ставове који за циљ имају интериоризацију кривце српском народу
Ako ste po prirodi radoznali, bacite pogled kako je to radeno u Nemackoj posle Drugog svetskog rata.
Shvaticete da imate posla sa prastarim modelom: propaganda koja se na vas primenjuje vec davno je isprobana na Nemcima.
I Nemci su interiorizovali krivicu. To barem vazi za nove generacije.
Kod starih je to malo teze islo, posto se oni vecinom secaju sta je stvarno bilo. Ali, oni su pomrli.
Pored krivice za zlocine, posleratnim generacijama Nemaca je nametnuto i shvatanje da Evropa nema alternativu. Utuvljeno im je u glavu da Nemacka ne bi trebalo da se bori za svoju nezavisnost, kao i da im Rusi nisu prijatelji. Poznato?
Nemacka je jedna od retkih zemalja gde se svakodnevno isticanje nacionalne zastave na privatnim objektima smatra losim ukusom. A vi u Srbiji, jel drzite svakog dana nacionalnu zastavu na svojoj kuci/ zgradi, kao sto se to radi u SAD i Svajcarskoj?
Препоруке:
28
23
2
петак, 17 фебруар 2012 15:49
Даг
Већи део актуелне српске културе припада доктрини самопорицања српског националног интереса и идентитета. Носиоци овог става који намеће Србима кривицу у туђем интересу су малобројни, али веома гласни, они су окупирали јавни простор у Србији.
На политичком нивоу њима пружају подршку "демократе" у најширем смислу, проистекле из титоистичког шињела, које представљају Љ. Тадић и Д. Мићуновић. Из тог нуклеуса владајуће петокотобарске демократије настали су и З. Ђинћић и Б. Тадић. Надајмо се, ипак, да је тој епохи увезене антисрпске демократије дошао крај.
Разорна доктрина индивидуалне интернализације наметнуте колективне кривице настала је, наравно у неком Институту за међуљудске односе (human relations) на западу.
Препоруке:
34
3
3
петак, 17 фебруар 2012 15:56
seljak bezemljas
Duh samoporicanja idealno se uklapa unacionalnu politiku koju su vodili komunisti.Njenu srz cini stav III kongresa KPJ u Becu 1926.g ..KPJ da zajednickom borbom slomi velikosrpsku hegemoniju.Pojam nije definisan pa je tumacen po potrebi.Nasiroko i nadugacko.
Sto se tice Filozofije palanke R.Konstatinovic se nije zaustavio na Njegosu.Njegova kritika Vladislava Petkovica DISa je prosto pljuvacka.
Препоруке:
32
4
4
петак, 17 фебруар 2012 16:41
Даница Петровић
О,колико сам пута била тужни сведок описаних појава.Најстрашније пада на душу кад Србин српство пљује , а не познаје.Страшно је кад особе у најближем окружењу ,које би морале да буду интелектуалци јер су на таквим радним местима ,којима је отац Србин,а мајка Српкиња,које су рођене и одрасле у Србији,децу одгајају у Србији,не знају или намерно прећуткују основне ствари из српске историје,пљују у тањир из ког једу и као своје вјерују истичу или ставове некакве НВО госпође Бисерко са ТВ-а или истичу да није њихово да мисле.
То је и мене,већ матору,жену без икаквих политичких амбиција,мене амбициозну једино да што пре постанем бака,натерало да вичем,пишем,кличем :Моја лепа земљо!Мој мили народе!Кад могу.Колико могу.Колико умем.До смрти,ако треба.
Ову књигу нисам прочитала,али ћу је прочитати и значиће ми пуно.Вратиће ми наду да ноћ није бескрајна.Разбиће страх од жеље да ми деца остану овде , у својој земљи ,да живе поносно и рађају неко срећно потомство.
Препоруке:
50
4
5
петак, 17 фебруар 2012 17:21
Lav
Radi se uglavnom o oportunističkim ništavilima, njihov " dignitet" je autošovinizam!
Препоруке:
20
4
6
петак, 17 фебруар 2012 18:36
Marko
Rec je o knjizi koja ce, ukoliko bude Srbije i njoj srpske kulturne politike, biti temelj za srpsku kulturnu politiku.
