Британци су вољни да дају зајам својој влади под далеко повољнијим условима него ММФ
Jadan je ovo profesor ekonomije kad moze ovako da odvali. Kako je on izmerio ovu "voljnost" britanskog naroda? Kao da se za tako nesto pitaju. Budzet vlade u jednoj uber-kapitalistickoj drzavi kao UK ili SAD nema nikakve veze sa voljom naroda, vec je u potpunosti odredjen zeljama bankarskih zelenasa i ostalih kapitalistickih barona kojima vlada sluzi da mogu da nastave da deru narod jer je svaki clan vlade u privatnom vlasnistvu ovih groteskno i nepotrebno prebogatih porodica. Poslednje sto ce bilo kojoj vladi u kapitalistickoj zemlji pasti na pamet je da uvecaju takse ovim hiper-bogatasima, vec samo tempiraju momenat kad ced narod moci dodatno da ocerupaju. Vajno "profesori" kao ovaj tip samo sluze da svojim kobajagi teorijskim "ucenim" pisanijama do daljnjeg zataskavaju stavarno stanje stvari po narod i sasvim sigurno su poslednji koji poznaju pravu volju naroda.
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 01 новембар 2010 09:25
Angel
Ako je tačno da se svakom vraća onako kako čini - tek će te vi videti šta je poniženje.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 01 новембар 2010 10:34
dida
Saglasna sam sa Aleksandrom. Po profesoru ispade da Britanci noge polomise da otrce da daju novac za "Zajam za preporod Britanije"!
Britanija je kolonijalna zemlja koja je ostala bez kolonija iz veoma prostog razloga - crni stanovnik nekadasnjih kolonija danas u rukama drzi "kalasnjikov" a ne luk i strelu, a Britanci puske. Tokom stotina godina kolonijalne privrede, u Britanija se zaista obogatio samo malobrojni, tanak sloj onih koje zbog enormnog bogatstva, nazivaju "gradjanima sveta", ili "bogatim postmodernim nomadima". Njih i njihovu neverovatnu pokretnu imovinu nista ne sprecava da se presele u poreske rajeve koje su, upravo zbog ovakvih "stresnih situacija", sami blagovremeno stvorili na ostrvima sa divnom klimom i smaragdnim morima. Britanija je uvek bila i ostala striktno podeljena na klase, i nikad se nije ni pomisljalo da se bogatsvo ravnomernije raspodeli. E, sad stize racun, kao i "konobar" da to naplati. Zapravo, House of Windsor nikad nije ni vodila racuna o svim svojim podanicima, niti o drzavi kao organizmu, vec samo o onima koji i njima pozajmljuju novac. Ogromne mase britanske sirotinje ce uskoro da eksplodiraju od besa jer oni na bajkovita ostrva "zbog stednje" ne mogu vise, a bez prevelikog odricanja, ni u "paket aranzmanu" da veselo otputuju, a uskoro ce i spoznati poraznu cinjenicu da je "car go", odnosno da je njihova Britanija, zakljucno sa besmislenim angazovanjem u Iraku i Avganistanu, jednostavno bankrotirala.
Dida
Препоруке:
0
0
4
уторак, 02 новембар 2010 05:02
vlax
"Šta je toliko loše u tome da se i dalje prave ogromni budžetski deficiti dok ne dođe do trajnog ekonomskog oporavka?"
....i da narod nastavi da trosi (uz obavezan kredit- cak se i srednjoskolsa deca zaduzuju), da placa sve veci porez, da radi do 67 godina, da nikad ne iskoristi pravo na penziju,....
Ako je ovo profesor sa Berkleja rekao, onda je on stvarno jadan (kako rece Aleksandar).
