Не слажем се да је нестало мислилаца и великих тема. Не, само смо под медијском окупацијом. Сигуран сам да постоје брилијантни умови и да доносе плодове - али можда нису вешти да своје разултате пласирају.
Као и у политици, где би човек, држећи се само режимских медија (а њих је 99%), закључио да смо потонули у колонијалну жабокречину - тако и у свим другим областима људске делатности: постоји режимска и она друга, интимна стварност.
Чињеница јесте да су наши "јавни радници" махом погрешно схватили своје занимање, штавише - да режим производи јавне раднике баш из сопствених ресурса, руководећи се неким неинтелектуалним критеријумима. А то само значи да интелектуалце треба тражити што даље од режима.
Препоруке:
22
7
2
петак, 23 септембар 2011 00:39
Aleksandar
Bravo!
Препоруке:
25
7
3
петак, 23 септембар 2011 00:44
Обсервантес
Богом дана – Богдана је дала јаку уводну реч на поменутом скупу. Критичко мишљење и изумирање? Некритичка еуфорија (или дисфорија) и српска реалност? Етика и умност као перпетуум интелектуалне мисли која рађа увек нову слободу овом напаћеном народу? Кога то данас у Србији занима осим навијачки неодговорне а бизарно упошљене и исплативе духовне лењости. Ретко да постоји интелектуалац у транзицији. Он је изгледа престао да постоји, част изузецима који су усвојим интелектуалним катакомбама. Академику М. Марковићу свака почаст као и С. Стојановићу с којим се, искрен да будем, нисам баш увек слагао. Последњи пасус (а да не занемарим претходне) делује громовито. Ипак, г. Богдана далеко је то од реалности у Срба. Туга, бол и нада. Да је Вама сличних чешће, да просветљују и нада би имала шанси да овде постане организам.
Препоруке:
23
7
4
петак, 23 септембар 2011 00:52
Fristajlo
Kao i uvek- briljantno...
Samo- kome se obraćate, Bogdana? Srbima je dobro; jer, da nije- valjda bi nešto preduzeli...?
A, pa-da; nema intelektualaca, koji bi ih poveli u borbu; tj- ima, samo smo ih izručili Hagu, ćušnuli u zapećak kao "komunjare", nacionaliste, tunjave, kolebljive...
Ne, ne kritikujem Vas, Vi se trudite da bar objasnite, i činite više nego što ste obavezni
kao umna i časna Srpkinja; kritikujem obične ljude, koji radije slušaju one koji ih lepo lažu, nego onima koji ih zasipaju ružnom istinom.
Ne valja narod, Bogdana.
Препоруке:
33
7
5
петак, 23 септембар 2011 02:38
SRBOLJUB
Ne pripadam intelektualnoj eliti da bi mogao da filozofiram,ali moja malenkos pokusava da upotrebi ovo malo intelekta koliko mi je BOG darovao.Ziveci par decenija u svetu a ostalo u SRBIJI video sam istovetnost IZDAJNICKOG ponasanja intelektualaca na svim meridijanima u odnosu na danasnju FASISTICKU POLITIKU vladajuce elite u najmocnijim zemljama sveta.Nekada davno knjizevnici,filozofi i drugi umni ljudi covecanstva davali su smernice u kretanju ljudske civilizacije.Danas oni su samo saucesnici u politikantskim obmanama svojih naroda sjedinjeni sa "VELIKIM"narodnim vodjama kako je to cinio i MIHAILO vezujuci svoju nesumnjivo intelektualnu velicinu za umisljenog slepoga vodju SLOBU koji nije poznao ni zemaljsko vreme ni nebeske prilike pa smo prosli za njim kao bosi po trnju.Oni casno pametnih-svesnih ljudi sto nisu vezani za moc kapitala i politickih vodja gde cilj opravdava sredstvo svugda su NEPOZELJNI i nemaju svoj glas u svome narodu.TAKO JE TO GDE GOD DA SI NE SAMO U SRBIJI
Препоруке:
16
6
6
петак, 23 септембар 2011 04:55
Ultravisitor
Interesantan teks, mada pesimistican. Ali kada je optimizam iskljucivo bio vezan za kriticko misljenje? Bez pesimizma nema kritike. Ipak, kriticki ton izlaganja je opovrgnuo pesimisticku poruku. To je optimisticki elemenat bez kojeg nema napretka u kritici. Dobro razmisljanje.
