У чему је проблем?
Зар Чеда није рекао да је важно да Србија уђе у ЕУ ако треба и без Срба?
Такође, у једној војвођанској општини, у којој живе припадници 27 нација рекао да је то ништа и да је његов циљ да их буде 270.
Па када нас, неке 2050-е године приме у ЕУ, тада ће Срба бити 10%. Али ћемо зато добијати квоте колико азиланата из других континената да примимо и да их сместимо у Београд, пожељно у круг двојке.
Ово ламентирање над бројем становника једне нације у држави свих грађана, где та нација није у Уставу поменута, по мени спада у пилитичку некректност.
А та је са смањењем броја Египћана у Србији?
Само не могу да се одлучим да ли да аутору залепим етикету хулигана, екстремисте, православног фундаментаисте, великосрпског хегемонисте, Коштуничиног човека, руског плаћеника, припадником снага 12 марта...
Бацаћу коцкице. Па ћу јавити.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 19 октобар 2010 13:37
Angel
Našoj vlasti je, videli smo, važnija parada srama nego natalitet.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 19 октобар 2010 13:39
zivko.curcic
mislim da bi svi ljudi kojima je stalo do srbije trebalo da strepe. svi podaci navedeni gore su realni. u selu pored mog godisnje dodje na svet 50 beba, a sto ljudi umre, broj stanovnika se za poslednjih 10 godina smanjio sa 6.000 na 5.500.
ozenio sam se prosle godine i sada cekamo prinovu (mesec dana do porodjaja). koliko para u pripreme smo do sada potrosili ni ne brojim.
drzava mora nesto da ucini. zena kada krene u porodiliste mora da ponese pelene, podmetace za krevet, keks, sokove. kakva je to briga drzave, kada nema dovoljno para za osnovne potrebe porodilja, koje provode u proseku 48 sati u porodilistu.
ipak najveci problem u drzavi su prava porodilja. patronazna sestra koja nas je obisla pre neki dan nam je rekla da su jednoj zeni u privatnoj firmi rekli nakon rodjenja treceg deteta, da to vise ne mogu da trpe i da nece imati posao kada se vrati sa bolovanja. gde su nevladine organizacije da zastite prava ovih zena, gde su kada treba da brane opstanak srba na selima, nema ih. nema ih zato sto to niko ne finansira, a i to im nije ni cilj da budemo iskreni.
pored zastite osnovnih prava buducih majki, trebalo bi ih jos dodatno finansijski podrzati tako sto bi zaposlene majke sa primanjima ispod republickog proseka i nezaposlene primale tokom bolovanja i nege deteta mesecno prosecnu republicku platu i 100% odrzavanje trudnoce. drzava bi trebalo da daje kolica i krevetic domaceg proizvodjaca za prvorodjenu decu. zatim osloboditi opremu za decu do starosti 5 godina placanja pdva.
kako naci pare u budzetu. jednostavno smanjiti broj poslanika, zatim racionalnim i transparentnim javnim nabavkama, a ne namestanjem poslova kumovima i ostalim partijskim finansijerima.
mislim da je to sve izvodivo, samo sto nema ljudi na politickoj sceni koji bi to izveli. posebna je tema zasto ih nema i ko je za to odgovoran.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 19 октобар 2010 14:20
Љубиша
Колико сам ја разумео господин Вукмировић је против параде хомосексулаца.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 19 октобар 2010 14:23
Lajavi
Posle ovog teskta, ostao sam bez teksta!!!
Препоруке:
0
0
6
уторак, 19 октобар 2010 14:40
Вукадин
Попис је идеална прилика да се опструише држава и то треба урадити, ако се нешто дотле не промени. А то нешто је власт, или можда још пре однос грађана/народа према власти. Како је мене срамота да ме таква власт представља, а не желим да се срамотим изјаснићу се овако: националност - Индијанац; религија - будиста; језик - BHSC. Остали подаци - дајем само оне за које сам законски обавезан. Па тако, бићу Србин "између четири зида" прво због Тадића. Осим тога, како само мањине у овој земљи просперирају, ајмо сви да будемо мањина.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 19 октобар 2010 17:12
Ban Mirko
Ovo e najakutniji problem od svih o kome se uopste ne govori po mediima...nego kako je prosla gay oarada....
Препоруке:
0
0
8
уторак, 19 октобар 2010 19:08
Бојан
До сада смо имали разне сукобљене фракције код избора, проевропску, америчку, пронато и остале. У будућности ћемо додатни имати и пропензионерске и друге фракције и додатно ће нас дијелити на младе и старе. Будуће изборе у Србији одређиваће пензионерска односно старија популација а њих ће ликови попут Тадића или Николића лако обрлатити јефтиним демагошким триковима.
Поента свега је јасна. Друштво је дошло до тачке када себи не можемо дозволити луксуз који у неким областима укључује и тзв демократију. У старим српским домаћинствима прво је јео домаћин тј. прво су јели они који раде, па онда остали, оно шта остане. То је било због тога што су они који раде сматрани најважнијима, јер од њих зависи читаво домаћинство. Данас они који су најважнији, од којих све зависи - млади, су угрожена категорија и права им се максимално одузимају.
