Господине Тадићу, има ту места за много позитивних оцена. Но, то Ваше неизоставно и неуморно помињање да споразум о специјалним односима није против целовитости БиХ, говори да овакви састанци могу имати претежно маркетингшки, а не суштински значај. Мене занима још штошта суштога - на пример зашто у Србији међу више од 50 канала кабловске телевизије мени није омогућено да пратим шта се дешава у западној матици мог народа. (То је питање на које морам и себи да одговорим пре него што се одлучим за кога ћу гласати.) А у исто време ми је однедавно дато да гледам програм ТВ Црне Горе у коме мој народ који тамо живи није заступљен и пролази дискриминаторски уз оспоравање националних и културних права. (Ваша је уставна обавеза, колико разумем, да водите рачуна о Србима изван Србије, без обзира шта сте Ви по етничком, националном, или неком другом осећању.) Према томе, посветите Вашим састанцима и место за оваква питања. То многи очекују. И то је тест за многа питања.