Сјајан текст, улива оптимизам, снагу и вољу за још упорнију и интензивнију борбу за Српство и српску слободу!
Препоруке:
0
0
2
петак, 05 новембар 2010 18:50
Станимир Трифуновић, раније ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ
Свака одговорна национална елита, држава, мора да има план за будућност, мора да утврди дугорочне циљеве своје политике. То мора да учини и будућа национална елита. Потом мора да постигне најшири консензус око тих циљева као претпоставку за њихову реализацију. Правилно дефинисани национални циљеви су извор солидарности у држави и позив на мобилизацију народа. Дакле,најважније српско национално питање јесте: Шта уставри хоћемо?
Препоруке:
0
0
3
петак, 05 новембар 2010 18:53
Петар П.
Бошко, свака част на тексту. Ја бих додао да је и у Црној Гори било исто расположење као и у Војводини, на Подгоричкој скупштини 1918. када су хтели да се уједине са Србијом. Највише ме је гануо овај део текста:
Не стиди се, брате Србине, свог националног идентитета, него се поноси! Не дај на себе и своје! Устани против медијских лажи и оптужби о свом народу и постани бранич жене и детета, свога посла, својих радника, своје породице, свога села и града, вере, нације и државе. Видећеш како твојим венама почиње да тече нова енергија и како се будиш из омамљености и малодушности, спреман за неке нове борбе и победе!
Браво мајсторе - као што каже она стара... Србија је вечна док су јој деца верна!
ПС: Не питај се шта твоја земља може да учини за тебе, већ се питај шта можеш да урадиш за своју земљу!
Препоруке:
0
0
4
петак, 05 новембар 2010 19:34
sergios
Kao sto su mediji kljucni u procesu zombiranja Srba,tako su neophodni i u nacionalno-duhovnoj obnovi.Sadasnja vlast je definitivno nepravoslavna,sa nacionalnim folklorom prisutnim tek toliko da se ne obezlicimo a istovremeno da ne iritiramo nase anti-srpske prijatelje iz komsiluka i zapadnije.Daj Boze da se sto vise Srba okrene veri i naciji i tamo potrazi ispunjenje svojih zivotnih vrednosti i kroz sabornost da obezbedimo jednu svetliju buducnost svojoj deci.Taj proces je vec zapoceo ali za dalji razvoj neophodne su politicke promene i oslobodjenje medija.
Препоруке:
0
0
5
петак, 05 новембар 2010 19:56
Вељко
Наши дедови су се поносили патриотизмом и учињеним за отаџбину, ми се поносимо педерастијом. Некадашње генерације су васпитаване на епским народним песмама, садашње на телевизијским националним, културним и образовним диверзијама.
Некада су се странке утркивале у родољубљу, данас у пљачки и корупцији. Ни замислити се није могло да ико јавно заговара отцепљење дела државне територије. Нити се ико извињавао за сечу дахија и све што је уследило. Као што се није улагивао Унији, папи, неоосманлијама и коме све не, растурајући сопствену земљу и изазивајући раскол у сопственој цркви.
У толико је већа заслуга и хвала младом аутору. Из његове средине је једино очекивати ревитализујуће импулсе, али и делатну организацију, будући да се од постојећег корумпираног и склеротичног политичког естаблишмента ничему добром не можемо надати.
Препоруке:
0
0
6
петак, 05 новембар 2010 20:08
Spetsnaz
Iako duboko cenim autora i slazem se sa gotovo svime sto je napsiao u ovom tesktu uvek ima neko ali
Pa pobogu G Obradovicu gde ste "uhvatili" tog bilborda i zrenjaninskih poslodavaca . Ti svi "poslodavci" su "zute" i "ligaske " perjanice o jedino sto zele da zastite su monopoli koje su stekli nad pomenutim Zrenjaninom . Em su pruvatni poslodavci , em su u nekom opstinskom savetu za razvoj , pa odatle razvijaju svoj posao a pride se bave i zastitom radnika . Ti siti poslodavci svojim zaposlenima isplacuju minimalce maltretiraju svoje zaposlene , koriste nemstene tendere ...
Mnogi ce reci da je to vase spominjanje tog bilborda nebitna stvar ali je itekako bitna . Jer sve to isto vrzino kolo .
Препоруке:
0
0
7
петак, 05 новембар 2010 20:44
Саша
Одличан текст. Овако неште се ван НСПМ не може прочитати, зато ми немамо националну свест. Ако погледате школске уџбенике, видећете да ће нас још расрбљенија генерација наследити. Какву националну свест очекујемо од генерације којој је главни проблем ``сукоб`` ЈК и Цеце? Неко то мајсторски ради, а аутор се супротставио ``мајсторима``.
Препоруке:
0
0
8
петак, 05 новембар 2010 21:11
паја патак
Господин Обрадовић је, колико ми је познато, један од истакнутијих идеолога српске националне свести. Почео сам, са интересповањем, да читам његов напис – али нисам одмакао даље од почетка, а ево зашто, јер аутор каже:
- „...У говору Славка Жупанског, председника Првог српског народног одбора, са балкона петроградске општине пред окупљеним народом који је дочекао Српску Војску...“ У Србији никада није постојао град који се звао Петроград! Аутор мисли на Велики Бечкерек, а тај град се крајем 1918 г., када је у њега ушла српска војска тако и звао. Тек, негде 1930-тих година, име му је промењено у ПетроВград, а не Петроград. Дакле, Славко Жупански није никако могао 1918. године држати говор са балкона петроградске општине (а иначе, потпуно се слажем се да је јако добро што је поздравио долазак српске војске).
