреке шта се дешава у Северној Ирској.Тамо су католици и протестанти.

Posle ovoliko nepotrebnih diatriba oko pisanija, gde se pokusava jedno latinicno pismo da izbaci iz srpske kulture, sto je apsurdni i stetni redukcionizam, ne ostaje drugo nego da se vratimo korenima, citiram:

"Будући да је добро познато да је Вук реформатор „славенске”, тј. црквенословенске ћирилице, .."

I time je postavio ove probleme u prvi plan: mi se oricemo nase originalne istorije i visevekovnog pisma koje nas vodi na nase "slavenske" korene, radi jedne modernisticko-jevropske reforme po Beckim principima danasnje Jevro-kakofonije.

Jasno ispada da nam je Vuk kao neki savremeni drugosrbijanac,podmetnuo jevropeizaciju Srba i njegovog pisma,odrekavsi se pisma svih srpskih vladara Nemanjica i slobodne pre-turske srpske carevine. Danas se svi hvale svojom naprednom prosloscu i tradicijom, a mi ovd pisanijemo modernizovanim serbskim pisanijem, bilo na "cirilici" (jer to nije vise ono staroslavensko originalno pisanije Kirila i Metodija),bilo na (ne)srpskoj latinici.
Aferim.

Ovde ima nebuloza.Hantingtonovu teoriju odavno dovode u pitanje,pa je treba selektivno i posmatrati.
Autor nije dosledan u analizi.
Dubrovacka knjizevnost je srpska knjizevnost i nauka.
Sta tu nije tacno?
Ilirski pokret je jedna u nizu vatikanskih podmetacina.
Kao i uvek ,cilj je bio da se jezicki Srbi i pravoslavni odvoje od matice Rusije.Vuk je mozda fonetski uprostio azbuku, ali je raskinuo kontinuitet s srednjevekovnom knjizevnoscu.
Vatikan je silom izvrsio asimilaciju.

Да су два писма нешто добро, не би нас Србе задесило!


БУДИ СРБИН, ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ!

&САРАЈЛИЈА
Моја пуна подршка вашим предлозима.Волео бих да видим њихово остварење.

""АКСА. Добро нам дошли у "Удружење".

Колико ја знам Вук је био до прије неку годину почасни грађанин Загреба. Та чињеница наводи на помисао да је његова реформа имала велики утицај на реформу језика код Хрвата, Славонаца и Далматинаца. Уствари, колико сам ја до сада успио да докучим читајући, они су преписивали Вука, али то никада нису признавали. Више пута сам чуо оде црногорских него од хрватских писаца да је Вук "девастирао и уништио сву љепоту словенског језика". Са једним (тада Србином, сада Црногорцем) сам дуго водио, скоро свакодневну, полемику о томе. Додуше он је тада говорио о српском језику, а сада удобно живи у Београду и говори црногорским и тврди да Вук неће имати у скоријој будућности нарочите везе са њиховим писмом и језиком. Зато мислим да се не смијемо одрицати заслуга Вукових реформи које су имале пресудан утицај на сва писма и језичке варјанте посебно код Јужних Словена, и слажем се, свиђало се то њима или не, "Срба три закона".

Логична ствар је да је понекада неки полуроман-роман у Далмацији написао писмо неком и на латиници, барем на етничкој периферији. Питање употребе писма је погрешно постављено и оно треба да гласи: да ли је ћирилица једино традиционално и општеприхваћено писмо у српској култури с којим сте могли отворити свака врата? Ако је одговор да, а изгледа да јесте, онда је питање употребе ћирилице решено, а латиница нам није потребна. Ја се залажем да се латиница толерише донекле у западним српским крајевима као кат. Далмација, за потребе пресловљавања, за учење српског језика код трећих генерација емиграната. Који су политички разлози употребе једино ћирилице? То је зато што се наметање латинице ради због позападњавања Србије и наметања западњачког начина размишљања/због одвајања од Русије. То би требали бити прави политички разлози за ћирилицу као једино писмо у употреби, а не неко ривалство с Хрватима и питање настанка латинице, поготово не питање постојања Срба латинске вере.

