Пре свега треба бити свестан да ова криза није почела у ЕУ, већ из САД, а ово што се у ЕУ дешава је само други таласа домино-ефекта, али генерално гледано ЕУ нема спаса. Једино што може да се уради је да се повећа моћ једног центра (Берлина највероватније) чиме ће се продужити време трајања ове заједнице. Међутим, исто као што ни Диоклецијан није успео да спречи пад Римског царства, већ је само на неки чудан начин продужио агонију, и исто као што ни Хабсбурговци нису успели да одрже Аустро-Угарску, тако ни ова дружина неће моћи да спасе ЕУ.

Земље ЕУ ће све више постајати Руска провинција, из једноставног разлога што ће бити енергентски зависни од те земље, те исто као што и наркоман мора да следи упутства свог дилера уколико је остао без новца, тако ће и ове земље морати у све већој мери да слушају Русију. То је једина реална будућност ових земаља.

EU očekuje neko čudo koje bi je spasilo. Neće moći jeftina nafta iz opustošene Libije da reši njene probleme. Propast Kine ili Rusije nije realna opcija tako da ni odatle neće moći nešto da se opljačka. A Amerika se prema EU odnosi kao patka prema malom labudu iz priče o ružnom pačetu. Svi su protiv EU a najviše ona sama jer je odabrala pogrešan put razvoja. Umesto što se prekomerno širila trebalo je prvo da se i od manjeg broja država stvori ekonomski efikasan organizam. Sada će podizanje efikasnosti koštati EU mnogo više, ako uopšte uspe.