Ех, са једне стране држава онемоћала а са друге обезбеђује монополе транснационалном капиталу, па где је ту логика? И од када су то Мишковић, Беко, и други који су се силно омастили некакви ТРАНСНАЦИОНАЛНИ?
Ми прави тржишни и предузетнички капитализам у коме се богати на бази покретања нових идеја и знања у управљању предузећима уопште нисмо никада ни искусили. Имамо један тајкунско-политичарски рекетизам који уме да се богати једино преко тих монопола и отимачине постојећих ресурса, а никада ништа ново није у стању да створи. А и то постојеће што отму упропашћују (јер немају појма како са модерним менаџментом) па онда поново траже помоћ исте те државе преко које су то опљачкали. И сад је тај систем наравно пукао, па им је онда згодно да се кука на КАПИТАЛИЗАМ а не на ЊИХ.
Земља у којој ја ако покренем усешан бизнис морам више да пазим како да ми га неко (од политичара и тајкуна, наравно) не отме или да га заштитим од алаве бирократије (од општине па до државних тела и агенција) него како да га развијам, запошљавам људе, итд. и не може боље да стоји. Владавина права и слободно тржиште пре свега, не треба наседати да је то пукло јер га нисмо уопште ни пробали. А да сами своју кућу средимо Европа или не би било небитно питање, као што је за Швајцарце.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 18 новембар 2010 09:02
Јовиша Видић
Када се жели нешто направити, створити, како би одговарало сврси намене, мора се одабрати и одговараући материјал. Уколико нису одабрани проверени материјали, онда долази до хаварије конструкције. Ово се може применити и на друштвено-политички систем. Није могуће градити демократију са материјалом произведеним у марксистичко-лењинистичким "фабрикама". Није могуће градити тржишне односе: понуде,тражње, слободне размене роба и идеја а са материјалом произведеним у Кардељевим фабрикама самоуправљања. Ако је ово тачно, онда нам, или вам, долази, пре или касније до хаварије (слома) система.
Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 18 новембар 2010 12:10
паја патак
Добар чланак г. Митровића (мада се не слажем баш у свему)!
@ Јовиша Видић : мислим да сте се приближили одгонетању узрока неуспеха, или тачније речено немогућности да се нешто квалитетно направи и створи у садашњим условима. Када говорите о друштвено-политичком систему и “материјалу“, надам се да под тим подразумевате људе, њихову психу и карактеристике. У праву сте и када непосредну кривицу бацате на марксистичко-лењинистички систем. Међутим, трагично је да то није све. За то је претходно постојало плодно тло. Не сме се заборавити рајински менталитет (потуљеност, удвориштво, завидљивост, међусобно неповерење) формиран и чврсто укорењен током вековне отоманске окупације. Поврх свега, ту је и “балкански“ фактор – то сам увидео на грчким Јонским острвима, где није било ни вековног османлијског ни деценијског комунистичког тлачења – па ипак... Знам да неки верују да у корену лежи чињеница да је Балкан био заобиђен – и није проживео период хуманизма, ренесансе, верских реформација, индустријске револуције, што и резултира у вековној заосталости у културном и економском развоју у односу на друштва и људе северозападне Европе. У Србији још увек није дошло до коначног раскида чак ни са “тековинама“ марксизма-лењинизма; потомци владајуће класе још увек диктирају развој догађаја, а испод површине вребају рајински менталитет и – условно речено, “балканизам“. Када томе додамо транзицијске политичке и економске прилике, које су ружна карикатура првобитног грабљивог капитализма са локалним експонентима – тајкунима и политичко-културним компрадорима, не треба се чудити томе што се обичан човек (раја) са носталгијом сећа „лепог живота“ под Шлосером. То је сада нека врста зачараног круга из кога ће бити врло тешко да се земља и друштво отргну и потрајаће, бојим се – ни годинама, ни деценијама, него много дуже. Знам да ће ме многи огорчено напасти – али, живећи дуго на северозападу Европе стичеш утисак да то што сам изложио није предалеко од истине.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 18 новембар 2010 15:14
Митар Карапанџа
BEOGRAD - Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), akademik Nikola Hajdin, ocenio je u intervjuu Tanjug da je najveći napredak ove najviše naučne i umetničke ustanove to što dnevna politička dešavanja ne spadaju u rad Akademije.
