"Спољнополитички савет МСП је прича за себе, почев од састава, са великим упливом НВО, до његовог рада. "
НВО и Соња Лихт се не уплиће у рад МСП.Они управљају. И не само у МСП.

Rešenje za sve probleme tog blaziranog zmijskog legla koje potpomaže propast države je raspuštanje ministarstva, donošenje novog zakona i ponovni izbor na opštem konkursu za sve pozicije u ministarstvu bez izuzetaka. Verujte da na slobodnom konkursu ne bi prošlo više od 10 odsto sadašnjeg sastava.

Zemlja pod americkom okupacijom i sa izdajnicima na
celu, nema ni diplomatiju ni vojsku.

Господине Јовићу, неоспорно је да Ваш текст има тежину. Међутим и Ви се углавном задржавате на ставовима, шта би требало урадити, а не да конкретно, по именима и презименима, укажете каву су несрећу нанијели Свилановић, два Вука, Прибићевић, млађи Вереш, Стефановићи стриц и синовац, Ж. Ковачевић, чувени Петровић који је у доба Свилановића де факто растурио СИД, а извесни Драшковићев адвокат Живковић докрајчио.Остаће упамћен по изјави у једном интервјуу, када је дошао за шефа СИД-а, "да у свим представништвима имамо по једног шпијуна", а Ви као професионалац знате да носиоци дипломатских пасоша немају право и не смију по Бечким конвенцијама да се баве шпијунажом. О тим и многим другим (зло)дјелиима написао сам и објавио, од 2000, више од 100 текстова, говорио на неким ТВ станицама. Писао сам и о Динкићевој дипломатији - економистима и то управо у НСПМ. Дипломати који су послали писмо су љути што нису по трећи или пети пут упућени за амбасадоре, а до јуче су били слугењаре министара.

Ne slažem se u nekim tačkama sa autorom. Iz poslovnih kontakata sa brojnim stranim ambasadama i ovde i van zemlje tokom dugog niza godina shvatio sam da su ambasadori najčešće karijerni profesionalci, dakle školovane diplomate. I Jugoslavija je, naročito pre 1974., kada je proradio famozni "ključ", imala takav sistem. Privredna diplomatija mora biti integralni deo ambasade, kao što je to najčešće u svetu (tzv. drugi sekretar ambasade). Ova Dinkićeva konstrukcija je besmislena. Inače je skandalozno da neki naši ambasadori imaju strano državljanstvo. Bruka i sramota.

Највећи сјај југословенске дипломатије отпочео када се унутрашња политика почела уређивати према захтевима међународног фактора. Сада је принцип исти, али су резултати никакви. Због тога што се наш геостратешки потенцијал битно смањио након рушења Берлинског зида. У међувремену смо окупирани. Нико нас не зарезује ни за суву шљиву.Наша политичка сцена је обично луткарско позориште. Политичари као лутке на жици које се покрећу из Брисела и Вашингтона, са страним амбасадорима као суфлерима.

Мора мало да допуним мој предходни коментар: Дакле, Да би СИД и Сл. везе прорадиле како треба претходно треба да се склоне шефови ДКП-двојни држављани. У супротном службе би се компромитовале. А пре уклањања шефова- двојних држављана треба...

Diplomatija je jedan veoma bitan faktor svake države. Kada je riječ o Srpskoj diplomatiji, već od raspada SFRJ, najbolje bi bilo da je Srbija nije ni imala u pojedinim periodima. Ne bih da se ovo shvati samo kao kritika ali jako dobro sam pratio rad i izjave pojedinih ambasadora Srbije. Gotovo svaka njihova izjava je bila potpuno obesmišljena i kontraproduktivna kada je interes države u pitanju. Ne može se samo govoriti kako je Srbija bila pod pritiskom a ne zaboraviti kakve su izjave davali naši šefovi inostranih poslova naročito Svilanović i Vuk Drašković a o brojnim ambasadorima za koje se najblaže može reći da nisu uopšte znali svoj posao niti su htjeli da ga rade. Za posao diplomatije su potrebni ljudi koji vole svoju zemlju, moralni, obrazovani i kulturni, stručni...Sve to nismo imali do dolaska Vuka Jeremića koji bez obzira u kojoj je partiji, nekako radi svoj posao iako su mu i dalje neki ambasadori jako diskutabilni. Srbija na diplomatiji mora dobro da poradi, tu je najslabija