То су једноставно људи који на овај или онај начин имају непосредне личне користи од целе те политичке приче, те ће да игноришу сваки разуман аргумент који се пред њих постави а који не иде у прилог том програму.
Ерго- ради се о диктатури; кажите, слободно.
Бар овде, неће вас нико ућуткати и закитити неким увредљивим епитетом.
Овде је неки чудан резерват за преостале Србе...

Лично мислим да српски политичари од Слободана пa до Бориса систематцки подцењују западну антисрпску политику. Дали су они купљени или наивни то ће будућност показати. Једно је јасно, запад се увек стављао на другу страну и водијо политику против Србије. Увек су преговори ишли на нашу штету и дан данас иду. Није ми јасно како из тог искуства неможемо ништа да научимо како западу леђа окренути и са свим снагама алтернативе по белом свету тражити. Као да је немогуће 7 милијона негде међу преосталих шест милијарди угурати. Не могу да верујем да је комплекс ниже вредности код наше елите тако распростран. Они кад виде Лас Вегас како светлуца и раскошан луксуз, њима колена клацкају од малограђанске среће. Одма би се вере и имена и свог народа одрекли. А невиде да је то све вештачки, неприродно и на туђој несрећи од мафијаша грађено.
Битно је само да они прате трендове и западне вредности. Али Европа срећом није само запад има европских вредности који и на истоку леже. Можда лежи ту решење.

Autor je naslutio ono što oni oni od nas koji žive na zapadu (malim slovom!) znamo, da li intuitivno ili zbog toga što su osetili na svojoj koži. Dakle, autor tvrdi:

дијалог не схватају као нешто што служи договору и разумевању двеју страна, већ као један посебан фронт

... kao front ili kao FORMU kojom se dolazi do cilja ili rezultata, kako hoćete. Čovek kome je potrebna formula, šema, forma ili neka utvrđena procedura da bi nešto uradio ili postigao, nema emocionalnu inteligenciju (kako se to danas slavodobitno naziva, a zapravo je ono što mi svi sa ovih prostora nosimo u sebi od rođenja. Većina tih naroda sa kojima se oduvek ne slažemo su emocionalni invalidi (malo je reći!). Onaj ko ne oseća, mora da se drži strogo utvrđenih pravila da bi uopšte znao šta da uradi u najobičnijem kontaktu sa drugim čovekom. Pravila ne trebaju onom ko poseduje empatiju i odmah reaguje ispravno... on oseća.
Tu je negde i uzrok i lek za našu boljku.

@Marko Gay

Više je nego očigledno da ste autorovu rečenicu praktično prepolovili da biste otprilike uočili "kakvu je glupost napisao", a to je zaista bezveze, budući da svako može da pročita šta je zapravo napisano. U principu od vas ništa novo, ali pomalo je bezveze.