Када се Председник САНУ у име Академије одриче обавеза учешћа у „дневно политичким дешавањима, јер не спадају у рад Академије“, то је знак који Академија упућује Народу да је Она престала са радом. Додуше Она и даље постоји, али само као Потемкинова села онима, који овај Народ данас воде у светлију европску будућност. На коју интелектуалну структуру се Српски Народ може да ослони, када се крем те структуре јавно одриће обавеза да активно учествује у решавању акутних друштвених проблема, у које је не својом кривицом дошао. Мора се признати да смо рајински дисциплиновани да слушамо образованије од себе, а наша обавеза је, како је прошлост показала, да крваримо гаће не били опстали, и ми и Они. Не би ни опстали да нисмо имали полуписмене свештенике уза се, а касније оне, који су ишли у Европу да би образовали и себе и Народ коме су припадали. И исти ти су са својом рајом извојевала величанствене победе бранећи сваки „камен земље Србије“ , а касније су се из тог малог рајинског Народа рађали умови којих смо се често одрицали. Колико је 90-тих година, под лажном надом да мењамо лошији живот за лепшим слободнијим и богатијим, интелектуалаца било активно на рушењу свега до тада постигнутог, и доброг и лошег. А онда убрзо после 2000-те године напуштали своје политичке колеге и Народ, који им је веровао, јер су увидели да су издани и преварени у својим надама. А раја, ко раја једина је остављена на ветрометини „дневно политичких дешавања“ гола и боса, опет предодређена да крвари гаће када за то дође време. Док овај Народ има овакве чланове САНУ , и политичку елиту која зна како се води сопствени Народ за туђу корист, он нема никакву перспективу.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 18 новембар 2010 15:31
Starac Milija
Ne bi se mi mnogo osvrtali na "Šloserovo vreme" da je situacija bila kao u ostalim real-socijalističkim državama. Zašto je bilo bolje kod nas malo se govori kod nas. Ko može da pogleda bilanse Jugoslavije od 1945.g može da zapazi kako su Jugosloveni uvek živeli preko svojih mogućnosti. Kako je to bilo moguće? Prvo su bile reparacije posle 2.sv.rata, pa pomoć UN, a onda prilicna rupa tokom 50-tih. Situacija se menja 60-tih godina kada je omogućeno da "višak radne snage" iz Jugoslavije krene put fabričkih hala u Nemačkoj i ka drugim državama Evrope. Najzad 70-tih godina koje se pamte jelte po dobrom životu, krcate su kreditima koji su stizali iz SAD a koje još nismo odplatili. Šloser je bio bolji jer je bio finansiran u meri zasluga za koje znamo a još više za koje ne znamo. Kako rekoše strani državnici na sahrani onoga koji je nosio ime J.B.T.-a - uradio je Veliko Delo. Kada će ljudi ovde da shvate da smo stalno deo jednog projekta u kome se plima i oseka para kreću van naše kontrole.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 18 новембар 2010 16:12
Бели Орао(Аскурђел)
@Јовиша Видић. Јовиша имам осећај да сте се дебело прихватили асвалта. У једном другом листу, а немогуће је да постоје двојица Јовиша из Рудина, нападате Микицу честиту и радну жену којој је доста 160.000 динара од млека(прочитајте шта сам Вам одговорио). Јовиша, Ви сте очигледно нешто помешали или сам се ја преварио да сте Ви рурални Ужичанин, који зна јаје и на кантар да измери (ово говорим најдобронамерније у корист Ужичана), или сте толико млади да не памтите, или не читате.
Оно што је произведено у Кардељевим фабрикама, по Вама, није Кардељ измислио, него смо ми Срби имали неколико фабрика авиона пре Другог рата(ИК-3 један ос најбољих пре рата). Значи као што сам Вам у "Микицином листу" рекао, а сада ћу да парафразирам, кремен је основица српске индусртије. О чему Ви причате драги пријатељу? Да ли сте Ви чили за ИКЛ и ППТ и др., постулате српске индистрије. Па ту су немачки и чешки мајстори обучавали наше потоње старе најсторе, којих више нема. Каква бре демократија? Понуда и потражња се базира на понуди квалитета или јефтиноће. Ипак кад тад квалитет побеђује.
