Душан Вукајловић (један од оснивача ДС касније ДСС) у једном свом обраћању на некој књижевној вечери, а поводом скупа на КиМ 24.4.1987. каже, цитирам само крај текста: "...
Зашто су онда ови наши и зашто долазе на зборове на Косову? Да ли можда само зато да подрже ову наивну веру доброг Светислава и добрих Светислава "да ће лакше ни бидне", да је одржавају смишљено све дотле док не буде никога ко ће умети на српском језику да срочи речи "лакше ће ни бидне". А успеће они у томе бојим се. Зналци су то!!!
И ми овде, који смо, све знамо. Ништа ново не можемо да кажемо. Питам се коме се у ствари и обраћамо свих ових вечери? Да ли смо саучесници тих наших или смо Светислави?"
А за Светиславе прочитај песму о издаји....

Ћосић и Милошевић припадају тој наопакој матрици мишљења која је израсла из специфичног миљеа насталог чудном симбиозом између Брозових комуниста и Брозових дисидената.
Ако заједно са Србима прокријумчаре ту наопаку логику и у 21. век спаса нам нема!Заћутите заувек...

Суочавање је морало да се деси много раније Ћосићу, сада је касно. Да сте имали интелектуалне храбрости и мрву људског достојанства и части данас о овоме не бисте писали.
На жалост и ову децу ћете отровати...знали сте све време као што знате и данас и у доброј мери свему злу сте допринели. Милошевић је део српске наопаке историје као и Ви и ако има Бога, а има, тако ће остати забележено. Кад су га одбацили сви онда је увидео да је као и он Србин. Ви и немате где друго, али зашто тако наопако све време, зашто једном више не заћутите....
Пратите дешавања по аналогији и не судите пристрасно ... већ са мером. Само им немојте давати кредите типа, такво је време било такве околности... доћи ћете до поражавајућег сазнања да ми сами треба да се стидимо њиховог кукавичлука...

Budući da sam čitao predmetno štivo, dozvoliću sebi komentar.
Neizmerno počtujem literarno delo Ćosića, i smatram ga najvećim srpskim piscem sa kraja 20. veka, poštenim i iskrenim literatom, odanom svom narodu i istinama o njemu.
No, u politici je pričinio mnogo štete svojim "vrludanjem", kolebljivošću, nedoslednim ponašanjem i klimakteričnim promenama raspoloženja i mišljenja. Beskrajnim preispitivanjima sebe i svega oko sebe nije došao ni do jednog zaključka koga bi se kasnije držao, i time uneo dodatnu konfuziju, budući veoma ugledan i cenjen mislilac u političkom miljeu srpskog miljea. Kao takav, odlično je poslužio mnogim mutivodama i neprijateljima Srbije da dodatno pričine štetu i proizvedu nejedinstvo, kome smo i inače skloni.
U samoj knjizi, njegov odnos sa mnogima koje pominje ide od prezira do divljenja, od detinjaste nade do staračkog razočaranja.
Njegova potreba da se petlja u politička zbivanja bila je korisna samo neprijateljima; šteta, mudar, dobar čovek...

На ког Свевишњег се мисли у тој "јапанској" мудрости?

Одговор Fristajlo

Поред Андрића, Црњанског, Пекића, Павића, Д.Михајловића, Селенића....
Они су оставили путоказе, то што их ми не препознајемо наша је грешка и грех, шта је оставио Ћосић осим демагогије и накнадне памети молим Вас?
А по чему је највећи, по делу - лепоти писања, спремности на жртву зарад уверења, или по ономе по чему га многи данас препознају, накнадној памети.....неразумним ламентом учесника или саучесника..... по чему....
Оптужити писца као што ја чиним је најлакше, признајем-то је моја срамота, али да ли је Ћосић само писац?!

Устани рајо, поручује Ћосић, само је то тешко прочитати.
Милошевића можемо осудити, убити, предали смо га као жртвеног јарца, жртву принели Богу.
Као у предисторији.
Али... Слоба је дбар покушао је да успори пропаст.
Ђинђића можемо да хвалимо. Он је убрзао пропаст. Касно је видео да нам се приближава крај.
Био је млад и неискусан у канџама великих немаца.
Палицу је после њега понео неки Жиле, наследио психолог Тадић, у позадини комунистички професор Мићун.
Појавили се Немци у Чеди, Чанку, Лихт, Зукорлић, Тачи.
Нула од народних мислилаца.
Све су урадили да уђемо у велико живо блато из кога се тешко извлачи.
Појурили су у сусрет пропасти, чврсто су је загрлили. Европо мила моја – лего сам, гази.
Уто доба наиђе Херр Хитлер , обједини све “пријатеље из 30-тих и 40-тих година прошлог века”, и ту је србима крај.

