Добро каже аутор, треба имати на уму да се ради о истим оним медијима који већ скоро 20 година причају причу о геноцидним агресорским Србима; о чему ли другом још лажу? Ево видимо и сами.
Евро је исто толико вештачки колико и долар (нема покриће у злату или било чему другом), али са једном огромном разликом: долар је подложан произвољној инфлацији (јер се контролише са једног места) док је то много теже у случају евра, пошто ЕЦБ не може самостално да води политику.
Препоруке:
0
0
3
субота, 04 април 2009 20:38
вук, онај прави
Добар текст. Боже, питам се зашто оваквих отрежњујућих текстова нема на другим српским медијима, на којима и даље тече неолиберално, транзиционо млеко. Додуше, са окусом кризе, ММФ кредита и "уђекнутог" Фијата, који само што није... Да се надовежем на један од коментара, ова анализа је одличан преглед завереника и завереничких текстова, хе, хе, само, неке чудне провинијенције.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 05 април 2009 10:45
Dragan K,
Sve je jasnije da psiholoske manipulacije, kao deo psiholoskog rata odavna su se prosirile na sva drustvena polja,finansije ,politiku, kulturu i zabavu,kao i rusenje vlada i drzava,pripreme za rat,kao i samo vodjenje rata.U tome su ukljuceni svi od nobelovaca do glumaca i zabavljaca,da ne spominjem podrzavanih i kupljenih politicara u svim zemljama.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 05 април 2009 11:30
Mиодраг Јањош
Да ,американци више воле Европу и од самих европљана а они ѕаједно желе нама свако добро само што ми неки то никако да схватимо!
Препоруке:
0
0
6
недеља, 05 април 2009 13:59
Борислав Ђ.
После ћу објавити линкове и додати још неке ствари које нисам у текст да не би био преобиман.
@MP
Није, ал' добро – све што сам откуцао је јавно :-). Ја сам само покушао два све објединим на једном месту.
@Небојша Малић
Тачно је што сте написали за евро да је исто декретни новац (фијат) као и све валуте у свету, али заједно централне банке Немачке, Француске и Италије имају највише злата (још додати златне резерве Холандије и саме ЕЦБ), тако да би евро могао једног дана да има златну подлогу. И у праву сте за ЕЦБ. Она доста другачије функционише од Федералних Резерви – то ће бити покривено мојим следећим чланком (између осталог).
@вук, онај прави
Хвала. Нису завереници, већ конкуренција, а циљ оправдава сва средства, зар не ;-)?
@Dragan K
Управо тако.
Као што је својевремено фон Клузевиц рекао да је рат ништа друго до наставак политике другим средствима.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 05 април 2009 14:33
Борислав Ђ.
4. марта су централне банке Чешке, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске издале заједничко саопштење.
The EU's eastern members came under sharp scrutiny last month when mainstream global media posted front page stories about the long-building economic imbalances in some states, with some articles including references to the region as "the sub-prime of Europe".
[CNBC је признао да је постојала кампања]
...
"The published information...are often oversimplified and misleading, and it can have a negative impact on banks that are operating in these countries," said the statement, published on the Slovak central bank's website.
...
Polish central bank Governor Slawomir Skrzyrpek criticised "speculators", a growing trend in the region's largest economy in which media and politicians have blamed foreign investment banks for a 33 percent drop in the zloty currency since July.
http://www.cnbc.com/id/29506983 (преко Google кеша се може видети страница)
"For example, in an international financial journal last week there was data based on a report by an international investment bank. The data that bank had used was incorrect," Chow says. "And I think it's right that policymakers would feel aggrieved that this data is being shown to international investors who in turn grow concerned about their investment, [and] may pull out, causing currency depreciation, and therefore aggravating the underlying problem."
[треба ли коментарисати признање?]
http://www.rferl.org/content/Central_Eastern_Europe_Banks_Take_Stand_Against_Region_Warnings_/1504769.html
Препоруке:
0
0
8
недеља, 05 април 2009 14:48
Борислав Ђ.
Да су у праву сведочи да је Goldman Sachs (једна од највећих банака на свету) јавно обзнанио да се кладио на пад пољског злота и чешке круне, да су на томе дебело зарадили и још су сами признали да је ситуација у источној Европи пренадувана.