- У наставку те реченице, аутор каже: „...осликана је изузетна историјска свест и истакнута заветна мисао да је Банат, некадашњи део средњовековне српске деспотовине, поново заједно са својом браћом...“ . Колико знам, Деспот Стефан Лазаревић је, после Ангорске битке ступио у вазални однос према угарском краљу Жигмунду и од њега зато добио Мачву, Београд (који је убрзо постао нова деспотова престоница), а у брзо је деспот завладао и Голупцем. Међутим, бар према “Историји Српског Народа“ (СКЗ, Београд, 1982, књ. II), српска деспотовина се почетком XV в. није простирала на Банат, а убрзо после тога је и престала да постоји. Према томе, ни оно “поново заједно са својом браћом“ не стоји.
Неко ко претендује да озбиљно заступа српске националне интересе себи не сме дозволити такве ствари, јер то само може да дезавуише и остатак текста (који нисам, признајем, више ни имао воље да читам). Једна је ствар ватрено заступање националних интереса, али ту разбарушеном и запенушеном претеривању не сме да буде места.
Препоруке:
0
0
9
петак, 05 новембар 2010 21:34
Благоје Јововић
Добро је Обрадовићу. Поздрав!
Препоруке:
0
0
10
петак, 05 новембар 2010 22:09
Памтилац
@ Станимиру Трифуновићу
ДА, ШТА УСТВРИ ХОЋЕМО?
Скуп појединачних, неартикулисаних и несинхронизованих националних ентузијазама може постати ефективан тек ако се преформулише и афирмише у национални консензус.
Препоруке:
0
0
11
петак, 05 новембар 2010 22:09
Ban Mirko
Evo budan sam, i gde cu sada? Kuda da idem? Ima li neko da nas usmeri??????????
Препоруке:
0
0
12
петак, 05 новембар 2010 23:01
kosanka
Odlican tekst gospodine Obradovicu,uliva nadu da
cemo uspeti da pobedimo ove nepravde,koje su nam
nametnute kao narodu.
Препоруке:
0
0
13
субота, 06 новембар 2010 00:27
Kokot
Za Ban Mirka: Idi prijatelju u novu srpsku politicku misao!
Препоруке:
0
0
14
субота, 06 новембар 2010 01:31
Здравко
"Ко искрено и страсно љуби
отаџбину, слободу и народ
слободан је и несустрашив као Бог
а гладан и презрен као пас!"
Написао је ову пророчанску истину Петар Кочић прије стотину и више година.
"Поносан сам на своје име и презиме
поносан сам што ме је Хашки суд оптужио
поносан сам што ме по Хагу водају са лисицама!"
Рекао је у хашком казамату војвода Војислав Шешељ, пред инквизицијским антисрпским судом.
Имамо једног улађеног, ситог, угланцаног Председника и свијет и петоколонаши хоће да нас убиједе да је то слика Србије и народа у њој. И имамо сужња, гладног, неугледног, окованог, коме се суди само зато што је Србин. То је права слика Србије. То је симбол стања државе и нације. Србија је окупирана изнутра и споља са црном шиптарско-натовском капуљачом на глави. Честитке аутору за куражан кочићевско-шешељевски текст. Платформа борбе је ту, чекамо акцију! Сретно нам било!
Препоруке:
0
0
15
субота, 06 новембар 2010 02:10
Marko
Cestitam Bosko. Napokon jedan blijesak srpske neposrednosti , istine i postenja.
Tako je . U potpunom si pravu . Ako se stidimo svoje istorije , tradicije i kulture - potpuno cemo nestati. Ja se toga ne stidim vec se ponosim, a najvise se stidim danasnje izdajnicke srpske vlasti.
Ja sam iz bivsih srpskih Yu prostora, Zivim u Americi sa porodicom. Mladji sin mi dodje jednoga dana iz skole i pita "Tata , nas terorista Gavrilo Princip je ubio Austrijskog princa Ferdinanda. Kakav terorista moje dijete. Ko ti je to rekao. Uciteljica na casu istorije." Na te rijeci sam mu detaljno ispricao istoriju prvog svjetskog rata, prave uzroke pocetka i ko i kako je ubijen Ferdinand. Naucio sam ga da je Ferdinanda ubio veliki srpski junak Gavrilo Princip , a ne nekakav terorista . Dijete je otislo sledecih dana u skolu i reklo uciteljici da nije u pravu. Da je Gavrilo srpski junak ne terorista.
Uciteljica nije imala nikakvih komentara na to.
Nije mi nikakvo cudo sto tamo daleko u stranoj zemlji uciteljica ne zna istoriju ili je namjerno falsifikuje , ali me srce zaboli da se mnogo slicnog namjeno desava u vlastitoj zemlji.
Препоруке:
0
0
16
субота, 06 новембар 2010 03:38
Благоје
За ПАЈУ ПАТКА:
Па зар није Петроград старо међуратно име Зрењанина?
Ево насумична гугл потрага чак избацује и један Политикн чланак где се помиње старо име Зрењанина: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/63819.sr.html
Препоруке:
0
0
17
субота, 06 новембар 2010 09:13
влкс
@paja patak
У првој половини петнаестог века, неки градови и места на територији данашње Војводине (и панонског дела Београда) били су у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. У поседу Стефана Лазаревића била су следећа места: Земун, Сланкамен (данас Стари Сланкамен), Купиник (данас Купиново), Митровица (данас Сремска Митровица), Бечеј (данас Нови Бечеј), Велики Бечкерек (данас Зрењанин) и Апатин. Ова места су такође била у поседу Ђурђа Бранковића, који је, поред наведених градова, у поседу имао и следећа места: Стари Бечеј (данас Бечеј), Кулпин, Чуруг, Свети Петар, Перлек, Песер, Петрово Село (данас Бачко Петрово Село), Арач, Вршац, итд.