Мада сматрам да су Вукова реформа и Бечки књижевни договор у многоме започели процес претварања српског књижевног језика у конфекцијски капут без српског идентитета (ово се односи на дискриминаторско понашање према српским локалним говорима-живим врелима српскогјезика ),свесна сам и значаја Вука Караџића за излазак српског народа из потпуног мрака.Ми смо народ са превише историје,таква нам је судбина.То јесте наш велики хендикеп ,али може бити и наша предност.Због свести о томе да олујни ветрови над нама нису престали,нисам присталица оштрих резова.Мислим да борба за очување ћирилице и српског идентитета треба да се води вешто ,упорно и шаролико - кроз бројне манифестације у медијима - пре свега обогаћивањем образовног програма .Истовремено треба захтевати од највиших српских научних и образовних институција да направе и објаве план и програм рада на очувању и неговању идентитета српског народа,његове културе,традиције,језика,писма.Као да смо у иностранству.Нажалост.

У прилог ауторовој тези( не знам да ли је то уопште више "теза", јер је праксом много пута
потврђена),да је религија а не језик на Балкану
условљавала формирање националне свијести,навешћу
еклатантан примјер са терене. Када је после 1878.
(берлинског Конгреса)Босна и Херцеговина додијељена
Аустроугарској на "старање"( а у ствари окупирана),
почела је рана индустријализација( наравно,у сврху
што веће користи за Аустрију)-изградња ускотрачне
Жељеѕнице, отварање рудника(Вареш,Какањ,Зеница,
Чевљановићи)отварање Жељезаре у Зеници 1892.,
формирање дрвне индустрије("Криваја"Завидовићи,
Срнетица,до које је водила уска шумска пруга,само
ради извлачења дрвне грађе),увођење Трамваја у
Сарајево, и.т.д.До тада,за време турске Царевине,
Босна је заиста била "тамни вилајет", једна велика
васионска рупа, чију дужину, ширину и дубину,и данас осећамо.Окупатор је окупатор, али се ипак
показало да је, ако се мора, боље имати технолошки
развијенијег окупатора,него на коњу,са бичем и
јатаг

&СИМИЋ МАНОЈЛО
Кроатизација чак и католичких свештеника завршена је после 1918.г.Што се народа тиче све до седамдесетих година често се сретале породице у којима је деда себе видео као католика а синови и унуци су себе видели као Хрвате.

&ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ
Ви сте драга особа и ваши коментари су тако лепи али.Немојте превише навијати за локални говор.То може да значи да је регионализација као разбијање суверености нације и државе успела. А за конфекцију морате да се обратите неком другом.Италијани су то решили тако што су одабрани тоскански дијалекат богатили речима из дела великих песника.(ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ,ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА,ЂОВАНИ БОКАЧО...)
Национални препороди,стварање тржишта,већа комуникација људи, као захтев времена поставили су захтев за УНИФИКАЦИЈОМ ЈЕЗИКА.Лако је било Италијанима(и не само њима)Они су још 1528.г основали ACCADEMIJA DELLA CRUSKO тело за чистоту језика.Када су се ујединили 1861.г САМО 3% СТАНОВНИКА говорило је одабраним језиком.
Ми смо били у временском шкрипцу.Док су се други користили перо ми смо користили трешњев топ и кубуру.Па се морало надокнадити време.Можда је зато историја одабрала Вука Караџића да ломи преко оног свог кошчатог колена.И штулом.наставак

"Срби католичке вјере"(мени ова
формулација изазива смијех"
кад будеш 1% Србин као шт су били Матија Бан, Андрија Качић, мавро Орбини, Руђер Бошковић, Иван Гундулић, Никола из Маина, Лујо Бактић, Томо Ковачевић, barski nadbiskup Šimun Milinović ... можда ти неће бити СМИЈЕШНА ... они којима се сигурно брк СМИЈЕШИ због масовне прооизвидње СрБББа ко што си ти су УСТАШЕ

A kako to da taj "sukob civilizacija" izmedju katolicanstva, pravoslavlja i islama ne razbija albansku naciju?

