Autor ove analize se veoma vara kada misli da je prikazivanje zla borba protiv zla i da je povezivanje srpskog imena sa zlom povezivanje bilo kog imena sa zlom. To je isto kao kada bi tvrdili da čovekovo afektivno iskustvo ne ostavlja trag.

O ovome bi trebalo da konsultuje odgovarajuću stručnu literaturu ili da makar iskustveno prouči kako televizijska reklama deluje na mozak.

Slike se upijaju u podvest svojim afektivno-emocionalnim sadržajem i taj sadržaj tamo ostaje trajno delujući na ličnost gledaoca. Povezanost simbola ostaje isto tako trajna. To se zove uslovljavanje jakom draži.

Da nije tako, propagandne sličice ne bi se ni pravile. Estetika ružnog posebno je pitanje. Najpre, da li je to uopšte estetika ili rugoba. I zatim, čemu tačno služi? Mislim da se odgovor sam nameće.

Film je jedan najobičniji pamflet drugosrbijanske autošovinističke propagande. Primeri:
1. Kada porno glumac priča ženi i spomene ime svog poslodavca, ona kaže, zvučio kao jedan od ovih naših u Hagu (znači svi naši izručeni vojnici i političari su najobičnije ubice, kako ih Hag i zapad i predstavljaju).

2. Kada baka koja želi da joj porno glumac siluje unuku žali što joj nije sin živ, već je dobrovoljno poginuo u ratu, inače bi on izveo taj veliki čin oduzimanja nevinosti svojoj ćerki. Još jedna drugosrbijanska laž da su svi koji su branili svoju zemlju i borili se za svoj narod ustvari koljači i psihopate.

3. Na kraju, mnogo se provlači žal za zapadom, tipa, eh, kako je sve (pa i pornografija) fino uređeno na zapadu, a mi smo u ovakvoj zemlji.

4. Scena u kojoj je glavni junak silovao svoje dete, a njegov brat svoju snaju, a reditelj konstatuje da je tu pred njim jedna prava mala srpska porodica. Upravo lažna priča koju forsiraju i drugosrbijanski autošovinisti da su Srbi izopačen narod, pri čemu poturaju laž da svaka treća devojčica u Srbiji trpi seksualno zlostavljanje u porodci.

4. Sam naziv filma je upravo smišljen da jasno stavi do znanja gledaocu o kome se radi.

nije ovo baš ''drugosrbijanski pamflet'', autori nisu baš toliko jednosmjerni. Mislim da postoji neka doza subverzije, i to je Davor Mandić primjetio na primjeru obrađivanja teme ''izdaje'' u srpskoj kulturi.

O izdaji možete (uz dopuštenje moderatora) pročitati i ovdje:

SRPSKI FILM : jedno nacionalističko tumačenje
http://camerapolitica.blogspot.com/2010/08/srpski-film-jedno-nacionalisticko.html

Seksualno frustrirani , naduvani i neverovatno nesrecni klinci - reditelj a posebno scenarista.

Ko je finansirao naslov?

Za film me bas briga!

