You Tube je kultura.
I donosi $.

Ako je politika u Srbiji najprofitabilnija 'industrija' onda umetnici,autori trk u politicare pa ce te posle jednog mandata moci da sebi otvorite pozoriste,galeriju ili muzej a mozda i dobijete Nobelovu nagradu.
Ukljucite se u politiku pre nego sto vas glad izvede na ulicu.

Савршен текст. И сјајан пример како добра теоријска анлиза може бити итекако практично учинковита. Све честитике аутору,а и редакцији што нас је у ове празничне дане почастила са неколико изванредних текстова.

Profit i novac su UVEK vladali, ukljucujuci i doba Renesanse, i to je jednostavno tako. Mozda je nekakav izuzetak doba komunizma, ali svi znamo kako se to zavrsilo (nisu mogli ni narod posteno da prehrane a kamoli da im ostaje za umetnost). A i sta nam je to od vrhunskih dela umetnosti ostalo iz tog doba? Ako ista, to je napravljeno disidentski i UPRKOS a ne zahvaljujuci toj drzavi.

I da ne kukamo vise na nekakvu fikciju "liberalnog kapitalizma", mi trzisni kapitalizam jos nismo iskusili ni u kasicicama. Kod nas vlada jedan drugi sistem - DRZAVNI REKETIZAM, u kome se bilo kakva drzavna pozicija zloupotrebljava za pljacku, i radnika i kapitala, zapravo SPRECAVAJUCI klasu istinskih produktivnih preduzetnika da se uzdigne. I sad TA korumpirana drzava da finansira umetnost?! Pa ja vec vidim rezultat - partijski DS-ovi umetnici dobijaju pare za u najboljem slucaju osrednje TV serije i filmove. Kapetan Misa i Kolarac su nam bar ostavili nekakva ZDANJA, a birokratija nikad nista, niti ce!

Наравно.Писац мора да се бори за публику.Да ли је Великићев рецепт најбољи, нисам сигуран.Али да је жалба појединих наших писаца како нико ништа не чита погрешна карта у литератури у то сам сигуран.Само што ја не мислим да се велика литература не може да пише за широке народне масе.Великић је негде као француски Бесон.Пиши, играј како народ воли и да никог нарочито не заболи.Он се пробио.Не знам колико на међународном тржћишту али ако је тамо, тамо су већ господин Бајец који пкише о Келтима, Византинцима и то тако што на десеетек страница једног свог романа јунаци брину највећу бригу како да јаје поставе да стоји усправно и гто на свом најужем врху.Тамо су Басара који све српско покушава да онередки, тамо су само они који не следе никакав мит о Србима, ништа лепо о њима немају да кажу, тамо је Албахари танак као паучина, сумњам да је Горан Петровић о чијем последњем роману не круже најбољи гласови(Нисам га читао)па ви видите колико су тамо Срби.А то само нама није важно.

Када је Че Гевара постао кубански бренд могли смо да се поздравимо са неком озбиљнијом револуцијом.Капитализам је више зарадио на њему, него што је имао од њега штете. Хипи револуција је била прилично спетљана, неартикулисана, деца цвећа нестварна. Превише је ту било психоделије и таламбасања без везе. Па, тако и Коса. Побуна са разлогом, али до зла бога имагинарна без јасних захтева. Испразна.