Не знам за подробну финансијску ситуацију у Белгији, али ПРИВУЧЕ ми ПАЖЊУ НАИЗГЛЕД безазлена фраза: "замрзавање потрошње у јавном сектору"! Они који знају о чему се ради, знају да ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ то подразумева и ЗАМРЗАВАЊЕ ФОНДОВА за ВИСОКО ШКОЛСТВО и НАУЧНА ИСТРАЖИВАЊА! Да појасним, у белгијском граду Гану/Генту налази се Универзитет и Фламански Центар за биотехнологију. Они који су БОЉЕ упућени знају да су те две институције И БУКВАЛНО CERN у молекуларној биологији биљака, без чега је НЕМОГУЋ било какав напредак у једној од НАЈВАЖНИЈИХ НАУЧНИХ ГРАНА 21-ог ВЕКА! Они који су упућени ЗНАЈУ да су вође тих тимова, проф. Ван Монтагју и Дирк Инце ПРВИ ГЕНЕТСКИ ТРАНСФОРМИСАЛИ НЕКУ БИЉКУ, а и данас предњаче у тој области у свету! (Узгред, кћи покојног академика Милана Курепе, Јасмина, моја школска, је докторирала код проф. ван Монтагјуа!) Једини проблем за Белгијанце што та СВЕТСКА истраживања НИСУ ПОВЕЗАЛИ са КОМЕРЦИЈАЛОМ, па ће ово НЕМИНОВНО КРЕСАЊЕ да угуши тај ЦВЕТ СВЕТСКЕ НАУКЕ!
Препоруке:
8
1
2
петак, 02 децембар 2011 19:13
Зоран
Пролази време социјале и социјален сигурности. Ако не буде сада биће у будућности. Пораст светске популације не може да прати социјала за све њих. Па неће моћи ни за развијени свет. Што пре се навикнете боље по вас.
Препоруке:
7
3
3
петак, 02 децембар 2011 19:19
Зоран
"Једини проблем за Белгијанце што та СВЕТСКА истраживања НИСУ ПОВЕЗАЛИ са КОМЕРЦИЈАЛОМ, па ће ово НЕМИНОВНО КРЕСАЊЕ да угуши тај ЦВЕТ СВЕТСКЕ НАУКЕ!"
Наука као наука, сама по себи, не служи ничему. Она има неку вредност, па и у новцу, само ако се негде примени. И има онолику вредност колико је примењива. Са те стране је и логично зашто професори и доктори наука на западу немају неке плате ако им је наука теоретскле природе. На основу чега да га платиш? Да ли хоћемо да мера интелигенције буде новац или да примењивосрт нечега буде плаћено новцем? Значи, чак и са моралне стране новцем нема смисла плаћати интелигенцију нечију ако то нема неку примену. Уосталом новац и није прављен за теорију, него праксу.
Препоруке:
5
4
4
понедељак, 05 децембар 2011 11:01
thinking maize@ Зоран
У Белгији је седиште NATO пакта, не и седиште Monsanto корпорације или холандских семенарских кућа, које би комерцијализовале поменута истраживања. Фламански биотехнолошки центар, иако од светског значаја, превасходно је финансиран од ЛОКАЛНЕ, фламанске владе, мањим делом из белгијских и европских фондова. Даље, чини се да Белгија нема систем државних института надлежних за пољопривреду или чисту науку, као што су то системи INRA и CNRS у Француској или универзитети и Max Plank институти у Немачкој. Тај "цвет светске науке" није заштићен ни колико Циришка Политехника! Тако проф. Инго Потрикус (Цирих) клонира ген за синтезу витамина А у зрно пиринча (позната болест бери-бери, тако распрострањена у Азији је узрокована управо НЕДОСТАТКОМ витамина А у зрну пиринча!), а његова влада и швацарске агрохемијске мултинационалке пласирају тај производ на тржиште источне и јужне Азије! Ако из овог СЛУЧАЈА се извуку ПОУКЕ, то ће помоћи бољем положају српске науке и мој пост има смисла. Ако не...
.jpg)
Наука као наука, сама по себи, не служи ничему. Она има неку вредност, па и у новцу, само ако се негде примени. И има онолику вредност колико је примењива. Са те стране је и логично зашто професори и доктори наука на западу немају неке плате ако им је наука теоретскле природе. На основу чега да га платиш? Да ли хоћемо да мера интелигенције буде новац или да примењивосрт нечега буде плаћено новцем? Значи, чак и са моралне стране новцем нема смисла плаћати интелигенцију нечију ако то нема неку примену. Уосталом новац и није прављен за теорију, него праксу.