Препоруке:
23
6
7
петак, 17 фебруар 2012 18:56
фристајло
Отуда није случајно што је садашњи нараштај интелектуалне елите, однегован у титоизму, један од најсрамотнијих нараштаја у историји српске културе: његово понашање би могло ући у историју као класичан пример темељне људске и интелектуалне неодговорности према било чему што превазилази лични интерес. Боли, колико је истинита ова теза. То је интересантан феномен, и веома је интересантно да је један режим, идеолошки веома заинтересован за "опште благостање" створио генерацију најсаможивијих "српских" интелектуалаца у историји овог народа...
Препоруке:
45
4
8
петак, 17 фебруар 2012 20:37
Samo po geografiji Crnogorac
Sve cestitke i autoru knjige Milu Lomparu i piscu osvrta na knjigu Duh samoporicanja Borivoju Rasuo.
SRBIJA JE VECNA AKO JOJ JE ELITA VERNA!!!
Препоруке:
35
4
9
субота, 18 фебруар 2012 12:24
Sladjana, prof. istorije
Knjigu cu posle ovakve preporuke svakako procitati. Cini se da ovo budi nadu, ali jednovremeno zebem da sve nije odvec kasno. U nesporazumu smo sa sobom, sa sopstvenom istorijom vec predugo. Medjutim, vredi pokusati. Pokusaj prof. Lompara zaista je vredan. vredan.
Препоруке:
19
4
10
субота, 18 фебруар 2012 14:09
brm
"Двоструки је добитник Октобарске награде града Београда за семинарски рад из марксизма, за истраживање из области политикологије. Последњи полазник политичке школе Јосип Броз Тито у Кумровцу."
valter brani srBstvo
Препоруке:
9
19
11
субота, 18 фебруар 2012 14:43
брм
највише само-поричу срБски интелектуалци који из ризнице српске баштине избацују све што није срБско по мери титових срБских нациоанилста креираних по узору на ћетнике из филмова Верљка Булајића или неољотићеваца и њихових фантазмагорија које везе с српском традицијом немају..... погедајте им биографије и одпседнутост некаквим фантомским титоизмом као да је нешто тако (идеологија попут стаљинизма) икада постојало...
Препоруке:
6
23
12
недеља, 19 фебруар 2012 00:54
Slavomir Srpski
" Изгледа да је основни предуслов каквог-таквог заједништва у југословенској држави било српско самопорицање, српско порицање од стране других народа у тој држави са циљем да се српски народ сведе на прописану и допустиву меру,.."
Mislim da je to isuvise autodepresivno, jer to nije razlog zasto se Slovenija prograsila nezavisnom i razbila Jugoslaviju. Ne zelim da se samozagledavamo u ogledalu a ne vidimo svet oko nas.
Ne bi se Juga razbila da nije pao Berlinski zid, pa je ta Cercilova-jugo-bojlsevicka konstrukcija ostala nekorisna apetitima ekonomske pljacke i zapadnom prodoru na istok. Sama Slovenija je odlucila da izadje ne zbog nekog Gazimestana Milosevica, vec zbog nagle propasti samoupravljacke jugo-ekonomije: ona je prva namirisala sir da joj je ekonomski povoljnije da se izvuce iz jugo-ekonomskog brodoloma. Sve ostalo, kao i samooptuzivanja samoporicanjima su izgovori, i znacajni za danasnju tadicevu samoporicanje-politiku bez alternative. Zar ne?
Препоруке:
3
2
13
недеља, 19 фебруар 2012 02:08
Бели Орао
@Слађана. Добро нам дошли. Волимо људе, а нарошито жене од чињенице.
Препоруке:
1
1
14
понедељак, 20 фебруар 2012 11:09
Svetozar
Kako je istina, gorka, bolna ali i lepa. Dostojanstveno, gospodski.