& брм

Ако их је језик опредијелио да се осјећају Хрватима
зашто се онда, пошто је језик исти,нико од њих није
осјећао Србином. Немате ниједног таквог примјера.
Ни у Босни, ни у Хрватској. Ја могу да прихватим
да Србин може да припада нпр.Адвентистима,Јеховиним
свједоцима или некој другој секти, јереси и неким
другим карикатурама хришћанства и неаутентичним и
неаутохтоним религијама,али тврдити да Србин може
бити католик,а остати Србин,контрапродуктивно је,
разарајуће и, по својим последицама,застрашујуће,
провокативно и самоуништавајуће.
Ја не тврдим да дубровачка књижевност није српска,
али ствари су се, титоистичком брзином,промениле
на терену, па данас делују само као изузетак који
потврђује правило.Ништа није тако лако исукивало
исламски ханџар, и усташки "србосек", као наша
тврдња да су и они Срби, само друге вјере.Ако за
Вас није довољан доказ 2,5 милиона покланих Срба у
20.в.када смо се нашли на ивици биолошког истребљења, онда се Ви губите у јаловим теориј

"Ако за
Вас није довољан доказ 2,5 милиона покланих Срба у
20.в."
а промена идентитета 2/3 католика? ..оних који су поклали 2,5 милиона својих сународника....
а промена текућа идентитета грађана Србије? ... можда нас и они сутра покољу, пошто не решавамо узроке него последице... а можда и ми њих ..свеједно Срба је све мање и мање

3. . Вук је зачетник историјске католичке преваре са србским језиком и писмом. По том основу настао је непостојећи српскохрватски језик и србокроатистика која и данас царује међу тзв. србским лингвистима и филолозима. Због Вука ми Срби не можемо да добијемо ни лична документа на ћирилици. Вук је Србину вук...

"I povrsnom gradjaninu je jasno da je Becka jevro-kakofonija Vuk-Kopitar oduzela srpkom naodu njegov najvazniji i jedinstveni kulturni spomenik, sto je bilo staroslavensko pismo iz srednjeg veka srpske najvece civilizacije (kada smo sa Dusanovim zakonikom bili lider ondasnje evropske civilizacije, a danas jedan pokondiren podrepak).

Oduzimanjem staroslovenskog pisma (jedinog originalnog pisma slovena na prostoru bivseg balkana, izuzev Bugarskog),mi smo relatizovali nas kultutni nivo na nivo "novih nacija" i Hrvata i Bosnjaka i Cronogoraca,i ne znam koga vise. Mi smo preko Vuk-Kopitar unakazili nasu izuzetnu originalnu i jedinstvenu kultutu, radi drugosrbijanskog "jevro-modernizovanja". I to je cinjenica, po kojoj onda dolazi i do rastrkavanja danasnje "neo-cirilice" (koja nije ni ona Vuko-reformisticka) i neo-latinice,i kulturno-jezickog izjednacavanja novonastalih "nacija".

Danas se borimo da nam ne otmu Kosmet, pa bi morali da se borimo za povratak i originalnog srpskog pisma.

Postoji realno pitanje kako to da jedan copavi Vuk karadzic iz Beca, potpomognut rimokatolicko kulturom Kopitara (ideje bratstva-jedinstva?), uspeva da srpskoj srednjovekovnoj i staroj kulturi NAMETNE rednu becku-kakofoniju "reformatizma", iako je imao ogromni otpor ne samo srpske pravoslavne crkve (koja je spasila drzavotvornost Srba) vec i velikog dela ondasnje pismene srpske inteligencije??

Verovatno je odgovor na poznatoj temi sukoba interesa Bec(Nemacka)-Rusija. Pad ruskog uticaja je ubijanjem oslobodioca Srbije Karadjirdja, i dolaskom pro-austrijske monarhije Obrenovica.
Ta dijalektika sukoba i danas, posebno, je vidljiva na sukobu drugosrbijaske jevro-nemacke vlasti i nase nacionalno-svesne opozicije oja naginje politickoj neutralnosti od jevro-Nemacke, i naginjanje prema Rusiji, ekonomski i politicki.

I to je najaktuelnija tema danas u Srbiji.

Razbijanje starih originalnih i "carskih" tradicija Srba pocinje velikom imigracijom Srba u uglavnom rimo-katolicke susedne drzave: Trs, Bec i Budimpesta uglavnom, gde je onaj najbogatiji i najpismeniji srpski zivalj odredjivao nove jevro-kulturne kalupe da izvuce "zaostalu srdnjevekovno-crkvenu" Srbiju u Novi Svet.