Problem nije nikad resavao onaj koji ga je i stvorio : REVOLUCIJA BRATE - TREBA SISTEM MANJATI A NE TRAZITI RESENJA UNUTAR POSTOJECEG SISTEMA (jer ih nema - finansijski kapitalizam = kapitalisticki totalitarizam = krah kapitalizma
)
Препоруке:
0
0
5
недеља, 07 новембар 2010 17:05
Dimitrije
Sve je relativno, samo je apsolutno da je sve relativno. Ako na taj nacin razmisljamo onda britansko smanjenje potrosnje nije stvar "moranja" nego je "dobrovoljno". Problem je samo u tome sto je Britanija prakticno vec bakrotirala, a ne ide u bankrot samo zato sto im je funta jos konvertibilna i sto su im dugovi u svojoj valuti tako da mogu da dobrim delom monetizju dug. Inace, britanski dug prelazi cifru od 9.000 biliona dolara, a GDP im je oko 1.7 biliona funti. London, kao finansijski centar, je privlacio svetski kapital (oko 5-6 biliona se vrtelo u "sitiju"), zivelo se od marze, ali se taj kapital polako povlaci iz Britanije. Britanska privreda je razorena, sve se uvozi, a do sada su ziveli od finansija i od nafte u Severnom moru. Finansije su u padu a u padu je i proizvodnja nafte iz Severnog mora jer je "oil peak" dostignut jos '99 godine, tako da ce za par godina Velika Britanija uvoziti cak 90% nafte i gasa. Pokusaj spasavanja je poceo, skoro sav energetski sektor su prodali Francuzima a od dobijenog novca planiraju da sagrade desetak nuklearnih centrala. Potrosnja u Britaniji je ogromna, to je moglo tako da bude dok je bilo nafte i finansija ali je tome dosao kraj. Ne postoji nacin da se apsorbuje visak radnika koji je navikao da nista ne radi a da ima veliku platu. Nezaposlenost ce raste iz godine u godinu, a uskoro ce se kreniti i sa protekcionistickim merama. Dakle, daleko od toga da je ovo "dobrovoljna stednja", radi se o pukom spasavanju i sprecavanju bankrota. Ono sto su skandinavske zemlje radile u poslednjih 20 godina, Britanija pokusava sada da uradi za par godina. Trka sa vremenom.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 07 новембар 2010 17:17
Dimitrije
Lapsus lunguae. Britanski dug je 9 biliona dolara (9 hiljada milijardi dolara), tj. 4.5 GDP-a.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 08 новембар 2010 20:06
stojan nenadović
Trošiti sada a uvoditi poreze kasnije, to realno znači da se predlaže emisija nekreditnog novca. Sada se troši novac koji više vredi, a kad se budu prikupljali porezi oni će vredeti menje od novca koji se sada troši. To znači da se novac danas poklanja. To je nekreditni novac kao poklon. Tako Kina odavno radi i zato se tako brzo razvija. 13. i 14. novembra u Londonu se održava studentska konferencija koja promoviše positive money što je u stvari nekreditni novac. Douglas Carswell je 15. septembra imao u Parlamentu prvo čitanje UK banking reform bill a 19. novembra imaće drugo čitanje. U SAD je Tea Party Patriots pobedila na izborima od 2. novembra. To znači da su i SAD na pragu nekreditnog novca. Samo u Srbiji, niko nema pojma o tome šta se u svetu dešava.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 09 новембар 2010 10:19
Dimitrije
Stojane, kao prvo, novac se nije trosio linerano niti je plasiran kao nekreditni novac vec je plasiran preko banaka kao kamatni novac. Danas se takodje nekreditni novac ne ubrizgava linerano vec takodje sve ide preko bankarskog sektora. Istina, danas su kamatne stope izuzetno niske ali je problem u tome sto ga banke ne plasiraju u proizvodnju (cak ne ni u potrosnju) vec iskljucivo za delimicno pokrivanje gubitaka finansijskog sektora cime se samo privremeno odlaze kolaps, jer je ceo dug nemoguce monetizovati. Novac se danas ne ubrizgava linearno niti se gubici pokrivaju linearno. Porezi takodje nisu linearni. Sporna je i “vrednost novca” jer i tu imamo poremecenu situaciju – za barem 95% stanovnistva novac sada vredi manje jer rastu cene siroke potrosnje ali zato cene nekretnina i preduzeca (i svih drugih kapitalnih investicija) padaju, sto opet favorizuje krupne kapitaliste (pogotovu one koji su favorizovali od strane FED-a), tako da dolazi do koncentracije kapitala neslucenih razmera.
Drugo, nije svaki nekreditni novac koristan novac. Ako se nekreditni novac koristi za potrosnju umesto za investicije u realni sektor, onda je takav nekreditni novac stetan novac jer se potrosnja finansira od fiktivnog novca. Jedini smisao nekreditni novac ima ako se ulaze u realnu proizvodnju (bilo za supstituciju uvoza, bilo za izvoz). Isto tako, bitan je i limit – nekreditni novac ima smisla ubrizgavati u sistem samo ako je ubacen do nivoa ocekivanog privrednog rasta realnog sektora (ako je ukupni rast 3%-4%, a realni sektor 50% u odnosu na ukupnu privredu, onda to znaci ne vise od 2% u odnosu na postojecu novcanu masu), a nikako preko tog nivoa. U tom modelu imali bismo proizvodnju sa zadrskom, doslo bi do kratkorocne, privremene, inflacije ali bi se nakon aktiviranja nove proizvodnje opet uspostavila ravnoteza. Emisija nekreditnog novca iznad tog limita bi se samo reflektovala kroz inflaciju i ne bi imala nikakvo korisno dejstvo.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 09 новембар 2010 22:40
stojan nenadovi
Gospodine Dimitrije, hvala Vam što ste se osvrnuli na moj komentar. Ja povremeno ubacujem ideju o nekreditnom novcu ali svi prelaze preko nje kao da je ne primećuju. Kina ostvaruje impresivni rast zato što otpisuje 45% svojih kredita i tako ih pretvara u poklon, tj. nekreditni novac. Zato su kineske cene za 45% niže od svetskih i niko ne može da konkuriše Kini. Nekreditni novac ne priznaje ekonomska teorija i niko ne kaže da je to nekreditni novac. Ali on se emituje stihijski i spontsno, kroz budžetski deficit i kroz otpisivanje kredita. Kinezi otpisuju kredite a zapadne zemlje prave budžetski deficit. Sada misle da je budžetski deficit previsok i da ga treba smanjivati, ali videće da to nije moguće i na kraju će i zapadne zemlje otpisati svoje kredite. Nekreditni novac kao poklon je nužan na sadašnjem stepenu društvenog razvitka i kriza će biti rešena kada to bude priznato. Nekreditni novac može da podrži i potrošnju, pa niste u pravu kada ga vezujete samo za povećanje proizvodnje. Tako je u Kini koja se razvija ali na zapadu koji je već razvijen, problem je odžati visok nivo potrošnje.