То може да функционише када имате затворену државу типа С. Кореје, али у нашим околностима млади једноставно могу и да оду вани гдје им је боље. И ту се налази рјешење. Направити општи друштвени консензус-договор који би младе мотивисао да даље рађају, образују се, раде и остају у својој земљи, или да иду вани. Ако они оду вани и не образују се да створе додатну вриједност у Србији, онда неће бити ресурса ни за остале популације. Наравно, осим ако се не прода Телеком, ЕПС и остале фирме. Док њих буде биће и могућности за игнорисање потреба најважнијег сегмента становништва тј. прављења рачуна без крчмара.
А сада из моје перспективе. Ја сам један од тих младих који је отишао у иностранство. Школовање сад завршавам и остаћу овдје, бар неко вријеме. Мислим да би сви млади и други који имају могућност требали што прије да оду или да престану да учествују, јер то би систем раније довело до колапса и тако би имали већу шансу да га изградимо/те из темеља и како треба.
Данас се можда још увијек нешто може промјенити; за 20-30 година ни једна реформа нас неће моћи спасити и неће бити више Србије, Срба итд.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 19 октобар 2010 22:36
Десимир
... а шта смо ми урадили за Србију ... нека свако пита себе. Нека свако, ко може, роди још по (барем)једно дете и доста кукања. Пустите друге, мислимо на себе и Србију и ко жели да коментарише нека прво пита себе колико деце има, а колико је могао да одгаја. Када би ми чекали на поштење Динкиће, Дачиће , Тадиће завршилиби тамо где нас статистички подаци и шаљу. Уздајмо се у милост Великога Бога и на спас који нам једино Он може дати и то преко неких нових генерација јер ова наша је упропастила све што је могла. Ја припадам генерацији која се касно жени (30 година), али слава Богу када сам схватио испразност свог ранијег живота сада са 36 година имам троје деце и никад није касно. А када видим како је тешко одгајати троје мале деце сетим се како је још теже посвећивати пажнју свом егоизму ( које нуди потрошачко друштво) и све иде лакше. Има ли оних који су спремни да зарад свог конфора (и само конфора)УЧИНЕ НЕШТО И ЗА СПАС ОВОГ НАРОДА.
Препоруке:
0
0
10
среда, 20 октобар 2010 01:03
Marko Bojković
"Kada se bude prenula iz sna, Srbija će se suočiti sa novom situacijom u kojoj će morati da stimuliše, ili bar prihvati imigraciju, koja će po logici migracionih tokova dolaziti sa Kosova i iz Azije. Ovo nije katastrofična, već realistična projekcija Srbije u naredne dve ili tri decenije. Za taj socijalni i kulturni šok, Srbija se mora pripremiti."
(mr Nebojša Katić: "Šok budućnosti")
Autor je ukazao na najozbiljniji pokazatelj stanja
u Srbiji, pokusavajuci da probudi nasu svest.
Svedska je odavno postala svesna problema (gde je
dodatno znacajan genetski), pa je donela drzavni
dugorocni program revitalizacije (ozdravljenja)
nacije.
[Pre par godina, na javnoj izlozbi u Indoneziji,
predstavljen je taj program sSvedske vlade.
Norveska nije siroko publikovala, ali evidentno,
na tome radi.]
Srbija ima g. D. Vukmirovica, nekoliko lekara, ...
ali kako drzave ustvari nema, nema ni programa.
U iznete statisticke podatke ne sumnjam, a oni
jos ne govore o trendovima (projekciji buducnosti).
Generalno izrecen stav o produzetku ljudskog veka,
zamagljuje stanje u Srbiji i nama bitnom okruzenju.
Zivotni vek u Srbiji se vec smanjio i nece se pro-
duziti u narednih (mozda) desetak godina. Proseci
ne pokazuju uticaj iseljavanja (mladih, sto je gore
od rata), drasticno povecanje smrtnosti kod sve sire grupe "srednjih" godina, ... Statistickom
prividu donosi relativna vitalnost starijih gene-
racija odraslih u daleko boljem zdravstvenom
sistemu (ne bolesnicko-farmacijskom).
Statistika jos uvek ne dovodi u korelaciju ekonom-
sko stanje i zivotni vek, kao i prirast stanovnis-
tva u Srbiji.
Kasno zasnivanje porodice i kasniji pocetak radjanja dece (iako "fenomen" dobrog dela sveta) su
posledice, pre svega, drustvenih promena. U okviru
ovih je besomucno reklamiranje svih zabavnih strana
zivota (surogata) i erozija znanja.
[Nesporna je cinjenica da raniji/prirodniji pocetak
i duzina radjanja dece produzava zeni vitalnost
(ukljucujuci sve elemente zdravlja i lepote).]
Da je rast stanovnistva u zizi interesovanja drzava
i stratega, govori CIA sa projekcijom 2025 i ocena-ma stanovnistva SAD, i "neprijateljskih" drzava.
Dok ce stanovnistvo SAD (gde je sacica bogatih) rasti, u Rusiji ce se smanjiti (znamo da je zivotni
vek vec znacajno opao).
Medjutim, u svim mracnim ciframa i tendencijama,
Srbija moze da promeni trend. D1
S. Savic
Препоруке:
0
0
12
среда, 20 октобар 2010 04:10
Srboljub Savic
Deo 2.