После отоманског освајања Србије (1459. године), српски деспоти су наставили да владају на територији данашње Војводине (углавном у Срему), тада под управом Угарске, као вазали угарских краљева.
Цитат је са Википедије. Списак литературе на тој страни је позамашан, те верујем да се дотична реченица може наћи у некој од следећих књига:# Др Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.
# Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.
# Милан Туторов, Мала Рашка а у Банату, Зрењанин, 1991.
# Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.
Препоруке:
0
0
18
субота, 06 новембар 2010 11:39
Милан - Нови Сад
Јасно је да се морамо много потрудити не бисмо ли опстали као народ и избора немамо, морамо на томе радити. Мислим о томе слично као и аутор. Хоћемо ли успети у томе, зависиће од много ствари, а један од неопходних предуслова (који сам не би био и довољан) је да Србе воде људи који су кадри и дорасли за то. Мој утисак је да би аутор, у неким евентуалним скорим променама власти у Србији, можда могао имати више могућности, макар контакта са онима који ће водити државу, ако не би организација у којој је и директније учествовала у власти.. А у овом тексту, у делу који који глорификује нашу историју, недостаје ми и њено критичко сагледавање. Посебно за оног ко нуди обрисе неког новог пута и могуће би био међу предводницима. Услед малог простора, споменућу само Први св. рат. Поред реченог аутору недостаје и закључак, који би био и одговор на питање зашто смо данас у овој ситуацији, а он мора опет да иде у Зрењанин да нас "посрбљује". Катастрофална политика ондашњих српских власти (Карађорђевићи, Пашић...) је 1918 све српске жртве и херојска ратна дела 100% проћердала. Српски владари су својом неспособношћу, мањком знања, а вишком ега и мегаломаније, створили државну творевину која их је превазилазила и у којој нису били кадри да вуку све конце. Цену тога ми и сад плаћамо. Ово је само једна од катастрофалних грешака, дуг би био списак. Надам се да ће људи који морају ускоро заменити садашње - јер је већ одавно крајње време - поред ентузијазма, заноса и енергије имати и довољно способности за спашавање Срба и да су кадри реално сагледати стварност и прошлост да не би чинили нове грешке са крупним последицама.
Препоруке:
0
0
19
субота, 06 новембар 2010 13:51
NENAD
Pravi tekst,i ocekujem jos ovakvih tekstova.Bosko ,jeste da nema dovoljno ljudi koji mogu sada da stvari sagledaju ovako ali istina izbija iz svake izgovorene reci i to je najvaznije.Mi nikad necemo izgraditi jaku drzavu na tudjim idejama,i nekim ,,demokratskim,,nacelima.Umesto da blenemo u svet pogledajmo u svoje srce jer tamo su svi odgovori.Po meni to najbolje sada radi bas Bosko i zato sve najbolje i neka nam je bog svima u pomoci jer bez njega nista.
Препоруке:
0
0
20
субота, 06 новембар 2010 13:57
NENAD
Pravi tekst,i ocekujem jos ovakvih tekstova.Bosko ,jeste da nema dovoljno ljudi koji mogu sada da stvari sagledaju ovako ali istina izbija iz svake izgovorene reci i to je najvaznije.Mi nikad necemo izgraditi jaku drzavu na tudjim idejama,i nekim ,,demokratskim,,nacelima.Umesto da blenemo u svet pogledajmo u svoje srce jer tamo su svi odgovori.Po meni to najbolje sada radi bas Bosko i zato sve najbolje i neka nam je bog svima u pomoci jer bez njega nista.
Препоруке:
0
0
21
субота, 06 новембар 2010 17:34
није него
Банат део српске средњовековне деспотовине? То је исто као кад бих ја живео у Јапану и своје двориште прогласио за део српске државе. Каква глупост.
Неке српске великашке породице су добиле феудалне поседе у јужној и источној Угарској како би ступиле у службу угарског краља ради борбе против Османлија. На тим имањима чиновници су у највећем броју случајева били католици, и они су били у угарској државној служби. Временом ће и ти поседи као и највећи део Угарске потпасти под Угарску власт.
Аутор изгледа жали за златним добом национализма које је обележило 19. век, после Француске револуције. Нико се више није позивао на народ од француских револуционара, просветитеља и хуманиста. Сваки народ је тад величао себе и своју прошлост, без покушаја да се ствари посматрају из неутралног угла. На таласу тих осећања је избио и Први светски рат, један од најмучнијих ратова у људској историји.
Препоруке:
0
0
22
субота, 06 новембар 2010 18:59
паја патак
@влкс: То што су деспоти Стефан Лазаревић, и после њега Ђурађ Бранковић добијали од угарског краља поседе на територији Краљевине Угарске укључујући ту и у Банату, не значи да се територија Деспотовине Србије простирала на њих. У шестотомној едицији “Историја српског народа“, у тому II, (СКЗ, Београд, 1982), налазе се две мапе са границама Деспотовине Србије у XV веку (стр.223 – Српска Деспотовина 1427-1439 год.; стр. 259 – Српска деспотовина 1444-1451 год.). Северна граница деспотовине иде Савом и Дунавом – а пошто је деспот Ђурађ Бранковић, после смрти деспота Стефана Лазаревића био обавезан да свом суверену – угарском краљу, врати Београд, на том месту на обема картама се Београд (више) не налази на територији Депотовине Србије (граница пролази јужно од њега). Не треба мешати добијање поседа са задобијањем државне територије. Уосталом, и кнез Милош Обреновић је имао поседе у Влашкој – али она се није налазила на територији Кнежевине Србије.