Мирослав Сингер, вицегувернер Чешке националне банке, писао „Економисту“:
http://www.economist.com/opinion/displaystory.cfm?story_id=13226402
ЕУ уводи супервизију агенција за кредитни рејтинг. Наравно, САД су то критиковале.
http://www.reuters.com/article/GCA-CreditCrisis/idUSTRE52358Z20090304
Погледати наслов – European Banks may need £16.3 trillion bail-out, EC document warn
Када уђете на страницу, наслов је промењен и нема пасуса који сам превео, али га има на другим линковима.
http://www.google.com/search?q=telegraph+eu+banks&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a
"Kako je sve pocelo ?
Kad je srpska drzava bila najjaca? Kad je proizvodila srebro (svelikim procentom zlata), i izvozila ga drugima. Madjarska? Kad je proizvodila
zlato, za vladavine Andrije II Anzujskog (1204-1235). Spanija? Kad je dovozila besplatno zlato iz Juzne Amerike, u sesnaestom veku. No, sve
su to bile skromne industrije. Kad je izumljen papirni novac, troskovi njegove proizvodnje su drasticno pali, a kolicina proizvedenog novca
mogla je narasti do neba. Prvi su hiperinflaciju preziveli Francuzi, sto je, uz mnoge druge uzroke, rezultiralo Francuskom revolucijom. Novac,
naime, ima nezgodnu osobinu: moze se proizvoditi samo do odredjene mere, nakon toga njegova vrednost pada. Na delu je jos jedan od bezbroj
derivata zakona o odrzanju energije: ukupna kolicina novca i robe koji se u istom trenutku nalaze na trzistu imaju manje-vise podjednaku
vrednost.
Posle Napoleonovih ratova, Engleska se, zbog svojih kolonija, izolovanosti i mocne flote, postavila kao najjaca zemlja (oni vole da
kazu: 'top dog'), a njena valuta kao najstabilnija. Izvoz kapitala, seticete se Lenjina, jedna je od kljucnih oblasti koja odrzava
englesku snagu krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka. Sta je magicno u tom izvozu? Sto je potpuno besplatan za izvoznika.
Proizvodnja novca, nakon prelaska na papir, kosta oko hiljadu puta manje od nominalne njegove vrednosti. Jasno, proizvodnja elektronskog novca
kosta daleko manje. Onaj ko izvozi novac dobija daleko vise od onog sto se cini kao osnovni motiv (kamata). Naime, jedan deo novca izvezen na taj nacin nikad se ne vraca u zemlju porekla. On, zahvaljujuci snazi zemlje koja ga proizvodi, uliva sigurnost onima koji ga koriste u inostranstvu. Sta ovakav neto izvoz kapitala znaci za zemlju izvoznika? Znaci da je, za jeftino proizveden novac, u kompenzaciju dobila
stvarnu vrednost koja u punoj meri odgovara njegovoj nominalnoj (laznoj) vrednosti."
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 06 април 2009 12:03
Cernisevski (2)
"
Dakle, Engleska, delimicno i Francuska, izvozeci svoju valutu, iz svih > ostalih zemalja (pre svega slabasne a ogromne Turske) isisavaju ekonomsku, a time i svaku drugu snagu. Nije cudo sto su se ti isti Englezi upinjali da tu i takvu Tursku odrze, ili da je, ako se vec teritorijalno mora smanjivati, cerupaju sami (Kipar, na Berlinskom
kongresu, Egipat, nesto kasnije).
Prvi svetski rat doneo je nagli i trajan preokret. Drzava cija je stvarna ekonomska snaga bila najveca, Sjedinjene americke drzave, svojim
kreditiranjem evropskih saveznika, Engleske i Francuske, preuzela je kreditni primat, i dolar je od 1918. glavna rezervna valuta citavog
sveta.
