Рад у државним установама не би требао да се посматра као социјална категорија па да гледамо ко прима колико плата. Ако је неко способан и стручан, са једне стране, а са друге стране недостаје одговарајућег кадра, онда је сасвим нормално да се особа запосли на више мјеста, посебно ако се ради о запослењима гдје није потребно бити стално присутан итд као нпр што иде са управним одборима, савјетодавним функцијама и сл.
Овакви чланци асоцирају ме на наслеђе из комунистичког система, по оној пароли "свако по могућностима" а сви да имају приближна примања.