@Благоје: Промењено име Великог Бечкерека (данашњег Зрењанина) није било Петроград, него Петровград, дакле са "в".
Препоруке:
0
0
23
субота, 06 новембар 2010 19:09
cofi
Lep tekst. Pun rodoljublja i odanosti. U stvari oslikava tu nasu danasnju nemoc i nesposobnost da se organizujemo i da opet preuzmemo svoju drzavu i svoje mesto na zapadnom balkanu. Znajuci kakvi smo, to ce na zalost zavisiti od toga, dal' ce se iz nasih redova roditi jedan vozd. U istoriji se na zalost nismo pokazali sposobnim za demokratsku organizaciju, dogovor i kompromis. Kad imamo vodju, on nam ne valja, kad smo prepusteni sebi, svadjamo se i nista ne uradimo. No, sve se zna nauciti.
Препоруке:
0
0
24
субота, 06 новембар 2010 20:09
Дарко Станојевић
Г.Обрадовић се озбиљно препоручује за нардоног трибуна, а овај говор тај утисак појачава вишеатруко. Добро је.
-----
Г.Патак, "озбиљан српски политичар" не треба да буде комунистички професор историје. Чак и данас деца (VI. разред) уче из "дајџестираних" уџбеника који спомињу "илирске староседеоце" и "македонске Словене", те сличне неокомпоноване варијабле, написане да оперу тазе признање тих региона као држава.
"Зрењанин" је сада већ погрдно име за тај лепи град. Када је већ Титоград (често га тако и данас зовем, не из поштовања) постао изворна Подгорица, време је да се уклоне и псоледњи трагови кардељевштине и стамболићевства.
Без увреде, али како је деспот дошао до територија (вазалством или борбом) није и не треба да буде предмет наших расправа. Он их нам је стекао, за разлику од ових, који све погубише (намерно, уверен сам)!
Не обарам дискусију на "великосрбоћетништво", али барем ми сами не треба једни другима да турамо блато у џепове, сложићете се. А ако се и не сложите, онда идите и пишите уџбенике за децу, биће сигурно бољи од ових сада.
Поздрав!
Препоруке:
0
0
25
недеља, 07 новембар 2010 11:08
Није Петроград, него ПЕТРОВГРАД
Морам да скренем пажњу на грешку у изношењу ранијег имена града Зрењанина.
На седници градског већа Великог Бечкерека, 29. септембра 1934. предложена је промена имена града у ПЕТРОВГРАД. Већник и народни посланик, др Тоша Рајић, као подносилац предлога је тада рекао:
“ Наш град који је кроз векове и уз огромне жртве водио борбу да очува национално обележје ових крајева, био је увек веран изражај наших националних тежњи и стремљења. Ту своју борбу за националну и државну слободу водио је часно, али под именом које је наметнуто нажем народу и које му је било увек страно и туђе. То име могло се разумети и толерисати у једној држави у којој смо ми, силом историјских околности, морали живети, а која је била најизразитији противник наших националних и државних идеала. У 1918. години, када смо се ослободили и када смо створили једну јединствену националну државу, ми смо дужни да нашем граду дамо име нашег Владаоца Ослободиоца и име наде нашег народа, будућег владара Краљевине Југославије : ПЕТРОВГРАД, као симбол наше велике националне будућности и нашег активног националног живота у овим крајевима. ... ” Предлог је усвојен акламацијом уз бурно клицање “Живео Краљ!” Краљевским Указом, а по вољи народа, Велики Бечкерек од 18. фебруара 1935. носи име ПЕТРОВГРАД.
(Подаци су из репринт издања књиге Александра М. Станојловића ПЕТРОВГРАД) Вољом комунистичких власти октобра 1946. Петровград је постао Зрењанин. Петроград је име Санкт Петерсбурга од августа 1918. по вољи бољшевичких власти. Петар Велики је назвао град по свом заштитнику Светом Петру, а не по себи.
Имао сам част да будем присутан приликом обраћања Бошка Обрадовића на скупу посвећеном догађајима од 31. октобра и 17. новембра 1918. у сали Скупштине града Зрењанина (надам се Петровграда у будућности) одјеци његовог говора биће, верујем, трајни.
БГ
Препоруке:
0
0
26
недеља, 07 новембар 2010 13:50
влкс
@паја патак
Проблем је у томе што ви пишете са поимањем деспотовине као државе, а она то није била. Она је била посед који је Стефан Лазаревић наследио после смрти кнеза Лазара и постепено га ширио. Назива се деспотовином од 1402. године кад је Стефан добио титулу од византијског цара. Деспотовина се сигурно није називала Србија.
Препоруке:
0
0
27
недеља, 07 новембар 2010 14:40
brm
mozze li joss opssirnije
Препоруке:
0
0
28
недеља, 07 новембар 2010 15:38
паја патак
@ Није Петроград, него ПЕТРОВГРАД : У свему се слажем са Вама, али у овој реченици грешите на два места: „...Петроград је име Санкт Петерсбурга од августа 1918. по вољи бољшевичких власти....“
- Првобитно и садашње име града је Санкт-Петербург (без “с“, а са цртицом између двеју речи), и то име је носио од оснивања, 16 (27) маја 1703 — 17 (30) августа 1914.
