Драги Дејане, можемо и у кабинету да анализирамо, али би тиме јавност остала ускраћена за (надам се квалитетну) расправу.
Да кажем прво са чиме се слажем. Са тиме да не постоји важнија тема од ове. Ситуација је исувише озбиљна и може бити и много гора. Потребне су нове идеје. Слажем се и са детаљима тренутне ситуације. Од предлога мера, слажем се са потребом "живих" пара, смањења реферетне каматне стопе, формирањем фонда, неповећавањем пореза.
Начелно ми се не допада критика аналитичара. Имаш потребу да их (нас) стављаш у исти кош. И у констатацији стања и у предлагању мера било је активних (што се мене тиче, при МАТ-у и при сајту економија.орг) и то не од јуче, него у претходних шест месеци.
Иако је твој концепт "увезан", мислим да у неким деловима није реалан. Неке мере би могле да буду штетне. Генерално, одише бригом првенствено за угрожене категорије, пензионере и запослене. Питање њиховог стандарда треба да буде једно од питања економске политике, али зар није буџет упао у проблем управо због нераалних обећања и издатака за плате и пензије? Зашто не би инсистирали на повећању плата у незаштићеном приватном сектору? (Не залажем се за то, али ако се администрира и то је могуће).
Замрзавање цена. Увек ствара диспаритете, црно тржиште, немотивисаност произвођача и њихову пропаст, ма шта ми теоријски размишљали.
Суспензија ССП. Примена Споразума је једини озбиљан потез ка ЕУ, у овој земљи која се све више окреће ка ЕУ.
Напуштање девизне клаузуле. Вероватно правно није могуће, а банкама не би одговарало. Банке интересује зарада у еврима, а не реална стопа у динарима. Банке не би више никог кредитирале ако би се укинула девизна клаузула, а то би било лоше.
Не видим решење на предузећа-носиоце српске привреде. Како се њима ствара тржиште ако се повећају плате и пензије и омогуће јефтини кредити. Недостаје ми нешто што сам предлагао - јавни радови. Да се на тај начин оживи тражња и изгради Србија (станови, мостови, путеви, школе...)
Препоруке:
0
0
2
уторак, 31 март 2009 12:08
Сомборац
Замолио бих аутора да учествује у дискусији, а не као прошли пут да се не јавља уопште.
Неликвидност у Србији – мени је жао што аутор није споменуо да је највећи приватни дужник у држави и према иностранству Делта Холдинг (нећемо о цифрама јавно). Томе додати дуговања државе и одлуку НБС у јануару да направи дефлацију (контракција готовине у оптицају и повећање резерви комерцијалних банака) => рачуница је проста.
Да ли је потребно да нагласим да је то промашај од 5,5 процентних поена, и да смо на бази тих лоших процена формулисали и спроводили нашу економску политику?
---
Додаћу да је по страним медијима (страни стручњаци) у оптицају пад БДП-а од -5%, а видим да сте и сами дошли до тог закључка. Честитам.
Мере које је Влада предузимала до сада нису спречиле значајно успоравање привредне активности.
---
Влада не треба ништа да предузима, већ коначно да омогући да тржиште у Србији профункционише (то Путин сада ради у Русији), али то значи пад великих тајкуна. Они који су у кредитима до гуше морају да падну и да их преузму њихови кредитори и добављачи. Доста више социјализма на рачун пореских обвезника. Ја не желим да финансирам своју конкуренцију!
запарала ми је уши изјава гувернера Јелашића да су циљеви монетарне политике инфлација око 8% плус-минус 2%
---
Већ је 10%.
То је директан ударац, слободно бих могао рећи нокаут, на животни стандард грађана Србије.
---
Животни стандард грађана Србије је нереално висок, поготово у јавном сектору. Инфлаторном буму је дошао крај – следи врло болна корекција.
Три милијарде евра од ММФ-а служе само као гарант стабилности динара, и тај новац неће дотаћи нашу привреду.
---
Хоће, хоће, јер се тиме брани увоз. Зато се и кренуло у једнострану примену ССП-а да се смање царине и помогне увозницима, јер им је девалвација динара нанела штету (поскупела робу), а с ММФ-овим новцима ће се спречити даља девалвација.
Наставак следи...
Препоруке:
0
0
3
уторак, 31 март 2009 12:26
Duna
Auuu-za nekoga ko nije ekonomista nije bas lako da se sve shvati!
Zahvaljujem autoru na savesnoj analizi i konceptu za ublazavanje krize.
Upravo cujem da Svedska ide na podsticanje unutrasnje potrosnje podizanjem plata za 10%.
Kada bi nas sve istoga dana boleo zub-lakse bi smo se razumeli...
Bojim se da je ova ekonomska kriza svojevrsni genocid nad siromasnima...
Vlada Srbije treba da podigne nivo bezbednosti na visi stepen i otvori menze za minimum prezivljavanja penzionera,dece,studenata,nezaposlenih....