Препоруке:
16
4
7
петак, 23 септембар 2011 06:33
Ружичасти пантер
1.
„The University in Exile“ у Њујорку, „Ecole Libre“ у Паризу и „Institute for Social Sciences“ у Франкфурту (не треба... заборавити ни ... „праксисовце“ у СФРЈ)... били су носиоци критичког духа.“ „Oве институције су биле својеврсни алтернативни центри бескомпромисног истраживања политичке и друштвене стварности. У њима су расли и стасавали ’критички интелектуалци’“.
„The University in Exile“ је 1933. основао Алвин Џонсон, Американац јеврејског порекла уз помоћ Фондације Рокфелер да би спасао јеврејске интелектуалце који су доласком Хитлера на власт били угрожени. Првобитна група од дванаест избеглица повећала се до 1945. на 183 особе јеврејског порекла разних професија и занимања који су збринути у оквиру постдипломских студија универзитета „The New School“. Међу њима су били Труде Гот, балерина, Јаша Хоренштајн, диригент, Ханс Нојфелд, позоришни уметник, Готфрид Саломон, социолог и многи други.
(Жан-Франсоа Дортије, „Јеврејски интелектуалци у егзилу“).
Препоруке:
7
11
8
петак, 23 септембар 2011 06:36
Ружичасти пантер
2.
„École libre des hautes études“ је основана 1942. у Њујорку. Између 1940. и 1945. велики број француских писаца и уметника напустио је окупирану Француску и настанио се у Њујорку. Међу њима су били Клод Леви-Строс, Макс Ернст, Борис Суварин (право име Борис Лифшиц, иначе од 1920. главни аниматор Комитета Треће Интернационале), и многи други. Оснивање „École libre“ омогућила је америчка влада тако што су њене агенције - Office of Strategic Service (чувени O.S.S., претходник C.I.A.) и Office of War Information (од које је зависио радио Voice of America) користиле (и финансирале) анализе и експертска мишљења француских интелектуалаца. У финансирању „École libre“ учествовала је и Фондација Рокфелер. После рата ови интелектуалци се враћају у Европу са „новим погледима на друштво и међународне проблеме“.
Препоруке:
7
6
9
петак, 23 септембар 2011 06:39
Ружичасти пантер
3.
„Institute for Social Research“ (Institut für Sozialforschung) је основан 1923. у Франкфурту. Основао га је Феликс Вејл, ученик марксисте Карла Корша, захваљујући капиталу свог богатог оца. У Институту се окупљају марксистички мислиоци - Херберт Маркузе, Теодор Адорно, Макс Хоркхајмер који оснивају „Франкфуртску школу“. Као Јевреји, били су приморани 1933. да напусте Немачку и одлазе у избеглиштво у САД. После рата неки остају у САД (Фром, Маркузе) а неки се враћају у Немачку (Хоркхајмер, Адорно). Институт званично поново почиње да ради 1951. године.
На крају, не треба заборавити ни наше „праксисовце“. Двоје од њих су још увек веома активни на нашој друштвеној и политичкој сцени. То су Загорка Голубовић, и још увек витални Драгољуб Мићуновић. Они и даље неуморно делају тако да ће на крају, као што рече песник кога цитира Б. Кољевић, моћи да кажу: „Учинили смо што смо могли и пропатили што смо морали“. И још увек пате.
Препоруке:
9
15
10
петак, 23 септембар 2011 08:21
философски задатак
Политизација у лошем смислу – која је суштински деполитизација – прожела је све сфере друштвеног деловања, без остатка, и тако узроковала можда једину ствар која је гора од „смрти политичког“ – а то је „смрт интелектуалаца“.
студирати Хегела и Канта на личну иницијативу.
