Загреб за разлику од београдских прозападњачких чанколизаца не остављају на цједилу своје сународнике на Косову и Метохији.
Препоруке:
32
2
2
четвртак, 24 новембар 2011 18:12
Ако Хрвати нису у стању да уоче шупљине у теорији 'словнског порекла, говори српски (пардон српско-хрватски), католик је, није Србин, Хрват је', јесмо ли ми?
Није довољно што су присвојили крајеве у које хрватска нога никада ниеј крочила; није довољно што присвајају народ са простора на којима им није ни стара постојбина, а нису се ту могли ни доселити, јер су сви правци кретања народа били у супротном правцу (НИКО, ама НИКО од словена се није за владавине Турака, са територије Аустрије на територију Турске, осим пред Устанак (који је још увек Српски, ваљда)), сад крећу и у транс-балканска освајања. Сви католици на Балкану су по њима њихови, и зато свака част Словенцима на опстанку (мада ни они нису цели измакли грамзивим прстићима својих), јер су у још непосреднијем контакту.
Препоруке:
16
0
3
четвртак, 24 новембар 2011 18:20
с.ј.@ Станислав Костић
Не само то, већ они и присвајају оне који нису њихови. Све католике су присвојили као своје. У Црнпј Гори, људи за које се тачно зна којег су порекла, постали су хрвати зато што су католици, Буњевци који су покатоличени Срби, су такође својетани (мада се многи не желе предати, па се сматрају само Буњевцима); О ситуацији у Дубровнику да и не говорим. Шта су да су, Срби не морају бити, али Дубровчани (пре инвазије Хрвата токоб Аустроугарске окупације) се Хрватима нису сматрали. Постоји изобиље података о томе. Дубровчани су се бунили када је Дубровачки Завод Св. Јеронима (мислим да је то приближно тачан назив, али да не проверавам сада) преименован у 'Хрватски' од стране самога папе (!), и прекинули су са слањем новца за ту установу. Папа је онда брже-боље променио име у 'Илирски', коа компромис. Има и доста других ствари, као чињенице да се у Дубровачком архиву њихов језик назива и 'славенским' и 'српским', али скоро никада 'хрватским'(и један хрватски бан је рекао да то није хрватски)
Препоруке:
13
0
4
четвртак, 24 новембар 2011 19:02
Peter RV
@ с.ј.@ Станислав Костић
Tacno. U Boki Kotorskoj malo ko od katolika je samog sebe smatrao Hrvatom. Ovo se promijenilo drasticno dolaskom Broza na vlast. Srbi su onda poceli da se bave 'bratstvom i jedinstvom', dok su Hrvati pecali uspjesno u mutnoj vodi.
(U Boki Kotorskoj svi pravoslavci su se smatrali Srbima (ne-Crnogorcima, ni srbo-crnogorcima)jer su poznavali svoje hercegovacke korijene. Sad im Nato odredjuje sto su.
Препоруке:
14
1
5
четвртак, 24 новембар 2011 20:09
Светислав Костић
Ако се под станиславом Костићем имало на уму Светислава са истим презименом, онда је у мом кратком напису битна само колност да хрватска влада у Загребу житеље у мјесту удаљеном 30 км. од Приштине сматрају својим Хрватима. И јер их за такве држе, с правом или не, Загрееб те људе не оставља на цједилу.
Док са друге стране, влада и предсједник Србије, коју Срби у Србији изабрали, иако нису морали јер нико ни једном Србину није држао нож под грлом у изборном локалу, влада у Београду и тај предсједник Тадић - знају поуздано да су на сјеверу КиМ оригинални етнички Срби од памтивијека.
Па ипак, не само да та владајућа булумента ни прсто да мрдне да помогне својим Србима, који никад ништа друго нису били, него Срби на свом српском огњишту, него Србе на сјеверу покрајине називају криминалцима и њима и цијелој српској нацији забадају нож у леђа у савезу са нацистичким Западом и таквом Америком и приде са шиптарским злочинцима.