Ta tendencija, nazalost nije prevazidjena ni u doba titine "revolucije" koja je potrajala vecinom proslog veka, i ciji koreni i danas su jos duboki ovde. Najveci deo gastarbajtera, koji salju novac starijoj porodici u Srbiji, su iz tih istih drzava. Time se i pokazuj efekat tolike polpularnosti Jevropskih vrednosti pose 5-oktobra u narodu koji zivi OVDE (jer onaj koji zivi na zapadu vrlo dobro poznaje licemernost i neosnovanost tih "vrednosti", i bolje zna sustinu agresije na Srbiju). Ta populatnost, na kojoj se kasnije zasniva pobeda jevropske-bezalternativnosti u 2008, jos vlada iako je u znatnom opadanju.

Nama prdstoji stvarni povratak na nase kulturne vrednosti.

1814 Вук је објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“, (vidite kakav je to slaveno-serbski ja(e)zik bio).

Iz italijanskih izvora,citiram "Assieme a Đuro Daničić, fu il principale firmatario degli accordi di Vienna del 1850 nei quali, con l'incoraggiamento delle autorità austro-ungariche, si dispose la fondazione di una lingua comune serbo-croata"(prevod: zajedno sa Dj.Danicic, bio je glavni potpisnik sporazuma u Becu 1850 u kome, sa podrskom vlasti austro-ugarske, se nudi da stvori zajednicki srpsko-hrvatski jezik). Ta odluka, kasnije je ratifikovana u srpskom Saboru 1868, i u hrvatskom parlamentu 1892.

To je bio onaj korak u kome je naustrb nase carske-srednjovekovne kulture i pisma, on uz pomoc Austrougarske, stvorio pismo i jezik i Kroatima, pa mi nase kulturno bogatstvo dodelismo svim novim neo-nacijama hrvatskim, bosnjackim, crnogorskim i ko zna kome jos. A mi izgubismo i vekovno pismo i kulturnu prednost i izuzetnost na Balkanu.

Sta hrvatski "ilirik" Ljudevit Gaj, propagator latinice, govori o Vukovoj reformi, i sporazumu u Becu za zajednicki srpsko-hrvatski:

Како да се препиремо што је код Србљах народно, што ли није, код Србљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може што не би народно било: код Србљах, од којих ми језик у својој мудрости и у свом богатству, и обичаје у својој изврсности и својој чистоћи учити морамо ако хоћемо да илирски живот обновимо: код Србљах који су у светињи свога српства онај народни дух и оно родољубство уздржали, који смо и ми у новије доба, ради слоге, под пространим именом илирства новим животом ускрснули: код Србљах, који су нама од старине све сачували, а којим ми мало али сасвим ништа гледе самога народнога дати неможемо.

To prisvajanje vukove reforme srpsko-hrvatskog, sa podrskom iz Beca, vrlo jasno je Jovan Ducic kritikovao kao rasprodaju srpstva na racun jugoslovenstva (podrzanog od Austrougarske, da bi Srbe kulturno reducirali pod Becku imperiju).

Citiram vas:"стручне"коментаре,где углавном "вири"заједљивост,увредљивост,пакост и све то научно потврђено.

Pravite ironiju, umesto da se obrusite na cinjenice i istorijske zapise. Sta je to po vama ovde "(ne)naucno". To sto je jugoslovenstvo postalo bojni konj stvaranja Jugoslavije (porazna stvar) od naseg kralja pa je "nauka" dokazivala da je to srpsko-hrvatsko reformatstvo ispravno, a onda i titina bratstvo-jedinstvo kultura sa boljsevicke :nauke: to isto produzila do dan danas? Jeli to za vas ta zvanicna "nauka" postavljanja trojanskog austrijskog konja u centar duhovne kulture, pisma i jezika slavne srpske srednjovekovne drzave i istorije? "Reformator" Vuk je tu bio i instrimentalizovan od austrijskih vlasti naravno, kao i mnogi danasnji Vuci u srpskoj projevropskoj politici. A mi ostadosmo bez naseg izvornog i dugovekovnog pisma, korena nase istorije od Njemanjica i Svetog Save.