Nisam rođen niti živim u Beogradu, nemam zbog toga nikakav kompleks, školovao sam se u prestonici i radio desetak godina. Pisac ovog teksta ponukan jednim deteljem, koji i nije toliko bitan pokušava da pažnju odvuče od aktuelne teme. To što je bilo pre 11 i više godina je druga tema i nju smo već apsolvirali na ovaj ili onaj način, zavisno od toga kako ko gleda na te događaje. Ovde se radi o tome šta se desilo 10. oktobra u Beogradu. Desila se Parada ponosa a neposredno iza toga sukob (uglavnom) mlađih građana i policije. Posledice su nam poznate. Dosta povređenih sa obe strane, mnogo pohapšenih a imamo i nastavak sinoć u Đenovi. Lično mislim da je ovo veliki problem i slutim da neće izaći na dobro. Nadam se da grešim. E, sad! Otkud da nam se ovo dogodi? Prihvatljivih odgovora na ovo pitanje za sada nemamo. I pitanje je da li ćemo ga imati. Očigledno je da su bezbednosne procene omanule, da li zbog svoje nesposobnosti, inertnosti ili namerno nikada nećemo saznati. Ukoliko je je ipak policija imala validne informacije od tajnih službi onda se ona pokazala nesposbnom. Osim što su dobili batine ispali su i smešni. Visoki srpski zvaničnici se ponašaju kao da su se probuduli iz dubokog sna. Nemušte i nekompetentne izjave koje spadaju u sferu nagađanja. To govori o njihovoj nesposbnosti da vodi ovu državu i nije im prvi put da svoju nesposobnost ispoljavaju. Postavlja se pitanje u čijem je interesu sve ovo bilo. Možda vlasti da se napravi malo frke kako bi se proteral neki "važni državni poslovi". Nisam sklon da verujem da je ovo maslo fudbalskih klubova kako se tu i tamo nagađa. Da li je ovo (pustimo Paradu ponosa, ona je samo povod) mafija organizovala i finasirala? Moguće je mada ni u ovu teoriju ne verujem. Opozicione stranke? Možda, ali ne verujem. Strane tajne služebe? Moguće je, ali koje? Neosporno je da su glavni nosioci ovih događaja desničarske organizacije i navijačke grupe. Postavlja se pitanje zbog čega, ko ih je finasirao i, priznajem, fantastično organizovao? Slutim!

Gledao sam samo pet minuta ovoga užasa od filma. Nakon tih pet minuta imao sam mučninu u stomaku i neodoljivu želju da nekoga ubijem. Ako je to bio cilj onda su ga postigli. Dakle, možemo komotno okriviti ovaj film za divljanje 10.10 kao i za ponašanje navijača u Italiji. Na stranu šala, specifičan spoj muzike i slike koja ubija stvarno je nepodnošljiv. Iskreno mislim da ovaj film nije preporučljiv za djecu, za ljude koji imaju slab stomak i uopšte za ljude. Naslov ovog filma je još jedna užasna provokacija ali ta provokacija se sjajno slaže na stereotipu o Srbima. Stereotipu koji je mukotrpno građen i u koji je dosta novca uloženo. I gle čuda taj film kao i još jedan užas zvani "Istorija porno bande" ili tako nekako a koji je sniman u Beogradu sa domaćim scenaristima, režiserom i ostalom ekipom je na festivalu filma u Torontu dobio prve nagrade. Pa, majku mu, kako to da nikome nije palo na pamet da snima nešto lijepo iz života Srba, nešto patriotski, nacionalno, časno. PA valjda ima i toga kod Srba ali nema niko hrabrosti da takvo nešto snimi. Ili su takve teme retrogradne, zaostale, nepopularne, nisu na putu europskih integracija ili šta već. Za vrijeme užasne diktature, za vrijeme mračne vladavine Slobodana Miloševića snimljen je kultni film "Boj na Kosovu" kao i kultna serija "Vuk Karadžić". Poslije tih velikih poduhvata nastupa muk. Nastupaju teme o nama samima toliko crne i precrne, toliko sado-mazohističke da je to nevjerovatno. E kruna tom sveopštem crnilu je upravo "Srpski film" i "Istorija porno bande". Ja mislim da smo dotakli dno. Ili smo sudionici i svjedoci istine da nas je Vuk Karadžić uvalio u izolaciju dajući nam pismo i jezik, mrsku ćirilicu i gramatiku srpskog jezika a da je Knez Lazar retrogradni element spreman da sa svojim huliganima stane na put svjetskim integracionim tokovima. I istini da su gore pomenuta serija i film potka kasnijim osvajačkim ratovima Srba kao i plod monstruma koji su isplanirali udruženi zločinački poduhvat. Čestitke autorima! Aferim