- Мада су бољшевичке власти криве за безбројна недела, ипак за мењање имена овог града у Петроград, нису. Император Николај II је, после избијања Првог Светског рата, повлађујући набујалом антинемачком националистичком осећању у Русији, да првобитно име звучи “немачки“, 18 (31) августа 1914 променио име града у Петроград, а бољшевички властодршци су га тек од 25 јануара 1924 променили у Лењинград.
Иначе, делим Вашу жељу за повратак имена Петровград Вашем граду, а желим и да додам да се, упркос неким примедбама које сам изнео, слажем са мотивима г. Обрадовића.
Препоруке:
0
0
29
недеља, 07 новембар 2010 19:03
Ala
Potrebno je da svakoga momenta sebe,svoju decu i prijatelje podsetimo na neku lepu misao,rec,delo nasih umetnika,istoricara...
Potrebno je da trazimo od medija i politicara da ovladaju srpskim knjizevnim jezikom (neka im plate ucitelje).
Potrebno je da bojkotujemo pozorisne predstave i filmove,muziku, koji nas otvoreno vredjaju.Sloboda misljenja da,licni stav-ali s argumentima.
Potrebno je da zahtevima zaspemo opstinske i republicke odbore institucije.
Potrebno je da ne dozvolimo da nam deca uce iz "dajdzest" izdanja istoriju,srpski jezik i knjizevnost.
Potrebno je da pisemo najlepsem,najpokornijem,najbrantovski orijentisanom sinu LJ.Tadica kako bi,mozda,shvatio da je krajnje vreme da zastupa nase interese.Mi,srpski narod i svi prijateljski narodi koji s nama zive,zelimo samo ista prava i iste obaveze.
Samo da postuje Ustav i zakone i da ih sprovodi.
A njemu Ustav smeta.On bi da izbrise KiM iz Ustava Srbije.
Non pasaran....!
Препоруке:
0
0
30
понедељак, 08 новембар 2010 02:27
apel
Ama(n) ljudi, manite se Petro(v)grada i sličnih sitnica, i obratimo pažnju na dobar i inspirativan tekst g-Obradovića i tešku i mračnu situaciju u kojoj se nalazimo.
Препоруке:
0
0
31
понедељак, 08 новембар 2010 07:23
Krece se ladja faransucka
Прво што сам констатовао то је велика историјска свест коју су наши преци имали, а ми немамо
I mi gospodine!Bili su i hrabriji.
Препоруке:
0
0
32
понедељак, 08 новембар 2010 10:26
брм
g Darko i g Patak
а ко је живео у Банату пре инвазије Хуна?
шта сте се залепили за ту деспотовину ко да нема српске историје много раније..
Препоруке:
0
0
33
понедељак, 08 новембар 2010 14:49
angelina
Duzno postovanje autoru za jos jedan veoma dobar tekst kojim nas odrzava budnim prkoseci vladinim uspavankama.
za влкс
Despotovina je, prijatelju, samo oblik vladavine, isto kao monarhija ili republika i sigurno je drzava. Ili mozda mislite, kao BT, da je bila "drustvo" [taj nikada, kao i svaki anarhista ne izgovara drzava - obratite paznju!]. Sta bi sem drzave mogla biti? Imala je teritoriju, narod i imperijum sile na toj teritoriji, izdavala je novac, ... to sto joj je delimicno suverenitet bio ogranicen, ovako ili onako, ne samo da je potpuno u granicama obicaja (prava) tog vremena, vec je veoma moderno - takva i veca ogranicenja suvereniteta postoje i u EU i u NATOu, kao sto postoje svakim prstupanjem medj. organizacijama, npr. UN, sto drzave ne vodi na redukciju na (primitovno) drustvo. To samo tako BT misli u svojoj anarho-neukoj glavici. Ne dajte da Vas zavede!
Препоруке:
0
0
34
понедељак, 08 новембар 2010 16:20
влкс
@angelina
Са данашњег аспекта можемо дискутовати о томе да ли је она била држава, али у то време није постојао појам државе. Он настаје тек у 16. веку. Због тога тврдим да се сви поседи деспота могу назвати деспотовином. Постоји разлог зашто се ниједна територија у средњем веку после Часлава није називала само Србија. Срби су живели увек у више "држава". Тако деспотовина није ништа мање српска, него што је у то време била Краљевина Босна чији су владари у то доба носили титулу краљева Срба.
Препоруке:
0
0
35
уторак, 09 новембар 2010 00:25
Turas
Bosko nas upozorava na to da nam"gase"nacionalnu svest,p.patak ijos neki,po meni sabotiraju smisao teksta na vulgaran nacin.Gospodo,danas u nasem drustvu,mislim nas komentatora NSPM,trebamo ignorisati one koji pametuju nepotrebno i time umanjuju,namerno tekst cineci ga spornim.
Препоруке:
0
0
36
уторак, 09 новембар 2010 03:50
angelina
za влкс
Rado bih o tome sa Vama, ali nema razloga da ostale optrecujemo i komentare pretvaramo u forum, medjutim, samo napomena da ne ostane nedoreceno - despotvoina je samo oblik vladavine, kako kraljevina ili carevina, a Vas postmoderni redukcionizam drzave na pred-modernu drzavu, nije dovoljan niti utemeljen, jer posle stvaranja sveta - prva ljudska tvorevina (pa stoga i nesavrsena), ako izuzmemo pleme [koje spada u difuzne oblike organizovanja] bila je drzava - i imala je sve atribute kao i danasnja (vec sam ih pobrojala). Oblik vladavine, dakle.