&брм
наставак;
него је латинизирано, и под великим је утицајем
Венеције(Млетака)у свим сферама, а нарочито у култури. Марин Држић, који је већи део свог живота
провео у Венецији(тамо је и умро),у потпуности је
копирао, да не кажем баш плагирао, венецијански
тренд тога доба, "Commedia dell'Arte".
Највећи дубровачки композитор је Лука Соркочевић,
похрваћени католик поријеклом из чувене патрицијске
породице Sorga (и његово крштено име је Luigio Sorga).Ето, да мало будем нескроман па да се похвалим да његов најпознатији виолински комад
"Ragousina",свирам према оцени других, безпрекорно.
Дубровник је одувек имао веома развијену трговину
са свим српским Земљама (Босна,Захумље,Србија,Зета)
и једни другима нису никад правили проблеме, што се види и из Повеље Кулина Бана.
Питали сте и за Хвар.Ја морам да признам да ми је
непознато зашто је највећи хварски књижевник Петар
Хекторовић(преводио Овидија,написао оригинално
ренесансну "Рибање и рибарско оговарање"и "Кличе
дивојка"

Da sumiram: Vuk i jegovi mladi sledbenici u Becu (na studiranju prava), Djuro Danicic i Branko Radicevic, su pioniri jugoslovenstva sa srpske strane, dok je ilirizam Lj.Gaja to sa rimokatolicke strane. Objavljivanje Vukovog Novog Zaveta, bez odobrenja SPC, novcem od M.Obrenovica u izgnanstvu u Becu (kada je Karadjordjevic ponovo vladao u Srbiji), kao i uticaj Meterliha, kome je podjarmnljivanje srpskog pod austisko-jugoslovensko-ilirski projekat bio koristan u borbi protiv ruskih interesa na Balakanu (posebno u Srba), doveo je do "pobede" reformizma srpskog jazika prvo u Becu, a kasnije posle ponovnog povratka M.Obrenovica na vlast i u Srbiji, gde mu je verni Dj.Danicic dospeo na najvaznije akademske vrhove, taj tkz."govedarski jezik" je potisnuo slavesko-srpski jezik koji potice iz srednjeg veka, i izgubismo kulturni kontinuitet sa najslavnijim srpskim povjesnim vremenima. Time je dobilo jugoslovenstvo, ali izgubilo srpstvo. Zato ih toliko vole titini boljsevici, i dan danas.

"jezik je govorni, a znakovi mogu biti kakvi god,.."

Takva anarhija nigde nije dozvoljena, gde postoji kultura i civilizacija, jer "govorni" jezik prima sve i svasta ne samo iz stranih jezika(na neispravan nacin), vec i bilo kakve vulgarne naprave. Zato postoji akademija za ocuvanje i uzdizanje jezika, koji se zatim UCI u skolama (jer bez toga onda skole ne bi bile potrebne ni da se tamo UCI jezik). Dakle knjizevni jezik i ocuvanje tradicija su bita faktor za ocuvavanje jezika. Da napomenem, nije najveci problem "reforme" Vuka (po obrascu nemackog lingviste J.K.Adelunga:"pisi kao sto govoris...", vec potpuno podmecanje i izbacivanje starog srpskog RECNIKA, i time brisanja iz istorije kulturnog nasledja srednjovekovnog recnika i kulture (staro-slavenskog, slicnog ruskom). On nas je time odsekao od srednjovekovne 800godisnje kulture, jezika, pisma. Ni Italijani tako ne ucinise, iako su vulgarizovali jezik od latinskog na "govorni toskanski". (nastavlja se..)

Ideja "jugoslovenstva" je tako pocela spajanjem Vukove reforme sa latinicom ilirskog (Kroato) Lj.Gaja, potom 1950, kada je Meterlih video u tome mogucnost svojatanja ne samo austrijskih Srba u Krajinama, vec i preostalih na Balkanu.