Nakon drugog svetskog rata dolar je manje-vise jedina rezervna valuta, izuzimajuci mala ostrvca, kao sto je srednja Evropa (Ex-Yu, Poljska, Ceska, Slovacka, Madjarska, Rumunija i Bugarska, ali zemlje bivseg SSSR-a ne), gde je rezervna neka druga valuta (u pomenutim zemljama MARKA). Dokle god je tako, SAD mogu mirne duse svoj godisnji
trgovinski deficit od 200 milijardi dolara zatrpavati stampanjem novaca, jer se
ti novci u principu ne vracaju nazad, tako da u samoj Americi ne izazivaju inflaciju. Inflaciju, umesto toga, izazivaju drugima. Ako u jednoj
zemlji osim njene valute kola i milijardu dolara, ukupna kolicina domaceg novca mora biti za tu milijardu dolara manja. Ako ta drzava stampa novce u skladu s informacijama o svom bruto godisnjem proizvodu, eto belaja. Ako ga, pak, stampa manje, ostaje zakinuta za milijardu
dolara, koje ce, za popunu budzeta, morati da namiri porezima. Sto opet povecava cene, i inflaciju izaziva na drugi nacin. Treca mogucnost
jeste kresanje budzeta, no to se redje dogadja, narocito ako zemlja ima ambicije da drzi mocnu vojsku. Cak ako takvih ambicija i nema, one se
lako daju proizvesti, blazim ili jacim zveckanjem oruzja na njenim granicama. Setimo se kako je Regan skrhao SSSR svojim projektom 'Rat zvezda'."
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 06 април 2009 12:04
Cernisevski (3)
Krajem osamdesetih dogodile su se znacajne promene. Istocni blok nije izdrzao trku u naoruzavanju, a evropske zemlje su odlucile da
odlucnije krenu u ujedinjavanje, ukljucujuci i postepeno promovisanje sopstvene valute. Ova valuta, docnije nazvana euro, predstavlja prvu pravu opasnost za dolar. Primenjivace se na vecem trzistu, kako sa stanovista broja ljudi, tako i sa aspekta ukupne vrednosti robe koja ce se na
njemu razmenjivati. Osim toga, glavna trzista (bivsi istocni blok, severna Afrika, bliski istok) mnogo su bliza euro-podrucju nego Americi, pa je i to dodatna prednost Eura. Pri tom je zona Evropske unije, samim tim i Eura, postavljena kao rastuca, naime granice su namerno otvorene za
sirenje. Posto postoji citav niz zemalja koje svoju srecnu buducnost vide u okvirima Evropske unije (ne diskutujem o kvalitetu te srece),
pa ce se one svakako truditi da se po standardima sto pre priblize Evropskoj uniji, samim tim i Euru. Ono malo zemalja Evropske unije
koje nisu u euro-zoni (pre svega, Velika Britanija) ovaj trend nece poremetiti. Uostalom, najverovatnije je da ce se one veoma brzo pridruziti trendu.
Dakle, sta bi se moglo ocekivati nakon uspostavljanja Eura kao stvarne valute (trenutno je to jos uvek fikcija, ali vrlo cvrsta fikcija)?
Seticete se finansijske krize u Aziji, prosle godine. Dolar je posrnuo, Euro ne. Njegovo unutrasnje trziste je vece, i manje zavisi od
spoljnjeg sveta. Da je Euro prava valuta, ovaj bi poremecaj izazvao konverziju Dolara u Euro sirom sveta, nestasicu Eura, koji bi ili bio prinudjen
na revalvaciju (sto se ne radi, pamtim samo da je to jednom marka ucinila) ili na dostampavanje. Kolicina dostampanog novca predstavljala bi
cistu zaradu evropske banke, i mogla bi se iskoristiti za smanjivanje izdvajanja zemalja clanica za budzetske izdatke. Sto bi, opet,
podstaklo privredu, ojacalo Euro, i tako redom.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 06 април 2009 12:04
Cernisevski (4)
Za to vreme, ogromne, i sve vece i vece kolicine dolara slivale bi se nazad u Ameriku, koja bi dozivela inflaciju neverovatnih razmera. Posto ovi dolari ne bi mogli biti otkupljeni zlatnim rezervama, i posto, da Amerikanci mogu izvozom robe
da pokriju uvoz nafte i ostalog sto dovlace iz sveta (zajedno s troskovima stacioniranja svojih trupa po svim delovima zemlje), oni svakako ne bi imali onaj cuveni deficit, vrednost dolara bi padala cak i ukoliko bi se on u samoj Americi ubrzano povlacio iz opticaja. Tako bi se doslo do paradoksa: u SAD nema novaca za osnovni promet, a inflacija divlja. Stagflacija. Propast. Totalna
propast.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 06 април 2009 20:38
Stanko Kovacevic
@Cerbisevski Steta sto ovako ozbiljan i poucan clanak nije nasao za objavljivanje bolje mesto od komentara.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 06 април 2009 23:51
Борислав Ђ.
