I treba da placamo Kosovski dug, jer je to NAS dug i niciji drugi. Hteli su razni Djelici i Dinkici da se odreknu tog duga, posto im je Veliki Brat tako naredio. Nije proslo, a sta ce biti u buducnosti ostace da se vidi.
Sto pre ova vlast ode, to je veca sansa da se borba za povratak Kosova u pravni sastav Srbije nastavi.
Препоруке:
0
0
2
субота, 25 децембар 2010 20:40
mica
Ovo [to pi[ete gospodine Piroćanac objavljeno je 1982 godine u tadašnjem listu STUDENT (LIST studenata BU-A gde je jedan od profesora Beogradskog Rudarsko -geološkog fakulteta objavio zalihe(Postoje tzv.A","B" iC" rezerve) uglja, cinka ,olova,kadmijuma(Koristi se unuklernim elektranama ,stara Jugoslavija je po dostupnim podacima prizvodila oko 1oo t. godišnje sedamdasetih godina), srebra,zlata, nikla i drugih metala i da je po tadašnjim svetskim berzanskim cenama rudno bogatstvo te 1982 god. iznosilo oko 2oo0 . milijardi dolara .KOliko to sada vredi neka nam kažu profesori pomenutog fakulteta.Jedno što Albanci misle da će oni biti gazde a da će rudari biti Amerikanci,Englezi, Nemci i drugi TZV. "PRIJATELJI KOSOVSKE NEZAVISNOSTI" - BIĆE S L U G E.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 26 децембар 2010 00:01
Светислав Костић
Јасно! Западне силе заузеле су 1999. положаје да би експлоатисале обилате минералне резерве на КиМ, у које се убрајају знатне наслаге олова, цинка, калдијума, србра и злата (Златни ћуп). За Космет се такође процјењује да садржи око 17 милијарди тона угља.
Али то све представља само "ситниш" у прорачунима западних влада и тамошњих концерна. Тренутне материјалне користи које се дају опљачкати са Космета су сићушне према много већем потенцијалу за обогаћивањима која маме и дозивају у регионима још источније, гдје су САД и земље Натоа развиле огромне интересе последњих година.
Невјероватно је да се тако мало пажње посвјећује повезаности између инсистирања Запада на отцепљењу КИМ од Србије са свјетским стратешким амбицијама САД и Нато сила. Због тога не треба никога ни мало да чуди напр. тврд став француске, раније традиционалне савезнице Србије. А неколико десетина спашених америчких пилота у 2. Свјетском рату нису данашњим САД вредне одрицања од једног Космета богатог ресурсима.
При свему се мора имати на уму и то, да је распад СССР створио једну празнину моћи у Источној Европи, која је у међувремену од Натоа "попуњена", и у Централној Азији, око које се још копља ломе са једном последњих година ојачаном Русијом. На Баклану у садашњој завршној фази са питањем статуса КИМ одвија се сурова дипломатска борба за неометан приступ евроазијском региону у циљу контроле његовим сировинама, али и јефтином радном снагом из Бугарске и Румуније, што је веч постигнуто.
И то је један од разлога због чега Европској унији нису потребни приливи нових контингената радне снаге из Србије, јер ни Бриселу није промакло да је Србија чак за време санкција у 90-тим годинама у аграрним подручјима запошљавала на десетине хиљада "гастарбајтера" из још сиромашнијих земаља, Бугарске и Румуније. А то је та шанса за Србију да се својим властитим људским резервоаром постави на своје ноге. Србији би у ЕУ биле само везане руке у у економском и политичком развоју. Пањали друзи?
.jpg)
Sto pre ova vlast ode, to je veca sansa da se borba za povratak Kosova u pravni sastav Srbije nastavi.
Али то све представља само "ситниш" у прорачунима западних влада и тамошњих концерна. Тренутне материјалне користи које се дају опљачкати са Космета су сићушне према много већем потенцијалу за обогаћивањима која маме и дозивају у регионима још источније, гдје су САД и земље Натоа развиле огромне интересе последњих година.
Невјероватно је да се тако мало пажње посвјећује повезаности између инсистирања Запада на отцепљењу КИМ од Србије са свјетским стратешким амбицијама САД и Нато сила. Због тога не треба никога ни мало да чуди напр. тврд став француске, раније традиционалне савезнице Србије. А неколико десетина спашених америчких пилота у 2. Свјетском рату нису данашњим САД вредне одрицања од једног Космета богатог ресурсима.
При свему се мора имати на уму и то, да је распад СССР створио једну празнину моћи у Источној Европи, која је у међувремену од Натоа "попуњена", и у Централној Азији, око које се још копља ломе са једном последњих година ојачаном Русијом. На Баклану у садашњој завршној фази са питањем статуса КИМ одвија се сурова дипломатска борба за неометан приступ евроазијском региону у циљу контроле његовим сировинама, али и јефтином радном снагом из Бугарске и Румуније, што је веч постигнуто.
И то је један од разлога због чега Европској унији нису потребни приливи нових контингената радне снаге из Србије, јер ни Бриселу није промакло да је Србија чак за време санкција у 90-тим годинама у аграрним подручјима запошљавала на десетине хиљада "гастарбајтера" из још сиромашнијих земаља, Бугарске и Румуније. А то је та шанса за Србију да се својим властитим људским резервоаром постави на своје ноге. Србији би у ЕУ биле само везане руке у у економском и политичком развоју. Пањали друзи?