уторак, 14. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Тезе о тржишној цивилизацији

Kоментари (23) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 19 август 2011 10:07
neko
Ha,ha,ha...Pisac teksta nije propustio sansu da pohvali neoliberalni trzisni mehanizam, nije propustio sansu da pljuje po socijalizmu, napredak u drzavama BRIK-a nas pisac teksta vidi zbog uvodjenja "trzisnog mehanizma" i promovisanja "dobrog kapitalizma'...Cak i u kapitalistickim drzavama kao sto je Indija nas pisac teksta kaze da to nije bilo trziste nego je danas trziste u Indiji,ha,ha,ha...Onda nam nas bajni pisac teksta objasnjava kako je u Brazilu tek skoro uvedeno pravo trziste, a ono ranije , pa to i nije bilo trziste,ha,ha,ha...Upravo suprotno, Brazil je poceo napredovati kada su sprovedene socijalisticke metode, a nas pisac teksta kaze suprotno. Tek sa obracunavanjem naroda Juzne Amerika sa medjunarodnim finansijskim institucijama i multinacionalnim kompanijama poceo je progres. Isto tako zestok obracun je bio i sa domacim latifundistima,krupnim kapitalistima i tajkunima. Onda prica o Kini, a ne zna,da u Kini postoji centralni planski organ koji alocira investicije.
Препоруке:
22
4
2 петак, 19 август 2011 10:22
opet
Gluposti, upravo najveci rast realne privrede(poljoprivreda, industrija i gradjevinarstvo)na svetu imaju komunisticke drzave Kina i Vijetnam.Glavni trzisni mehanizam u alociranju investicione aktivnosti u Kini, pa i u Vijetnamu su centralni planski organi i lokalni planski organi tih drzava. Odmah posle njih najveci rast realne privrede imaju drzave koje sve manje trzisne, odnosno sve vise socijalisticke,a to su vecina drzava Juzne Amerike gde se uvodi drzavni kapitalizam. Indija je pocela ubrzano da se razvija onog trenutka klada je znacajan deo investicione aktivnosti i planiranje investicija preslo iz preduzetnickog u drzavni sektor. Indija je kapitalisticka drzava u pravom smislu te reci, ali sa jacanjem drzavnog sektora poceo je rast Indije, znaci sa jacanjem socijalistickih metoda pocelo je i jacanje privrede Indije. Mogao bi ovako beskonacno, jer skoro na svaki pasus ovog teksta imam primedbu, ali nemam vremena da nekome objasnjavam da je mleko belo a ne crno.
Препоруке:
24
3
3 петак, 19 август 2011 10:36
Lazar
Pravo osveženje u moru stereotipskih tekstova na svakodnevne životne "teme".Ovo je 21.vek i traži od normalnih ljudi da ovako opišu to što oni vide kao normalan svakodnevni život.Bez ikakve ideologizacije i uvlačenja u suvišne "ideološke" rasprave,jasno rečeno šta je naša svakodnevnica i ko tu na kraju pobeđuje.A pobeđuje Priroda i njena osnovna zakonitost o vrstama koje najbolje reše problem sve većeg razmnožavanja.
Препоруке:
4
20
4 петак, 19 август 2011 10:51
uh uh
Analiza je potpuna tacna i artikulisana, jednostavna, bez sirenja price na detalje, kao sto su i uzroci i posledice u principu jednostavni i jasni. Odlicno!
Препоруке:
6
17
5 петак, 19 август 2011 11:13
thinking maize
Добра анализа, мада сувише ЕВРО-ЦЕНТРИЧНА, тачније ВЕСТЕРНО-ЦЕНТРИЧНА! Не бих се сложио да није било тржишта пре Западне цивилизације. Било га је, бар од кад је измишљен новац и начин ефикасног преношења информација (нпр. на принципу фонетског алфабета), ради увећања ефикасности тржишног привређивања (тј. бар од Феничана). Све тзв. источњачке деспотије су познавале и признавале важност трговине и тржишта, само су је ограничавале: административним забранама или диригованом привредом. Западу се може признати ПОВЕЗИВАЊЕ тржишног привређивања са технолошким проналасцима, при чему је том синергијом дошла до владавине над планетом Земљом и човечанством! То је прецизно дијагностификовао Арнолд Тојнби у "Истраживању историје", где пише да је Запад ПОТИСНУО осам преосталих ЖИВУЋИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА и предвидео њихово утапање у Запад! Али је указао и на СЛАБОСТИ Запада, које су сада ХРОНИЧНЕ! Зато ствари треба посматрати и са становишта НЕЗАПАДНОГ ИЗАЗОВА, бар по Тојнбију! А и због ФАКТИЦИТЕТА!
Препоруке:
9
1
6 петак, 19 август 2011 11:18
Милорад Станојловић
У поплави текстова и ставова у смислу – «назад у АВНОЈ», овај рад је право освежење и дух реалности. Шта знамо о свету у коме живимо, у коме смо пре 70 година живели и у коме ћемо вероватно још дуго живети? Одговор је поразан: ништа.
Када данас и овде некоме говорите о томе како је Краљевина Југославија била држава која је заступала идеологију и политику либералне демократије и либералног капитализма, имаћете тешкоће да вас саговорник саслуша. Није спреман.
Свака похвала за текст, сувише обиман да би се у пар реченица хвалио или критиковао.
Изврстан је део анализе проблема наталитета. На пример, став: «...Да узрок демографског пропадања Срба и Руса није само (само) у лошем стандарду, доказује чињеница да ни Западњаци са дохотком од двадесетак хиљада евра годишње по ставновнику не праве децу. Проблем није економске, нити социолошке, већ пре свега моралне и духовне природе».
Просто речено, реч је о «љубави према животу»...
С поштовањем и уважавањем,
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
Препоруке:
6
17
7 петак, 19 август 2011 12:32
Dragan Đorđević
Autor je obimnošću teksta pokušao da prikrije površnost analize i puno ogrešenja o činjenice. Ukratko, još jedan pamflet za zapadni tip kapitalizma.
Препоруке:
16
2
8 петак, 19 август 2011 12:49
скордиск
Аутор минимизира достигнућа социјалистичке привреде и тврди да се планска привреда и сл. - више неће никад уздићи, обзиром на неке тамо узроке, који по мени то нису, него су предности. Како он то може да зна? Ако се само вратим на пример достигнућа социјалистичке привреде, не морам их вадити из повести, него је довољно навести примере напредних држава као што су нпр. Норвешка и Шведска, где је видно да равномернија расподела друштвеног богатства и општег стандарда, видно јача положај свакога.
А зна ли аутор зашто је Куба пре неких 10-ак година сишла са списка неразвијених земаља, барем по критеријумима УН? Није ништа смешно. Куба има висок друштвени стандард, зар то није неко достигнуће?
Препоруке:
15
4
9 петак, 19 август 2011 16:26
Даг
Својина је постојала и пре тржишта. Тржиште није старо хиљаду година, већ највише 500. Тржиште је настало у протестантским земљама (Холандији, Енглеској) и резултат је врло скученог, антихришћанског и примитивног (ретроградног) поимања "природе човека", тј. његовог "природног стања".

