НИСУ дигли руке.
НАПРОТИВ, такве НЕГУЈУ!

Prava tema, šteta što se retko obrađuje,
Hvala za tekst

Mazanje očiju "našim" uspesima je jako delotvorno nažalost

Sanerska drzava sa predsednikom sanerom. Ja kada tog coveka vidim na tribinama stadiona il isportske dvorane gde peva sa ''huliganima'' koje proziva kada mu nisu po volji jasno mi je koliko je sati. A sat mu je po poslednjoj modi. Jsc onako suptilno zavrne rukave na svojoj elegantnoj kosulji i peva pobednicki kao da je pao s Marsa. U medjuvremenu je bila poplava, zmeljotres, pomor ribe i stoke, ali predsednik je uvek sanerski raspolozen da reklamira svoj sanerski talenat saljuci poruku mladima da je u zivotu imidz tj. slika najvaznija. sta je ispod sinjela i sesira nije bitno. Prosecni koji mahom glasaju za farmerski tretman koji saneri postizborno primenjuju nad istima je fenomen kratke pameti. Srbija je u tom pogledu iznad svih.

Upravo sam pogledao primere testova na:
http://www.pisa.oecd.org/dataoecd/47/23/41943106.pdf
Primeri iz citanja se bave smrznutom spermom, policijom koja pomocu DNK hvatta prestupnike i jos nekim drugim modernim idejama. Tekstovi, primeri i pitanja su karakteristicni za Anglo-saksonsko govorno podrucje. Pitam se kako su kod nas prevedeni, a rocito kako su prevedena i objasnjea imena gomile institucija koje se u zadacima pominju.
Evo jednog primera:
Source: The Age newspaper, Melbourne, Australia ,1st April, 1997.
Did you know that in 1996 we spent almost the same
amount on chocolate as our Government spent on
overseas aid to help the poor?
Could there be something wrong with our priorities?
What are you going to do about it?
Yes, you.
Question 15.1
Arnold Jago’s aim in the letter is to provoke
A. guilt.
B. amusement.
C. fear.
D. satisfaction.

Question 15.2
What kind of response or action do you think Arnold Jago would like his letter to prompt?

Овом приликом ауторка, чији ми се текстови иначе јако допадају, је направила низ погрешних корелација и усмерила незадовољство радом државе на погрешну страну.
Неће бити баш да је образовни систем толико лош па да "трећина ђака једва зна да чита, а 40% показује математичку неписменост" и то све зато што се образују "у претрпаним учионицама, уз застареле наставне програме и немотивисане, неприпремљене и слабо плаћене наставнике". Није образовни систем био идеалан ни пре 25 годна кад се моја генерација школовала али тад за елементарну неписменост није била крива држава. Општа друштвена деструкција је произвела да клинци радије блеје, играју игрице и гледају телевизију, него што ће да прочитају књигу или да седну да нешто науче, и сигурно је погрешно рећи да и уз своју најбољу вољу нису научили богзнашта због лошег програма и школских услова. Главна мана система је управо у стварању високог и врхунског кадра. Биће да сте ипак помешали државу кад кажете "и тако оне којима је бог највише дао држава награђује својом неподељеном пажњом и обасипа подршком". То не може бити тачно ни у трећој апроксимацији. Потпуно је тачно да се политичари сликају са успешним појединцима ради личне промоције и мазања очију јавности, као и да ниједан бизнисмен "не добије снажан порив да улаже у привреду на пример, Зимбабвеа, чим види да је њихова пливачица освојила олимпијско злато на 200 метара леђно". Али зар зато треба да будемо против прављења регионалних центара за таленте или против идеје "да пробрана младеж најквалитетнијих гена може неспутано да се развија и усавршава". Која то категорија људи носи прогрес ако не елита? Који то образовни систем ће од медиокритета да направи експерта? Зар не треба улагати у спорт и пружати алтернативу блазираној и безвољној популацији са јединим циљем да огребе неку кинту од родитеља и изблеји уз западне мејн стримове?

Ma svaka ti čast, Jovana! Tako jednostavno, tako efektno.

Поистовећујете спорт са данашњом спортском индустријом и експлоатацијом спортиста. Али заборављате да је врхунски спорт постојао и пре "Лиге шампињона" и Роналдових стотина милиона. Иако се спорт одувек злоупотребљавао у пропагандне сврхе, основна порука је била и треба да остане промоција здравог начина живота, борбеног духа, чврстине карактера... За сваког врхунског спортисту, без изузетка, потребни су таленат, психичка стабилност и велики рад. Да ли је погрешно пропагирати ове вредности? Јесу ли Владе Дивац и Дејан Бодирога својом појавом деструктивно деловали на масе?
Хоћемо ли по тој логици "забављача" да будемо и против уметности, која опет много чешће него спорт може да буде декадентна, деструктивна и превише "алтернативна"? И да занемаримо основне поруке које шаље и њену општедруштвену корисност.

