Као и оично од Дејана Петровића, јако леп приказ. И делује да је у питању јако добра књига.
Ситан осврт:
Способност сензибилног и оштроумног уметника да ментално оперише и са тезом и са антитезом те од њих прави нове ентитете, управо је сама суштина превазилажења терора савремене цивилизације, у доба глобалне опсесије, доминације, па чак и тираније рационалистичке парадигме, која није у стању да превазиђе дихотомије подједнаке потенцијалне истинитости сасвим супротних концепата и идеја!
Док сам ово читао присетио сам се нечега Конфучијевог. Конфучије је рекао да је суштина света у хармонији без униформности и да ко стварно проникне у такав систем и прихвати његово постојање јесте истински човек.
Некако када све ово ставим у контекст Конфучијевих речи, заиста испада да је уметност не само рационална, него, шта више, најрационалнија активност, јер суштински подражава стварност.
Препоруке:
11
0
2
понедељак, 24 октобар 2011 09:27
thinking maize
Мали коментар на "Старца Фочу", приказивача и самог аутора поменуте студије: Уметност се НЕ БАВИ РАЦИОНАЛНОШЋУ, већ РЕАЛНОШЋУ, тј. описом СВЕУКУПНОСТИ СВЕТА, као и ПОЈАВА и БИЋА у СВЕТУ. Признаћете да РАЦИОНАЛНОСТ, као метод ОПИСУЈЕ само ДЕО РЕАЛНОСТИ СВЕТА! А РЕАЛНОСТ СВЕТА обухвата и НЕКА ВАН-РАЦИОНАЛНА СТАЊА, ПРОЦЕСЕ, па и БИЋА! Што се слаже са неким научним увидима у ПОСЕБНОСТ СВЕТА КУЛТУРЕ (свет-3 по Карлу Поперу!), као и КВАНТНОЈ, тј. дисконтинуираној ПРИРОДИ СВЕТА КУЛТУРЕ (меми, Ричард Докинс; култур-гени, други аутори). Свако добро.
.jpg)
Ситан осврт:
Док сам ово читао присетио сам се нечега Конфучијевог. Конфучије је рекао да је суштина света у хармонији без униформности и да ко стварно проникне у такав систем и прихвати његово постојање јесте истински човек.
Некако када све ово ставим у контекст Конфучијевих речи, заиста испада да је уметност не само рационална, него, шта више, најрационалнија активност, јер суштински подражава стварност.