.jpg)
Jadan je ovo profesor ekonomije kad moze ovako da odvali. Kako je on izmerio ovu "voljnost" britanskog naroda? Kao da se za tako nesto pitaju. Budzet vlade u jednoj uber-kapitalistickoj drzavi kao UK ili SAD nema nikakve veze sa voljom naroda, vec je u potpunosti odredjen zeljama bankarskih zelenasa i ostalih kapitalistickih barona kojima vlada sluzi da mogu da nastave da deru narod jer je svaki clan vlade u privatnom vlasnistvu ovih groteskno i nepotrebno prebogatih porodica. Poslednje sto ce bilo kojoj vladi u kapitalistickoj zemlji pasti na pamet je da uvecaju takse ovim hiper-bogatasima, vec samo tempiraju momenat kad ced narod moci dodatno da ocerupaju. Vajno "profesori" kao ovaj tip samo sluze da svojim kobajagi teorijskim "ucenim" pisanijama do daljnjeg zataskavaju stavarno stanje stvari po narod i sasvim sigurno su poslednji koji poznaju pravu volju naroda.
Britanija je kolonijalna zemlja koja je ostala bez kolonija iz veoma prostog razloga - crni stanovnik nekadasnjih kolonija danas u rukama drzi "kalasnjikov" a ne luk i strelu, a Britanci puske. Tokom stotina godina kolonijalne privrede, u Britanija se zaista obogatio samo malobrojni, tanak sloj onih koje zbog enormnog bogatstva, nazivaju "gradjanima sveta", ili "bogatim postmodernim nomadima". Njih i njihovu neverovatnu pokretnu imovinu nista ne sprecava da se presele u poreske rajeve koje su, upravo zbog ovakvih "stresnih situacija", sami blagovremeno stvorili na ostrvima sa divnom klimom i smaragdnim morima. Britanija je uvek bila i ostala striktno podeljena na klase, i nikad se nije ni pomisljalo da se bogatsvo ravnomernije raspodeli. E, sad stize racun, kao i "konobar" da to naplati. Zapravo, House of Windsor nikad nije ni vodila racuna o svim svojim podanicima, niti o drzavi kao organizmu, vec samo o onima koji i njima pozajmljuju novac. Ogromne mase britanske sirotinje ce uskoro da eksplodiraju od besa jer oni na bajkovita ostrva "zbog stednje" ne mogu vise, a bez prevelikog odricanja, ni u "paket aranzmanu" da veselo otputuju, a uskoro ce i spoznati poraznu cinjenicu da je "car go", odnosno da je njihova Britanija, zakljucno sa besmislenim angazovanjem u Iraku i Avganistanu, jednostavno bankrotirala.
Dida
....i da narod nastavi da trosi (uz obavezan kredit- cak se i srednjoskolsa deca zaduzuju), da placa sve veci porez, da radi do 67 godina, da nikad ne iskoristi pravo na penziju,....
Ako je ovo profesor sa Berkleja rekao, onda je on stvarno jadan (kako rece Aleksandar).
Problem nije nikad resavao onaj koji ga je i stvorio : REVOLUCIJA BRATE - TREBA SISTEM MANJATI A NE TRAZITI RESENJA UNUTAR POSTOJECEG SISTEMA (jer ih nema - finansijski kapitalizam = kapitalisticki totalitarizam = krah kapitalizma
)
Drugo, nije svaki nekreditni novac koristan novac. Ako se nekreditni novac koristi za potrosnju umesto za investicije u realni sektor, onda je takav nekreditni novac stetan novac jer se potrosnja finansira od fiktivnog novca. Jedini smisao nekreditni novac ima ako se ulaze u realnu proizvodnju (bilo za supstituciju uvoza, bilo za izvoz). Isto tako, bitan je i limit – nekreditni novac ima smisla ubrizgavati u sistem samo ako je ubacen do nivoa ocekivanog privrednog rasta realnog sektora (ako je ukupni rast 3%-4%, a realni sektor 50% u odnosu na ukupnu privredu, onda to znaci ne vise od 2% u odnosu na postojecu novcanu masu), a nikako preko tog nivoa. U tom modelu imali bismo proizvodnju sa zadrskom, doslo bi do kratkorocne, privremene, inflacije ali bi se nakon aktiviranja nove proizvodnje opet uspostavila ravnoteza. Emisija nekreditnog novca iznad tog limita bi se samo reflektovala kroz inflaciju i ne bi imala nikakvo korisno dejstvo.