Препоруке:
7
4
11
петак, 23 септембар 2011 08:47
slobodan 50
rešenje je u "edukaciji intelektualaca", ali pošto je izgubljeno "prvo vreme" i ako se nema kućno vaspitanje i srpski dnk, onda je jedino rešenje o totalnoj promeni "intelektualaca".dakle, situacija je u nekim segmentima života i organizovanih kvazi institucija, toliko loša u srbiji, da bi trebala da se izvrši kompletna "transfuzija"intelektualaca...trebaju nam novi intelektualci, ja bih, nove intelektualce, bolje od naših, uvezao iz đžungla amazona.to je moje mišljenje o 80% srpski "intelektualaca", a za preostalih 20 %, imam poruku za njih: "SRAM VAS BILO, STIDITE SE, KUKAVICE JEDNE".
Препоруке:
7
2
12
петак, 23 септембар 2011 08:49
Srboljub Savic
Jugoslavija je gurnuta u raspad uz krvavi rasplet sa jasnim ciljem. Ko god ima iluziju, da mu je namenjena drugacija sudbina, zivi u opasnoj iluziji.
Razaranje privrede, finansija, vojske i prosvete (kao
posledica) vodi u unistavanje kulturnih aktivnosti,
filozofije, sociologije i drugih prostora delovanja intelektualaca.
Za obezbedjenje razaranja iznutra, pripremljena je
sadasnja "garnitura" (bila ona svesna toga ili ne).
Upravo ovaj tanki sloj najpogubnije ce delovati na
"intelektualnu smrt" Srbije, jer ce unistiti podlogu.
[Inace, nema poziva, intelektualac, niti pravi istice etiketu "ja sam intelektualac", makar to bio
po najstrozijim merilima. Profesionalci, strucnjaci
bilo kog profila i nivoa obarzovanja, ne mogu biti intelektualci bez sireg obrazovanja i bez znanja
filozofije, sociologije i istorije (u odredjenoj meri].
S. Savic
Препоруке:
7
0
13
петак, 23 септембар 2011 09:15
slobodan 50
i još nešto:
nama, u stvari, ne trebaju intelektualci, kako je rekao veliki vođa, "jer su drugi već sve smislili, što treba, ne trebamo mi da smišljamo rupu na saksiji, na nama je samo da primenimo tuđa znanja"...to je već jedan moderan, budući, intelektualni pristup...tako razmišljaju naši intelektualci, njihovi idoli i srušeni idoli.i zato nam je tako, kako nam je!!!
jutros je otišla jedna grupa u inostranstvo, država plaća tu "edukaciju"...majko moja, kad bi ste samo znali o kome i čemu se radi...
prema tome, mislim da ne grešim, u svojoj oštroj kritici prema našim intelektualcima.GDE SU PRAVI, HRABRI, MUDRI, MORALNI INTELEKTUALCI?DA SE POBUNE?DA ZAUSTAVE OVU BUDALAŠTINU!DA KAŽU ISTINU!!!
prvo treba uraditi nešto veliko, doprineti nešto pametno u životu za zajednicu gde pripadaju i žive, tek onda, očekivati nagrade, počasti, imena ulica, spomenike...kod nas je i to okrenuto naopačke.najgori dobijaju nagrade, u 80% slučajeva.
Препоруке:
10
1
14
петак, 23 септембар 2011 09:20
slobodan 50
i još nešto: ja nisam intelektualac i malo se bedno osećam što pišem ovde i kritikujem intelektualce, a nisam intelektualac...ovo je trebao neko drugi, pametniji od mene, da piše...imalo bi i veću specifičnu težinu.ono što ja garantujem je, da je sve istina šta sam napisao...
Препоруке:
6
1
15
петак, 23 септембар 2011 09:39
Одбрана и последњи дани
Кад је требало да се оплете по варшавском блоку, совјетској Русији и соцреализму дигла се невиђена интелектуална сила, а сада када се треба критички осврнути на тоталитаризам демократије, силеџијство истих и бедну друштвену стварност у којој живимо нигде никога. Или критичких интелектуалаца стварно нема(мислим на организовани покрет или слично,Чомски је изузетак, али се не огласи поводом Либије и убијања деце са паметним и праведним бомбама)или живимо у најцрњој диктатури и још црњем тоталитаризму где такви не могу да дођу до речи и до простора за деловање.
