Naknadna pamet jednog od mnogih "maladih,pametnih,lepih"koji nas uvedoše u mnogo veće nevolje nego da ih nije bilo.U svemu su učestvovali iako su ovo što sad pišu znali,a pogotovo kako će se završiti.Da li je namera da nas uvedu u koklektivnu bedu krivično delo?Ne pitam samo radi autora.

... "бивши директор Републичке управе јавних прихода и председник Комисије за испитивање злоупотреба у привреди у Ђинђићевој влади"...
Александар Радовић је горње функције напустио својом вољом, а пре истека мандата поменуте владе из разлога неслагања са њеним потезима као и због сукоба са тадашњим гувернером, М.Динкићем. Све његове текстове радо читам, баш као и овај. Писани су јасним и непретенциозним језиком иако се тичу релативно непопуларне тематике.

Kapitalizam je na velikom raskršću. Kriza će biti rešena i nikada neće biti novih kriza. Kapitalisti će ostvarivati još veće profite, a potrošaći će plaćati manje nego što plaćaju danas, jer će biti ukinut deo poreza, koji sada, kao zabluda ekonomske nauke, opterećuju i potrošače i proizvođače. To će biti kada vladajući sistem kreditnog novca bude zamenjen sistemom nekreditnog novca. Bagio Bossone, koordinator radne grupe koja je spremala predloge za Samit G-20, je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, u kojem će stvaranje novca biti odvojeno od pozajmljivanja novca". Ovaj članak je objavljen 8.marta, ali je uklonjen sa sajta Samita, i nema ga ni u Arhivi samita. Ali on i dalje postoji na listi sajtova o nekreditno novcu, gde je izložena moja teorija o nekreditnom novcu. NEKREDITNI NOVAC je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/trađnja ; Ako se novac dodaje u opticaj (kao poklon) po toj formuli inflacija nije moguća a nekreditni novac zamenjuje poreze i omogućuje da cene istovremeno budu jeftinije za kupce a skuplje za prodavce, kojima omogućuju veće profite. Ako ovo nije usvojio održani Samit G-20, usvojiće neki sledeći, jer ideji kojoj je došlo vreme ne može se ništa suprostaviti. U Srbiji bi mogli da 400 miliona evra poklonimo penzionerima kao penzije, uz na primer, dečije dodate koji bi pomogli u borbi protiv bele kuge.

1.Питање за НСПМweb:Зашто ми није пуштен коментар? Мислим, не могу да схватим критеријуме које примењујете, јер у коментару није било ама баш ничег увредљивог и сл., само питања за аутора, наравно ако је у могућности да нам одговори. Обзиром на пређашње неспоразуме, волео бих да ми одговорите. Када већ поново покрећем тему цензуре, мада сам се сам себи зарекао да нећу (или трпи или се макни), да додам још нешто. Ја, иначе, немам обичај да читам сопствене коментаре који су ми објављени (зашто бих, знам шта сам писао), али приметим када неки не буде пуштен. Сада сам погледао и друге, објављене ових дана) и приметио да су неки "сецкани". Наравно, сада је касно да о томе расправљам јер се не могу присетити шта је баш то тачно исечено... У сваком случају, приметио сам да се и други читаоци жале на "сецкање".

Од силног "дописивања" са присталицама НАТО пакта за закашњењем читам неке стварно добре текстове, као што је и овај господина Радовића. Елем, нећу да улазим у то шта је аутор до јуче заступао, да ли је под притиском (не)очекиване кризе променио мишљење, као уосталом и многи други, него желим да напоменем неке свежије догађаје и на основу њих, као и неких изостављених, али битних момената, изразим бојазан да, иако исцрпна, ова анализа ипак није обухватила све потребне сегменте кризе да би се извлачиле дугорочне прогнозе и закључци. На пример, бразилски председник је предложио кинеском да се две земље обрачунавају у својим сопственим валутама. Или, у ком контексту се може гледати даље ширење НАТО пакта? Где је ту неопходно поверење за партнерске односе са Русијом која, пак, са своје стране отворено предлаже "укидање" долара као резервне светске валуте и притом се не либи да прогнозира доларски крах, астрономску инфлацију и распад САД? А шта са намерним НЕ заустављањем глобалног отопљавања, ради нове трке у експлоатацији преостале нафте и гаса, осуђујући тиме унапред приобалне и острвске регионе у целом свету? Недовољно се задире у европске поделе, које су све видљивије и оштрије, како се криза продубљује и шири. На једној страни су очити Немачка и Француска, а на другој Енглеска, са мањим државицама које, како која, безуспешно лавирају између тих економских џинова, забринуте за сопствену будућност! Чудно је да се не указује на могуће кризе међу савезницима, како Европске Уније, тако и НАТО пакта, на приближавање азијских економија, као и да изостаје, макар у овлашном осврту, положај Србије и њени стратешки циљеви који су, хтеле то власти да признају или не, доведени у питање. Наиме, Србија такође, иако званично још увек у транѕицији, припада светском капитализму и на њу се одражава све то о чему аутор говори. За крај, једно питање. Господине Радовићу, како Ви гледате на чињеницу да Кина, којом руководе комунисти, тренутно спасава светски капитализам?