@Cernisevski
Setimo se kako je Regan skrhao SSSR svojim projektom 'Rat zvezda'."
---
СССР је превасходно срушен јер је цена нафте неколико година држана вештачки ниско и тиме је главни извор прихода СССР-а пресушио (тиме не спорим трку у наоружању јер је то друга страна медаље - расходи) ;-).
Уопштено, коментари су вам тачни.
@Stanko Kovacevic
Без бриге, у следећем чланку ћу покрити проблематику главних светских валута (биће за који дан завршен).
Препоруке:
0
0
15
уторак, 07 април 2009 07:30
Cernisevski
Stanko: # Steta sto ovako ozbiljan i poucan clanak nije nasao za objavljivanje bolje mesto od komentara."
- nema smisla da se kitim tudjim perjem, analizu sam dobio jos pre par godina u privatnoj i neformalnoj prepisci sa prijateljima, mada sada ne znam ime autora. U potunosti odgovara tematici, pa sam resio da posaljem komentare...
Препоруке:
0
0
16
субота, 11 април 2009 19:24
БУДА
Браво, Боро, легендо, само напред.. треба неко да јавно истину проговори...поздрав из вленда...
.jpg)
Евро је исто толико вештачки колико и долар (нема покриће у злату или било чему другом), али са једном огромном разликом: долар је подложан произвољној инфлацији (јер се контролише са једног места) док је то много теже у случају евра, пошто ЕЦБ не може самостално да води политику.
@MP
Није, ал' добро – све што сам откуцао је јавно :-). Ја сам само покушао два све објединим на једном месту.
@Небојша Малић
Тачно је што сте написали за евро да је исто декретни новац (фијат) као и све валуте у свету, али заједно централне банке Немачке, Француске и Италије имају највише злата (још додати златне резерве Холандије и саме ЕЦБ), тако да би евро могао једног дана да има златну подлогу. И у праву сте за ЕЦБ. Она доста другачије функционише од Федералних Резерви – то ће бити покривено мојим следећим чланком (између осталог).
@вук, онај прави
Хвала. Нису завереници, већ конкуренција, а циљ оправдава сва средства, зар не ;-)?
@Dragan K
Управо тако.
Као што је својевремено фон Клузевиц рекао да је рат ништа друго до наставак политике другим средствима.
The EU's eastern members came under sharp scrutiny last month when mainstream global media posted front page stories about the long-building economic imbalances in some states, with some articles including references to the region as "the sub-prime of Europe".
[CNBC је признао да је постојала кампања]
...
"The published information...are often oversimplified and misleading, and it can have a negative impact on banks that are operating in these countries," said the statement, published on the Slovak central bank's website.
...
Polish central bank Governor Slawomir Skrzyrpek criticised "speculators", a growing trend in the region's largest economy in which media and politicians have blamed foreign investment banks for a 33 percent drop in the zloty currency since July.
http://www.cnbc.com/id/29506983 (преко Google кеша се може видети страница)
"For example, in an international financial journal last week there was data based on a report by an international investment bank. The data that bank had used was incorrect," Chow says. "And I think it's right that policymakers would feel aggrieved that this data is being shown to international investors who in turn grow concerned about their investment, [and] may pull out, causing currency depreciation, and therefore aggravating the underlying problem."
[треба ли коментарисати признање?]
http://www.rferl.org/content/Central_Eastern_Europe_Banks_Take_Stand_Against_Region_Warnings_/1504769.html
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601095&sid=aO_29YjQT3oM
Кругманов чланак о Европи:
http://www.nytimes.com/2009/03/16/opinion/16krugman.html
Лоренцо Бини Змаги узвраћа Кругману:
http://blogs.wsj.com/economics/2009/03/19/ecb-official-responds-to-krugman-criticism/
Мирослав Сингер, вицегувернер Чешке националне банке, писао „Економисту“:
http://www.economist.com/opinion/displaystory.cfm?story_id=13226402
ЕУ уводи супервизију агенција за кредитни рејтинг. Наравно, САД су то критиковале.
http://www.reuters.com/article/GCA-CreditCrisis/idUSTRE52358Z20090304
Погледати наслов – European Banks may need £16.3 trillion bail-out, EC document warn
Када уђете на страницу, наслов је промењен и нема пасуса који сам превео, али га има на другим линковима.
http://www.google.com/search?q=telegraph+eu+banks&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a
Колумне Амброз Еванс-Причарда
http://www.telegraph.co.uk/finance/comment/ambroseevans_pritchard/
---
Мислим да је ово довољно :-).