Тржиште ће нестати са историјске сцене тако што ће само себе уништити. Како - исцрпљивањем свих ресурса и нестанком припадника тржишне цивилизације (депопулацијом). Ко ће остати? Они људи и њихове културе који се налазе изван те цивилизације. Култура је јача од тржишта.

Утопија тржишне будућности човечанства је још једна погубна идеологија човечанства, попут комунизма и фашизма. Не постоје пречице ка будућности, па ни тржишна! Тржиште само убрзава крај једног концепта људске среће који се састоји у задовољењу свих жеља. То је већ историјски испробана и неуспела идеја.

Историја је, на срећу, још увек учитељица живота, а не тржиште!
Препоруке:
7
2
10 петак, 19 август 2011 17:20
Fristajlo
Bio bi to super članak, samo da je jasno, decidno rekao da je krah zapadne "civilizacije" izazvan nekontrolisanom gramzivošću pojedinaca, popuštanjem državne kontrole nad društvenim pitanjima od prioriteta i klasičnim primerima dekadencije i moralne konfuzije.
Препоруке:
7
0
11 петак, 19 август 2011 17:53
Кувар Бродски
Цитат 1: "Уз константно уништавање природних ресурса и загађења природне околине, можемо рећи да је природа капитализма данас таква да сигурно биолошки уништава и човека и природну околину у којој је он настао и обитава."

Цитат 2: "А рецепт за успех и опстанак међу осталим државама у доба тржишне цивилизације је „једноставан“: мора се производити индустријска и високотехнолошка роба и извозити, од тога се постиже стандард и може да се изграде војска и остале институције државе. То са друге стране значи да временом долази до пада наталитета који се компензује увозом радне снаге, али .... Све друго води у пораз, и то повесни, а нације и државе које притом одрже (или зауставе пад) или повећају наталитет ће бити победници."

Можда сам глуп али закључујем да ће "победници" славити победу прекривени крастама и нафиловани разним отровима и канцерима.