Cinjenica je da usvajanje te Vukove "reforme" nije naislo na prihvatanje ni ondasnjih eksperta (J.Hadzic i ostali) oko Matice Srpske, niti mitropolije, pa mu je i od crkve nepriznato objavljivanje N.Zaveta bilo zabranjeno i u Srbiji od kralja Karadjordjevica (koji je do 1858 smenio Obrenovice). Najbogatiji Srbin onog doba, koji je u Bec povukao srpski novac Knez Milos Obrenovic je bio u izgnanstvu preko 10god, pod austrijskim sinjelom i tamo je Vuka pretvorio u najpoverljivijeg svog ambasadora i davao novac za stampanje Vukovih spisa i N.Zaveta. Jasno je da povratkom opet na vlast (od 1859 do 1863), Vuk postao jedan od namocnijih i najbogatijih (kupio je feud kog Trsnja), pa je tako POLITICKI ozakonio i silom uveo tu "reformu". Tu NEMA nikakve nauke...

Vukova "reforma" je koren otudjivanja tradicionalnih srpskih vrednosti, pocevsi od recnika i pisma, sto je izvesna tragedija za nas. Ali jos gore, bezanjem od svoje srednjovekvone kulture, jezika i istorije, a otvaranjem jezika drugim novim "nacijama", Kroatima, Boslnajcima, Makedoncima, Crnogorcima, i ne znam koga sve jos ne, mi smo dozvolili da se nasa posebnost srednjovekovne kulture i drzavnosti rasproda, i time pocne kradja srpskog bogatstva za racun radjanja tih novo-nacija, koje su se pre nas odrekle i jugoslovenstva i bratstva-jedinsta. Jedine budale smo ispale mi, ali se toga ne dosetismo sve do pocetka 90tih. Kasno.

Ako se danas borimo za nas kulturni identitet i teritoriju Kosmeta, moramo onda i za nase kulturne spomenike, jezik, knjizevnost i osobenost. Vukova reforma mora da bude odbijena, ne samo naucno, vec i politicki pre svega, jer je to bio trojanski konj za nase sadasnje STRADIJE.

&СЛАВОМИР СРПСКИ
Ви сте жртва заблуде да је део ЂАЧКОГ РАСТАНКА Бранка Радичевића познат као КОЛО југословенски.Он се тако користио али погледајте нема Словенаца.Бранко у коло само позива Србе са свих страна.Као Вук у спису СРБИ СВИ И СВУДА.Данас би то неки назвали великосрпским.Несретни Бранко у песми ПУТ баш је нагрдио Јована Хаџића.Назвати човека буљином и како све не.
Вуково имање је велика зараван звана ЛАГАТОР на излазу из Лознице ка бившем селу а сада предграђу званом КЛУПЦИ са леве стране на путу према ВАЉЕВУ.

Hvala na korisnim informacijama. Branko je bio cesto kod Vuka, i izgleda da je bio jako zaljubljen u njegovu cerku (koju Vuk nije zeleo da mu da jer je bio siromasan). On je svakako kao i Djura Danicic bio pod velikim uticajem Vuka, ali njegov rad nije imao onu stetu koju nam je Vuk nacinio. To da je napadao Hadzica je samo dokaz borbe koju je Vuk vodio protiv ostalih srpskih velikana onog doba oko Matice Srpske.

Branko nije bio u jakom doticaju sa austrougarskom administracijom i Kopiterem kao Vuk, pa bi bila greska ocenjivati ga suvise negativno. Ali je cinjenica da je i on zloupotrebljen za potrebe "jugoslovenizma" i ranije a i u Brozovo doba.

Nama tek predstoji tezak rad reformi srpskih institucija, pisma i jezika, po realnim srpskim nacionalnim interesima. To svakako znaci i povratak nasim slavnim korenima i knjizevnosti (kao sto rece Jovan Ducuc), i razbijanje tog jugoslovenstva koje jos zaokupira danasnju SANU u Beogradu.

Hvala na informaciji. Naravno da diskusija nije zavrsena, vec nadam se tek treba da se otvori, ne ovde na NSPM gde mi izrazavamo nase slobodno misljenje, vec tamo gde treba: u institucijama za jezik i kulturu Srbije i pre svega SANU.

