U Knjizi Propovednikovoj se kaže "sve ima svoje vreme".
Bilo je vreme kad jer bilo dovoljno bilo šta reći na račun Srbije i niko se nije pitao da li je to tačno. Gola izjava, Vokera i bombardovanje, gola izjava Ešdauna i ukidanje ovlaštenja Republike Srpske.
Sa druge strane ma šta da bi se reklo o zločinima protiv Srba sve je bilo ili izmišljotina, ili ludilo mišljenja, poznato kao teorija zavere ili zaslužena kazna jer je Milošević rekao da je Kosovo i Metohija, kao i Vojvodina sastavni deo Srbije.
Čak je i istražni postupak bio okrenut naopačke, prvo su odredili, pre petnaestak godina da su Srbi počinili "genocid" u Srebrenici, zatim broj žrtava, i na kraju traže žrtve, još ih nisu našli ni četvrtinu zaista poginulih ni desetinu stvarno streljanih.
Sada imamo obrnut slučaj, žrtve po imenu i prezimenu postoje. Zna se ko ih jer oteo, kad i gde su odvedeni.
Vreme je za argumente.
Preostaje da se utvrdi ko ih je i kako pobio.
Nekako je logično da Tačiju više odgovara da nije kriv nego da jeste, ali mislim da je vreme za ozbiljnu istragu.
Moguće je i da je u panici čim čačka nekoga ko ima puno moći i u Savetu bezbednosti, a i šire.
Pitam se samo na šta ide, na izazivanje sukoba između Rusije i Amerike, kako bio on bio zaštićen.
Njegov, Tačijev kriterijum istine je izgleda njegov interes, a intersi i prava drugih, to je slika njegove civilizacijske pozicije.