Што се "Шлосера", а наше несреће тиче, морамо бити свесни да Он никад није био шлосер, а то ми је и отац, шампион Југославије у металостругарству гоорио. Рече, сине бре ја сам шампион, а не знам да свирам клавир, а још мање да се мачујем. Има ту нешто чудно.
Јовиша, пријатељу када сте задњи пут били у Рудинама, када сте задњи пут засвирали фрулу, када сте задњи пут рекли овци ррррј(намерно кажем рекли, јер се и са животињама прича. Са асвалтом се ради.).
О @Паји Патку немам речи. Чак ми је и Хроми Даба био симпатичнији од њега.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 18 новембар 2010 18:06
паја патак
@ Бели Орао(Аскурђел): Које аргументе имате да супротставите ономе што сам написао? Симпатија/антипатија су емоције и њима нема места у овој прилици. Аргументе.... или макар гледишта дајте.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 18 новембар 2010 19:05
Како и Зашто
Ми све прихватамо здраво за готово и правимо анализу последица. Сви ми који смо радни век провели у "реалном сектору" на својим леђима смо осетили шта значи реч "Ембарго". По дефиницији - Производити значи трансформисати енергију. Како производити без енергената? Радио сам у компанији која је конципирана и на увоз и на извоз. Како то реализовати без платног промета са иностранством? Нема озбиљне производње нити инвестиције, без банкарских гаранција. Како то реализовати са страним банкама које су постале терминатори српске привреде, синхронизовано рушећи једну по једну компанију? Уз све ово, имали смо и имамо државу, као највећег паразита и дужника, који фингира некакве мултилатералне компензације. Како опстати када једва наплатиш потраживања, таман толико да исплатиш плату, али ти држава дан раније са рачуна подигне своје део. За последицу, уместо радника добијеш штрајкаче, које, да апсурд буде већи - подржи локална самоуправа. И тако у недоглед...
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 18 новембар 2010 22:34
Симић Манојло
Није шлосер био бољи ни од кога и ни од чега.
Шлосер је од Америке, када се она заиста увјерила
у његов раскид са СССР-ом, добио 100 милијарди долара (па нам је онда шлосерај причао о 1.Привредној реформи 1962. и 2. Привредној Реформи
1966.- како су дознаке пристизале).
Када од шлосера одбијете 100 милијарди долара,
добијете брата близанца Енвера Хоџу .
Препоруке:
0
0
10
петак, 19 новембар 2010 01:15
Petar
"Šloser" jeste bio bolji. Nego su naši emigranti malo previše ostrašćeni i zaslepljeni svojom - u njihovom slučaju, osnovanom - mržnjom i frustracijom. Ali to, ako sam ja dobro razumeo, i nije bila tema ovog veoma dobrog i zanimljivog teksta g. Mitrovića. Nije tu u pitanju toliko pohvala "sloseru" koliko kritika ovih posle njega.
Препоруке:
0
0
11
петак, 19 новембар 2010 01:33
Majstorovic
Demokratija je nesto drugo od ovoga sto svi zovete demokratija. Ovo je jedan visestranacki sistem a ne demokratija. Ameri su u ime demokratije hiljadu zlocina pocinili i cinice ih sve dok sami ne dobiju po nosu cemu cu se ja radovati.
Препоруке:
0
0
12
петак, 19 новембар 2010 15:33
Вукадин
Одличан текст. Потребно је што више критичког преиспитивања онога што се сматра "једино логичним", па и супремације система у којем се каже демократија, а мисли на капитализам.