Препоруке:
13
0
16
петак, 23 септембар 2011 10:01
Луди Ванко, спреман за одстрел
Сјајно.Нестало интелектуалаца, нарочито "критичких".Надрљали смо.Остала само тема и млада дама да по њој оре.Не мора дубоко и онако суша .Ништа неће да никне.Важно је да то чини обавештено, све је преврнула, прекопала.И богами нас забринула.
А ко је и како угасио бакљу?Шта те брига брија л се владика.Важно је имати још један ,тема, поен у топузу па гиљај даље.И онако цела тевабија стоји иза тебе.Даље ћеш од Кецмановића.Речи му одрвениле, опаске штиркане.Једино кад засвира не уме за појас да задене.Ти се, као сваки човек, бар умориш.Али идеш све даље и стићи ћеш.Засигурно тамо где су те програмирали.А то што скачеш с теме на тему и кад су удаљене и кад јазови изгледају непремостиви - то је младост -лудост.Лећи ће све на своје место, мала моја из босанске Крупе.
Препоруке:
7
15
17
петак, 23 септембар 2011 12:24
Ружичасти пантер @ slobodan 50
Поштовани, нама треба бистра, српска сељачка памет.А већина оних који себе сматрају интелектуалцима треба да се стиде. Искрено Вас поздрављам.
Препоруке:
13
3
18
петак, 23 септембар 2011 12:44
Marko
Brilijantna analiza...Ali se nadam da ipak ima malo vise prostora za optimizam u vremenu koje dolazi.
Препоруке:
14
2
19
петак, 23 септембар 2011 13:17
Dijasporac
Tekst je fantastičan, evo odštampat ću ga, pun pogodak , namenjen srpskoj kvazi intelektualnoj eliti, koja treba da se identifikuje u kritici mlade profesorice.
Препоруке:
14
2
20
петак, 23 септембар 2011 16:08
Обсервантес
Онај што је у Хагу осам година је баш зато тамо. Слободномислећи па још и интелектуално надмоћан е то је Србима јуче и данас забрањена категорија. Мислили су они о свему па и о превентивној „кастрацији" продуховљеног, родољубивог и интелектуалног а покретачког. За пример.
Препоруке:
11
0
21
петак, 23 септембар 2011 19:21
Bogdan Pasic
Mihajlо Markovic je mogao da se formira i postane "vrhunski" intelektualac i akademik samo u truloj poltronskoj drzavi kakva je bila Jugoslavija. A u takvoj zemlji ni Akademija nije mogla da bude bolja. A i nastavila je sa starom korumpirano-nepotisticko-ulagivackom praksom i posle 2000, sve do danas - narocito u pogledu izbora novih clanova. I dalje je predvodjena masom lokalnih velicina i izvikanih kvazi-intelektualcima. Zao mi je, De mortuis nihil nisi bene. Pocivajte u miru.
Препоруке:
5
5
22
петак, 23 септембар 2011 20:27
za delovanje
Легитимитет и фундаменталност нечег што провизорно зовемо „анархистички моменат“ појављује се у ситуацијама када закон престаје да важи. То не подразумева критику идеје легалитета него баш напротив: када је закон суспендован, тј. у моменту када нестаје његова универзализација, другачији облици регулативних мера и самоорганизовања друштва, како би могло функционисати, постају не само оправдани него и пожељни. У вези с тим, други је тзв. „моменат одбијања“, у теорији познат и сликовито приказан у чувеној Бартлбијевој реченици „Радије не бих...“. Овде своје место налазе различити облици интелектуалних и грађанских „непослушности“, који црпе снагу из бескомпромисности када је реч о начелима ума и умне етике. Од субверзивности нечињења до субверзивности смеха, од покретања различитих облика интелектуалних делатности и аутономних истраживања до деловања у свакодневном животу, ради се о реализовању слободе садржане у сваком појединачном „Не!“ које кажемо колонијизму...ПРИРУЧНИК ЗА ДЕЛОВАЊЕ.