Da ne strepimo od buducih popisa
Da promenimo trend, na koji nas upozoravaju brojke,
treba nam:
- moral,
- svest (i nacionalna),
- volja (da marimo ili "to care")
- znanje(ne mesajmo sa informacijama i kvazi inf.)
celog naroda Srbije.
Verujem da citaoci NSPM mogu da dovedu u vezu,
navedena cetiri uslova, sa mogucnoscu neophodne
promene- zaustavljanja susenja stanovnistva Srbije.
Cvrsto verujem da je moral, kljuc svega i naseg
neophodnog preporoda.
S. Savic
Препоруке:
0
0
13
среда, 20 октобар 2010 11:09
б.с.
У северној Косовској Митровици има беба више него икад, српских, реко ми човек. Значи, Чеда ће за коју годину право у Косовску Митровицу да апелује на албанке да рађају децу...
Него, пре 23 и кусур година, моја тетка, Српкиња, из чиста мира беше проглашена, са још њих 40 за Ромкињу! У вароши Лебане, југ Србије. Прилика: гласање Срба пореклом из Босне, а настањених у овој вароши за останак Босне у бившој Југ. Од стране бившег Савезног завода за статистику! Још ратови нису били почели.
Ко је водио тај завод и зашто је баш толико слагано?
И како то да нам стално машу са 2 милиона шиптара? ја им не верујем од пре 23 године.
Код Срба и Српкиња је најважније да схвате да је абортус убиство!
Препоруке:
0
0
14
среда, 20 октобар 2010 17:56
Ruzica Vujovic
za Desimira: divan komentar, hvala Bogu da ima Srba koji ovako razmisljaju, i ne samo razmisljaju, nego i zive, - svaka Vam cast!
Nema te drzavne pomoci koja ce motivisati ljude da radjaju decu. Nemci na primer imaju cak neznatno nizi natalitet od Srba, iako zive daleko bolje od njih, a i drzava vise cini za porodice. Sta vise, ove drzavne mere su kontraproduktivne, one magnetski privlace neobrazovane i za asimilaciju nepodobne imigrante iz Turske i arapskih zemalja, koji u svoju mnogobrojnu decu sistematski usadjuju natprosecnu sklonost ka nasilju, kriminalu i mrznju prema (jos) vecinskom drustvu.
Autohtoni Evropljani, ukljucujuci tu i Srbe, ce poceti da zasnivaju porodice ranije i dobijaju vise dece verovatno tek onda kada zivotni standard jos vise padne, pa deca, kao u proslosti, postanu garant za bolji zivot i opskrbu u starosti.
Препоруке:
0
0
15
среда, 20 октобар 2010 19:38
Милена Матић
ја сам их троје родила, хвала Богу, живи су и здрави, на време сам кренула, нисам се обазирала на приче о каријери и сличним темама које пренебрегавају биологију. Свет се јесте променио, али биологија жене и мушкарца није, те су нам најбоље године за рађање здравих беба без проблема од 16. до 36. максимално. оптимално од 22. до 30. кажу сви светски научници. могла сам да их родим и 12торо, али онда не бих могла да им дам квалитетан живот и све што уз то иде. Државу не занима ништа, и никада није помогла, али се слажем са претходним коментатором, да би могли да се одрекнемо неких тзв. луксуза у корист највећег богатства које нам је природа дала, а то су дечица. Сваки родитељ, кад отклони бригу и муку, кад погледа сопствену децу и кад види да су квалитетна и вредна, зна да је добио награду на овом свету и да су та деца суштински његово једино и највеће богатство! а да би то било тако, није их довољно родити, него их треба водити, и помагати, дуги низ година, бити конструктиван, самокритичан, пажљив родитељ, који ће помоћи да се испиле и конституишу добри људи,за будућност ове и свих других земаља.
Препоруке:
0
0
16
среда, 20 октобар 2010 20:00
Предраг,Скопље
1 део
Да се надовежем на текст господина Србољуба Савића.Једина средина која у својој суштини има све од Вас побројане елементе,потребне за већи прираст, јесте Србско Село(намерно великим словом).Или бар нека мања насељена места.Е сад кад би успели да то обновимо,али да се при томе искористе савремена технолошка достигнућа,и искуства Србског задругарства(не у смислу неких комунистичких тенденција).Значи не морају да то буду класична рурална насељена места,могу да буду и мања места где ће људи да раде у мањим погонима,или фабричицама.Битан је просторни распоред.Значи замислимо 4 насељена места од по 1000 домаћинства,на мећусобно растојању од по 3,4 клилометара.па онда један овећи комплекс који је мање више на истом растојању од свих њих. Где су школе,болнице цркве,администрација,трговски центри.Па добра инфраструктура.И свакако да се тим људима обезбеди да нешто раде,или сигуран откуп,или да им се помогне да негде пласирају оно што произведу.Ево нек се се крене са пилот пројектом.
Али на жалост све је ово већ добро познато.И јеврејски пример је свима добро познат.А још ако додамо да нема таквих појединаца,нити неке организације која би све то финансирала,онда остаје да се неке нове генерације самоорганизују, и да крену у ново насељавање Србких земала.Јер сви смо се нагурали у неколико градова.А остатак територије је ненасељен.