Valjda su za toliko obavesteni...
Препоруке:
0
0
4
уторак, 31 март 2009 13:05
коментатор бг
Пре свега изражавам велику захвалност и поштовање према аутору због исцрпне и аргументоване анализе владиних мера и предлога другачијих.
Потпуно се слажем да је владин покушај одговаора на кризу лош и да води још већим проблемима. Сваком лаику је јасно да влада уопште нема оријентацију у својој економској политици, свакодневно предлаже неке нове мере, одустаје од њих, предлаже нове, настоји да се задужује у бескрај. Дакле, другачији, пре свега дугорочан план је више него неопходан.
Што се тиче ауторовог предлога, по мом тумачењу он почива на неколико основних тачака:
1. обезбеђивање 3,5 милијарде евра "живих" пара;
2. обарање динарске каматне стопе уз очекивање раста курса евра;
3. трошење девизних резерви ради ублажавања пада курса динара;
4. наду да ће банке пристати на раскид својих кредитних уговора са девизном клаузулом.
Прве 3 тачке су вероватно остварљиве (најшкакљивије питање је под којим условима обезбедити 3,5 милијарде). Тачка број 4 представља проблем. Мора се јасно рећи колики ризик она представља: ако се нада из тачке 4 не испуни, људи и компаније неће моћи да отплаћују своје дугове, банке ће немилосрдно покренути пленидбу имовине, може доћи до огромних проблема.
Поновићу овде своје мишљење изречено у коментарима на неке раније чланке. Највећи проблем Србије представља бацање пара из буџета. Те паре одлазе на плате службеника прегломазне и неефикасне државне управе - административни апарат који је уједно и генератор корупције на свим нивоима. Једном кад се структура администрације промени, кад она постане мања и ефикаснија (веома строга у својој функцији надгледања новчаних токова), реални сектор ће се ослободити камена око врата, а (нека боља) влада ће имати средстава за повећање плата у просвети, здравству, судству, војсци, као и помоћ индустрији угроженој светском кризом. Дакле, једноставно речено - само нас чврста рука (чврста према мангупима из политичких партија) може успешно провести кроз кризу.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 31 март 2009 13:40
Сомборац
Ајмо на нови економски концепт.
замрзавање цена домаћих производа најмање на период од 9 месеци након успостављања новог концепта
---
Ово никада није прошло у историји, још од египатских фараона и замрзавања цена жита. Ето нама несташица роба на тржишту.
Замрзавање цена домаћих производа вероватно ће се протумачити као невероватан потез, посебно од присталица неолиберализма и поборника слободног тржишта. Али не видим зашто би то било толико невероватно
---
Зато што онда ја нећу производити робу јер ми је држава одредила цену и ето пада понуде. Замрзавање цена ће омогућити да само најјачи преживе, док ће мали предузетници отићи у историју. Када се цену одмрзну, пар мамута који су преживели ће због повећане тражње да повећају цене и да покупе сав кајмак преко ноћи. То се догодило после 5. октобра. Још увек не могу да верујем шта сам прочитао!
и зашто је то мање прихватљиво од замрзавања плата
---
Зато што јавни сектор не производи ништа већ паразитира на рачун приватног сектора.
повећање плата у јавном сектору
повећање пензија
---
Демагогија се наставља.
омогућити напуштање девизне клаузуле код кредитног оптерећења грађана и привреде за кредите одобрене код пословних банака у Србији
---
То већ постоји, само су каматне стопе језиве.
суспензија Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) на одређен период
---
На неодређени период док га не крене и ЕУ примењивати.
мислим на долазак Сити банке
---
То је црна рупа!
11. Влада има могућност да неопходна финансијска средства за извршење буџетских расхода прибави и продајом дугорочних хартија од вредности.
---
Пошто је Србија банана република, ко ће их купити? Најмоћније светске економије имају проблема са емитовањем обвезница (пропале аукције, неке само продају краткорoчне, а то је смрт)! Да ли аутор зна да је светско тржиште државних обвезница презатрпано и да их сада централне банке држава откупљују у процесу званом quantitative easing (о томе пишем чланак)?
Препоруке:
0
0
6
уторак, 31 март 2009 13:54
Сомборац
Овде је основно питање где је интерес пословних банака да пристану на овај потез.
---
Постоји нешто што се зове поверење. Са историјом коју динар има иза себе, то је мисаона именица.
Финансијска средства Фонда за помоћ предузећима одобравају се оним предузећима која су погођена ефектима економске кризе
---
Значи да ја треба да финансирам своју конкуренцију која се неодговорно понашала за време инфлаторног бума.