Препоруке:
13
1
23
петак, 23 септембар 2011 23:32
bogoljub
odlican tekst, samo svi ti filosofi su nam dosli glave od marksa preko kardelja do praksisa. ni ne treba nam takva filosofija koja nas ubi
Препоруке:
4
2
24
субота, 24 септембар 2011 00:08
zivi svedok
Bila je milina biti tog dana u Topoli. Bogdana Koljevic, Slobodan Antonic i Djordje Vukadinovic (oni su nastupali zajedno u ime NSPM) imali su najsadrzajnija izlaganja. Hvala na svemu sto smo culi. I samo napred.
Препоруке:
14
0
25
субота, 24 септембар 2011 00:15
Ружичасти пантер @ Bogdan Pasic
Михајло Марковић је био академик у једној трулој и полтронској држави. У једној НЕтрулој и НЕполтронској држави као што су САД, 46 грађана је добило Нобелову награду за економију (од укупно 66 додељених).Сви ти нобеловци су били на функцијама у администрацији те државе и економски саветници председника. Дакле, директно су учествовали у конципирању економске политике те државе. Елем, та држава је данас економски банкротирала. Питање гласи: ко је труо у целој тој причи о САНУ, Нобеловом комитету,администрацији САД?
Препоруке:
6
0
26
субота, 24 септембар 2011 08:51
Štirlic
Možda su nobelovci intelektualci koji su tranzitirali u postkolonijalni diskurs pa zato ne mogu da potrefe kako da izvuku SAD iz bule.
Препоруке:
4
0
27
субота, 24 септембар 2011 11:22
Владимир
Жива била, Богом - дана! На многаја љета.
Препоруке:
15
0
28
субота, 24 септембар 2011 22:19
Zdravko Milojevic
Alal vera...E, ovakvih tekstova danas ima samo na NSPM-u. Ali to mozda ponajbolje govori o dubini nase okupacije i "kolonijalizma".
Препоруке:
11
0
29
недеља, 25 септембар 2011 07:26
@Zdravko Milojevic
I imitacija je okupacija. Jedino pitanje koje se postavlja u našoj kulturnoj i akademskoj javnosti je koga i šta naši intelektualci imitiraju. Koliko ja vidim autentičnih razmišljanja je malo a o nekim autentičnim školama ili teorijama da ne govorim.
Препоруке:
1
3
30
недеља, 25 септембар 2011 13:07
Апсолутна слобода и Терор
"шта један појединац може да учини у стању терора. Јер у стању терора (рецимо, терора партократије и олигархије) ниједан појединац у суштини не ради, обзиром да није у стању да екстернализује нешто што носи његов рукопис, лични печат и потпис. То је стање у којем свест губи способност самоизражавања и „не допушта ничем да се отргне и постане слободни објект“..."
Тачно тако! Ово је најпрецизнији опис садашњег стања у Србији, и то не само политички него и егзистенцијални опис! МИ ЖИВИМО У СТАЊУ АПСОЛУТНОГ ТЕРОРА ВЛАДАЈУЋЕ ОЛИГАРХИЈЕ И ЗАТО СМО ПОТПУНО ЖИВОТНО И ПОЛИТИЧКИ НЕСЛОБОДНИ!! Ово мора да престане што пре - или нас можда стварно неће бити. Живела Србија!
Препоруке:
12
0
31
четвртак, 29 септембар 2011 22:54
Турас
Анализа тачна изостаје терапија.Или једноставно.Интелектуалац је јединка која своје умне,интелектуалне способности користи за добро друштва,никако за лични просперитет.
Препоруке:
0
0
32
петак, 30 септембар 2011 15:08
Savitri Devi
Autorica je u teškoj zabludi jer nije u stanju da prevlada pseudo kritički marksistički diskurs koji zapravo nije nikakva kritika nego destrukcija zapadne civilizacije. Svojom jalovom sofističkom retorikom i već dobro poznatim otrcanim frazama tzv. kulturne kritike , a koja zapravo nema nikakve veze s fundamentalnom filozofijom, a niti s konkretnim rješenjem problema koji si je postavila g. Koljević morala bi napraviti kopernikanski obrat i shvatiti da su liberalizam i komunizam dvije strane iste medalje. Rješenje bi trebalo tražiti recimo u sferi tradicionalizma kod René Guénona i Julius Evole.
