„Quid mihi post mortem nihili sentienti oberit?“ (Šta će mi posle smrti škoditi ako ne budem ništa osećao?). Ipak, „Smrt je jedna neproverena glasina“.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 05 april 2011 20:54
slobodan45
smrt je neizbežan kraj života.tačka.moje pitanje glasi: koja Vas muka muči?recite nam, možda Vam možemo pomoći?
Preporuke:
0
0
3
sreda, 06 april 2011 05:16
Aleksandar
Bio je učenik Martina Hajdegera
I tu prestaje svaki moguci filozofski inters jer od tog naciste se nije mogla uciti filozofija vec samo nacizam.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 06 april 2011 05:39
Aleksandar
„Umiranje mora svaki tubitak svagda sâm da uzme na sebe“.
(Martin Hajdeger, „Bitak i vreme“)
Ovo je kompletna besmislica, glupiranje i foliranje. U najboljoj nameri ovome se ne moze pripisati bilo kakvo smisleno znacenje. Ako "tubitak" prevedemo na srpski da oznacimo ljudsko bice koje je zivo i svesno onda ovo njegovo uzimanje umiranja "svagda" treba da zbnaci da svako ko je ziv stalno umere. To je cista glupost i zamajavanje svakog ko bi bio dovoljno naivan da pokusa ozbiljno da cita ovog nacistu koji je zaslepio mnoge svojim foliranjem da je filozof.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 06 april 2011 08:27
Milko Grbović
Spram onog što je na tu temu znao i ponešto rekao Tesla, sve filozofije liče na prazno trabunjanje. Ukratko: smrt je samo prelazak u drugu frekvenciju.
Čak je Mika Antić rekao nešto slično, u "Besmrtnoj pesmi":
Samo ću,obično, tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom Suncu
zlatnih se očiju vratiti.
*
A jedan drugi velikan stiha, potrešen samoubistvm Jesenjina (ako se Serjoža uopšte ubio, ali to sad nije tema) i svog prijatelja, Banja Šaranovića, i sam dolazi na slične ideje, ali kaže:
A šta ako nema zaborava
ako je sve večna igra kruga?
A šta ako dole,ispod trava
boli ona ista, ljudska tuga?
Priznajem da sam pristrasan, ali ja ovo stavljam ispred svih filozofskih traktata.
Preporuke:
0
0
6
sreda, 06 april 2011 12:13
OKVIR
Samo cu da nabacim par recenica na temu:
Poznato, nepoznato, nesaznajno!
Svest o smrti je covekov hitac, prema nesaznajnom. To je osnovno covekovo obelezje. Odnos pojedinca prema smrti definise kultura u kojoj je ziveo/zivi pojedinac.
Tzv. zapadna "kultura" ima ignorantski ( potiskuje cinjenicu smrtnosti pojedinca ) odnos prema smrti. Posledica toga je strahovita destruktivnost te "kulture".
( U sirem smislu i mi Pravoslavni pripadamo zapadnoj kulturi ali u uzem smislu mi ne pripadamo zapadnoj "kulturi" - bolje receno "kurturi" ).
Dakle, bezi se od - svesti od smrti - i time se ulazi i sve dublje usvaja KULTURA SMRTI. Odmaklo se daleko u tom pravcu jer: Zastitni znak ovog vremena su TERMONUKLEARNE BOMBE !!!
Zivot je arena sa dva aktera: jedinka i njena smrt koja je vreba.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 06 april 2011 16:02
Jasna Simonović
Iz naše, vremenske perspektive meni se čini da je smrt većinsko prirodno stanje a život neki utekli manjinski frangmentčić (sem ako se i on ne ponavlja po beskonačnosti koja niti pozaje beskonačnost), kao slepo crevo u večnosti koja ne znam ni da li poznaje večnost kao vremensku kategoriju...
Zato je neobično važno na vreme je zavoleti, odnosno u njoj se prikazati, pokazati, dokazati, iskazati ili šta god...Izazovno životno, zar ne?
Preporuke:
0
0
8
sreda, 06 april 2011 16:30
Milko Grbović
U vreme Vizantije, patrijarski su krunisali svetovne vladare.