Jovana, odlican tekst.

Појаснићу. Вашу оштру критику спорта нисте пренели и на рецимо уметност или науку. Уметност је још плодније тле за манупулацију од спорта због своје апстрактности и нивоа тумачења. Па сте тако увек имали политизацију уметности, дворске уметнике и пропагаторе одређених уменичких вредности захваљујући логистици богатих и моћних. Ако се једна слика Џексона Полока прода за 150 милиона долара, да ли је то због њене ванредне уметничке вредности? И да ли је сваки талентовани сликар део завере ако излаже на озбиљним изложбама које организују "менаџери уметности" којима је зарада у првом плану? Да не причамо о инсталаторима, перформаторима и другим алтернативцима чије нам се тричарије намећу као врхунска уметност (у политичке или комерцијалне сврхе). Да ли је због тога уметност бескорисна и покварена и незаслужује помоћ и промоцију државе.
Свако научно достигнуће или технички проналазак је у крајњој линији комерцијализован од стране "организатора, финансијера и режисера забаве", али то опет не чини науку штетну саму по себи. Нити научнике негативцима зато што су по неку мрвицу добили и за себе.
Сваку ствар на овом свету можете злоупотребити и превести у негацију саме себе. Пушка може бити и офанзивно и дефанзивно средство, знате, зависи од тога ко је носи и збор чега.
Нажалост сад се морам повући из ове занимљиве дискусије. Свако добро.

Ulaganje u teniske terene je prosto nepotrebno, da ne kažem neku težu reč koja bi možda opisala i intelekt onih koji o tome razmišljaju! Država privatizuje stadione i klubove, a hoće da ulaže u "državne" teniske terene! Možda će ih dobro prodati, pa bi se pokazalo da je to dobra investicija? Ili hoće da udari konkurenciju Đokoviću, koji bi trebalo da sagradi teniski centar, kao što to čine dugi vrhunski teniseri svugde u svetu!
Ulaganje u talente je prazna priča! Ova država najbolje što zna je da talente uproseči, upropasti ili izveze (tj. sami odu)! Ostalo je marketing! To mi je iz ličnog iskustva poznato!
Isto tako, iz mog profesionalnog iskustva znam da su desetine učenika, koji su iz škole u kojoj radim otišli na zapad (odselili se sa roditeljima), zadržalo uspeh ili su čak bivali i bolji tamo negde u Švajcarskoj, Nemačkoj, Americi!Sva ta deca tvrde da znaju više nego njihovi vršnjaci u tim zemljama. Brzo se uključuju u njihov obrazovni sistem čak i ako ne poznaju dovoljno jezik zemlje u koju odu!
Mi koji smo u školama znamo da nije takokako nam tvrde raznorazna istraživanja! U pitanju je samo različit pristup ispitivanu znanja. A možda će , kad sve učinimo da uništimo naše obrazovanjee, onda rezultati na PISA testovima biti sjajni! Jer mi smo Evropi potrebni kao jeftina i prosta radna snaga.

4) Карађорђа нисам споменуо случајно, пошто полазим од тога да би он требало да буде модел пре било ког спортисте. Модел може да буде и Тесла, и Домановић (каква штета што у доба када је Страдија писана није било спорта), Мокрањац, било ко писмен и озбиљан, али никако не може да буде модел неко коме је једини животни успех то што је „играо у НБА“. Чак ни Дуци не може да буде модел као кошаркаш, то је и он сам више пута поновио (да га вређа када га неко представи као кошаркаша, а не као доктора наука).
5) Јасно је да данас у градовима не можемо да се такмичимо у бацању камена с рамена. Зато властодршци могу да направе спортске терене у сваком кварту, да и народу омогући да се игра кошарке, фудбала и сл. Нажалост, власт „улаже у таленте“, па стога имамо огромне стадионе и арену, и оне који се због „врхунских спортиста“, „клубова“ и „такмичарског духа“ убијају, при чему сви ти „љубитељи спорта“ сами не играју ни фудбал ни кошарку.
6) Хвала на појашњењу вашег „скретања“ на причу о уметности. Делује као да има елемената манипулације, али мало везе са манипулацијом масама (попут улагања у „врхунски спорт“). Ипак, може да се каже да се куповином слике за 150 милиона долара порука шаље многима – и другим сликарима, и конзументима „шарених вести из света“ (онима који знају све детаље из приватног живота Дивца и Бодироге, рецимо). Треба видети и чије су то паре и да ли је слика заиста толико плаћена (не заборавите: „то што сам параноик не значи да ми не раде о глави“)... Али свакако не бих ишао даље у ту причу.
7) Наравно да и у науци има манипулације, и то вишеструке. На неки начин то сам и споменуо у првом посту (иако се на то нисте осврнули). Данас је тешко и добити средства за фундаментална истраживања (говорим о хуманистичким наукама), али је веома лако добити средства за истраживање нечег небитног, уколико то има везе са имплементацијом стандарда из ЕУ...
Свако добро и Вама и осталим читаоцима!