Препоруке:
0
2
33
петак, 30 септембар 2011 19:03
za Savitri Devi
Kod koga ste se Vi filozofski obrazovali - stvarno ne znamo. Ali da niste iz Srbije ("autorica") a i da ne znate rad g. Koljevic (koja ne samo da nije "autorica" nego nikada nece biti ni "autorka" jer nije feministkinja) to je vise nego ocigledno. A Vasoj tezi - da su "liberalizam" i "komunizam" "dvije strane istog novcica" nije potreban nikakav komentar. Sapienti sat. A svako iole obrazovan i ozbiljan - razume i zna. Bas kao sto i zna Srbija.
.jpg)
Као и у политици, где би човек, држећи се само режимских медија (а њих је 99%), закључио да смо потонули у колонијалну жабокречину - тако и у свим другим областима људске делатности: постоји режимска и она друга, интимна стварност.
Чињеница јесте да су наши "јавни радници" махом погрешно схватили своје занимање, штавише - да режим производи јавне раднике баш из сопствених ресурса, руководећи се неким неинтелектуалним критеријумима. А то само значи да интелектуалце треба тражити што даље од режима.
Samo- kome se obraćate, Bogdana? Srbima je dobro; jer, da nije- valjda bi nešto preduzeli...?
A, pa-da; nema intelektualaca, koji bi ih poveli u borbu; tj- ima, samo smo ih izručili Hagu, ćušnuli u zapećak kao "komunjare", nacionaliste, tunjave, kolebljive...
Ne, ne kritikujem Vas, Vi se trudite da bar objasnite, i činite više nego što ste obavezni
kao umna i časna Srpkinja; kritikujem obične ljude, koji radije slušaju one koji ih lepo lažu, nego onima koji ih zasipaju ružnom istinom.
Ne valja narod, Bogdana.
„The University in Exile“ у Њујорку, „Ecole Libre“ у Паризу и „Institute for Social Sciences“ у Франкфурту (не треба... заборавити ни ... „праксисовце“ у СФРЈ)... били су носиоци критичког духа.“ „Oве институције су биле својеврсни алтернативни центри бескомпромисног истраживања политичке и друштвене стварности. У њима су расли и стасавали ’критички интелектуалци’“.
„The University in Exile“ је 1933. основао Алвин Џонсон, Американац јеврејског порекла уз помоћ Фондације Рокфелер да би спасао јеврејске интелектуалце који су доласком Хитлера на власт били угрожени. Првобитна група од дванаест избеглица повећала се до 1945. на 183 особе јеврејског порекла разних професија и занимања који су збринути у оквиру постдипломских студија универзитета „The New School“. Међу њима су били Труде Гот, балерина, Јаша Хоренштајн, диригент, Ханс Нојфелд, позоришни уметник, Готфрид Саломон, социолог и многи други.
(Жан-Франсоа Дортије, „Јеврејски интелектуалци у егзилу“).
„École libre des hautes études“ је основана 1942. у Њујорку. Између 1940. и 1945. велики број француских писаца и уметника напустио је окупирану Француску и настанио се у Њујорку. Међу њима су били Клод Леви-Строс, Макс Ернст, Борис Суварин (право име Борис Лифшиц, иначе од 1920. главни аниматор Комитета Треће Интернационале), и многи други. Оснивање „École libre“ омогућила је америчка влада тако што су њене агенције - Office of Strategic Service (чувени O.S.S., претходник C.I.A.) и Office of War Information (од које је зависио радио Voice of America) користиле (и финансирале) анализе и експертска мишљења француских интелектуалаца. У финансирању „École libre“ учествовала је и Фондација Рокфелер. После рата ови интелектуалци се враћају у Европу са „новим погледима на друштво и међународне проблеме“.