Препоруке:
2
1
15
понедељак, 20 фебруар 2012 14:16
Liberal
Pravo je cudo kako je malom prostoru receno toliko mnogo antievropskog, anticivilizacijsko sadrzaja u ovom osvrtu. Koliko li tek toga ima u samoj knjizi. Ne autosovinizam kako rekoste g. Rasuo nego Vas konzervativni sovinizam i agresivni nacionalizam predstavljaju pravu opasnost za modernu i demokratsku Srbiju.
Препоруке:
5
7
16
понедељак, 20 фебруар 2012 23:04
Вујновић
Не би било лоше истаћи да је господин Ломпар један од оних који је јавно подржао Двери као нову политичку опцију.
Препоруке:
7
1
17
уторак, 21 фебруар 2012 02:27
Bob
Drugosrbijanci imaju jasnu razvojnu liniju: nekad poturice, zatim jugoslovenstvo, komunizam i titoizam, na kraju liberalizam i proamerikanizam. Ili sve to zajedno?Ja bih ih nazvao neopoturice.
Препоруке:
2
3
18
уторак, 21 фебруар 2012 21:09
Jelica Acimovic
Ovaj teks pokazuje da nije vazno samo sto se kaze, nego i ko kaze. Bravo i za autora knjige i pisca Osvrta. Obojica su uzorne moralne licnosti.
Препоруке:
3
3
19
среда, 22 фебруар 2012 12:04
Neša A
Knjigu sa zadovoljstvom pročitao. Trebalo bi da stoji u svakoj kući, uz Njegoša, Crnjanskog i Andrića.
Voleo bih da je pisac malo više prostora posvetio radu srpskih intelektualaca posle Prvog svetskog rata. Period između 1915. i 1925. godine je ključno vreme u kome se formira jugoslovenska ideja. U Duhu samoporicanja se spominje samo Pavle Popović, ali ne i Aleksandar Belić, Bogdan Popović, Jovan Skerlić. Analizom njihovog rada u ovom periodu mogao bi se dodatno osvetliti zaključak da su srpski intelektualci zapravo imali dvostrano stanovište: ekstenzionalno (za Jugoslaviju) i internalizovano (za Srbiju), pri čemu se internalizovano stanovište stalno nametalo kao intimno obeležje njihovog javnog dela. Tako je, barem, u Belićevom spisu "Srbija i južnoslovensko pitanje", koji je izašao još 1915. u Nišu i dugo vremena činio osnov srpske institucionalne politike.
No, i trista primeraka je malo, pa sa pažnjom očekujem drugo, dopunjeno izdanje. Još jednom, svaka čast.
Препоруке:
6
3
20
среда, 22 фебруар 2012 20:53
Dragoljub
Slazem se sa Nesom A. da bi se jos ponesto moglo uvrstiti u argumentaciju Duha Samoporicanja srpskog naroda od 'srpske' elite u knjizi Lompara, ali daru se ne stavljaju primedbe. A knjiga Mila Lompara DUH samoporicanja je zaista dar. To mogu reci zato sto sam je procitao na 'nagovor' Borivoja Rasuo njegovim kvalifikovanim osvrtom na knjigu. I sa moje strane SVAKA CAST!!!
Препоруке:
3
3
21
четвртак, 23 фебруар 2012 00:10
prof. filosofije Beograd
Knjigu cu svakako procitati, narocito radi onog odeljka o Radomiru Konstatinovicu u njegovoj Filozofiji palanke. Naizad, da se kaze prava rec. Ovaj sud izvodim na osnovu kvalifikovanog i upucujuceg osvrta na knjgu koji je dao pesnik Borivoj Rasuo.
Препоруке:
2
3
22
субота, 03 март 2012 05:44
istrazivac na terenu
Procitah ovo i malo se poradovah u dalekoj zemlji Indiji. Nadam se ne bez razloga.
.jpg)
Ako ste po prirodi radoznali, bacite pogled kako je to radeno u Nemackoj posle Drugog svetskog rata.
Shvaticete da imate posla sa prastarim modelom: propaganda koja se na vas primenjuje vec davno je isprobana na Nemcima.
I Nemci su interiorizovali krivicu. To barem vazi za nove generacije.
Kod starih je to malo teze islo, posto se oni vecinom secaju sta je stvarno bilo. Ali, oni su pomrli.