Kad je srpska drzava bila najjaca? Kad je proizvodila srebro (svelikim procentom zlata), i izvozila ga drugima. Madjarska? Kad je proizvodila
zlato, za vladavine Andrije II Anzujskog (1204-1235). Spanija? Kad je dovozila besplatno zlato iz Juzne Amerike, u sesnaestom veku. No, sve
su to bile skromne industrije. Kad je izumljen papirni novac, troskovi njegove proizvodnje su drasticno pali, a kolicina proizvedenog novca
mogla je narasti do neba. Prvi su hiperinflaciju preziveli Francuzi, sto je, uz mnoge druge uzroke, rezultiralo Francuskom revolucijom. Novac,
naime, ima nezgodnu osobinu: moze se proizvoditi samo do odredjene mere, nakon toga njegova vrednost pada. Na delu je jos jedan od bezbroj
derivata zakona o odrzanju energije: ukupna kolicina novca i robe koji se u istom trenutku nalaze na trzistu imaju manje-vise podjednaku
vrednost.
Posle Napoleonovih ratova, Engleska se, zbog svojih kolonija, izolovanosti i mocne flote, postavila kao najjaca zemlja (oni vole da
kazu: 'top dog'), a njena valuta kao najstabilnija. Izvoz kapitala, seticete se Lenjina, jedna je od kljucnih oblasti koja odrzava
englesku snagu krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka. Sta je magicno u tom izvozu? Sto je potpuno besplatan za izvoznika.
Proizvodnja novca, nakon prelaska na papir, kosta oko hiljadu puta manje od nominalne njegove vrednosti. Jasno, proizvodnja elektronskog novca
kosta daleko manje. Onaj ko izvozi novac dobija daleko vise od onog sto se cini kao osnovni motiv (kamata). Naime, jedan deo novca izvezen na taj nacin nikad se ne vraca u zemlju porekla. On, zahvaljujuci snazi zemlje koja ga proizvodi, uliva sigurnost onima koji ga koriste u inostranstvu. Sta ovakav neto izvoz kapitala znaci za zemlju izvoznika? Znaci da je, za jeftino proizveden novac, u kompenzaciju dobila
stvarnu vrednost koja u punoj meri odgovara njegovoj nominalnoj (laznoj) vrednosti."
Dakle, Engleska, delimicno i Francuska, izvozeci svoju valutu, iz svih > ostalih zemalja (pre svega slabasne a ogromne Turske) isisavaju ekonomsku, a time i svaku drugu snagu. Nije cudo sto su se ti isti Englezi upinjali da tu i takvu Tursku odrze, ili da je, ako se vec teritorijalno mora smanjivati, cerupaju sami (Kipar, na Berlinskom
kongresu, Egipat, nesto kasnije).
Prvi svetski rat doneo je nagli i trajan preokret. Drzava cija je stvarna ekonomska snaga bila najveca, Sjedinjene americke drzave, svojim
kreditiranjem evropskih saveznika, Engleske i Francuske, preuzela je kreditni primat, i dolar je od 1918. glavna rezervna valuta citavog
sveta.
