На велику жалост свих УГРИЧИЋА, Србија није поражена. Србија је победник јер се бранила, бранила част и достојанство срба. А онај који се брани увек је победник - без обзира како је прошао. Морални је победник јер се коло победе и пораза окреће. Ургичићу и Угричићи, Пешићи и Јовановићи, у чеме је Србија побеђена, како је побеђена, кога је нападала? То што су Србији привремено отели срце Србије Косово и Метохију, што хоће да униште српске трагове на Балкану - неће моћи, неше проћи. Србин је стена о коју ће ваши угрушени талашчићи да се разбију. И ваши, и ваших покровитеља. Немате Ви са овин народом ништа. Ви сте представници и елита неког неименованог народа који не постоји. Не треба Србији Библиотека коју воде Угричићи, ни Богдановићи, Свилановићи и Стефановићи који се боре да легалузују отимачине и цепање наше светлеотаџбине. Живела Република Српска и будућа слободна од окупације Србија.

Молио бих неког боље упућеног да наведе једну државу, било где, у којој би Управник Националне библиотеке могао да јавно говори, у било ком својству, то што говори г. Угричић. Док је на месту Управника.
На таква места се обично постављају људи који не би из својих унутрашњих, моралних и патриотиских разлога, без обзира на политичке узусе и друге усвојене норме понашања, НИКАДА тако говорили. Писцу-бунтовнику није место на државној функцији, и то се не ради нигде у цивилизованом и нормалном свету.
Није г. Угрчић смењен због ускраћене слободе говора, нека говори сада шта год хоће, као и његова запенушана, аутошовинистичка братија, већ као ДРЖАВНИ СЛУЖБЕНИК који се не понаша културно и цивилизовано. Још и постављен из политички.
То је као кад би г. Угрчић ходао го улицама у слободно време и говорио да је то његово право, као писца, интелектуалца, итд, шта год, и да то нема везе с његовим државно-политичким намештењем. Е, па, има. Одмах би летео с тог места, било где у свету.

Ovo izgleda može da se definiše jedino kao "Da nema istine bez foruma pisaca a Ugičić je njihov prorok".

То вам тачно такав и логичан след догађаја, када се србомрзац, странац, (Монтенегрин) постави на чело најзначајније културне установе - Народне библиотеке Србије. Да се фигуративно изразим народном мудрошћу - не даје се кози да чува купус.

Србија није поражена, никада није била поражена, нити ће икада бити. Србија и Срби у њој и око ње пролазе кроз тежак политички и економски период (било је много тежих периода у њеној и њиховој историји), захваљујући снази западних империја у одласку и скупине њених јањичара у Србији потомака комуниста типа Јове Капе. Србија и Срби ће, као и до сада, устати из пепела као птица Феникс јачи него икада. Зато су београдски јањичари почели да вриште и лудачки урлају на Србе, јер остају без сена у јаслама. Нису испунили задатак, империја бесни и почиње да их одбацује. Једноставно нема више пара ѕа сено и сламу.

Више медијског простора има хиљаду протува, које "навијају" за Угричића, него милиони људи који подржавају Ђоковића.
Шта ћемо са Александром Карађорђевићем,и толиком амбасадорима и амбасадоркама!?
Постоји ли и један амбасадор, у некој важној еу и нато земљи, за кога би се могло рећи да заступа интересе Србије?

milojko, valjda mislis na Mira Vuksanovica?

Kad je ovaj "pisac" govorio o porazu, sigurno je mislio i osećao poraz sebe kao ljudskog bića i to projektovao na svoj narod.
Kasnije, čak nije ni branio svoj stav do kraja.
Sitna duša, rajinski mentalitet.

Pravo da se kaže sve je normalna tekovina slobode. Pravo da se priča svašta ne postoji nigde. Država, koja se u ovom slučaju treba osećati uplašeno mora tako reagovati, slično kao i u vreme sablje. Da je država na vreme reagovala sablje ne bi bilo. Sada je vreme za prevenciju. One koji otvoreno pozivaju na terorizam i njihove pomagače oštro treba saseći u korenu, a ako treba i pravo sabljom. U svetu nije zabeleženo da su disidenti na državnim jaslama. Sreto bi da seče granu na kojoj sedi pa da on i njegovi kamarati plaču zbog igračke... Sreto srećno sa nvo cuclom