Имам невероватан утисак да је аутор левичар (социјалдемократа у Европи илити либерал у САД), а саме мере вуку на кејнзијанизам. Шта мене брига што ће јавном сектору бити смањене плате? Доста је више било исисавања и пљачкања приватног сектора за рачун јавног сектора да би се добијали избори. Влада нам је прошле године уништила Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање самосталних делатности, најздравији фонд можда и на целом Балкану и припојила га највећој рупи без дна у Србији званој Фонд ПИО.
Не постоји пречица за излазак из кризе - инфлаторни бум се издувао. Контракциони циклус ће ићи док не дође до дна и то је немогуће спречити. Осам година штеточинског вођења економске политике је немогуће извући пречицом.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 31 март 2009 13:57
Јанко Катић из Рогаче
Нисам ни сумњао да ће изаћи нешто овакво ДОБРО после текста аутора од пре неколико дана. Мислим да је дотични аутор испоштовао обећање. То поштујем!!! Очигледно је да нисте политичар јер то није њихов стил или их аналитичари тако не саветују, а при том исти не могу да се крију иза разних псеудонима.
Веома поштујем и јављање прозваних аналитичара као и оних који користе псеудониме не би ли се експонирали да нешто кажу у празно, што су преписали са неког сајта ових дана.
Узгред, додао бих нешто по питању диспаритета цена. Колико разумем, није ли то мања жртва него ли затварање ово мало предузећа што је на климавим ногама по Србији. Па зар цене нису ту као инструмент којим би одржали у животу производе и предузећа на тржишту. А, запослени! Мада не бих да ме погрешно аналитичари схвате, али познајем све већи број људи који остају без посла. Очигледно да аналитичари нису упознати са изјавом директора НСЗ (Да можда не - РТС) који је рекао да има око 700000 активно незаопислених али да је последњих дана повећан број пријављених пошто се деле потврде за СОС продавнице. Аналитичари, да се и ја пријавим, посаветујет обичног грађанина?!? Или се одрекните дела своје (пртепостављам у еврима) зараде па помогните да се буџет релаксира за додатно пријављене незапослене.
А питао бих само једну ствар! Нису ли стране банке које су свесрдно (ко зна о чему!) разговарале у Бечу (а зашто не у Београду!), са нашим званичницима, већ довољно зарадиле на девизним клаузулама. Или су, можда, део зараде пребацили на аналитичаре... Али, не заборавите да, кредите са све већим ратама отплаћују обични радници или, на моју жалост, неки од новопријављених на списак незапослених.
Срдачан поздрав.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 31 март 2009 14:42
вук, онај прави
Пре свега, похвалио бих аутора ѕбог јасноће текста јер, ипак, већина читалаца нису економисти. Мислим да је управо ово начин за плодне дискусије - ставити на хартију своје погледе и размишљања и представити широкој публици, па "ком опанци, ком обојци". Мој први утисак је да, што се тиче ММФ-а имате право.
@Владимир Вучковић: "Суспензија ССП. Примена Споразума је једини озбиљан потез ка ЕУ, у овој земљи која се све више окреће ка ЕУ." Није вам био потребан тако дугачак коментар да би изрекли свој једини прави "антистав". Нажалост, аргумент који сте употребили нема везе са економијом, ради се о чистој политици "без алтернативе".
Препоруке:
0
0
9
уторак, 31 март 2009 16:23
petogodisnji plan
zamrzavanje cena je izazivalo nestasice jos u rimskom carstvu (indiju, SSSR, SAD ili SFRJ ne moramo ni da pominjemo). ali, neke lekcije izgleda stalno moraju da se iznova uce.
Препоруке:
0
0
10
уторак, 31 март 2009 19:59
Bojan Bojovic
Pa , koncept u vecem delu nije loš ali jednostavno ima slabu tačku koje će ga sigurno urušiti, a to je zamrzavanje cena.Ma koliko to čoveku koji se bavi "kabinteskom" ekonomijom izgledalo moguće, takav potez u realnosti je nemoguće sprovesti.Sem toga koncept ne nudi ama baš nikakva rešenja za stvarne probleme u kojima se nalazimo već daje olakšanje i zadržavanje statusa kvo.Da ne bi i ja ostao samo na kritikama dajem nekoliko konkretnih predloga.
1.Smanjenje državnih rashoda, kako učiniti?
Jednostavnim smanjivanjem troškova kao i u svakom drugom preduzeću, otpuštanjem viška zaposlenih, totalno racionalizacijim i štednjom od mesne zajednice do kabineta predsednika države, potpunom kompjuterizacijom državne uprave.Posle smanjenja rashodne strane budžeta povećati prihodnu,oštrim smanjivanjem poreza i širenjem broja poreskih obveznika(U srbiji je neverovatna poreska evazija pogotovo u delu nekretnina i prihoda, uvođenje sintetičkog poreza ).
Monetarna politika, slažem se sa konstatacijom da treba se otarasiti neproduktivnog kapitala u repo hartijama, potrebno je oštro smanjijti ref stopu, i izvršiti postepenu depresijaciju dinara.