"Srpski film" je privatna produkcija koju je finansirao Milan Spasojević rediteljev otac.Milan Spasojević je poznat široj javnosti kao kum Miroslava Miškovića i njegov dugogodišnji najbliži saradnik.Posle kumovsko poslovnog razlaza sa Miškovićem,Spasojević senior postao je poznat u Srbiji po privatizaciji "22 decembra" trgovinsko-proizvodne firme iz Kragujevca.U toku te privatizacije bez posla je ostalo oko 900 radnika i firma koja je ostala i bez proizvodnje i bez trgovine i sada ima 29 zaposlenih.kako se radilo o privatizaciji 22000 metara kvadratnih na često najboljim lokacijama širom Srbije,to je prodajom i iznajmljivanjem poslovnog prostora sadašnji vlasnik stekao enormnu,višemilionsku u evrima korist.Pitanje koje se postavlja u vezi filma čiji naslov počinje sa "Srpski" za mene glasi :Koliko je radnika ostalo bez posla u Srbiji,da bi se od novca stečenog nakaradnim privatizacijama,snimili najbolji reklamni anti srpski filmovi?

@ Zdravko
film Boj an Kosovu Zdravka Šotre veliki poduhvat?!
o Bože

Film je vaistinu bezvezan. Raspravljati o njegovim umetničkim vrednostima nema nikakvog smisla, jer on nikakvih vrednosti nema. To što su autori nazvali film srpskim govori o njihovim lošim namerama. Nije nikakvo čudo što je ova morbidna destrukcija dobila nagradu na festivalu. Već dugi niz godina ovakvi filmovi koji dolaze sa istoka dobijaju na zapadu priznanja. Što je atmosfera u tim filmovima mračnija, to je nagdrada sjajnija.

Odakle vam pomisao da nisam (bio) protivnik režima? Nikada, od kada su ušli u koalciju sa SPS-om i postali njihovi taoci mada nisam ni glasao za ZES, nego za LDP, koji me, takođe, izdadoše tako da trenutno nema u Srbiji politčke opcije za koju bih podigao ruku. Za razliku od većine komentatora (a bogme i pisaca) na ovom portalu ja sam uvek spreman da priznam da sam prevaren ali ne zbog moje nego njihove prevrtljivosti počev od Miloševića 1988. godine, Draškovića-sredinom '97, Koštunice nakon izjave da mu je Hag poslednja rupa na svirali (desetak dana nakon 5. oktobra), Tadića nikada nisam cenio zbog izbacivanja Čede i kompanije iz DS-a, potom Čeda krete u ofanzivu protiv tajkuna i političke pozadine ubistva Đinđića i odjedanput zaneme što navodi na zaključak da je neko "sevnuo" lovu, itd. Jedan od retkih srpskih političara koji je ostao dosledan do današnjeg dana je Žarko Korać šta god Vi mislili o njemu. No, nije to tema a ja se raspričao ovde se radi o nečemu drugom ali nemodoh dovoljno prostora da završim razvijenu temu dovedem do kraja, onako kako sam zamislio pa je ispalo to što je ispalo.
Što se tiče naše braće pravoslavnih Bugara, bez obzira što su nam "triput udarali s' leđa", o njima mislim sve najbolje zato što sam se lično uverio da je to jedan dobrodušan i prostodušan narod (mafija je k'o i svaka druga, političari isto) u šta sam se lično uverio vraćajući se biciklom pre četiri godine sa Hilandara prolazeći kroz, ček da se setim, Sandanski, Blagoevgrad, Dupnicu, Sofiju Dragoman i mnoga druga sela i varošice gde su mi se braća Bugari uvek nalazili na usluzi na konačenju, ishrani i drugim sitnim potrepštinama. U Bugarskoj sam imao neprijatnost samo sa putnicima kombija beogradskih registracija koji su mi, obilazeći me, puštali neartikulisane glasove, psovke i uvrede. Pa, Vi sad'vidite. Ja se rasprič'o i dođoh do kraja.
Pozdrav Vama!