Само све мислим да ће више њих пре да се исели у Европу,Канаду Америку,Аустралију ,пошто и њима требају људи,него да овде креће на ново( уз све муке које их чекају ,и то неколико генерација,док се све не среди),па макар и на огњишта својих предака(погледајте Бугарску и Румунију).Волео бих да грешим.Али?
Препоруке:
0
0
17
среда, 20 октобар 2010 20:27
Предраг,Скопље
2 део
Значи ако нема ко да финансира бар један пилот пројекат.Онда као што сам већ рекао остаје да се појединци самоорганизују.А ко би били ти људи.Прво они који немају никакав други избор,чак ни одлазак у обећане земље.Онда можда они који су добро добро ситуирани али им је доста градског живота.Можда по неки повратник пензионер.Или неко ко је кренуо са неким бизнисом,али тај у ствари и није се трајно доселијо.Ако сад додате и то чиме смо сви бомбардовани преко масмедијума,и шта се преко њих пласира као идел добро живота.Онда би још можда ту дошли и они који би живели у мањим местима али као власници огромних суседних(тим местима) ранчева.Да закључим.Да би се повећао наталитет,једино трајно решење је поновно насељавање Србских земала у мањим насељеним местима,повезаним мањим индустриско,тргивским и административним комплексом.А да би то успело морамо да наћемо пионире који ће тај процес запоћети,и то самостојно.
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 21 октобар 2010 16:10
Molder
Kada je gej parada u pitanju mobiliše se ceo državni aparat, a kada je u pitanju raspad porodice, loša demografska slika, nigde nikoga. Ja mislim da ovo treba da bude među prva tri problema kojima država mora odmah da se pozabavi. Gde je krizni štab? Gde su timovi stručnjaka koji moraju brzo da nađu neko rešenje? Nije u pitanju samo debalans nataliteta i mortaliteta. Velika migracija van zemlje, odumiranje sela, abnormalan broj abortusa, veliki broj razvoda. Sve su to problemi koji utiču na stanovništvo. Džaba nam sve ako Srba ostane da se svi smeste pod jednu krušku. Dok ovo pišem slušam na vestima da na jugu Srbije u opštinama vlast drže uglavnom Albanci. Oni su nas i na Kosovu dobili na prirodni priraštaj. To sada rade i na jugu Srbije. Oni od svih naroda Evrope imaju najveći prirodni priraštaj u zadnjih 10 godina, dok smo mi najstariji narod u Evropi. Mislim da nam to sve govori.
Препоруке:
0
0
19
четвртак, 21 октобар 2010 17:12
Предраг,Скопље
3 део
Изгледа да је ипак највећи проблем наћи те пионире(још кад нема ни финансиера ,а ни нека макар стручна помоћ).То је последица пропаганде која се генерацијама и генарацијама код нас(сем Словеније,знам из личног искуства,али за период пре растурања СФРЈ,јер као и увек они су како тако задржали та мања места) а и на западу сервира кроз све медијуме.Која је у свест људи(па и мојој генерацији) усадила мишљење да жиивот у мањим местима,у ствари и није никакав живот,и да се по сваку цену мора од тамо отићи.И још ако додамо идеологију да су комунисти смишљено растурали село(као место где се развија ситносопсвенички менталитет).Онда имате као резултат да данас по србким селима има на десетине хиљада већ остарелих нежења,који имају све (као добри домаћини),али немају с ким да оснују породицу.Јер наше девојке,жене неће у село ни за живу главу(не кривим ја никог,јер ето и ја живим у граду).Па су због тога дошле оне приче о невестама из Русије.А ево сад се ту гурају и Албанке по југу Србије.Ево то је садашње стање проблема.Решење?
Моје размишљање полази од тога да људи морају да нађу животни интерес( млади брачни парови,који немају решено стамбено питање,немају стабилна примања,и имају бар 3 године средње школе) у том пилот пројекту.И да пројекат задовољи основне карактеристике онога што се назива савремени начин живота(кућа и покућанство,солидна пратећа инфрасруктура,школа,амбуланта,радни дан од 8 часова,па све до обавезни плаћени годишњи одмор).Овоко испаде да за све то треба много пара.Али ако погледате сва празна села по Срским земјама,онда се сигурно може наћи нешто где се много од тих пратећих и нужних објеката требају само обновити. Као финансијер пројекта се јавља неко ко жели да заради али на дужи рок.По светским стандардима за једну 4,5 члану породицу довољно је 10 хектара земље.Па онда нешто земље око куће, па ипак је сеоско домаћинство.И око земље трошак није велики(сви смо по градовима).