Platni bilans, rak rana naše privrede,
Potrebno je stmulisanjem izvoza, supstitucije uvoza, kako bi došli u kakvu takvu ravnotežu.Dakle ravnoteža bi se našla u prilivu od izvoza i stranih investicija, a u najboljem scenariju doznake iz inostranstva bi bile živ novac koji bi bo udarna igla našeg razvoja.
Promena odnosa ljudi prema radu, forsiranje privatnog preduzetništva kao nove nacionalne ideologije,
Finansiranje rasta
Osnivanje konkurentskih banaka za priv razvoj, ona banka koja da bolje razultate ima pravo na isplate bonusa menadzerima, na taj nacin bi privukli vrhunske bankare u ovakve drzavne banke.
Osnivanje banke za kreditiranje i garancije izvoza.
I jos citav niz drugih mera,posto u komentaru nemam dovoljan broj karaktera svakom zainteresovanom sam spreman da dvaku meru pojedinacno predstavim.
Препоруке:
0
0
11
среда, 01 април 2009 00:27
Quantitative Easing
'Ono sto prilici Jupiteru ne prilici volu'. Ono sto prilici bogatima (stampanje novca) ne prilici siromasnima. Ali, bar sto se stampanja novca, Srbi bi mogli da kazu koju iskrenu rec. Pre deset godina su vikali 'Beograd je svet!' Vreme je da danas budemo malo precizniji: 'Topcider je svet!'
Препоруке:
0
0
12
среда, 01 април 2009 16:19
Branko Todorovic
Najpre o samoj instituciji sa koje autor potice. Ekonomski fakultet funkcionise opterecen komunistickim nasledjem, filozofijom ekonomskog planiranja, kejnzijanizmom. Skoro da ne postoje profesori koji su bliski idejama slobodnog trzista. Cak i neki drzavni funcioneri koji poticu sa tog fakulteta, a proglaseni za ideologe liberalizma, su daleko od toga (videti pod Ministarstvo za NIP, investicije drzave u RTB Bor, JAT i sl), iako su imali odredjenih liberalnih poteza (npr. likvidacija banaka). U tom smislu, i tekst prof. Miljkovica je blizak dominantnoj struji na Ekonomskom fakultetu.
Tekstom dominira odsustvo principa, kratkorocno razmisljanje i pokusaj plitkog lecenja posledica krize, uz nerazumevanje uzroka. Autor kao da vodjenje ekonomske politike dozivljava kroz jedan makroekonomski model u kome se izmenom odredjenih pretpostavki vrlo brzo moze doci do boljeg konacnog rezultata (u ovom slucaju pateticno ponavljani "zivi ljudi" i njihov standard, verovatno da bi tekst bio atraktivan i politicarima).
Generalno, autor predlaze da Vlada u odnosu prema privrednim subjektima i gradjanima u vremenu krize preuzme ulogu jedne socijalne ustanove na teret buduce ekonomske aktivnosti (da zamrzava cene, dodeljuje sredstva preduzecima koja su "direktno pogodjena" efektima krize, povecava plate i penzije) umesto da se bavi stvaranjem uslova za ekonomski razvoj u buducnosti.
Ako predlazemo zamrzavanje cena to znaci da ne verujemo da slobodno formiranje cena treba da se nalazi u centru ekonomskog sistema. Ako predlazemo mere koje su dijametralno drugacije od onih koje bi vodili u periodima snaznog ekonomskog rasta, to znaci da nismo vodjeni odredjenim principima u ekonomskoj politici, vec stvarima pristupamo ad hoc.
Suvisno je da komentarisem emisiju dugorocnih hartija u ovom trenutku i ulazak drzave u vlasnistvo preduzeca radi kontrole koriscenja dodeljenih sredstava...
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 02 април 2009 16:31
Nenad Matic
Istine radi, treba napomenuti i to da je Dejan Miljkovic u ekonomskom timu Napredne stranke pa ga ne treba posmatrati kao nezavisnog ekonomistu vec nekog ko sve cescim nastupima poput ovakvog mozda i gradi sebi mesto u nekoj buducoj Vladi.
A da je Dejan Miljkovic je jedan od retkih profesora Ekonomskog fakulteta od koga se nesto moze nauciti misljenje je nepodeljeno medju studentima. Svima bih preporucio njegova predavanja
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 02 април 2009 19:42
Nikola Turajlić
Poštovani g. Miljković
Vaš koncept prevazilaženja ekonomske krize u Srbiji ocenjujem ljekarskom terminologijom na sledeći način:
Dijagnoza ekonomsko-finansijskog stanje Srbije je nepobitna.
Prognoza trajanja ekonomske krize, kako u svetu tako i u Srbiji je preoptimistična. Kada glavni ekonomski savetnik predsednika USA Samuelson (čovek kojemu je u opisu posla širenje optimizma) predvidja kraj krize za 2014 godinu, teško će se ista prestati pre i u Srbiji.