U ZDRAVOM TELU, ZDRAV DUH!!!

HAJDE, NEKA MIK ĐŽEGER POBIJE PORUKU OVE POSLOVICE.
dakle, moraš imati temelj, da bi išao na dalju gradnju...mišljenja tipa ovog, ili koga je kralj podržavao, a koga ne, nisu bitna, jer je to skretanje pažnje, ukratko, podmetačine.
suština je u sledećem:

jel valja školski sistem, ili ne valja?ako se složimo da ne valja (a ne da ne valja, nego ne postoji gori na svetu), onda ga pod hitno menjati, odgovorne za taj veliki kriminal kazniti i poći dalje ispravnim putem...neko će reći, kako kazniti?ja kažem: postoji li veći kriminal, ako radiš svesno, protiv dece, omladine?nema.zato, pravac zatvor, jer si uništio stotine hiljada mladih života.to je to.na kraju, dok ne bude u srbiji, 10 časova FIZIČKE KULTURE nedeljno, nema napretka srbiji.smejte se, ali meni je to , jedan od osnovnih repera.bez disciplinovanih, zdravih, jakih građana, nema ništa, NEMA NADGRADNJE!...osvrnite se oko sebe.pozdrav.

Спорт је добра ствар, не само због изреке, у здравом телу здрав дух, већ и зато што кроз спорт дете учи да губи и да не може све да буде по његовом. Да не причам да је много здравије да се дете бави спортом, него да игра игрице или да проводи време на улици.

Оно што ја видим као проблем, је да смо ми страшно завидан народ и да имамо изражен комплекс ниже вредности. Зато доста необразованих омаловажава високообразоване. То наравно деца виде и нико нема жељу да учи, ако ће на крају да буде исмеван.

Систем стипендирања у Србији је задовољавајући, држава даје велике субвенције за домове и прехрану студената, али проблем настаје по завршетку студија. Онда ти млади талентовани не могу да нађу одговарајући посао, јер има много непотизма и корупције. И онда одлазе. И сам сам отишао, додуше доста раније баш из тог разлога. Па сад имам мању стипендију него што би имао у Србији. Тако да новац није био главни мотив, већ жеља да живим нормално.
Мени се чини, да је госпођа Папин тек открила врх леденог брега. Много је ту фактора. Ја сам лично срећан да видим да држава исказује бољу да форсира најбоље, али тек ако ти људи када заврше студије добију добро радно место, где ће моћи да остваре свој потенцијал, онда ће тај пројект успети. У супротном, то ће бити бацање новца.

зато је потребна темељна реформа образовања, велики новац који би био уложен у науку и зауставити корупцију. Паре би се нашле за то, али питање је да ли има интереса да се то учини?

Први корак би био да признамо сами себи, да нам је систем образовања очајан и да га треба мењати. Уместо тога, ми га дижемо у звезде.

Прво не верујем да су деца у Србији нешто много глупа као што таква истраживања показују. Моје мишљење је да су деца у Србији (основна школа) паметнија и да више знају него њихови вршњаци у САД. У то сам се лично уверио током боравка у САД где је ђак мојих година био 1-2 године иза мене са градивом.
Ми назадујемо у средњим школама, имамо превише предмета,много преамбициозних и лоших професора и учимо кампањски тј. учимо напамет велики број бескорисних рогобатних дефиниција за које често не знамо ни шта значе. Знамо их када професори питају и када добијамо оцене ,а заборављамо их већ кроз месец-два. Много мање смо усредсређени на нека практична знања. Нпр. учимо из физике све могуће области а никад нисмо у пракси видели ништа од тога нити можемо то да замислимо.Потребна је реформа школског система.
Не знам шта ауторка Папан има против улагања у талентовану децу или против прављења тениских терена. Треба то радити.
Добро је имати освајаче медаља и врхунске стручњаке и спортисте а то је немогуће без улагања.