Ћосић је сведок, заједно са нама, лепо је то забележио. Хвала му.
Више ништа нити је могао, нита од њега можемо да тражимо.
Тражимо домаћи задатак, шта да радимо?
Ко то не зна, ко је слеп и глув, прича му не треба.
Срби на Западу никада нису имали ниједног пријатеља. Никад.
Немају ни сада нити ће га икад имати.
Бирајте . Бирајте између обећања о бољем животу са нашим непријатељима
Непријатељ ће нас држати у тору., обезбедиће да се не повезујемо са пријатељима, да нас одбије од православне сисе и крвотока.
Све ће томобезбедити уценама, бомбардовањем, демократским геноцидом у рату и миру.
Рекли су моји деда и прадеда – бежите децо од неверника, сачувајмо се од лукавога. Амин.
Ћосић управо то и поручује. Ујединимо се само око једне ствари – слободе, вере, љубави. Вратимо се коренима, иначе ће да нас исчупају.
Логочно, зар не!

Veliki pisac i veliki čovek. Možda jeste grešio - a ko od nas nije - i razočarao neke, ali je sigurno manje grešan od onih koji mu sada sude i pljuju. Znate li da je Ćosić, za razliku od M. Milutinovića, odbio sve privilegije koje mu sleduju po zakonu, da je morao da se seli pod stare dane i živi veoma skromno? A misli koje je autorka ovde navela deluju svežije i mudrije od skoro svega što se danas može čuti po našim medijima i političkim govornicima.

Ćosić je oduvek jedan od prvih Srba, a dozvolio je sebi da toliko puta pogreši, da je najozbiljniji kandidat za simbol srpske političke kolebljivosti. Za nekog sa toliko znanja, mudrosti i morala, što mogu samo da pokušavaju da ospore zlobni- začuđujuće komotno i neodgovorno je davao sud o mnogo čemu, ne shvatajući malo previše puta koliko njegova reč može imati težine; i sam u knjizi o tome govori. Kod njega su mnogi trčkarali po stav, mišljenje i ideje, da bi ih izvitoperili pre nego što zatvore izlazna vrata za sobom. To se desilo nebrojeno puta, i ne videti to- vrlo je ne-samokritično.
Ništa ja njemu ne zameram; srpska posla, svi smo takvi. Moj komentar je samo ugao gledanja na čoveka koji bi možda nešto i postigao u politici, da nije toliko -Srbin...

Пут ка ЕУ, између осталог, условљен је и предајом, испоруком одбрамбене и политичке елите српског народа у Хаг. Данас је Метохија и Косово услов за тај пријем. Хашки заточеници, шта су они данас ако Србија не буде(а неће бити) члан ЕУ? Добрица Ћосић није политички прошао тест реалности с обзиром да је био политички експониран и Председник у времену када је било бити или не бити. Милошевић је историјска личност и то Ћосић никако да схвати( ваљда сујета после бизарне смене с места Председника). Романсијерство може али оно не решава егзистенцијална питања поготово у ратна времена када алгоритму: важно, важније, најважније цури време. Овде не коментаришем Ћосића писца него Ћосића политичара. Хашки заточеници су дали жртву, Ћосић није.

Vrlo lep prikaz izuzetno važnog savremenog dela. Zeleo bih ovom prilikom i da ukazem - a cini mi se i da poneki od komentatora ovde mozda to jednostavno ne znaju - da je ovo prvi prikaz knjige Dobrice Cosica koji nije sa drugosrbijanske strane. Tuzna istina je sledeca: knjiga je izasla u junu i gle cuda, u roku od tri nedelje docekali su je na krv i noz i Pescanik, i E novine, i blog LDP i razume se nezaobilazni Teofil Pancic. A sta radimo mi? Prvi prikaz se pojavio sada u avgustu i hvala na tome Bogdani Koljevic. Ali zato mislim da treba malo zastati i razmisliti o kontekstu braco, pre negoli poput drugosrbijanaca i vi patriote ospete paljbu po Cosicu.

g.Observantes, molim Vas, ne tugujte...morate mi verovati, biće sve ok, sve će se vratiti na svoje mesto, to je priroda uredila.imamo toliko dokaza kroz istoriju i ljudske sudbine, da je suvišno pričati o tome...vi priželjkujete spomenik na kalemegdanu, a to nije bitno, po meni...bitna je svest građana srbije, bitno je odrastanje, bitno je da se shvate medijske manipulacije na koje su naseli građani srbije i koje mnogo skupo koštaju i građane srbije i državu srbiju.šta je bitan ko?ništa, ako se postupa ovako kako se postupa.ko gleda meštrovićevu skulpturu?bitno je vaspitanje, obrazovanje, pamet, standardi u ponašanju, radu, životu...bitno je negovanje tradicije!!!kad to postignemo kao narod, izgradili smo sve spomenike, ne samo miloševiću, našim roditeljima, precima, nego svima!!!tada će zemlja srbija biti srećna zemlja.biće to uskoro, mereno istorijski.pozdrav.