Terapija je neprovediva jer nema mogućnosti dobijanja kredita za finansovanje mera. Zapadne banke, u situaciji svetske financijske i ekonomske krize, a pogotovu kada Srbija traži reprogram kredita, neće pustiti ni cent. Što se tiče Rusa ovi, po svim prljavim trikovima vezanim uz NIS, neće odrešiti već istanjenu kesu, a da se o Kini ne govori po ucenama za plaćanje nafte i potcenjivačkom odnosu prema njima.
Ocenjivati efekte predloženih mera je bespredmetno jer se nikada ne bi mogle realizovati zbog nedostatka novca.
@ Branko Todorović
O piscu teksta se izražavate podcenjivački jer pripada krugu ekonomista "komunjara" iz EFB i istivremeno podozrevate ekspertskog "gurua" da napušta svetle neoliberalne staze i vraća se u
staro jato. Uveravam Vas da imate nepotreban strah, jer se radi o demagoškim izjavama da bi se opravdao neuspeh u privatizaciji JAT-a i RMK Bor.
Budite sigurni da će Vaši uzori uspešno dovršiti zacrtani projekt koji će imati za posledicu eutanaziju komatozne Srbije, da bi se potom kako navodite "stvorili uslovi za ekonomski razvoj u budućnosti". U svakom slučaju Vama i sličnim želim da uživate u plodovima budućeg razvoja, dok se Vaši uzori budu nalazili na zasluženom odmoru sa punim koferima.
Nama neprosvećenim, koji nismo u stanju shvatiti značaj svemoguće nevidljive tržišne ruke, preostaje samo da verujemo u nebuloze ekonomista "komunjara", zbog čega ćemo biti isključeni iz rajskih vrtova.
Препоруке:
0
0
15
петак, 03 април 2009 05:37
kroz prizmu
Kome da se da jos novca? Ovima koji su sve procerdali? Ni pod razno.Vreme za zamenu, istice.
Препоруке:
0
0
16
петак, 10 април 2009 01:29
ekonomista zrenjanin
pohvalio bi autora! u pootpunosti ste u pravu i slažem se sa vama!
Препоруке:
0
0
17
субота, 11 април 2009 22:41
Ivana Bogic
Za Nenada Matica:
Profesor Miljkovic vise nije u Naprednoj stranci,(mislim da je bio u periodu novembar-februar,a pre toga nije bio politicki opredeljen)a kamo srece da ON sedi u Vladi!
.jpg)
Да кажем прво са чиме се слажем. Са тиме да не постоји важнија тема од ове. Ситуација је исувише озбиљна и може бити и много гора. Потребне су нове идеје. Слажем се и са детаљима тренутне ситуације. Од предлога мера, слажем се са потребом "живих" пара, смањења реферетне каматне стопе, формирањем фонда, неповећавањем пореза.
Начелно ми се не допада критика аналитичара. Имаш потребу да их (нас) стављаш у исти кош. И у констатацији стања и у предлагању мера било је активних (што се мене тиче, при МАТ-у и при сајту економија.орг) и то не од јуче, него у претходних шест месеци.
Иако је твој концепт "увезан", мислим да у неким деловима није реалан. Неке мере би могле да буду штетне. Генерално, одише бригом првенствено за угрожене категорије, пензионере и запослене. Питање њиховог стандарда треба да буде једно од питања економске политике, али зар није буџет упао у проблем управо због нераалних обећања и издатака за плате и пензије? Зашто не би инсистирали на повећању плата у незаштићеном приватном сектору? (Не залажем се за то, али ако се администрира и то је могуће).
Замрзавање цена. Увек ствара диспаритете, црно тржиште, немотивисаност произвођача и њихову пропаст, ма шта ми теоријски размишљали.
Суспензија ССП. Примена Споразума је једини озбиљан потез ка ЕУ, у овој земљи која се све више окреће ка ЕУ.
Напуштање девизне клаузуле. Вероватно правно није могуће, а банкама не би одговарало. Банке интересује зарада у еврима, а не реална стопа у динарима. Банке не би више никог кредитирале ако би се укинула девизна клаузула, а то би било лоше.
Не видим решење на предузећа-носиоце српске привреде. Како се њима ствара тржиште ако се повећају плате и пензије и омогуће јефтини кредити. Недостаје ми нешто што сам предлагао - јавни радови. Да се на тај начин оживи тражња и изгради Србија (станови, мостови, путеви, школе...)
Неликвидност у Србији – мени је жао што аутор није споменуо да је највећи приватни дужник у држави и према иностранству Делта Холдинг (нећемо о цифрама јавно). Томе додати дуговања државе и одлуку НБС у јануару да направи дефлацију (контракција готовине у оптицају и повећање резерви комерцијалних банака) => рачуница је проста.
Да ли је потребно да нагласим да је то промашај од 5,5 процентних поена, и да смо на бази тих лоших процена формулисали и спроводили нашу економску политику?