Препоруке:
8
0
6
четвртак, 24 новембар 2011 20:30
Владимир Димитријевић
Пре више година из једног текста у "Политици" у рубрици "Погледи" заувек сам запамтио једну реченицу која је била упамтљива и по томе што је асоцирала и на наслов и на суштину Балашевићеве песме "Не ломите ми багрење".
Колико се онако кроз маглу сећам то је био један мали путопис са Космета, а ауторка (можда књижевница) цитирала је натпис који је неко ставио на један гроб, а на коме је отприлике писало: "Не ломите, ја сам католик".
Мени је то снажно остало урезано у сећање као најјезгровитији и најсликовитији опис ситуације на КосМету из неког неутралног угла.
Остало ми је и у сећању и да уредник у "Политици" то наравно није умео или смео да извуче у наслов или барем глосу, па је то остало завучено негде у тексту.
Да и не говорим о томе да је то после неко цитирао, нпр. неки наш представник на седници СБ УН...
Препоруке:
6
0
7
четвртак, 24 новембар 2011 22:50
Danilo
Eto,i Hrvati sa KosMeta su ugrozeni od Sipstara,ljudi se zale,ali to Luki Bebicu nije smetalo da se ljubi i grli sa Siptarima i da Srbiji ponovo zabije noz u ledja.Dakle,njihova mrznja prema Srbima je jaca i vaznija,od njih samih,od njihove ugrozenosti i od njihove nesrece.Ta bolest je cudo,za nju nema lijeka.
Препоруке:
9
0
8
петак, 25 новембар 2011 01:09
Ovo se radi
U Srpskoj Krajini,gde su istrani Srbi naseljavaju
na njihova imanja Hrvate sa Kosova.
Препоруке:
4
0
9
петак, 25 новембар 2011 03:13
s.p.Lajković
Verovatno vas "maltretiraju" Srbi ili su to ipak vaši drugovi Šiptari ?
.jpg)
Tacno. U Boki Kotorskoj malo ko od katolika je samog sebe smatrao Hrvatom. Ovo se promijenilo drasticno dolaskom Broza na vlast. Srbi su onda poceli da se bave 'bratstvom i jedinstvom', dok su Hrvati pecali uspjesno u mutnoj vodi.
(U Boki Kotorskoj svi pravoslavci su se smatrali Srbima (ne-Crnogorcima, ni srbo-crnogorcima)jer su poznavali svoje hercegovacke korijene. Sad im Nato odredjuje sto su.
Док са друге стране, влада и предсједник Србије, коју Срби у Србији изабрали, иако нису морали јер нико ни једном Србину није држао нож под грлом у изборном локалу, влада у Београду и тај предсједник Тадић - знају поуздано да су на сјеверу КиМ оригинални етнички Срби од памтивијека.
Па ипак, не само да та владајућа булумента ни прсто да мрдне да помогне својим Србима, који никад ништа друго нису били, него Срби на свом српском огњишту, него Србе на сјеверу покрајине називају криминалцима и њима и цијелој српској нацији забадају нож у леђа у савезу са нацистичким Западом и таквом Америком и приде са шиптарским злочинцима.
Колико се онако кроз маглу сећам то је био један мали путопис са Космета, а ауторка (можда књижевница) цитирала је натпис који је неко ставио на један гроб, а на коме је отприлике писало: "Не ломите, ја сам католик".
Мени је то снажно остало урезано у сећање као најјезгровитији и најсликовитији опис ситуације на КосМету из неког неутралног угла.
Остало ми је и у сећању и да уредник у "Политици" то наравно није умео или смео да извуче у наслов или барем глосу, па је то остало завучено негде у тексту.
Да и не говорим о томе да је то после неко цитирао, нпр. неки наш представник на седници СБ УН...
na njihova imanja Hrvate sa Kosova.