... Колико је од вас коментатора читало писање Добрице Ћосића? Колико Срба, није и неће да отвори очи и суочи се са истином? А истина је: онај који ништа није радио и уопштено, ништа не ради, тај и нема могућности да погреши, осим што се је узалуд грешком родио. Ко је хтео да види и разуме г. Ћосића могао је још у време формирања ЦКСК-ју када је Ћосић имао конфликт са Мирославом Крлежом. Наиме, у тадашњој "Политици" изашла је карикатура где г. Добрица са подигнутом руком у којој држи перницу са пером како би пробо М. Крлежу. Разлог је био констатација, да је г. Крлежа четири године седео у Загребу, дружио се са Кватерником и осталим усташким зликовцима, док је г.Ћосић четири године ратовао, а после рата, Тито свог пријатеља г. Крлежу кооптира у ЦКСK-ју. Господина Ћосића касније избацују из партије итд. Како видим, многи му дисиденство и критику титоизма, ево ни до данас нису опростили.

Макарије
Само ме чуди да Добрицу жутаћи нису елиминисали и ставили на списак у Хаг.
Bio im je divan izgovor, nije im odgovaralo da ga isporuče. Stvar dogovora sa zapadom, vidi se iz same knjige...

Србија јесте грешила, греши, јер мислећи људи греше.
Za nekog ko pledira da bude "otac nacije", previše je grešio. E, sad, nije što je grešio, već što zna da greši, a uporno nastavlja; šta misliti o tome?
Meni je to nekako neodgovorno, neprilično.

Ćosić voli da govori o demokratiji a onomad je svim srcem bio za 'demokratiju' tenkova i topova. Nisam čuo da se onomad pobunio i rekao Slobi bre šta to radiš pobogu, ovo može da nas dodje glave.

Tako da je i ovo zalaganje za demokratiju nekako neuverljivo. Teško je naći opravdanja za tolike vlastite krive procene, pogotovo sa tolikim posledicama za narod. Mozda bi bio bolje da ćuti pa će narod da zaboravi kad tad. Osim ako mu ne fali para pa ajde još jednu knjigu da izdamo.

slobodan 50
vreme...četvrta dimenzija.nekome treba ta dimenzija, da shvati nešto, a nekome...
...previše vremena.

Što se tiče Miloševića, reč je o komunističkom aparatčiku kome ništa nije bilo sveto osim vlasti. U Kosovu Polju nije doživeo nikakvo nacionalno prosvetljenje, samo je shvatio kakva je snaga tog nacionalnog talasa, i kako se on može iskoristiti za beskrajno vladanje. Jedina misao svih godina bila mu je samo očuvanje gole vlasti, u tom smislu je i radio, krčmio nacionalne interese, i, na kraju, utro put žutokratiji, a on završio tako kako je završio. To što su žutaći daleko gori i opasniji, to što poseduju destruktivnu energiju kakvu čovečanstvo nije videlo, ne popravlja mnogo njegovu sliku. On je jadno skončao u Hagu, a Srbi će, po svemu sudeći, pod Tarabićevu šljivu.

Ивану Косанчићу,

На Косову Пољу је највећа српска цркава на свету. Изграђена од милиона жеља и милиона надања једног поробљеног народ. Она има и најлепши иконостас на свету и најлепше фреске по зидовима. Сваки Србин, који то у истину јесте,види је на свој начин и споља и изнутра. Грађена је и украшавана вековима, са милионима неимара и фрескописаца...
У тој цркви пред тим олтаром је Св. Кнез Лазар рекао све што и један владар Србије може икад да каже. Била је то порука, песма и заклетва. Сви они који су на томе месту говорили после њега само су оскрнавили светињу. То нису радили за Србе и због Срба већ за мрву властите части или власти, све једно.
Надати се да је дошло време да Срби то схвате и поштују...

Ako neko misli da to što se neko usudio odupreti Imperiji, krunski dokaz, nečije pozitivnosti, onda greši. Imperija ima svoje interese i puteve, mi na žalost, smo se našli na njihovom putu i ko god da se našao tada na tom mestu bio bi zgažen, pitanje je da li se trebalo suprostavljati bez jasne ideje sredstava za realizaciju barem ciljeva ako ne i ideje, onako kako je učinio SM, ili je trebalo raditi na jačanju nacionalne mase u svakom pogledu. Rezultat naše nesreće će jednog dana biti verovatno opisan u nekom hororu, ali malo nam je to za utehu, Srbija nema političku ličnost, a ni nacionalnu snagu koja može da započne novu eru u našem razvoju, stanje snaga u političkom svetu se kreće u dobrom pravcu ali sporo za nas. Zato nam je potrebno nacionalno okupljanje, i novo načertanije, koje ima da stvori neku novu, bolju elitu za neku novu bolju generaciju, mislite ljudi svoim glavama i rušite vladu svim dozvoljenim sredstvima.....

@ tarabic, ivan & ostali

Aman ljudi, pa nece biti da je bas doslo za "pod sljive"...I ne valja nam ako mislimo da je to nekakvo nuzno zlo...A znate sta - i ako se to nekim slucajem desi - e pa nece biti da vam/nam je za to kriv jedan DC ili ma koji pojedinac...(hm...mada kad smo kod pojedinaca mozda BT?) Jedan narod moze da nestane samo ako je on - narod - zaista zasluzio da nestane. Otprilike tako. U zdravlje.

a ko nam je priredio PONIŽENJA?
a ko nam je priredio "samookupaciju"?
a ko nam je priredio reistoriju?