---
Додаћу да је по страним медијима (страни стручњаци) у оптицају пад БДП-а од -5%, а видим да сте и сами дошли до тог закључка. Честитам.
Мере које је Влада предузимала до сада нису спречиле значајно успоравање привредне активности.
---
Влада не треба ништа да предузима, већ коначно да омогући да тржиште у Србији профункционише (то Путин сада ради у Русији), али то значи пад великих тајкуна. Они који су у кредитима до гуше морају да падну и да их преузму њихови кредитори и добављачи. Доста више социјализма на рачун пореских обвезника. Ја не желим да финансирам своју конкуренцију!
запарала ми је уши изјава гувернера Јелашића да су циљеви монетарне политике инфлација око 8% плус-минус 2%
---
Већ је 10%.
То је директан ударац, слободно бих могао рећи нокаут, на животни стандард грађана Србије.
---
Животни стандард грађана Србије је нереално висок, поготово у јавном сектору. Инфлаторном буму је дошао крај – следи врло болна корекција.
Три милијарде евра од ММФ-а служе само као гарант стабилности динара, и тај новац неће дотаћи нашу привреду.
---
Хоће, хоће, јер се тиме брани увоз. Зато се и кренуло у једнострану примену ССП-а да се смање царине и помогне увозницима, јер им је девалвација динара нанела штету (поскупела робу), а с ММФ-овим новцима ће се спречити даља девалвација.
Наставак следи...
Zahvaljujem autoru na savesnoj analizi i konceptu za ublazavanje krize.
Upravo cujem da Svedska ide na podsticanje unutrasnje potrosnje podizanjem plata za 10%.
Kada bi nas sve istoga dana boleo zub-lakse bi smo se razumeli...
Bojim se da je ova ekonomska kriza svojevrsni genocid nad siromasnima...
Vlada Srbije treba da podigne nivo bezbednosti na visi stepen i otvori menze za minimum prezivljavanja penzionera,dece,studenata,nezaposlenih....
Valjda su za toliko obavesteni...
Потпуно се слажем да је владин покушај одговаора на кризу лош и да води још већим проблемима. Сваком лаику је јасно да влада уопште нема оријентацију у својој економској политици, свакодневно предлаже неке нове мере, одустаје од њих, предлаже нове, настоји да се задужује у бескрај. Дакле, другачији, пре свега дугорочан план је више него неопходан.
Што се тиче ауторовог предлога, по мом тумачењу он почива на неколико основних тачака:
1. обезбеђивање 3,5 милијарде евра "живих" пара;
2. обарање динарске каматне стопе уз очекивање раста курса евра;
3. трошење девизних резерви ради ублажавања пада курса динара;
4. наду да ће банке пристати на раскид својих кредитних уговора са девизном клаузулом.
Прве 3 тачке су вероватно остварљиве (најшкакљивије питање је под којим условима обезбедити 3,5 милијарде). Тачка број 4 представља проблем. Мора се јасно рећи колики ризик она представља: ако се нада из тачке 4 не испуни, људи и компаније неће моћи да отплаћују своје дугове, банке ће немилосрдно покренути пленидбу имовине, може доћи до огромних проблема.
Поновићу овде своје мишљење изречено у коментарима на неке раније чланке. Највећи проблем Србије представља бацање пара из буџета. Те паре одлазе на плате службеника прегломазне и неефикасне државне управе - административни апарат који је уједно и генератор корупције на свим нивоима. Једном кад се структура администрације промени, кад она постане мања и ефикаснија (веома строга у својој функцији надгледања новчаних токова), реални сектор ће се ослободити камена око врата, а (нека боља) влада ће имати средстава за повећање плата у просвети, здравству, судству, војсци, као и помоћ индустрији угроженој светском кризом. Дакле, једноставно речено - само нас чврста рука (чврста према мангупима из политичких партија) може успешно провести кроз кризу.
замрзавање цена домаћих производа најмање на период од 9 месеци након успостављања новог концепта
---
Ово никада није прошло у историји, још од египатских фараона и замрзавања цена жита. Ето нама несташица роба на тржишту.
Замрзавање цена домаћих производа вероватно ће се протумачити као невероватан потез, посебно од присталица неолиберализма и поборника слободног тржишта. Али не видим зашто би то било толико невероватно
---
Зато што онда ја нећу производити робу јер ми је држава одредила цену и ето пада понуде. Замрзавање цена ће омогућити да само најјачи преживе, док ће мали предузетници отићи у историју. Када се цену одмрзну, пар мамута који су преживели ће због повећане тражње да повећају цене и да покупе сав кајмак преко ноћи. То се догодило после 5. октобра. Још увек не могу да верујем шта сам прочитао!
и зашто је то мање прихватљиво од замрзавања плата
---
Зато што јавни сектор не производи ништа већ паразитира на рачун приватног сектора.