I uvek je deo ceremonije bio: Jednom rukom mu daje krunu, a drugom torbicu sa zemljom unutra. Da od prvog momenta vladavine, bude svestan da je iz praha niko i u prah će se vratiti. Da se ne uzdigne previše.
Naši vladari misle da su večni.
A kada je reč o odnosu istoka i zapada (mi spadamo u zapad), razlika u pristupu životu je milionima kilometara velika.
Takođe i u odnosu prema smrti.
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 07 april 2011 21:47
Vladimir
@ Aleksandar
Verujem da će se Hajdeger uplašiti i naježiti veoma kad do njegovog uha stignu Vaše kritike. Kad cenite da njegova dela nemaju vrednosti (izuzev što poučavaju nacizmu), voleo bih da me uputite na koju svoju tvorevinu duha, nesumnjivo dubokoumniju od ma koje Hajdegerove.
.jpg)
I tu prestaje svaki moguci filozofski inters jer od tog naciste se nije mogla uciti filozofija vec samo nacizam.
(Martin Hajdeger, „Bitak i vreme“)
Ovo je kompletna besmislica, glupiranje i foliranje. U najboljoj nameri ovome se ne moze pripisati bilo kakvo smisleno znacenje. Ako "tubitak" prevedemo na srpski da oznacimo ljudsko bice koje je zivo i svesno onda ovo njegovo uzimanje umiranja "svagda" treba da zbnaci da svako ko je ziv stalno umere. To je cista glupost i zamajavanje svakog ko bi bio dovoljno naivan da pokusa ozbiljno da cita ovog nacistu koji je zaslepio mnoge svojim foliranjem da je filozof.
Čak je Mika Antić rekao nešto slično, u "Besmrtnoj pesmi":
Samo ću,obično, tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom Suncu
zlatnih se očiju vratiti.
*
A jedan drugi velikan stiha, potrešen samoubistvm Jesenjina (ako se Serjoža uopšte ubio, ali to sad nije tema) i svog prijatelja, Banja Šaranovića, i sam dolazi na slične ideje, ali kaže:
A šta ako nema zaborava
ako je sve večna igra kruga?
A šta ako dole,ispod trava
boli ona ista, ljudska tuga?
Priznajem da sam pristrasan, ali ja ovo stavljam ispred svih filozofskih traktata.
Poznato, nepoznato, nesaznajno!
Svest o smrti je covekov hitac, prema nesaznajnom. To je osnovno covekovo obelezje. Odnos pojedinca prema smrti definise kultura u kojoj je ziveo/zivi pojedinac.
Tzv. zapadna "kultura" ima ignorantski ( potiskuje cinjenicu smrtnosti pojedinca ) odnos prema smrti. Posledica toga je strahovita destruktivnost te "kulture".
( U sirem smislu i mi Pravoslavni pripadamo zapadnoj kulturi ali u uzem smislu mi ne pripadamo zapadnoj "kulturi" - bolje receno "kurturi" ).
Dakle, bezi se od - svesti od smrti - i time se ulazi i sve dublje usvaja KULTURA SMRTI. Odmaklo se daleko u tom pravcu jer: Zastitni znak ovog vremena su TERMONUKLEARNE BOMBE !!!
Zivot je arena sa dva aktera: jedinka i njena smrt koja je vreba.
Zato je neobično važno na vreme je zavoleti, odnosno u njoj se prikazati, pokazati, dokazati, iskazati ili šta god...Izazovno životno, zar ne?
I uvek je deo ceremonije bio: Jednom rukom mu daje krunu, a drugom torbicu sa zemljom unutra. Da od prvog momenta vladavine, bude svestan da je iz praha niko i u prah će se vratiti. Da se ne uzdigne previše.
Naši vladari misle da su večni.
A kada je reč o odnosu istoka i zapada (mi spadamo u zapad), razlika u pristupu životu je milionima kilometara velika.
Takođe i u odnosu prema smrti.
Verujem da će se Hajdeger uplašiti i naježiti veoma kad do njegovog uha stignu Vaše kritike. Kad cenite da njegova dela nemaju vrednosti (izuzev što poučavaju nacizmu), voleo bih da me uputite na koju svoju tvorevinu duha, nesumnjivo dubokoumniju od ma koje Hajdegerove.