Препоруке:
0
0
20
четвртак, 21 октобар 2010 19:36
Предраг,Скопље
3 део,наставак 1
Значи финансијер треба само да организује производњу на земљи која је под његовом контролом и пласман производа.Да на почетку помогне у оспособљавању свих објеката за нормалан живот.С тим што држава законски мора да, да учитеље и докторе,да среди или обнови пратећу инфраструктуру.А ако се добро изабере место ови трошкови могу бити минимални.Бар за овакав један пилот пројекат.Чак шта више могло би да се покуша рецимо са 4 мала места од по 100 домаћинстaва.Око њих или у њиховој близини су површине које се обрађују.Сва насељена места су међу собом на удаљености од 3,4 километара.А као што сам веђ предложио негде између њих је комплекс зграда који у себи има основну школу,амбуланту,омањи трговачки центар,полицију, и т. д.Куће су обновљене,тако да имају у себи све основне ствари ,као и у граду.А са мало земље око куће, бар ће себи храну да произведу,као и свако сеоско домаћинство.Сви раде код финансијера.Значи свако има одрећену површину о којој се брине,али уз сву техничку и материјалну помоћ финансијера.Од тога колико произведе,и какав је квалитет, зависиће му и премија која ће бити додатак основне месечне плате.Али то не значи да свако од домаћина ради за себе,јер ту долази дух Србског Задругарства.А још је и сва механизација и сви потребни алати и репроматеријали у власништво финансијера.Па и неће бити мећа између парцела.Али ће ипак број радних сати,дневно,недељно,месечно и годишње бити сугласно законским нормама.А такоће и боловање,годишњи одмор па и пензија.Сваког месеца финансијер је дужан да исплати плату(сугласно унапред постигнутом договору,као и у фабрици).На крају фискалне године премију.
Препоруке:
0
0
21
четвртак, 21 октобар 2010 19:38
Предраг,Скопље
3 део,2 наставак
Затим финансијер мора да обнови и одржава све објекте како у пратећем комплексу тако и у насеобама.А за узврат добија и то у више генерација лојалне раднике ,који познају,воле и налазе интерес да раде на дугу рок,као прави пословни партнери.Без штрајкова,и смањених социопаталошких појава.Бре брате мир у његовом најближем окружењу,без сраха ,без обезбеђења.Ко је паметан зна да се то тешко добија данас.А што добија друга страна.Кућу(„Кроз 25 година кућа и земља око ње остаје им у трајном власништво.Исто важи ако је и било прекида.А ако је тај период проведе код различитих финансијера,онда сходно броју година,сваки од њих плаћа свој део“) ,онда радно место које може да пренесе на децу,ред,мир,нормално радно време,мање више урбане стандарде живота,време да буде са породицом,па и одлазак на летовање или зимовање,релативно извесну будућност(релативно, јер стварно и поред најбољих намера ,све је људи могуће),и најважније осећај да ако ради кроз додатну премију може и да заради.А исто тако ако финансијер не испуни обавезе сходно договору(„посебно основна права:плату,премију која је највећи мотив за савесан рад,годишњи одмор,боловање,плаћени прековремени рад)онда онда друга страна задржава право да користи кући и земљу око ње све док не буде подмирена и то са каматом,сходно договору.Па ако ово заживи ваљда ће те породице осетити жељу и потребу бар да имају троје деце.Можда све ово звучи као утопија или као нека видео игра,ако се узме у обзир какви су нам наши финансијери,и да смо сви заљуђени неким лаким животом и брзим богаћењем.Али и поред тога што је ово само идеја која се може и мора дорађивати,у себе ипак садржи принципе досадажњих светских искустава,неке наше србске карактеристике,и економску одрживост,кроз заједнички интерес свих страна.А на крају би се размилели Срби људи по Срсбким земљама као вредни мрави.
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 25 октобар 2010 17:17
Zana
Satrecemo se sami. Ovo je tragedija. Ne treba nam niko sa strane, dovoljni smo sebi za samounistenje. Mogu samo da nas puste i mirno posmatraju samoubistvo jednog velicanstvenog, drevnog naroda iz kojeg su ponikli svi ostali.
Jesmo li prezreli, zasli u fazu degeneracije-to nije na statisticarima vec medicinarima i ostalima da utvrde sta nam se i kako dpdgadja.Ako se kraj moze izbeci, duznost nam je da ga predupredimo. Onda je populaciona politika i dovodjenje k zdravom razumu prioritet.
Ali, s ovakvom vlascu, ne ostvaruju li se ciljevi svih srpskih neprijatelja?
.jpg)
Зар Чеда није рекао да је важно да Србија уђе у ЕУ ако треба и без Срба?
Такође, у једној војвођанској општини, у којој живе припадници 27 нација рекао да је то ништа и да је његов циљ да их буде 270.
Па када нас, неке 2050-е године приме у ЕУ, тада ће Срба бити 10%. Али ћемо зато добијати квоте колико азиланата из других континената да примимо и да их сместимо у Београд, пожељно у круг двојке.
Ово ламентирање над бројем становника једне нације у држави свих грађана, где та нација није у Уставу поменута, по мени спада у пилитичку некректност.
А та је са смањењем броја Египћана у Србији?
Само не могу да се одлучим да ли да аутору залепим етикету хулигана, екстремисте, православног фундаментаисте, великосрпског хегемонисте, Коштуничиног човека, руског плаћеника, припадником снага 12 марта...