повећање плата у јавном сектору
повећање пензија
---
Демагогија се наставља.
омогућити напуштање девизне клаузуле код кредитног оптерећења грађана и привреде за кредите одобрене код пословних банака у Србији
---
То већ постоји, само су каматне стопе језиве.
суспензија Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) на одређен период
---
На неодређени период док га не крене и ЕУ примењивати.
мислим на долазак Сити банке
---
То је црна рупа!
11. Влада има могућност да неопходна финансијска средства за извршење буџетских расхода прибави и продајом дугорочних хартија од вредности.
---
Пошто је Србија банана република, ко ће их купити? Најмоћније светске економије имају проблема са емитовањем обвезница (пропале аукције, неке само продају краткорoчне, а то је смрт)! Да ли аутор зна да је светско тржиште државних обвезница презатрпано и да их сада централне банке држава откупљују у процесу званом quantitative easing (о томе пишем чланак)?
---
Постоји нешто што се зове поверење. Са историјом коју динар има иза себе, то је мисаона именица.
Финансијска средства Фонда за помоћ предузећима одобравају се оним предузећима која су погођена ефектима економске кризе
---
Значи да ја треба да финансирам своју конкуренцију која се неодговорно понашала за време инфлаторног бума.
Имам невероватан утисак да је аутор левичар (социјалдемократа у Европи илити либерал у САД), а саме мере вуку на кејнзијанизам. Шта мене брига што ће јавном сектору бити смањене плате? Доста је више било исисавања и пљачкања приватног сектора за рачун јавног сектора да би се добијали избори. Влада нам је прошле године уништила Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање самосталних делатности, најздравији фонд можда и на целом Балкану и припојила га највећој рупи без дна у Србији званој Фонд ПИО.
Не постоји пречица за излазак из кризе - инфлаторни бум се издувао. Контракциони циклус ће ићи док не дође до дна и то је немогуће спречити. Осам година штеточинског вођења економске политике је немогуће извући пречицом.
Веома поштујем и јављање прозваних аналитичара као и оних који користе псеудониме не би ли се експонирали да нешто кажу у празно, што су преписали са неког сајта ових дана.
Узгред, додао бих нешто по питању диспаритета цена. Колико разумем, није ли то мања жртва него ли затварање ово мало предузећа што је на климавим ногама по Србији. Па зар цене нису ту као инструмент којим би одржали у животу производе и предузећа на тржишту. А, запослени! Мада не бих да ме погрешно аналитичари схвате, али познајем све већи број људи који остају без посла. Очигледно да аналитичари нису упознати са изјавом директора НСЗ (Да можда не - РТС) који је рекао да има око 700000 активно незаопислених али да је последњих дана повећан број пријављених пошто се деле потврде за СОС продавнице. Аналитичари, да се и ја пријавим, посаветујет обичног грађанина?!? Или се одрекните дела своје (пртепостављам у еврима) зараде па помогните да се буџет релаксира за додатно пријављене незапослене.
А питао бих само једну ствар! Нису ли стране банке које су свесрдно (ко зна о чему!) разговарале у Бечу (а зашто не у Београду!), са нашим званичницима, већ довољно зарадиле на девизним клаузулама. Или су, можда, део зараде пребацили на аналитичаре... Али, не заборавите да, кредите са све већим ратама отплаћују обични радници или, на моју жалост, неки од новопријављених на списак незапослених.
Срдачан поздрав.
@Владимир Вучковић: "Суспензија ССП. Примена Споразума је једини озбиљан потез ка ЕУ, у овој земљи која се све више окреће ка ЕУ." Није вам био потребан тако дугачак коментар да би изрекли свој једини прави "антистав". Нажалост, аргумент који сте употребили нема везе са економијом, ради се о чистој политици "без алтернативе".
1.Smanjenje državnih rashoda, kako učiniti?
Jednostavnim smanjivanjem troškova kao i u svakom drugom preduzeću, otpuštanjem viška zaposlenih, totalno racionalizacijim i štednjom od mesne zajednice do kabineta predsednika države, potpunom kompjuterizacijom državne uprave.Posle smanjenja rashodne strane budžeta povećati prihodnu,oštrim smanjivanjem poreza i širenjem broja poreskih obveznika(U srbiji je neverovatna poreska evazija pogotovo u delu nekretnina i prihoda, uvođenje sintetičkog poreza ).
Monetarna politika, slažem se sa konstatacijom da treba se otarasiti neproduktivnog kapitala u repo hartijama, potrebno je oštro smanjijti ref stopu, i izvršiti postepenu depresijaciju dinara.
Platni bilans, rak rana naše privrede,
Potrebno je stmulisanjem izvoza, supstitucije uvoza, kako bi došli u kakvu takvu ravnotežu.Dakle ravnoteža bi se našla u prilivu od izvoza i stranih investicija, a u najboljem scenariju doznake iz inostranstva bi bile živ novac koji bi bo udarna igla našeg razvoja.