Препоруке:
0
0
37
уторак, 09 новембар 2010 10:21
Бане Б
Али шта се може од деце бивших комуниста, социалиста, југословена и очекавати? Они су одрасли у сваком могућем духу али не и у српском. И сада на власти, су само заменили етикету, сада су тобоже демократи, либерали, социалдемократи, грађани, мондиалисти итд.; све су они и све знају(политика без алтернативе)и све имају (Мишковић и компанија)али идентификацију са Србијом и српским народом то немају. Обрадовић и Српске Двери су примери као и остале српске дружине који светлуцају у тами српства.
Препоруке:
0
0
38
уторак, 09 новембар 2010 15:47
Turas
Zasto gospoda" gladna"srbskih skorasnjih a i davnih dogadjaja ili promasaja tadanjih vlada,izadju na stranicu zabranjena istorija prof.Jovana Deretica,tako da ne moraju na NSPM u nedogled raspravljati o stvari koje nisu predmetne.
.jpg)
Дакле,најважније српско национално питање јесте: Шта уставри хоћемо?
Браво мајсторе - као што каже она стара... Србија је вечна док су јој деца верна!
ПС: Не питај се шта твоја земља може да учини за тебе, већ се питај шта можеш да урадиш за своју земљу!
Некада су се странке утркивале у родољубљу, данас у пљачки и корупцији. Ни замислити се није могло да ико јавно заговара отцепљење дела државне територије. Нити се ико извињавао за сечу дахија и све што је уследило. Као што се није улагивао Унији, папи, неоосманлијама и коме све не, растурајући сопствену земљу и изазивајући раскол у сопственој цркви.
У толико је већа заслуга и хвала младом аутору. Из његове средине је једино очекивати ревитализујуће импулсе, али и делатну организацију, будући да се од постојећег корумпираног и склеротичног политичког естаблишмента ничему добром не можемо надати.
Pa pobogu G Obradovicu gde ste "uhvatili" tog bilborda i zrenjaninskih poslodavaca . Ti svi "poslodavci" su "zute" i "ligaske " perjanice o jedino sto zele da zastite su monopoli koje su stekli nad pomenutim Zrenjaninom . Em su pruvatni poslodavci , em su u nekom opstinskom savetu za razvoj , pa odatle razvijaju svoj posao a pride se bave i zastitom radnika . Ti siti poslodavci svojim zaposlenima isplacuju minimalce maltretiraju svoje zaposlene , koriste nemstene tendere ...
Mnogi ce reci da je to vase spominjanje tog bilborda nebitna stvar ali je itekako bitna . Jer sve to isto vrzino kolo .
- „...У говору Славка Жупанског, председника Првог српског народног одбора, са балкона петроградске општине пред окупљеним народом који је дочекао Српску Војску...“ У Србији никада није постојао град који се звао Петроград! Аутор мисли на Велики Бечкерек, а тај град се крајем 1918 г., када је у њега ушла српска војска тако и звао. Тек, негде 1930-тих година, име му је промењено у ПетроВград, а не Петроград. Дакле, Славко Жупански није никако могао 1918. године држати говор са балкона петроградске општине (а иначе, потпуно се слажем се да је јако добро што је поздравио долазак српске војске).
- У наставку те реченице, аутор каже: „...осликана је изузетна историјска свест и истакнута заветна мисао да је Банат, некадашњи део средњовековне српске деспотовине, поново заједно са својом браћом...“ . Колико знам, Деспот Стефан Лазаревић је, после Ангорске битке ступио у вазални однос према угарском краљу Жигмунду и од њега зато добио Мачву, Београд (који је убрзо постао нова деспотова престоница), а у брзо је деспот завладао и Голупцем. Међутим, бар према “Историји Српског Народа“ (СКЗ, Београд, 1982, књ. II), српска деспотовина се почетком XV в. није простирала на Банат, а убрзо после тога је и престала да постоји. Према томе, ни оно “поново заједно са својом браћом“ не стоји.
Неко ко претендује да озбиљно заступа српске националне интересе себи не сме дозволити такве ствари, јер то само може да дезавуише и остатак текста (који нисам, признајем, више ни имао воље да читам). Једна је ствар ватрено заступање националних интереса, али ту разбарушеном и запенушеном претеривању не сме да буде места.
ДА, ШТА УСТВРИ ХОЋЕМО?
Скуп појединачних, неартикулисаних и несинхронизованих националних ентузијазама може постати ефективан тек ако се преформулише и афирмише у национални консензус.
cemo uspeti da pobedimo ove nepravde,koje su nam
nametnute kao narodu.
отаџбину, слободу и народ
слободан је и несустрашив као Бог
а гладан и презрен као пас!"
Написао је ову пророчанску истину Петар Кочић прије стотину и више година.
"Поносан сам на своје име и презиме
поносан сам што ме је Хашки суд оптужио
поносан сам што ме по Хагу водају са лисицама!"
Рекао је у хашком казамату војвода Војислав Шешељ, пред инквизицијским антисрпским судом.