Препоруке:
0
0
13
петак, 19 новембар 2010 21:02
Јовиша Видић
За Белог орла
Само Ви драги пријатељу наставите да сањате о виртуалном свету у коме сте живели. Ваше задовољство, Ваше заблуде, па небих да кварим. А оно за фрулу; Камо среће да се у "руралним" срединама чује божанствени звук фруле, па и у мојим Рудинама, но нема тога звука, протерао га Шлосер у фабрике, где су се са звуком струга мешали звуци песама о љубичици белој. Док је Шлосер свирао клавир, дотле су се поданици такмичили у металостругарству, а са све великим Сиротановићима а малим лопатама. Осећам се младим, без обзира на године а богами се нанизале се. Био сам довољно одрастао да памтим, кад нас је Шлосер "ослобађао" од иметка који је генерацијама стицан. Не буним се ако ми замерите што сам 45 година изграђивао једну европску краљевину, уместо да сам учествовао на поменутим такмичељима. Није ми одговарала та дисциплина, бавио сам се инжењерством.
Јовиша Видић од Рудина.
.jpg)
Ми прави тржишни и предузетнички капитализам у коме се богати на бази покретања нових идеја и знања у управљању предузећима уопште нисмо никада ни искусили. Имамо један тајкунско-политичарски рекетизам који уме да се богати једино преко тих монопола и отимачине постојећих ресурса, а никада ништа ново није у стању да створи. А и то постојеће што отму упропашћују (јер немају појма како са модерним менаџментом) па онда поново траже помоћ исте те државе преко које су то опљачкали. И сад је тај систем наравно пукао, па им је онда згодно да се кука на КАПИТАЛИЗАМ а не на ЊИХ.
Земља у којој ја ако покренем усешан бизнис морам више да пазим како да ми га неко (од политичара и тајкуна, наравно) не отме или да га заштитим од алаве бирократије (од општине па до државних тела и агенција) него како да га развијам, запошљавам људе, итд. и не може боље да стоји. Владавина права и слободно тржиште пре свега, не треба наседати да је то пукло јер га нисмо уопште ни пробали. А да сами своју кућу средимо Европа или не би било небитно питање, као што је за Швајцарце.
Јовиша Видић од Рудина.
@ Јовиша Видић : мислим да сте се приближили одгонетању узрока неуспеха, или тачније речено немогућности да се нешто квалитетно направи и створи у садашњим условима. Када говорите о друштвено-политичком систему и “материјалу“, надам се да под тим подразумевате људе, њихову психу и карактеристике. У праву сте и када непосредну кривицу бацате на марксистичко-лењинистички систем. Међутим, трагично је да то није све. За то је претходно постојало плодно тло. Не сме се заборавити рајински менталитет (потуљеност, удвориштво, завидљивост, међусобно неповерење) формиран и чврсто укорењен током вековне отоманске окупације. Поврх свега, ту је и “балкански“ фактор – то сам увидео на грчким Јонским острвима, где није било ни вековног османлијског ни деценијског комунистичког тлачења – па ипак... Знам да неки верују да у корену лежи чињеница да је Балкан био заобиђен – и није проживео период хуманизма, ренесансе, верских реформација, индустријске револуције, што и резултира у вековној заосталости у културном и економском развоју у односу на друштва и људе северозападне Европе. У Србији још увек није дошло до коначног раскида чак ни са “тековинама“ марксизма-лењинизма; потомци владајуће класе још увек диктирају развој догађаја, а испод површине вребају рајински менталитет и – условно речено, “балканизам“. Када томе додамо транзицијске политичке и економске прилике, које су ружна карикатура првобитног грабљивог капитализма са локалним експонентима – тајкунима и политичко-културним компрадорима, не треба се чудити томе што се обичан човек (раја) са носталгијом сећа „лепог живота“ под Шлосером. То је сада нека врста зачараног круга из кога ће бити врло тешко да се земља и друштво отргну и потрајаће, бојим се – ни годинама, ни деценијама, него много дуже. Знам да ће ме многи огорчено напасти – али, живећи дуго на северозападу Европе стичеш утисак да то што сам изложио није предалеко од истине.