Не оправдавајте систем природом човека јер она не постоји. Човек је 90% производ окружења у коме одраста!
Препоруке:
10
0
12 петак, 19 август 2011 18:07
Зоран Ђорђевић
Oбиман текст да би се објаснило да у основи свега лежи похлепа.
Препоруке:
5
0
13 петак, 19 август 2011 18:11
Кувар Бродски
наставак

Лаж је да садашњи систем подстиче развој нових технологија, он их кочи све док старе технологије доносе профит.

Систем се базира на потрошњи која је ограничена категорија, као и ресурси којима глобално располажемо. То су ПРОВАЛИЈЕ у концепту!!!

Било би занимљиво сазнати шта се крије иза "али..." у реченици о паду наталитета.
Препоруке:
11
2
14 петак, 19 август 2011 18:11
Јовиша видић од Рудина
@скордиск
Краљевина Шведска и Краљевина Норвешка, немају, нити су имале социјалистички начин привређивања, већ дијаметрално супротан социјалистичком. Политичка вођства поменутих парламентарних монархија су гаиле климу у којој се одвијао дијалог и развијала позитивна клима између власника капитала и средстава за производњу а са упосленима (arbetstagare) радницима. Поредити развијени капитализам са капитализмом који уводе у Србију бивши марксисти комунисти је непримерно.
Препоруке:
6
5
15 субота, 20 август 2011 03:49
Darth Vader
Pitam se gdje su bili ovi partijci i njihovi idoloski preci dok je Tito dijelio srpske zemlje Hrvatima i Albancima, dok je u ime Srba oprastao ratnu odstetu Bugarima, dok je stvarao Crnogorsku naciju ili dok je selio srpsku industriju u Hrvatsku i Sloveniju? Vjerovatno su bili zauzeti otimacinom vila po Beogradu...