Promena odnosa ljudi prema radu, forsiranje privatnog preduzetništva kao nove nacionalne ideologije,
Finansiranje rasta
Osnivanje konkurentskih banaka za priv razvoj, ona banka koja da bolje razultate ima pravo na isplate bonusa menadzerima, na taj nacin bi privukli vrhunske bankare u ovakve drzavne banke.
Osnivanje banke za kreditiranje i garancije izvoza.
I jos citav niz drugih mera,posto u komentaru nemam dovoljan broj karaktera svakom zainteresovanom sam spreman da dvaku meru pojedinacno predstavim.
Tekstom dominira odsustvo principa, kratkorocno razmisljanje i pokusaj plitkog lecenja posledica krize, uz nerazumevanje uzroka. Autor kao da vodjenje ekonomske politike dozivljava kroz jedan makroekonomski model u kome se izmenom odredjenih pretpostavki vrlo brzo moze doci do boljeg konacnog rezultata (u ovom slucaju pateticno ponavljani "zivi ljudi" i njihov standard, verovatno da bi tekst bio atraktivan i politicarima).
Generalno, autor predlaze da Vlada u odnosu prema privrednim subjektima i gradjanima u vremenu krize preuzme ulogu jedne socijalne ustanove na teret buduce ekonomske aktivnosti (da zamrzava cene, dodeljuje sredstva preduzecima koja su "direktno pogodjena" efektima krize, povecava plate i penzije) umesto da se bavi stvaranjem uslova za ekonomski razvoj u buducnosti.
Ako predlazemo zamrzavanje cena to znaci da ne verujemo da slobodno formiranje cena treba da se nalazi u centru ekonomskog sistema. Ako predlazemo mere koje su dijametralno drugacije od onih koje bi vodili u periodima snaznog ekonomskog rasta, to znaci da nismo vodjeni odredjenim principima u ekonomskoj politici, vec stvarima pristupamo ad hoc.
Suvisno je da komentarisem emisiju dugorocnih hartija u ovom trenutku i ulazak drzave u vlasnistvo preduzeca radi kontrole koriscenja dodeljenih sredstava...
A da je Dejan Miljkovic je jedan od retkih profesora Ekonomskog fakulteta od koga se nesto moze nauciti misljenje je nepodeljeno medju studentima. Svima bih preporucio njegova predavanja
Vaš koncept prevazilaženja ekonomske krize u Srbiji ocenjujem ljekarskom terminologijom na sledeći način:
Dijagnoza ekonomsko-finansijskog stanje Srbije je nepobitna.
Prognoza trajanja ekonomske krize, kako u svetu tako i u Srbiji je preoptimistična. Kada glavni ekonomski savetnik predsednika USA Samuelson (čovek kojemu je u opisu posla širenje optimizma) predvidja kraj krize za 2014 godinu, teško će se ista prestati pre i u Srbiji.
Terapija je neprovediva jer nema mogućnosti dobijanja kredita za finansovanje mera. Zapadne banke, u situaciji svetske financijske i ekonomske krize, a pogotovu kada Srbija traži reprogram kredita, neće pustiti ni cent. Što se tiče Rusa ovi, po svim prljavim trikovima vezanim uz NIS, neće odrešiti već istanjenu kesu, a da se o Kini ne govori po ucenama za plaćanje nafte i potcenjivačkom odnosu prema njima.
Ocenjivati efekte predloženih mera je bespredmetno jer se nikada ne bi mogle realizovati zbog nedostatka novca.
@ Branko Todorović
O piscu teksta se izražavate podcenjivački jer pripada krugu ekonomista "komunjara" iz EFB i istivremeno podozrevate ekspertskog "gurua" da napušta svetle neoliberalne staze i vraća se u
staro jato. Uveravam Vas da imate nepotreban strah, jer se radi o demagoškim izjavama da bi se opravdao neuspeh u privatizaciji JAT-a i RMK Bor.
Budite sigurni da će Vaši uzori uspešno dovršiti zacrtani projekt koji će imati za posledicu eutanaziju komatozne Srbije, da bi se potom kako navodite "stvorili uslovi za ekonomski razvoj u budućnosti". U svakom slučaju Vama i sličnim želim da uživate u plodovima budućeg razvoja, dok se Vaši uzori budu nalazili na zasluženom odmoru sa punim koferima.
Nama neprosvećenim, koji nismo u stanju shvatiti značaj svemoguće nevidljive tržišne ruke, preostaje samo da verujemo u nebuloze ekonomista "komunjara", zbog čega ćemo biti isključeni iz rajskih vrtova.
Profesor Miljkovic vise nije u Naprednoj stranci,(mislim da je bio u periodu novembar-februar,a pre toga nije bio politicki opredeljen)a kamo srece da ON sedi u Vladi!