Кључно питање у овом тренутку је: да ли ће присталице независне Либије, оличене о Моамеру Гадафију, успети да преструктуришу своје снаге и прилагоде их за дуготрајан герилски рат против бенгалских марионета и страних окупатора. Ако то успеју, марионетска власт неће опстати дуго ни у Триплоију ни у Бенгазију. Шта више, оваква герила, антиимепријалистичког карактера, имала би потенцијал утицања и на збивања у Египту и другим арпаским земљама. У том случај будућност и не би морала да изглед тако црна како се сада чини.

И Садам Хусеин и Моамер Гадафи су били реформатори у арапском свету, а друштвено уређење у њиховим државама вековима удаљено од саудијске средњовековне теократије,и то је био један од разлога зашто су морали да страдају. Не верујем у то да може доћи до преокрета. Побуњеници су требали бити уништени у Бенгазију, мало је вероватно да ће се то десити у Триполију. У Либији ће ствари да се развијају као у Србији, а они који су били "жељни слободе" биће жељни хлеба.

Gadafijevi snajperisti već danima zadaju glavobolju rulji koju Zapad naoružao do zuba.

Već zamara poređivanje vijesti iz Libije koje beogradske AGENTURE vjerno prenose od zapadnih novinskih agencija, notornih lažova.

Pitam se samo kome u Srbiji i zašto potrebno lagati vlastitu javnost? Od kada Zapad ukapirao da od njega nahuckani i naoružani ološ s koca i konopca ne samo da ne može da zbaci Gadafija, Nato je ubacio svoje regularne trupe dijelom u civilu, prilagođenim visokim temperaturama u Libiji, ali i komandni kadar odjeven po svim NATO standardima. Bez tih NATO trupa i masivne podrške iz vazduha, tamošnja poganija bila bi za kratko vrijeme pokopana u pustinjskom pijesku.

Pa ipak, uprkos masivnoj umješnosti Natoa, Gadafi i njemu odane trupe drže i nadalje položaje čak i u Tripoliju. Sve to potvrđuje da je Milošević u suviše rano popustio pod pritiscima beogradske razmažene gospode, koja sada na vlasti i u službi Natoa dovršava što Natou nije pošlo za rukom.