„Institute for Social Research“ (Institut für Sozialforschung) је основан 1923. у Франкфурту. Основао га је Феликс Вејл, ученик марксисте Карла Корша, захваљујући капиталу свог богатог оца. У Институту се окупљају марксистички мислиоци - Херберт Маркузе, Теодор Адорно, Макс Хоркхајмер који оснивају „Франкфуртску школу“. Као Јевреји, били су приморани 1933. да напусте Немачку и одлазе у избеглиштво у САД. После рата неки остају у САД (Фром, Маркузе) а неки се враћају у Немачку (Хоркхајмер, Адорно). Институт званично поново почиње да ради 1951. године.
На крају, не треба заборавити ни наше „праксисовце“. Двоје од њих су још увек веома активни на нашој друштвеној и политичкој сцени. То су Загорка Голубовић, и још увек витални Драгољуб Мићуновић. Они и даље неуморно делају тако да ће на крају, као што рече песник кога цитира Б. Кољевић, моћи да кажу: „Учинили смо што смо могли и пропатили што смо морали“. И још увек пате.
студирати Хегела и Канта на личну иницијативу.
Razaranje privrede, finansija, vojske i prosvete (kao
posledica) vodi u unistavanje kulturnih aktivnosti,
filozofije, sociologije i drugih prostora delovanja intelektualaca.
Za obezbedjenje razaranja iznutra, pripremljena je
sadasnja "garnitura" (bila ona svesna toga ili ne).
Upravo ovaj tanki sloj najpogubnije ce delovati na
"intelektualnu smrt" Srbije, jer ce unistiti podlogu.
[Inace, nema poziva, intelektualac, niti pravi istice etiketu "ja sam intelektualac", makar to bio
po najstrozijim merilima. Profesionalci, strucnjaci
bilo kog profila i nivoa obarzovanja, ne mogu biti intelektualci bez sireg obrazovanja i bez znanja
filozofije, sociologije i istorije (u odredjenoj meri].
S. Savic
nama, u stvari, ne trebaju intelektualci, kako je rekao veliki vođa, "jer su drugi već sve smislili, što treba, ne trebamo mi da smišljamo rupu na saksiji, na nama je samo da primenimo tuđa znanja"...to je već jedan moderan, budući, intelektualni pristup...tako razmišljaju naši intelektualci, njihovi idoli i srušeni idoli.i zato nam je tako, kako nam je!!!
jutros je otišla jedna grupa u inostranstvo, država plaća tu "edukaciju"...majko moja, kad bi ste samo znali o kome i čemu se radi...
prema tome, mislim da ne grešim, u svojoj oštroj kritici prema našim intelektualcima.GDE SU PRAVI, HRABRI, MUDRI, MORALNI INTELEKTUALCI?DA SE POBUNE?DA ZAUSTAVE OVU BUDALAŠTINU!DA KAŽU ISTINU!!!
prvo treba uraditi nešto veliko, doprineti nešto pametno u životu za zajednicu gde pripadaju i žive, tek onda, očekivati nagrade, počasti, imena ulica, spomenike...kod nas je i to okrenuto naopačke.najgori dobijaju nagrade, u 80% slučajeva.
А ко је и како угасио бакљу?Шта те брига брија л се владика.Важно је имати још један ,тема, поен у топузу па гиљај даље.И онако цела тевабија стоји иза тебе.Даље ћеш од Кецмановића.Речи му одрвениле, опаске штиркане.Једино кад засвира не уме за појас да задене.Ти се, као сваки човек, бар умориш.Али идеш све даље и стићи ћеш.Засигурно тамо где су те програмирали.А то што скачеш с теме на тему и кад су удаљене и кад јазови изгледају непремостиви - то је младост -лудост.Лећи ће све на своје место, мала моја из босанске Крупе.
Тачно тако! Ово је најпрецизнији опис садашњег стања у Србији, и то не само политички него и егзистенцијални опис! МИ ЖИВИМО У СТАЊУ АПСОЛУТНОГ ТЕРОРА ВЛАДАЈУЋЕ ОЛИГАРХИЈЕ И ЗАТО СМО ПОТПУНО ЖИВОТНО И ПОЛИТИЧКИ НЕСЛОБОДНИ!! Ово мора да престане што пре - или нас можда стварно неће бити. Живела Србија!