Rasim Ljajic je, istice se u komentaru, ocenio da je zahtev muftije Muarema Zukorlica за аутономијом Санџака "нереалан, нема подршку међународне заједнице и само ће штетити људима у овом, делу Србије".
Zanimljivo!
Dakle, da ponovimo, sta kaze ministar Vlade Srbije:
1. Zahtev muftije Muarema Zukorlica je za autonomijom Sandzaka je nerealan zato sto nema podrsku medjunarodna zajednica. Nije tesko zakljuciti da je ovde sintagma "nerealan zahtev" upotrebljena kako u normativnom (nema legitimitet) tako i u opisnom smislu (ne postoji volja ‘medjunarodne zajednice’). Pitam se da li bi za Rasima Ljaica taj zahtev bio legitiman to jest “realan” da iza njega stoji kojim slucajem medjunarodna zajednica?
2. No time se ova politcka refleksija ministra Ljajica ne zavrsava. On nastavlja da zahtev za autonomijom Sandzaka nema opravdanja jer nije, kako rece, u
⁃ a) interesu medjunarodne zajednice (“ne postoji volja”) i zato
⁃ b) nije ni u interesu “ljudi u ovom delu Srbije” - jer im takav zahtev moze doneti samo stete. (Jasno je odavde da se izraz “ljudi iz ovog dela Srbije” odnose pre svega na muslimane, Bosnjake, Sandzaklije ili kako vec hocete.
3. No simptomaticno mesto je - sto Rasim Ljajic ni retoricki ne postavlja pitanje, kao ministar u Vladi Srbije, (nezavisno od faktora moci na terenu u smislu: za sta je ili nije “medjunarodna zajednica”) da li je autonomija Sandzaka u interesu drzave Srbije i vecine njenih gradjana.
4. To pitanje ne postoji, ne samo za Rasima Ljajica (koji je, nema sumnje, bistar i vest politicar) nego ni za vladajucu politicku elitu Srbije. Zato i imamo “prosrpskog” a ne srpskog predsednika.