Када се Председник САНУ у име Академије одриче обавеза учешћа у „дневно политичким дешавањима, јер не спадају у рад Академије“, то је знак који Академија упућује Народу да је Она престала са радом. Додуше Она и даље постоји, али само као Потемкинова села онима, који овај Народ данас воде у светлију европску будућност. На коју интелектуалну структуру се Српски Народ може да ослони, када се крем те структуре јавно одриће обавеза да активно учествује у решавању акутних друштвених проблема, у које је не својом кривицом дошао. Мора се признати да смо рајински дисциплиновани да слушамо образованије од себе, а наша обавеза је, како је прошлост показала, да крваримо гаће не били опстали, и ми и Они. Не би ни опстали да нисмо имали полуписмене свештенике уза се, а касније оне, који су ишли у Европу да би образовали и себе и Народ коме су припадали. И исти ти су са својом рајом извојевала величанствене победе бранећи сваки „камен земље Србије“ , а касније су се из тог малог рајинског Народа рађали умови којих смо се често одрицали. Колико је 90-тих година, под лажном надом да мењамо лошији живот за лепшим слободнијим и богатијим, интелектуалаца било активно на рушењу свега до тада постигнутог, и доброг и лошег. А онда убрзо после 2000-те године напуштали своје политичке колеге и Народ, који им је веровао, јер су увидели да су издани и преварени у својим надама. А раја, ко раја једина је остављена на ветрометини „дневно политичких дешавања“ гола и боса, опет предодређена да крвари гаће када за то дође време. Док овај Народ има овакве чланове САНУ , и политичку елиту која зна како се води сопствени Народ за туђу корист, он нема никакву перспективу.
Оно што је произведено у Кардељевим фабрикама, по Вама, није Кардељ измислио, него смо ми Срби имали неколико фабрика авиона пре Другог рата(ИК-3 један ос најбољих пре рата). Значи као што сам Вам у "Микицином листу" рекао, а сада ћу да парафразирам, кремен је основица српске индусртије. О чему Ви причате драги пријатељу? Да ли сте Ви чили за ИКЛ и ППТ и др., постулате српске индистрије. Па ту су немачки и чешки мајстори обучавали наше потоње старе најсторе, којих више нема. Каква бре демократија? Понуда и потражња се базира на понуди квалитета или јефтиноће. Ипак кад тад квалитет побеђује.
Што се "Шлосера", а наше несреће тиче, морамо бити свесни да Он никад није био шлосер, а то ми је и отац, шампион Југославије у металостругарству гоорио. Рече, сине бре ја сам шампион, а не знам да свирам клавир, а још мање да се мачујем. Има ту нешто чудно.
Јовиша, пријатељу када сте задњи пут били у Рудинама, када сте задњи пут засвирали фрулу, када сте задњи пут рекли овци ррррј(намерно кажем рекли, јер се и са животињама прича. Са асвалтом се ради.).
О @Паји Патку немам речи. Чак ми је и Хроми Даба био симпатичнији од њега.
Шлосер је од Америке, када се она заиста увјерила
у његов раскид са СССР-ом, добио 100 милијарди долара (па нам је онда шлосерај причао о 1.Привредној реформи 1962. и 2. Привредној Реформи
1966.- како су дознаке пристизале).
Када од шлосера одбијете 100 милијарди долара,
добијете брата близанца Енвера Хоџу .
Само Ви драги пријатељу наставите да сањате о виртуалном свету у коме сте живели. Ваше задовољство, Ваше заблуде, па небих да кварим. А оно за фрулу; Камо среће да се у "руралним" срединама чује божанствени звук фруле, па и у мојим Рудинама, но нема тога звука, протерао га Шлосер у фабрике, где су се са звуком струга мешали звуци песама о љубичици белој. Док је Шлосер свирао клавир, дотле су се поданици такмичили у металостругарству, а са све великим Сиротановићима а малим лопатама. Осећам се младим, без обзира на године а богами се нанизале се. Био сам довољно одрастао да памтим, кад нас је Шлосер "ослобађао" од иметка који је генерацијама стицан. Не буним се ако ми замерите што сам 45 година изграђивао једну европску краљевину, уместо да сам учествовао на поменутим такмичељима. Није ми одговарала та дисциплина, бавио сам се инжењерством.
Јовиша Видић од Рудина.