"Nemačka partija Zelenih se pitala nešto samo kad je bilo u pitanju bombardovanje Srbije." Vasa ocena samo je delom tacna. Jer, jeste Fiser bio, verovatno i ostao, zagrizeni atni-Srbin, ali u stranci zelenih bilo je i 1999.godine mnogo onih koji su bili protiv sudelovanja Nemaca u agresiji na Srbiju! Mislim da su oni bili u vecini, ali je Fiser iskoristio ratnu psihozu, i spremno krenuo u juris na Srbiju, osecajuci se, verovatno, kao reinkarnacija nacista iz 1941.godine! Po psihickom profilu Fiser je, naime, "zeleni fasita", ali nisu takvi svi - naprotiv, mnogo je medju zelenim pametnih, obrazovanih (Fiser je neuk u svakom pogledu, neskolovan i tup, ali sve to nadoknadjuje agresivnoscu) i vrlo odgovornih politicara. Fiser je dobio i kesu sa zemljom u lice, od ogorcenih ljudi iz vlastite stranke, upravo zbog ondasnje nevidjene ratobornosti. Da budemo do kraja iskreni, ni sam kancelar Sreder nije bio nimalo odusevljen idejom da nemacki piloti opet istresaju bombe nad Beogradom, jedino se onaj "ministar odbrane Sarping" histericno hvalio kako imaju "dokaze" o srpskoj brutalnosti, i tako postao predmet opsteg ruganja - jer, fotografije koje je on okolo pokazivao bile su odavno poznate, i nisu bile autenticne. I medju obicnim Nemcima tad je zavladalo pre stanje straha, nego odusevljenja - a cak su i desnicarske novine, poput "Bilda", donosile tekstove u kojima se akcija smatrala greskom! Kako je agresija odmicala, ti kriticki glasovi su bivali sve vise ucutkivani, na kraju se samo govorilo o "brizi" za nemacke vojnike (tj. one koji su opet ubijali iz vazduha srpske civile). Nuzdu nemackog ucesca u ondasnjoj sramnoj agresiji verovatno je najbolje opisala Madlen Olbrajt, ona ih je prisilila da budu deo akcije, recima: Vi ste sve ovo zakuvali (mislila je na cepanje Jugoslavije), nema sad da se izvlacite!