Аутор ове анализе се веома вара када мисли да је приказивање зла борба против зла и да је повезивање српског имена са злом повезивање било ког имена са злом. То је исто као када би тврдили да човеково афективно искуство не оставља траг.

О овоме би требало да консултује одговарајућу стручну литературу или да макар искуствено проучи како телевизијска реклама делује на мозак.

Слике се упијају у подвест својим афективно-емоционалним садржајем и тај садржај тамо остаје трајно делујући на личност гледаоца. Повезаност симбола остаје исто тако трајна. То се зове условљавање јаком дражи.

Да није тако, пропагандне сличице не би се ни правиле. Естетика ружног посебно је питање. Најпре, да ли је то уопште естетика или ругоба. И затим, чему тачно служи? Мислим да се одговор сам намеће.

Филм је један најобичнији памфлет другосрбијанске аутошовинистичке пропаганде. Примери:
1. Када порно глумац прича жени и спомене име свог послодавца, она каже, звучио као један од ових наших у Хагу (значи сви наши изручени војници и политичари су најобичније убице, како их Хаг и запад и представљају).

2. Када бака која жели да јој порно глумац силује унуку жали што јој није син жив, већ је добровољно погинуо у рату, иначе би он извео тај велики чин одузимања невиности својој ћерки. Још једна другосрбијанска лаж да су сви који су бранили своју земљу и борили се за свој народ уствари кољачи и психопате.

3. На крају, много се провлачи жал за западом, типа, ех, како је све (па и порнографија) фино уређено на западу, а ми смо у оваквој земљи.

4. Сцена у којој је главни јунак силовао своје дете, а његов брат своју снају, а редитељ констатује да је ту пред њим једна права мала српска породица. Управо лажна прича коју форсирају и другосрбијански аутошовинисти да су Срби изопачен народ, при чему потурају лаж да свака трећа девојчица у Србији трпи сексуално злостављање у породци.

4. Сам назив филма је управо смишљен да јасно стави до знања гледаоцу о коме се ради.

nije ovo baš ''drugosrbijanski pamflet'', autori nisu baš toliko jednosmjerni. Mislim da postoji neka doza subverzije, i to je Davor Mandić primjetio na primjeru obrađivanja teme ''izdaje'' u srpskoj kulturi.

O izdaji možete (uz dopuštenje moderatora) pročitati i ovdje:

SRPSKI FILM : jedno nacionalističko tumačenje
http://camerapolitica.blogspot.com/2010/08/srpski-film-jedno-nacionalisticko.html

Seksualno frustrirani , naduvani i neverovatno nesrecni klinci - reditelj a posebno scenarista.

Ko je finansirao naslov?

Za film me bas briga!

Нисам рођен нити живим у Београду, немам због тога никакав комплекс, школовао сам се у престоници и радио десетак година. Писац овог текста понукан једним детељем, који и није толико битан покушава да пажњу одвуче од актуелне теме. То што је било пре 11 и више година је друга тема и њу смо већ апсолвирали на овај или онај начин, зависно од тога како ко гледа на те догађаје. Овде се ради о томе шта се десило 10. октобра у Београду. Десила се Парада поноса а непосредно иза тога сукоб (углавном) млађих грађана и полиције. Последице су нам познате. Доста повређених са обе стране, много похапшених а имамо и наставак синоћ у Ђенови. Лично мислим да је ово велики проблем и слутим да неће изаћи на добро. Надам се да грешим. Е, сад! Откуд да нам се ово догоди? Прихватљивих одговора на ово питање за сада немамо. И питање је да ли ћемо га имати. Очигледно је да су безбедносне процене омануле, да ли због своје неспособности, инертности или намерно никада нећемо сазнати. Уколико је је ипак полиција имала валидне информације од тајних служби онда се она показала неспосбном. Осим што су добили батине испали су и смешни. Високи српски званичници се понашају као да су се пробудули из дубоког сна. Немуште и некомпетентне изјаве које спадају у сферу нагађања. То говори о њиховој неспосбности да води ову државу и није им први пут да своју неспособност испољавају. Поставља се питање у чијем је интересу све ово било. Можда власти да се направи мало фрке како би се протерал неки "важни државни послови". Нисам склон да верујем да је ово масло фудбалских клубова како се ту и тамо нагађа. Да ли је ово (пустимо Параду поноса, она је само повод) мафија организовала и финасирала? Могуће је мада ни у ову теорију не верујем. Опозиционе странке? Можда, али не верујем. Стране тајне служебе? Могуће је, али које? Неоспорно је да су главни носиоци ових догађаја десничарске организације и навијачке групе. Поставља се питање због чега, ко их је финасирао и, признајем, фантастично организовао? Слутим!