Ono sto jedino i iskreno mislim to je da je povratak na nase nacionalno kulturno blago, i distanciranje od kradja istog od drugih novonastalih nacija, apsolutno neophodno da bi Srbija prezivela danasnji haos i otudjivanje od svojih korena. Stoga je po meni, kao sto to pokazuje primer drugih civilizacija, recimo latinske u Italiji, gse se uci i sadasnji govorni vulgarni italijanski, ali i stari rimsko-latinski jezik U SKOLAMA, to bi barem trebali mi ovde u Srbiji: uvodjenje u skolsku nastavu i obavezno ucenje srednjovekovno starosrpsko-slavenskog jezika. Time ce nas narod moci da cita i nase staroslavne knjige i knjizevnost, i da neguje svoju dugovekovnu znanost i istoriju. Bez tih korena mi postajemo lake zrtve globalisticke kakofonije, i velike-brace.

Те заслуге су Вуку признате и на тадашњем Истоку и на Западу. Њему се не може порећи да је био изузетно даровит човек.
Његове грешке биле би поништене да Вук имађаше достојног настављача свог дела. Но, даровити људи, у свим временима, већа су реткост него што ми мислимо .
Главна Вукова грешка је што је реформом засекао сувише дубоко, у живо ткиво српског језика. Понешто од својих грешака Вук је сам отклањао током живота, по мери сопственог сазревања као научника (што је он ипак био, колико год му то порицали).
Вук није стигао да се довољно упозна са целином српског језика. Говори Јужне, Источне Србије, Космета и Македоније - остали су ван његовог видокруга. Томе треба додати и његово недовољно познавање цксл. језика (који је, ипак, боље знао од многих својих противника). Зато ни његови коначни закључци нису могли у потпуности бити исправни.
Приписивати му при свему томе неку злу намеру мислим да није исправно.

Kao poslednje, mislim da je neprimerno da Vuk namece SPC svoj prevod N.Zaveta, jer po svuda u svetu takvi prevodi moraju da budu pre svega interpretirani, cenzurisani i certifikovani od teologa crkve.

Zasto je to radio protiv crkve? Zar nije imao mnogo drugih stvari da pise, recimo svi oni vredni sakupljacki radovi. Stampanjem N.Zaveta novcem Milosa Obrenovica (koji to ucini kao inat Aleksandru Karadjordjevicu koji je onda vladao Srbijom, dok je on bio u izgnanstvu), on je udario u stub institucije koji je najzasluzeniji za prezivljavanje srpskog jezika i pisma za 400 godina okupacije pod Turcima. Ako se samo radilo o njegovom "naucnom radu", mogao je da stampa recimo naucne knjige i prevode, a ne religiozne u sukobu sa ondasnjom SPC. Dakle on je bas zeleo direktni sukob sa SPC, jer je pre svega sebicno i preterano ambiciozno zeleo svoju reformu, a NIJE bio strucnjak u teologiji.

Sto se tice "naucnosti" vukove reforme, ona je potpuno preuzeta obrascu nemackog lingviste J.K.Adelunga:"pisi kao sto govoris...". Dakle nikakav originalan doprinos (za razliku od onoga sto su nas poducavali u skoli)

Jedini realan doprinos je njegovo sakupljanje narodne poezije, poslovica, i svodjenje recnika na govedarski (zaboravljanje riznice knjizevnog srpskog jezika iz zlatnog doba srednjeg veka). Cak i izbor da to bude istocna Hercegovina je jedan proizvoljan izbor za recnik, o kome moze da se diskutuje. Tu nema nekog naucnog dokaza ISPRAVNOSTI, vec samo licni izbor medju razlicitim mogucnostima.

Vuk je imao izrazito razvijen visok dojam o sebi, i svom egu (Frojd),i gazio, ne samo to srspko knjizevno starije bogatstvo,vec i najvaznije institucije SPC i Maticu Srpsku. Bio je izrazito samovoljan, i tezak, tvrdoglav, sto nisu bas prave osobone objektivnih naucnih radnika. Direkno se mesao u politiku, da bi tako nametao SVOJE ideje. Slicno D.Cosicu, ali ne i Ivi Andricu.

prvu hrvatsku gramatiku je tiskao u rimu 1604 bartol kašić.od tada pa do vuka ih je izdano još nekoliko od raznih autora a vuk se po vlastiom priznanju njima koristio u pripremi svog riječnika