Бацаћу коцкице. Па ћу јавити.
ozenio sam se prosle godine i sada cekamo prinovu (mesec dana do porodjaja). koliko para u pripreme smo do sada potrosili ni ne brojim.
drzava mora nesto da ucini. zena kada krene u porodiliste mora da ponese pelene, podmetace za krevet, keks, sokove. kakva je to briga drzave, kada nema dovoljno para za osnovne potrebe porodilja, koje provode u proseku 48 sati u porodilistu.
ipak najveci problem u drzavi su prava porodilja. patronazna sestra koja nas je obisla pre neki dan nam je rekla da su jednoj zeni u privatnoj firmi rekli nakon rodjenja treceg deteta, da to vise ne mogu da trpe i da nece imati posao kada se vrati sa bolovanja. gde su nevladine organizacije da zastite prava ovih zena, gde su kada treba da brane opstanak srba na selima, nema ih. nema ih zato sto to niko ne finansira, a i to im nije ni cilj da budemo iskreni.
pored zastite osnovnih prava buducih majki, trebalo bi ih jos dodatno finansijski podrzati tako sto bi zaposlene majke sa primanjima ispod republickog proseka i nezaposlene primale tokom bolovanja i nege deteta mesecno prosecnu republicku platu i 100% odrzavanje trudnoce. drzava bi trebalo da daje kolica i krevetic domaceg proizvodjaca za prvorodjenu decu. zatim osloboditi opremu za decu do starosti 5 godina placanja pdva.
kako naci pare u budzetu. jednostavno smanjiti broj poslanika, zatim racionalnim i transparentnim javnim nabavkama, a ne namestanjem poslova kumovima i ostalim partijskim finansijerima.
mislim da je to sve izvodivo, samo sto nema ljudi na politickoj sceni koji bi to izveli. posebna je tema zasto ih nema i ko je za to odgovoran.
Поента свега је јасна. Друштво је дошло до тачке када себи не можемо дозволити луксуз који у неким областима укључује и тзв демократију. У старим српским домаћинствима прво је јео домаћин тј. прво су јели они који раде, па онда остали, оно шта остане. То је било због тога што су они који раде сматрани најважнијима, јер од њих зависи читаво домаћинство. Данас они који су најважнији, од којих све зависи - млади, су угрожена категорија и права им се максимално одузимају.
То може да функционише када имате затворену државу типа С. Кореје, али у нашим околностима млади једноставно могу и да оду вани гдје им је боље. И ту се налази рјешење. Направити општи друштвени консензус-договор који би младе мотивисао да даље рађају, образују се, раде и остају у својој земљи, или да иду вани. Ако они оду вани и не образују се да створе додатну вриједност у Србији, онда неће бити ресурса ни за остале популације. Наравно, осим ако се не прода Телеком, ЕПС и остале фирме. Док њих буде биће и могућности за игнорисање потреба најважнијег сегмента становништва тј. прављења рачуна без крчмара.
А сада из моје перспективе. Ја сам један од тих младих који је отишао у иностранство. Школовање сад завршавам и остаћу овдје, бар неко вријеме. Мислим да би сви млади и други који имају могућност требали што прије да оду или да престану да учествују, јер то би систем раније довело до колапса и тако би имали већу шансу да га изградимо/те из темеља и како треба.
Данас се можда још увијек нешто може промјенити; за 20-30 година ни једна реформа нас неће моћи спасити и неће бити више Србије, Срба итд.
(mr Nebojša Katić: "Šok budućnosti")
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/SHok-buducnosti.lt.html
u Srbiji, pokusavajuci da probudi nasu svest.
Svedska je odavno postala svesna problema (gde je
dodatno znacajan genetski), pa je donela drzavni
dugorocni program revitalizacije (ozdravljenja)
nacije.
[Pre par godina, na javnoj izlozbi u Indoneziji,
predstavljen je taj program sSvedske vlade.
Norveska nije siroko publikovala, ali evidentno,
na tome radi.]
Srbija ima g. D. Vukmirovica, nekoliko lekara, ...
ali kako drzave ustvari nema, nema ni programa.
U iznete statisticke podatke ne sumnjam, a oni
jos ne govore o trendovima (projekciji buducnosti).
Generalno izrecen stav o produzetku ljudskog veka,
zamagljuje stanje u Srbiji i nama bitnom okruzenju.
Zivotni vek u Srbiji se vec smanjio i nece se pro-
duziti u narednih (mozda) desetak godina. Proseci
ne pokazuju uticaj iseljavanja (mladih, sto je gore
od rata), drasticno povecanje smrtnosti kod sve sire grupe "srednjih" godina, ... Statistickom
prividu donosi relativna vitalnost starijih gene-
racija odraslih u daleko boljem zdravstvenom
sistemu (ne bolesnicko-farmacijskom).
Statistika jos uvek ne dovodi u korelaciju ekonom-
sko stanje i zivotni vek, kao i prirast stanovnis-
tva u Srbiji.
Kasno zasnivanje porodice i kasniji pocetak radjanja dece (iako "fenomen" dobrog dela sveta) su
posledice, pre svega, drustvenih promena. U okviru
ovih je besomucno reklamiranje svih zabavnih strana
zivota (surogata) i erozija znanja.
[Nesporna je cinjenica da raniji/prirodniji pocetak
i duzina radjanja dece produzava zeni vitalnost
(ukljucujuci sve elemente zdravlja i lepote).]
Da je rast stanovnistva u zizi interesovanja drzava
i stratega, govori CIA sa projekcijom 2025 i ocena-ma stanovnistva SAD, i "neprijateljskih" drzava.
Dok ce stanovnistvo SAD (gde je sacica bogatih) rasti, u Rusiji ce se smanjiti (znamo da je zivotni
vek vec znacajno opao).
