Uopšte me ne čudi da je neko ko je bio zaposlen u spoljnoj obaveštajnoj službi i služio super tajno šefove te službe, unazad gledajući Budimira Lončara deset godina, zatim još deset Ivana Vrhovca, a pre toga direktno Broza, spoljna služba je bila podčinjena njemu lično. Dakle ne čudi me da je neko takav slavio svetog Nikolu.
Princip je bio vrlo jasan, nije važno šta ti u svojoj kući slaviš nego kome služiš.

Ta kombinacija služiti Biserku, Lončaru, Vrhovcu i slaviti privatno pravoslavnog svetog Nikolu zaista govori i o njima i o njihovoj službi.
Čak je i bezbedonosno mudro, ako neko od emigranata Srba koje je ta služba jedino pratila, kaže; oni nas cinkare "Hrvatima", da im se odgovori, ma daj, pravi pravoslavci slave svetog Nikolu.

Može Lazanski da se ljuti na generala Mladića koliko hoće, ali sad i mi znamo zašto je rekao Mladić:" Sve što zna Lazanski saznaće i Nemci".

"Politika" je nemačka firma zar ne.

Dobar scenario za novu epizodu "Pozoriste u kuci"

Istovremeno duhovit i realističan tekst gospodina Lazanskog.

М.Л је отворио причу која то за неке јесте. За моје искуство то није. У поплави дезинформација да је у комунизму све било забрањено, тврдим да сам и као дете ишао на славе свих породичних пријатеља (мога деде и мојих родитеља), који су славили. Мој старији брат је крштен, ја нисам. Моји родититељи су били и комунисти и партизани, а ја само бивши комуниста. Ми никада нисмо славили. Наша слава је свети Лука. Родитељи су преминули, а ја немам намеру да ту славу славим. Мајка партизанка је мојој нани Добринки спремала посну храну, већ према зеленом црквеном календару, који сам ја од своје 10. г. куповао по пијацама у Нег. и Пож. Не славим, и нећу због доследности, ако то неко разуме. А жена, деца и ја смо према сваком попису православци. Идем на славе својих пријатеља, а они код мена на роштиљ у Гроцку, или дружење у стану. И ништа спорно. За мене. А радио сам и у МСП (па знам и Раду а и они мене), па су ми и неки коментари а и људи јасни. Са 15. г. ја научио толеранцију. Без ЕУ.

Зашто нам се нуди ово писаније? Детерџент за прање преосталих флека почившег тоталитаризма. Нешто су као славили? По доласку из шуме и освајања асвалта обзнанише, да им је све јасно, дилеме нема, религија је опијум за народ. Говорили су: "какав Бог, какви бакрачи, какав светац, дај наточи још једну! Писаније Лазанског све ово потврђује, прочитајте још једном. Сви су они имали само једног свеца. Њихов светац се славио: без молитве, свеће, хлебне жртве, тамјана и освештане трпезе.
Хватали су се за дугме уколико стетну свештено лице. Испред свог Мамона падали су ничице и славили га свих дана у години...

Poštvoni, od celog teksta ste jedino primetili da su ujka i ujna M.L bili važne "face" pa kao zbog toga mogli da slave slavu a vaskoliki srpski narod po SFRJ nije ni mogao ni smeo.
Na stranu što slvljenje slave nije bilo zabranjeno što su vašari i seoske slave po celoj Srbiji bili normalna i uobičajena stvar, kako vam ne smeta:
{Онда је дошао распад велике Југославије, па демократски преокрет у Србији у октобру 2000. године. Нови министар спољних послова СРЈ је наредио да се укину шифрантска одељења у нашим амбасадама у иностранству, шта ће нам то када смо окружени све самим пријатељима. Уосталом, сада смо демократска земља која нема шта да крије од својих демократских пријатеља са Запада.}

Taj ministar je niko drugi do naš dični B.T!

Dakle opšti javašluk u sadašnjoj "nikad demokratskijoj Srbiji", pljačka na sve strane a vama eto smeta što je neko od tadašnjih državnih (odgovornih)činovnika slavio slavu pre 50 godina!?
Jak je Vaš patriоtizam zaista!

Како дођосте до закључка да је мени сметало што поверљиви људи из Брозове власти и обавештајне службе славе Светог Николу?

Нагласак мог коментара је био да је спољна обавешптајна служба била увек под контролом искључиво Хрвата и да је ислкључиво пратила активност српске емиграције. Других задатака није имала.
За време Милошевића није било пара, могућности да прате српску емиграцију, кад је већ било забрањено за шиптарску или хратску.
За време Свилановића, затим Драшковића било је покушаја са мало новца да се активност те службе која је пратила српску емиграцију поново успостави због потреба других бивших република, којима је сметала активност скромна српске емиграције.

Служба о којој је реч никада ништа није учинила у корист Југоаславије и српског народа, само је штитила усташе и фолксдојчере да их не би ко од Срба случајно узнемиравао.

Немојте тражити од мене да шифрантра те службе волим и поштујем јер нису чували земљу, а имали су све привилегије.

Tekst je duhovit na vrlo tuzan nacin. Zalosno je, da mi Srbi, gde god bili, ne mozemo da se opustimo i uzivamo u svakodnevnici, vec nam je politika(zbog lose vlasti i politicira uopste) postala glavna tema razgovora i nocne more.

Моје тврдње о ситуацији из домена спољне обавештајне службе су можда произвољне, али нису неосноване.
Моје познавање тог стања, однос Брозове спољне обавештајне службе око стања емиграције је тог нивоа да сам ја лично упрАВО на везама са нашом емиграцијом тамо, учинио један потез и помогао ( тада нисам ни знао да помажем КараџићУ, а вероватно ни он није знао да ће бирти српски лидер у БОсни ) дакле обезбедио сам подршку српске емиграције тој опцији, опцији СДС ( главна ставка програма је била одржање Југославије, за разлику СПО који није добио никад подршку српске емиграције, осим оног делла лажних четника, односно Брозове спољне обавештајне службе ), дакле ако сам могаО СДС-у у оснуивању обезбедити подршку српске емиграија, значи да нешто знам о стању,а нарочито о замкама које сам успешно избегао.

Дакле Брозова спољна служба је пратила Србе, а ја сам онако аматерски, као Чворовић ( насмејте се мало или мало више ) пратио њих.
Извињавам се на нескромности био сам успешнији.