Имамо једног улађеног, ситог, угланцаног Председника и свијет и петоколонаши хоће да нас убиједе да је то слика Србије и народа у њој. И имамо сужња, гладног, неугледног, окованог, коме се суди само зато што је Србин. То је права слика Србије. То је симбол стања државе и нације. Србија је окупирана изнутра и споља са црном шиптарско-натовском капуљачом на глави. Честитке аутору за куражан кочићевско-шешељевски текст. Платформа борбе је ту, чекамо акцију! Сретно нам било!
Tako je . U potpunom si pravu . Ako se stidimo svoje istorije , tradicije i kulture - potpuno cemo nestati. Ja se toga ne stidim vec se ponosim, a najvise se stidim danasnje izdajnicke srpske vlasti.
Ja sam iz bivsih srpskih Yu prostora, Zivim u Americi sa porodicom. Mladji sin mi dodje jednoga dana iz skole i pita "Tata , nas terorista Gavrilo Princip je ubio Austrijskog princa Ferdinanda. Kakav terorista moje dijete. Ko ti je to rekao. Uciteljica na casu istorije." Na te rijeci sam mu detaljno ispricao istoriju prvog svjetskog rata, prave uzroke pocetka i ko i kako je ubijen Ferdinand. Naucio sam ga da je Ferdinanda ubio veliki srpski junak Gavrilo Princip , a ne nekakav terorista . Dijete je otislo sledecih dana u skolu i reklo uciteljici da nije u pravu. Da je Gavrilo srpski junak ne terorista.
Uciteljica nije imala nikakvih komentara na to.
Nije mi nikakvo cudo sto tamo daleko u stranoj zemlji uciteljica ne zna istoriju ili je namjerno falsifikuje , ali me srce zaboli da se mnogo slicnog namjeno desava u vlastitoj zemlji.
Па зар није Петроград старо међуратно име Зрењанина?
Ево насумична гугл потрага чак избацује и један Политикн чланак где се помиње старо име Зрењанина: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/63819.sr.html
У првој половини петнаестог века, неки градови и места на територији данашње Војводине (и панонског дела Београда) били су у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. У поседу Стефана Лазаревића била су следећа места: Земун, Сланкамен (данас Стари Сланкамен), Купиник (данас Купиново), Митровица (данас Сремска Митровица), Бечеј (данас Нови Бечеј), Велики Бечкерек (данас Зрењанин) и Апатин. Ова места су такође била у поседу Ђурђа Бранковића, који је, поред наведених градова, у поседу имао и следећа места: Стари Бечеј (данас Бечеј), Кулпин, Чуруг, Свети Петар, Перлек, Песер, Петрово Село (данас Бачко Петрово Село), Арач, Вршац, итд.
После отоманског освајања Србије (1459. године), српски деспоти су наставили да владају на територији данашње Војводине (углавном у Срему), тада под управом Угарске, као вазали угарских краљева.
Цитат је са Википедије. Списак литературе на тој страни је позамашан, те верујем да се дотична реченица може наћи у некој од следећих књига:# Др Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.
# Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.
# Милан Туторов, Мала Рашка а у Банату, Зрењанин, 1991.
# Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.
Неке српске великашке породице су добиле феудалне поседе у јужној и источној Угарској како би ступиле у службу угарског краља ради борбе против Османлија. На тим имањима чиновници су у највећем броју случајева били католици, и они су били у угарској државној служби. Временом ће и ти поседи као и највећи део Угарске потпасти под Угарску власт.
Аутор изгледа жали за златним добом национализма које је обележило 19. век, после Француске револуције. Нико се више није позивао на народ од француских револуционара, просветитеља и хуманиста. Сваки народ је тад величао себе и своју прошлост, без покушаја да се ствари посматрају из неутралног угла. На таласу тих осећања је избио и Први светски рат, један од најмучнијих ратова у људској историји.
@Благоје: Промењено име Великог Бечкерека (данашњег Зрењанина) није било Петроград, него Петровград, дакле са "в".
-----
Г.Патак, "озбиљан српски политичар" не треба да буде комунистички професор историје. Чак и данас деца (VI. разред) уче из "дајџестираних" уџбеника који спомињу "илирске староседеоце" и "македонске Словене", те сличне неокомпоноване варијабле, написане да оперу тазе признање тих региона као држава.
"Зрењанин" је сада већ погрдно име за тај лепи град. Када је већ Титоград (често га тако и данас зовем, не из поштовања) постао изворна Подгорица, време је да се уклоне и псоледњи трагови кардељевштине и стамболићевства.
Без увреде, али како је деспот дошао до територија (вазалством или борбом) није и не треба да буде предмет наших расправа. Он их нам је стекао, за разлику од ових, који све погубише (намерно, уверен сам)!
Не обарам дискусију на "великосрбоћетништво", али барем ми сами не треба једни другима да турамо блато у џепове, сложићете се. А ако се и не сложите, онда идите и пишите уџбенике за децу, биће сигурно бољи од ових сада.
Поздрав!
На седници градског већа Великог Бечкерека, 29. септембра 1934. предложена је промена имена града у ПЕТРОВГРАД. Већник и народни посланик, др Тоша Рајић, као подносилац предлога је тада рекао:
“ Наш град који је кроз векове и уз огромне жртве водио борбу да очува национално обележје ових крајева, био је увек веран изражај наших националних тежњи и стремљења. Ту своју борбу за националну и државну слободу водио је часно, али под именом које је наметнуто нажем народу и које му је било увек страно и туђе. То име могло се разумети и толерисати у једној држави у којој смо ми, силом историјских околности, морали живети, а која је била најизразитији противник наших националних и државних идеала. У 1918. години, када смо се ослободили и када смо створили једну јединствену националну државу, ми смо дужни да нашем граду дамо име нашег Владаоца Ослободиоца и име наде нашег народа, будућег владара Краљевине Југославије : ПЕТРОВГРАД, као симбол наше велике националне будућности и нашег активног националног живота у овим крајевима. ... ” Предлог је усвојен акламацијом уз бурно клицање “Живео Краљ!” Краљевским Указом, а по вољи народа, Велики Бечкерек од 18. фебруара 1935. носи име ПЕТРОВГРАД.