Medjutim, u svim mracnim ciframa i tendencijama,
Srbija moze da promeni trend. D1
S. Savic
Da ne strepimo od buducih popisa
Da promenimo trend, na koji nas upozoravaju brojke,
treba nam:
- moral,
- svest (i nacionalna),
- volja (da marimo ili "to care")
- znanje(ne mesajmo sa informacijama i kvazi inf.)
celog naroda Srbije.
Verujem da citaoci NSPM mogu da dovedu u vezu,
navedena cetiri uslova, sa mogucnoscu neophodne
promene- zaustavljanja susenja stanovnistva Srbije.
Cvrsto verujem da je moral, kljuc svega i naseg
neophodnog preporoda.
S. Savic
Него, пре 23 и кусур година, моја тетка, Српкиња, из чиста мира беше проглашена, са још њих 40 за Ромкињу! У вароши Лебане, југ Србије. Прилика: гласање Срба пореклом из Босне, а настањених у овој вароши за останак Босне у бившој Југ. Од стране бившег Савезног завода за статистику! Још ратови нису били почели.
Ко је водио тај завод и зашто је баш толико слагано?
И како то да нам стално машу са 2 милиона шиптара? ја им не верујем од пре 23 године.
Код Срба и Српкиња је најважније да схвате да је абортус убиство!
Nema te drzavne pomoci koja ce motivisati ljude da radjaju decu. Nemci na primer imaju cak neznatno nizi natalitet od Srba, iako zive daleko bolje od njih, a i drzava vise cini za porodice. Sta vise, ove drzavne mere su kontraproduktivne, one magnetski privlace neobrazovane i za asimilaciju nepodobne imigrante iz Turske i arapskih zemalja, koji u svoju mnogobrojnu decu sistematski usadjuju natprosecnu sklonost ka nasilju, kriminalu i mrznju prema (jos) vecinskom drustvu.
Autohtoni Evropljani, ukljucujuci tu i Srbe, ce poceti da zasnivaju porodice ranije i dobijaju vise dece verovatno tek onda kada zivotni standard jos vise padne, pa deca, kao u proslosti, postanu garant za bolji zivot i opskrbu u starosti.
Да се надовежем на текст господина Србољуба Савића.Једина средина која у својој суштини има све од Вас побројане елементе,потребне за већи прираст, јесте Србско Село(намерно великим словом).Или бар нека мања насељена места.Е сад кад би успели да то обновимо,али да се при томе искористе савремена технолошка достигнућа,и искуства Србског задругарства(не у смислу неких комунистичких тенденција).Значи не морају да то буду класична рурална насељена места,могу да буду и мања места где ће људи да раде у мањим погонима,или фабричицама.Битан је просторни распоред.Значи замислимо 4 насељена места од по 1000 домаћинства,на мећусобно растојању од по 3,4 клилометара.па онда један овећи комплекс који је мање више на истом растојању од свих њих. Где су школе,болнице цркве,администрација,трговски центри.Па добра инфраструктура.И свакако да се тим људима обезбеди да нешто раде,или сигуран откуп,или да им се помогне да негде пласирају оно што произведу.Ево нек се се крене са пилот пројектом.
Али на жалост све је ово већ добро познато.И јеврејски пример је свима добро познат.А још ако додамо да нема таквих појединаца,нити неке организације која би све то финансирала,онда остаје да се неке нове генерације самоорганизују, и да крену у ново насељавање Србких земала.Јер сви смо се нагурали у неколико градова.А остатак територије је ненасељен.
Само све мислим да ће више њих пре да се исели у Европу,Канаду Америку,Аустралију ,пошто и њима требају људи,него да овде креће на ново( уз све муке које их чекају ,и то неколико генерација,док се све не среди),па макар и на огњишта својих предака(погледајте Бугарску и Румунију).Волео бих да грешим.Али?
Значи ако нема ко да финансира бар један пилот пројекат.Онда као што сам већ рекао остаје да се појединци самоорганизују.А ко би били ти људи.Прво они који немају никакав други избор,чак ни одлазак у обећане земље.Онда можда они који су добро добро ситуирани али им је доста градског живота.Можда по неки повратник пензионер.Или неко ко је кренуо са неким бизнисом,али тај у ствари и није се трајно доселијо.Ако сад додате и то чиме смо сви бомбардовани преко масмедијума,и шта се преко њих пласира као идел добро живота.Онда би још можда ту дошли и они који би живели у мањим местима али као власници огромних суседних(тим местима) ранчева.Да закључим.Да би се повећао наталитет,једино трајно решење је поновно насељавање Србских земала у мањим насељеним местима,повезаним мањим индустриско,тргивским и административним комплексом.А да би то успело морамо да наћемо пионире који ће тај процес запоћети,и то самостојно.
Изгледа да је ипак највећи проблем наћи те пионире(још кад нема ни финансиера ,а ни нека макар стручна помоћ).То је последица пропаганде која се генерацијама и генарацијама код нас(сем Словеније,знам из личног искуства,али за период пре растурања СФРЈ,јер као и увек они су како тако задржали та мања места) а и на западу сервира кроз све медијуме.Која је у свест људи(па и мојој генерацији) усадила мишљење да жиивот у мањим местима,у ствари и није никакав живот,и да се по сваку цену мора од тамо отићи.И још ако додамо идеологију да су комунисти смишљено растурали село(као место где се развија ситносопсвенички менталитет).Онда имате као резултат да данас по србким селима има на десетине хиљада већ остарелих нежења,који имају све (као добри домаћини),али немају с ким да оснују породицу.Јер наше девојке,жене неће у село ни за живу главу(не кривим ја никог,јер ето и ја живим у граду).Па су због тога дошле оне приче о невестама из Русије.А ево сад се ту гурају и Албанке по југу Србије.Ево то је садашње стање проблема.Решење?
