У Књизи Проповедниковој се каже "све има своје време".
Било је време кад јер било довољно било шта рећи на рачун Србије и нико се није питао да ли је то тачно. Гола изјава, Вокера и бомбардовање, гола изјава Ешдауна и укидање овлаштења Републике Српске.
Са друге стране ма шта да би се рекло о злочинима против Срба све је било или измишљотина, или лудило мишљења, познато као теорија завере или заслужена казна јер је Милошевић рекао да је Косово и Метохија, као и Војводина саставни део Србије.
Чак је и истражни поступак био окренут наопачке, прво су одредили, пре петнаестак година да су Срби починили "геноцид" у Сребреници, затим број жртава, и на крају траже жртве, још их нису нашли ни четвртину заиста погинулих ни десетину стварно стрељаних.
Сада имамо обрнут случај, жртве по имену и презимену постоје. Зна се ко их јер отео, кад и где су одведени.
Време је за аргументе.
Преостаје да се утврди ко их је и како побио.
Некако је логично да Тачију више одговара да није крив него да јесте, али мислим да је време за озбилјну истрагу.
Могуће је и да је у паници чим чачка некога ко има пуно моћи и у Савету безбедности, а и шире.
Питам се само на шта иде, на изазивање сукоба између Русије и Америке, како био он био заштићен.
Његов, Тачијев критеријум истине је изгледа његов интерес, а интерси и права других, то је слика његове цивилизацијске позиције.