(Подаци су из репринт издања књиге Александра М. Станојловића ПЕТРОВГРАД) Вољом комунистичких власти октобра 1946. Петровград је постао Зрењанин. Петроград је име Санкт Петерсбурга од августа 1918. по вољи бољшевичких власти. Петар Велики је назвао град по свом заштитнику Светом Петру, а не по себи.
Имао сам част да будем присутан приликом обраћања Бошка Обрадовића на скупу посвећеном догађајима од 31. октобра и 17. новембра 1918. у сали Скупштине града Зрењанина (надам се Петровграда у будућности) одјеци његовог говора биће, верујем, трајни.
БГ
Проблем је у томе што ви пишете са поимањем деспотовине као државе, а она то није била. Она је била посед који је Стефан Лазаревић наследио после смрти кнеза Лазара и постепено га ширио. Назива се деспотовином од 1402. године кад је Стефан добио титулу од византијског цара. Деспотовина се сигурно није називала Србија.
- Првобитно и садашње име града је Санкт-Петербург (без “с“, а са цртицом између двеју речи), и то име је носио од оснивања, 16 (27) маја 1703 — 17 (30) августа 1914.
- Мада су бољшевичке власти криве за безбројна недела, ипак за мењање имена овог града у Петроград, нису. Император Николај II је, после избијања Првог Светског рата, повлађујући набујалом антинемачком националистичком осећању у Русији, да првобитно име звучи “немачки“, 18 (31) августа 1914 променио име града у Петроград, а бољшевички властодршци су га тек од 25 јануара 1924 променили у Лењинград.
Иначе, делим Вашу жељу за повратак имена Петровград Вашем граду, а желим и да додам да се, упркос неким примедбама које сам изнео, слажем са мотивима г. Обрадовића.
Potrebno je da trazimo od medija i politicara da ovladaju srpskim knjizevnim jezikom (neka im plate ucitelje).
Potrebno je da bojkotujemo pozorisne predstave i filmove,muziku, koji nas otvoreno vredjaju.Sloboda misljenja da,licni stav-ali s argumentima.
Potrebno je da zahtevima zaspemo opstinske i republicke odbore institucije.
Potrebno je da ne dozvolimo da nam deca uce iz "dajdzest" izdanja istoriju,srpski jezik i knjizevnost.
Potrebno je da pisemo najlepsem,najpokornijem,najbrantovski orijentisanom sinu LJ.Tadica kako bi,mozda,shvatio da je krajnje vreme da zastupa nase interese.Mi,srpski narod i svi prijateljski narodi koji s nama zive,zelimo samo ista prava i iste obaveze.
Samo da postuje Ustav i zakone i da ih sprovodi.
A njemu Ustav smeta.On bi da izbrise KiM iz Ustava Srbije.
Non pasaran....!
I mi gospodine!Bili su i hrabriji.
а ко је живео у Банату пре инвазије Хуна?
шта сте се залепили за ту деспотовину ко да нема српске историје много раније..
za влкс
Despotovina je, prijatelju, samo oblik vladavine, isto kao monarhija ili republika i sigurno je drzava. Ili mozda mislite, kao BT, da je bila "drustvo" [taj nikada, kao i svaki anarhista ne izgovara drzava - obratite paznju!]. Sta bi sem drzave mogla biti? Imala je teritoriju, narod i imperijum sile na toj teritoriji, izdavala je novac, ... to sto joj je delimicno suverenitet bio ogranicen, ovako ili onako, ne samo da je potpuno u granicama obicaja (prava) tog vremena, vec je veoma moderno - takva i veca ogranicenja suvereniteta postoje i u EU i u NATOu, kao sto postoje svakim prstupanjem medj. organizacijama, npr. UN, sto drzave ne vodi na redukciju na (primitovno) drustvo. To samo tako BT misli u svojoj anarho-neukoj glavici. Ne dajte da Vas zavede!
Са данашњег аспекта можемо дискутовати о томе да ли је она била држава, али у то време није постојао појам државе. Он настаје тек у 16. веку. Због тога тврдим да се сви поседи деспота могу назвати деспотовином. Постоји разлог зашто се ниједна територија у средњем веку после Часлава није називала само Србија. Срби су живели увек у више "држава". Тако деспотовина није ништа мање српска, него што је у то време била Краљевина Босна чији су владари у то доба носили титулу краљева Срба.
Rado bih o tome sa Vama, ali nema razloga da ostale optrecujemo i komentare pretvaramo u forum, medjutim, samo napomena da ne ostane nedoreceno - despotvoina je samo oblik vladavine, kako kraljevina ili carevina, a Vas postmoderni redukcionizam drzave na pred-modernu drzavu, nije dovoljan niti utemeljen, jer posle stvaranja sveta - prva ljudska tvorevina (pa stoga i nesavrsena), ako izuzmemo pleme [koje spada u difuzne oblike organizovanja] bila je drzava - i imala je sve atribute kao i danasnja (vec sam ih pobrojala). Oblik vladavine, dakle.