Nakon drugog svetskog rata dolar je manje-vise jedina rezervna valuta, izuzimajuci mala ostrvca, kao sto je srednja Evropa (Ex-Yu, Poljska, Ceska, Slovacka, Madjarska, Rumunija i Bugarska, ali zemlje bivseg SSSR-a ne), gde je rezervna neka druga valuta (u pomenutim zemljama MARKA). Dokle god je tako, SAD mogu mirne duse svoj godisnji
trgovinski deficit od 200 milijardi dolara zatrpavati stampanjem novaca, jer se
ti novci u principu ne vracaju nazad, tako da u samoj Americi ne izazivaju inflaciju. Inflaciju, umesto toga, izazivaju drugima. Ako u jednoj
zemlji osim njene valute kola i milijardu dolara, ukupna kolicina domaceg novca mora biti za tu milijardu dolara manja. Ako ta drzava stampa novce u skladu s informacijama o svom bruto godisnjem proizvodu, eto belaja. Ako ga, pak, stampa manje, ostaje zakinuta za milijardu
dolara, koje ce, za popunu budzeta, morati da namiri porezima. Sto opet povecava cene, i inflaciju izaziva na drugi nacin. Treca mogucnost
jeste kresanje budzeta, no to se redje dogadja, narocito ako zemlja ima ambicije da drzi mocnu vojsku. Cak ako takvih ambicija i nema, one se
lako daju proizvesti, blazim ili jacim zveckanjem oruzja na njenim granicama. Setimo se kako je Regan skrhao SSSR svojim projektom 'Rat zvezda'."
odlucnije krenu u ujedinjavanje, ukljucujuci i postepeno promovisanje sopstvene valute. Ova valuta, docnije nazvana euro, predstavlja prvu pravu opasnost za dolar. Primenjivace se na vecem trzistu, kako sa stanovista broja ljudi, tako i sa aspekta ukupne vrednosti robe koja ce se na
njemu razmenjivati. Osim toga, glavna trzista (bivsi istocni blok, severna Afrika, bliski istok) mnogo su bliza euro-podrucju nego Americi, pa je i to dodatna prednost Eura. Pri tom je zona Evropske unije, samim tim i Eura, postavljena kao rastuca, naime granice su namerno otvorene za
sirenje. Posto postoji citav niz zemalja koje svoju srecnu buducnost vide u okvirima Evropske unije (ne diskutujem o kvalitetu te srece),
pa ce se one svakako truditi da se po standardima sto pre priblize Evropskoj uniji, samim tim i Euru. Ono malo zemalja Evropske unije
koje nisu u euro-zoni (pre svega, Velika Britanija) ovaj trend nece poremetiti. Uostalom, najverovatnije je da ce se one veoma brzo pridruziti trendu.
Dakle, sta bi se moglo ocekivati nakon uspostavljanja Eura kao stvarne valute (trenutno je to jos uvek fikcija, ali vrlo cvrsta fikcija)?
Seticete se finansijske krize u Aziji, prosle godine. Dolar je posrnuo, Euro ne. Njegovo unutrasnje trziste je vece, i manje zavisi od
spoljnjeg sveta. Da je Euro prava valuta, ovaj bi poremecaj izazvao konverziju Dolara u Euro sirom sveta, nestasicu Eura, koji bi ili bio prinudjen
na revalvaciju (sto se ne radi, pamtim samo da je to jednom marka ucinila) ili na dostampavanje. Kolicina dostampanog novca predstavljala bi
cistu zaradu evropske banke, i mogla bi se iskoristiti za smanjivanje izdvajanja zemalja clanica za budzetske izdatke. Sto bi, opet,
podstaklo privredu, ojacalo Euro, i tako redom.
da pokriju uvoz nafte i ostalog sto dovlace iz sveta (zajedno s troskovima stacioniranja svojih trupa po svim delovima zemlje), oni svakako ne bi imali onaj cuveni deficit, vrednost dolara bi padala cak i ukoliko bi se on u samoj Americi ubrzano povlacio iz opticaja. Tako bi se doslo do paradoksa: u SAD nema novaca za osnovni promet, a inflacija divlja. Stagflacija. Propast. Totalna
propast.
Setimo se kako je Regan skrhao SSSR svojim projektom 'Rat zvezda'."
---
СССР је превасходно срушен јер је цена нафте неколико година држана вештачки ниско и тиме је главни извор прихода СССР-а пресушио (тиме не спорим трку у наоружању јер је то друга страна медаље - расходи) ;-).
Уопштено, коментари су вам тачни.
@Stanko Kovacevic
Без бриге, у следећем чланку ћу покрити проблематику главних светских валута (биће за који дан завршен).
- nema smisla da se kitim tudjim perjem, analizu sam dobio jos pre par godina u privatnoj i neformalnoj prepisci sa prijateljima, mada sada ne znam ime autora. U potunosti odgovara tematici, pa sam resio da posaljem komentare...