Гледао сам само пет минута овога ужаса од филма. Након тих пет минута имао сам мучнину у стомаку и неодољиву жељу да некога убијем. Ако је то био циљ онда су га постигли. Дакле, можемо комотно окривити овај филм за дивљање 10.10 као и за понашање навијача у Италији. На страну шала, специфичан спој музике и слике која убија стварно је неподношљив. Искрено мислим да овај филм није препоручљив за дјецу, за људе који имају слаб стомак и уопште за људе. Наслов овог филма је још једна ужасна провокација али та провокација се сјајно слаже на стереотипу о Србима. Стереотипу који је мукотрпно грађен и у који је доста новца уложено. И гле чуда тај филм као и још један ужас звани "Историја порно банде" или тако некако а који је сниман у Београду са домаћим сценаристима, режисером и осталом екипом је на фестивалу филма у Торонту добио прве награде. Па, мајку му, како то да никоме није пало на памет да снима нешто лијепо из живота Срба, нешто патриотски, национално, часно. ПА ваљда има и тога код Срба али нема нико храбрости да такво нешто сними. Или су такве теме ретроградне, заостале, непопуларне, нису на путу еуропских интеграција или шта већ. За вријеме ужасне диктатуре, за вријеме мрачне владавине Слободана Милошевића снимљен је култни филм "Бој на Косову" као и култна серија "Вук Караџић". Послије тих великих подухвата наступа мук. Наступају теме о нама самима толико црне и прецрне, толико садо-мазохистичке да је то невјероватно. Е круна том свеопштем црнилу је управо "Српски филм" и "Историја порно банде". Ја мислим да смо дотакли дно. Или смо судионици и свједоци истине да нас је Вук Караџић увалио у изолацију дајући нам писмо и језик, мрску ћирилицу и граматику српског језика а да је Кнез Лазар ретроградни елемент спреман да са својим хулиганима стане на пут свјетским интеграционим токовима. И истини да су горе поменута серија и филм потка каснијим освајачким ратовима Срба као и плод монструма који су испланирали удружени злочиначки подухват. Честитке ауторима! Аферим

"Српски филм" је приватна продукција коју је финансирао Милан Спасојевић редитељев отац.Милан Спасојевић је познат широј јавности као кум Мирослава Мишковића и његов дугогодишњи најближи сарадник.После кумовско пословног разлаза са Мишковићем,Спасојевић сениор постао је познат у Србији по приватизацији "22 децембра" трговинско-производне фирме из Крагујевца.У току те приватизације без посла је остало око 900 радника и фирма која је остала и без производнје и без трговине и сада има 29 запослених.како се радило о приватизацији 22000 метара квадратних на често најбољим локацијама широм Србије,то је продајом и изнајмљивањем пословног простора садашњи власник стекао енормну,вишемилионску у еврима корист.Питање које се поставља у вези филма чији наслов почиње са "Српски" за мене гласи :Колико је радника остало без посла у Србији,да би се од новца стеченог накарадним приватизацијама,снимили најбољи рекламни анти српски филмови?

@ Здравко
филм Бој ан Косову Здравка Шотре велики подухват?!
о Боже

Филм је ваистину безвезан. Расправљати о његовим уметничким вредностима нема никаквог смисла, јер он никаквих вредности нема. То што су аутори назвали филм српским говори о њиховим лошим намерама. Није никакво чудо што је ова морбидна деструкција добила награду на фестивалу. Већ дуги низ година овакви филмови који долазе са истока добијају на западу признања. Што је атмосфера у тим филмовима мрачнија, то је нагдрада сјајнија.

Одакле вам помисао да нисам (био) противник режима? Никада, од када су ушли у коалцију са СПС-ом и постали њихови таоци мада нисам ни гласао за ЗЕС, него за ЛДП, који ме, такође, издадоше тако да тренутно нема у Србији политчке опције за коју бих подигао руку. За разлику од већине коментатора (а богме и писаца) на овом порталу ја сам увек спреман да признам да сам преварен али не због моје него њихове превртљивости почев од Милошевића 1988. године, Драшковића-средином '97, Коштунице након изјаве да му је Хаг последња рупа на свирали (десетак дана након 5. октобра), Тадића никада нисам ценио због избацивања Чеде и компаније из ДС-а, потом Чеда крете у офанзиву против тајкуна и политичке позадине убиства Ђинђића и одједанпут занеме што наводи на закључак да је неко "севнуо" лову, итд. Један од ретких српских политичара који је остао доследан до данашњег дана је Жарко Кораћ шта год Ви мислили о њему. Но, није то тема а ја се распричао овде се ради о нечему другом али немодох довољно простора да завршим развијену тему доведем до краја, онако како сам замислио па је испало то што је испало.
Што се тиче наше браће православних Бугара, без обзира што су нам "трипут ударали с' леђа", о њима мислим све најбоље зато што сам се лично уверио да је то један добродушан и простодушан народ (мафија је к'о и свака друга, политичари исто) у шта сам се лично уверио враћајући се бициклом пре четири године са Хиландара пролазећи кроз, чек да се сетим, Сандански, Благоевград, Дупницу, Софију Драгоман и многа друга села и варошице где су ми се браћа Бугари увек налазили на услузи на коначењу, исхрани и другим ситним потрепштинама. У Бугарској сам имао непријатност само са путницима комбија београдских регистрација који су ми, обилазећи ме, пуштали неартикулисане гласове, псовке и увреде. Па, Ви сад'видите. Ја се расприч'о и дођох до краја.
Поздрав Вама!