Моје размишљање полази од тога да људи морају да нађу животни интерес( млади брачни парови,који немају решено стамбено питање,немају стабилна примања,и имају бар 3 године средње школе) у том пилот пројекту.И да пројекат задовољи основне карактеристике онога што се назива савремени начин живота(кућа и покућанство,солидна пратећа инфрасруктура,школа,амбуланта,радни дан од 8 часова,па све до обавезни плаћени годишњи одмор).Овоко испаде да за све то треба много пара.Али ако погледате сва празна села по Срским земјама,онда се сигурно може наћи нешто где се много од тих пратећих и нужних објеката требају само обновити. Као финансијер пројекта се јавља неко ко жели да заради али на дужи рок.По светским стандардима за једну 4,5 члану породицу довољно је 10 хектара земље.Па онда нешто земље око куће, па ипак је сеоско домаћинство.И око земље трошак није велики(сви смо по градовима).
Значи финансијер треба само да организује производњу на земљи која је под његовом контролом и пласман производа.Да на почетку помогне у оспособљавању свих објеката за нормалан живот.С тим што држава законски мора да, да учитеље и докторе,да среди или обнови пратећу инфраструктуру.А ако се добро изабере место ови трошкови могу бити минимални.Бар за овакав један пилот пројекат.Чак шта више могло би да се покуша рецимо са 4 мала места од по 100 домаћинстaва.Око њих или у њиховој близини су површине које се обрађују.Сва насељена места су међу собом на удаљености од 3,4 километара.А као што сам веђ предложио негде између њих је комплекс зграда који у себи има основну школу,амбуланту,омањи трговачки центар,полицију, и т. д.Куће су обновљене,тако да имају у себи све основне ствари ,као и у граду.А са мало земље око куће, бар ће себи храну да произведу,као и свако сеоско домаћинство.Сви раде код финансијера.Значи свако има одрећену површину о којој се брине,али уз сву техничку и материјалну помоћ финансијера.Од тога колико произведе,и какав је квалитет, зависиће му и премија која ће бити додатак основне месечне плате.Али то не значи да свако од домаћина ради за себе,јер ту долази дух Србског Задругарства.А још је и сва механизација и сви потребни алати и репроматеријали у власништво финансијера.Па и неће бити мећа између парцела.Али ће ипак број радних сати,дневно,недељно,месечно и годишње бити сугласно законским нормама.А такоће и боловање,годишњи одмор па и пензија.Сваког месеца финансијер је дужан да исплати плату(сугласно унапред постигнутом договору,као и у фабрици).На крају фискалне године премију.
Затим финансијер мора да обнови и одржава све објекте како у пратећем комплексу тако и у насеобама.А за узврат добија и то у више генерација лојалне раднике ,који познају,воле и налазе интерес да раде на дугу рок,као прави пословни партнери.Без штрајкова,и смањених социопаталошких појава.Бре брате мир у његовом најближем окружењу,без сраха ,без обезбеђења.Ко је паметан зна да се то тешко добија данас.А што добија друга страна.Кућу(„Кроз 25 година кућа и земља око ње остаје им у трајном власништво.Исто важи ако је и било прекида.А ако је тај период проведе код различитих финансијера,онда сходно броју година,сваки од њих плаћа свој део“) ,онда радно место које може да пренесе на децу,ред,мир,нормално радно време,мање више урбане стандарде живота,време да буде са породицом,па и одлазак на летовање или зимовање,релативно извесну будућност(релативно, јер стварно и поред најбољих намера ,све је људи могуће),и најважније осећај да ако ради кроз додатну премију може и да заради.А исто тако ако финансијер не испуни обавезе сходно договору(„посебно основна права:плату,премију која је највећи мотив за савесан рад,годишњи одмор,боловање,плаћени прековремени рад)онда онда друга страна задржава право да користи кући и земљу око ње све док не буде подмирена и то са каматом,сходно договору.Па ако ово заживи ваљда ће те породице осетити жељу и потребу бар да имају троје деце.Можда све ово звучи као утопија или као нека видео игра,ако се узме у обзир какви су нам наши финансијери,и да смо сви заљуђени неким лаким животом и брзим богаћењем.Али и поред тога што је ово само идеја која се може и мора дорађивати,у себе ипак садржи принципе досадажњих светских искустава,неке наше србске карактеристике,и економску одрживост,кроз заједнички интерес свих страна.А на крају би се размилели Срби људи по Срсбким земљама као вредни мрави.
Jesmo li prezreli, zasli u fazu degeneracije-to nije na statisticarima vec medicinarima i ostalima da utvrde sta nam se i kako dpdgadja.Ako se kraj moze izbeci, duznost nam je da ga predupredimo. Onda je populaciona politika i dovodjenje k zdravom razumu prioritet.
Ali, s ovakvom vlascu, ne ostvaruju li se ciljevi svih srpskih neprijatelja?