Pored krivice za zlocine, posleratnim generacijama Nemaca je nametnuto i shvatanje da Evropa nema alternativu. Utuvljeno im je u glavu da Nemacka ne bi trebalo da se bori za svoju nezavisnost, kao i da im Rusi nisu prijatelji. Poznato?
Nemacka je jedna od retkih zemalja gde se svakodnevno isticanje nacionalne zastave na privatnim objektima smatra losim ukusom. A vi u Srbiji, jel drzite svakog dana nacionalnu zastavu na svojoj kuci/ zgradi, kao sto se to radi u SAD i Svajcarskoj?
На политичком нивоу њима пружају подршку "демократе" у најширем смислу, проистекле из титоистичког шињела, које представљају Љ. Тадић и Д. Мићуновић. Из тог нуклеуса владајуће петокотобарске демократије настали су и З. Ђинћић и Б. Тадић. Надајмо се, ипак, да је тој епохи увезене антисрпске демократије дошао крај.
Разорна доктрина индивидуалне интернализације наметнуте колективне кривице настала је, наравно у неком Институту за међуљудске односе (human relations) на западу.
Sto se tice Filozofije palanke R.Konstatinovic se nije zaustavio na Njegosu.Njegova kritika Vladislava Petkovica DISa je prosto pljuvacka.
То је и мене,већ матору,жену без икаквих политичких амбиција,мене амбициозну једино да што пре постанем бака,натерало да вичем,пишем,кличем :Моја лепа земљо!Мој мили народе!Кад могу.Колико могу.Колико умем.До смрти,ако треба.
Ову књигу нисам прочитала,али ћу је прочитати и значиће ми пуно.Вратиће ми наду да ноћ није бескрајна.Разбиће страх од жеље да ми деца остану овде , у својој земљи ,да живе поносно и рађају неко срећно потомство.
Боли, колико је истинита ова теза. То је интересантан феномен, и веома је интересантно да је један режим, идеолошки веома заинтересован за "опште благостање" створио генерацију најсаможивијих "српских" интелектуалаца у историји овог народа...
SRBIJA JE VECNA AKO JOJ JE ELITA VERNA!!!
valter brani srBstvo
Mislim da je to isuvise autodepresivno, jer to nije razlog zasto se Slovenija prograsila nezavisnom i razbila Jugoslaviju. Ne zelim da se samozagledavamo u ogledalu a ne vidimo svet oko nas.
Ne bi se Juga razbila da nije pao Berlinski zid, pa je ta Cercilova-jugo-bojlsevicka konstrukcija ostala nekorisna apetitima ekonomske pljacke i zapadnom prodoru na istok. Sama Slovenija je odlucila da izadje ne zbog nekog Gazimestana Milosevica, vec zbog nagle propasti samoupravljacke jugo-ekonomije: ona je prva namirisala sir da joj je ekonomski povoljnije da se izvuce iz jugo-ekonomskog brodoloma. Sve ostalo, kao i samooptuzivanja samoporicanjima su izgovori, i znacajni za danasnju tadicevu samoporicanje-politiku bez alternative. Zar ne?
Voleo bih da je pisac malo više prostora posvetio radu srpskih intelektualaca posle Prvog svetskog rata. Period između 1915. i 1925. godine je ključno vreme u kome se formira jugoslovenska ideja. U Duhu samoporicanja se spominje samo Pavle Popović, ali ne i Aleksandar Belić, Bogdan Popović, Jovan Skerlić. Analizom njihovog rada u ovom periodu mogao bi se dodatno osvetliti zaključak da su srpski intelektualci zapravo imali dvostrano stanovište: ekstenzionalno (za Jugoslaviju) i internalizovano (za Srbiju), pri čemu se internalizovano stanovište stalno nametalo kao intimno obeležje njihovog javnog dela. Tako je, barem, u Belićevom spisu "Srbija i južnoslovensko pitanje", koji je izašao još 1915. u Nišu i dugo vremena činio osnov srpske institucionalne politike.
No, i trista primeraka je malo, pa sa pažnjom očekujem drugo, dopunjeno izdanje. Još jednom, svaka čast.