Inace mozda ovaj ideoloski podanak njemackog slavofoba, Karla Marksa, moze da nam objasni za koji sistem ekonomske organizacije se oni zalazu? Ako vam smeta postojanje novca, decentralizovanog trzista za razmijenu robe i usluga i privatne svojine, sta je vasa alternativa?
Препоруке:
6
4
16 понедељак, 22 август 2011 17:36
Grešnik
Od Rudina svakako jesi. U tvom slučaju nije se lepo ni predstavljati jer tvom kraju ne služi na čast, Jovo.
Препоруке:
0
0
17 среда, 24 август 2011 12:54
Рајко Буквић
За неке људе је мало рећи да су аутистични. Они просто неће да погледају стварност. Русија је, као што сам више пута писао, између осталог и овде, уосталом као и већина тзв. бивших социјалистичких земаља, приликом преласка на "тржишну привреду" деиндустријализована и доживела економски пад којем није раван ни пад у СССР-у током Другог светског рата. Још и данас, после више од две деценије од тог "спасоносног" преласка на "тржишну привреду", она нема реалне шансе да у изгледној будућности достигне ниво привредне развијености који је имала. Наравно, није у питању само економски пад - демографска слика Русије је још и данас катастрофална, иако је од преласка на "спасоносно" решење ("тржишна привреда") прошло толико година. Да ли је аутор чуо за "Руски крст", појам који је ушао у науку и означава пресецање кривих рађања и смртности, што је први пут забележено на почетку поменутог процеса "преласка на тржишни систем".
Препоруке:
1
0
18 среда, 24 август 2011 13:06
Рајко Буквић 2
И поред одређеног помака набоље у последњим годинама, таква демографска ситуација (више умирања него рађања) још увек траје и у Русији, а и у неким другим "транзиционим" земљама, можда најдрастичније у Србији.
Да ли аутор чуо (или прочитао) колико је капитала и којим путевима изнето из Русије у годинама када је "прелазила" на спасоносни тржишни систем? И који никада неће у њу бити враћен. (Можда евентуално и хоће у виду чувених шема СРП, о њима сам писао у НСПМ, ако их неки нови Јељцин поново уведе, наравно на срећу и просперитет руског народа.)
Да ли је аутор свестан шта значи уважавање у међународним односима? )Да не кажем - снага, или моћ.) Па та иста Русија већ годинама не сме да протестује када "велесиле" (попут балтичких сила) обесправљују етничко руско становништво у тим земљама.
Препоруке:
1
0
19 среда, 24 август 2011 13:15
Рајко Буквић 3
Зна ли аутор да се Русија после спасоносног преласка на "тржишни систем" одржава (не само економски) изнад нивоа воде само захваљујући енергентима (нафти и гасу), и да је принуђена да на свашта пристане (погледајте само случај Либије), само да се не би десило да падне цена нафте.
Треба ли још нешто овоме свему додати? Можда, размере криминала, о којима је још практично на почетку чувеног преласка на тржишни систем писао познати режисер Станислав Говорухин (чак и преведено и објављено на српском). Или незапамћену социјалну диференцијацију - знате ли какв је, још и данас, положај на руском селу? Или урушавање образовања и науке? Сетимо се да је на почетку тог "преласка..." Сорош (или неко други, свеједно, данас овај, сутра онај) дозволио себи "милосрђе" да руским научницима додели једнократну помоћ од по 50(!) долара. И да су то они прихватили.
Препоруке:
1
0
20 среда, 24 август 2011 13:22
Рајко Буквић 4
И на крају (ако је ово крај) - не плашим се што ће ме аутор (и можда још неко) после овога прогласити за припадника ретроградних снага, за противника тржишта, можда за социјалисту, комунисту, марксисту, итд. да не набрајам даље. Мој кратки одговор свима таквима је следећи. Тржиште јесте неопходно, али (нажалост, или на срећу) у међународним односима је изузетно мало заступљено. Између осталог и зато макроекономија и микроекономија се заснивају на значајно другачијим принципима. Дакле, макроекономију и микроекономију не треба "трпати у исти кош". То наравно разумеју неки (макро)економисти, при чему није нужно да припадају ни марксистичкој, нити некој другој економској школи. Неки међу њима и поред тога причају исту причу (ону коју прича и аутор овог текста). Наравно, има и оних који ту причу причају из простог разлога што не разумеју ствари. Ко се од наших (макро)економиста где налази, друга је тема.
Препоруке:
1
0
21 среда, 24 август 2011 13:23
Рајко Буквић 3
Зна ли аутор да се Русија после спасоносног преласка на "тржишни систем" одржава (не само економски) изнад нивоа воде само захваљујући енергентима (нафти и гасу), и да је принуђена да на свашта пристане (погледајте само случај Либије), само да се не би десило да падне цена нафте.
Треба ли још нешто овоме свему додати? Можда, размере криминала, о којима је још практично на почетку чувеног преласка на тржишни систем писао познати режисер Станислав Говорухин (чак и преведено и објављено на српском). Или незапамћену социјалну диференцијацију - знате ли какв је, још и данас, положај на руском селу? Или урушавање образовања и науке? Сетимо се да је на почетку тог "преласка..." Сорош (или неко други, свеједно, данас овај, сутра онај) дозволио себи "милосрђе" да руским научницима додели једнократну помоћ од по 50(!) долара. И да су то они прихватили.
Препоруке:
0
0
22 среда, 24 август 2011 13:23
Рајко Буквић 2
И поред одређеног помака набоље у последњим годинама, таква демографска ситуација (више умирања него рађања) још увек траје и у Русији, а и у неким другим "транзиционим" земљама, можда најдрастичније у Србији.
Да ли аутор чуо (или прочитао) колико је капитала и којим путевима изнето из Русије у годинама када је "прелазила" на спасоносни тржишни систем? И који никада неће у њу бити враћен. (Можда евентуално и хоће у виду чувених шема СРП, о њима сам писао у НСПМ, ако их неки нови Јељцин поново уведе, наравно на срећу и просперитет руског народа.)
Да ли је аутор свестан шта значи уважавање у међународним односима? )Да не кажем - снага, или моћ.) Па та иста Русија већ годинама не сме да протестује када "велесиле" (попут балтичких сила) обесправљују етничко руско становништво у тим земљама.
Препоруке:
0
0
23 среда, 24 август 2011 13:24
Рајко Буквић
За неке људе је мало рећи да су аутистични. Они просто неће да погледају стварност. Русија је, као што сам више пута писао, између осталог и овде, уосталом као и већина тзв. бивших социјалистичких земаља, приликом преласка на "тржишну привреду" деиндустријализована и доживела економски пад којем није раван ни пад у СССР-у током Другог светског рата. Још и данас, после више од две деценије од тог "спасоносног" преласка на "тржишну привреду", она нема реалне шансе да у изгледној будућности достигне ниво привредне развијености који је имала. Наравно, није у питању само економски пад - демографска слика Русије је још и данас катастрофална, иако је од преласка на "спасоносно" решење ("тржишна привреда") прошло толико година. Да ли је аутор чуо за "Руски крст", појам који је ушао у науку и означава пресецање кривих рађања и смртности, што је први пут забележено на почетку поменутог процеса "преласка на тржишни систем".
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер