Веома добро сте приметили да господин Бранко Павловић сада подржава домаће богаташе који су стекли енормно богатство. Иако сам и сам сам био учесник протеста против Слободана Милошевића,сматрао сам да не нападају Србију због Слободана Милошевића него због својих интереса. За разлику од Вас мислим да Слободан Милошевић није на добар начин бранио интересе Србије и да је својим потезима ишао на руку нашим непријатељима. Оно што у суштинском смислу замерам и Слободану Милошевићу као и данашњим владарима је недостатак демократије и искрености, мада искрено говорећи и део људи код нас је навикао да вара и да буде варана.Мислим да је то и највећи узрок наших пораза, нека врста непоштења на коју сви пристајемо. Слободан Милошевић се залагао за Југославију али није јасно својим поступцима појаснио какву.Срби "национално неосвештени" (којима сам и сам припадао) су то тумачили буквално, они "национално освештени" (којима сад припадам) су мислили да је то само шифра за окупљање свих Срба у једној држави под једним вождом (Велика Србија) што су под утицајем својих елеита (али и због тињајућег никад угаслог национализма, слично као и код нас Срба)мислили и други народи у бившој нам држави.То је и довело до трагичних сукоба. Лично мислим да је био и левичар и Србин, али пре свега толико сујетна и властољубива особа да му је останак на власти било једино битно. С ове сад дистанце мислим да је би боље било да ниједан метак није опаљен ни у Хрватској ни у Бих ни на Косову (било би мање мржње).Или ако се већ ратовало да се мобилисала одмах Србија и да се ратовало по прописима (са минималним цивилним жртвама) ондашњом ЈНА то се мого урадити, али за обе ове опције Слоба је треба да буде или убеђени Југословен или Српски националиста или демократа, а он је највише волео себе на власти.Иначе добро каже Преедседник Тадић Србија никад није била демократска држава, а није ни сада.Мислим да је већина народа против Нато пакта, али мислим да народ ни неби волео да буде питан око тога.

Свака Вам част !

Калик је потпуно у праву када тврди да Милошевић заслужује рахабилитацију баш онолико колико рехабилитацију заслужују Недић, Љотић или Дража...

Рекосте: "Иначе добро каже Преедседник Тадић Србија никад није била демократска држава, а није ни сада." Па да Вас приупитам, ЗНАТЕ ли Ви новију српску историју или ако ћемо да будемо прецизни, историју Србије од 1903 до 1918 или бар до 1914?! Или верујете тој "ГРОМАДИ" од "председника"?! Ако не верујете другу Калику или мојој маленкости, питајте нпр. историчаре Предрага Марковића или Чедомира Антића, људе који симпатишу Б.Т. и његов режим, али и људе који ВЕОМА ДОБРО ЗНАЈУ да је Србија, барем у наведеном периоду имала ПОТПУНИ ДЕМОКРАТСКИ ЖИВОТ! Вишепартијски систем у Србији постоји барем од 1869 г. кад је донешен тадањи Устав, а у потпуности је био развијен после Устава из 1888 г. Мада је и после доношења Устава из 1888 г. постојала демократија у Србији, свој ПУНИ КАПАЦИТЕТ је доживела тек после династичке смене 1903 г., када је Србија дисала као један човек, упркос различитостима. И то је ишло дотле, да је нпр. Димитрије Туцовић био ВЕОМА КРИТИЧАН ПРЕМА српској војсци током првог балканског рата, онда су он и Радован Драговић гласали у српској Скупштини ПРОТИВ ратних кредита почетком Првог Светског Рата, али су исти ОТИШЛИ ДА БРАНЕ СВОЈУ ЗЕМЉУ, када је била нападнута од Аустро-Угарске! И кад је Туцовић погинуо БРАНЕЋИ СВОЈУ ЗЕМЉУ, добио је топао некролог. И нико му није тада пребацио што је био критичан према српској војсци или што је гласао против ратних кредита. Према томе Поштовани, у Србији је пре ЈЕДНОГ ВЕКА постојала ДЕМОКРАТИЈА, тј. НИЈЕ ТАЧНО да Србија никад није имала демократију! Проверите своје изворе, тј. не верујте никоме на реч, ма био Председник или "прешједник"!

Као што већ рекох, пре неки дан, овај сајт се, нажалост, претвара у сајт за рехабилитовање СМ. Без превелике жеље да се понављам, само једно питање бих поставио аутору: ако је СМ (односно, његова, црвена партија) био толико видовит и у праву, ЗАШТО СТЕ СЕ ПОМИРИЛИ СА ЖУТИМА? Зар је бол сваког дела једне јединствене странке која се посвађала на Осмој седници заиста толико велики да се све то може заборавити? Како можете да будете у коалицији (да делите ПЛЕН) с онима који су тако директно били на супротној страни и које је ваш вођ СМ тако видовито "нацртао" у говору о ком је реч? И против кога се то ваш вођ борио: против НАТО-а и Америке (који су га у критичним тренуцима држали на власти јер је био ГАРАНТ мира на Балкану), или против домаћих издајника (ЖУТИХ) који су му уз помоћ обојених (зелених) папира и којечега другог дошли главе?
Уместо што оптужујете народ који све то није видео и схватио, боље би било да станете пред огледало и да одговорите на оваих неколи питања.

Bravo druze ,ili gospodine Kalik!
Tacno ste naveli koliko dugo traje blacenje i satanizacija S Milosevica,
od vremena njegove vlasti do danas u delu javnosti i vecinskom delu nase nazovi intelektualne elite.I stvarno kakav je to diktator,(za kojeg tvrde da je drzao sve medije u mraku i da je tolike ljude poubijao), koji je dozvolio za vreme svoje vlasti da ga toliko kritikuju i javno ispoljavaju svoju mrznju.Mislim da je on najvise blaceni politicar u srpskoj istoriji.
Taj trend se naravno nastavlja i dozivljava svoj polet i zamah u "oslobodjenim"medijima posle petooktobarskog prevrata,u kojima tacno rekoste postoji zabrana iznosenja bilo kakvih pozitivnih ocena ,nedaj boze hvalospeva o liku i delu SM.
Cini mi se da javnost sve vise uvidja svoje zablude,sto se vidi i na ovom sajtu,sve vise i vise "pokajnika"se javlja,medjutim taj trend medju srpskim intelektualcima sporije tece.
Evo sad B.Pavlovic kaze da politicari ,knjizevnici,naucnici,ne uzivaju zastitu pravila"o mrtvima samo dobro",medjutim primecujem da to pravilo primenjuju slobodno bez ikakvog zazora samo kad je u pitanju Milosevic,al ga daleko opreznije i bojazljivije primenjuju kad je u pitanju jedan nas drugi tragicno preminuli politicar.Cak sta vise u "oslobodjenim"medijima primetno je da se od jednoga pravi "svetac",a od drugog"djavo".
Smatram pozitivno pisanje o S.Milosevicu i pozitivno misljenje o istom, aktom bunta i pobune protiv sadasnjeg "demokratskog" meinstrima i onog sto se smatra politicki korektnim misljenjem u Srbiji,a i u svetu,(jer sadasnja Srbija prati svetske trendove).
I svaku priliku koristim i koristicu da govorim lepo o S Milosevicu , iz cistog srpskog inata.
Medjutim vreme i nasa realnost ce rehabilitovati S Milosevica.

Zaboravili ste da navedete i Đinđića!

Питање које „рб“ поставља (зашто су се помирили са жутим) упућено је на погрешну адресу. Одговор на то питање једино може добити од оних који су се „помирили“, а то значи од Ивице Дачића, Славице Ђукић Дејановић, и других из Дачићеве околине.

Има људи које за неке истине и не треба убеђивати методиком и чињеницама, они су убеђени из других разлога. Убеђивање је беспредметно, и за такве се овако методични чланци и не пишу. Они су се „изградили“ на супротним чланцима, односно интересима.

Код С. Милошевића, чак у ратним условима, било је више демократије и слободе него данас. Да није тако било, народ се не би могао сакупити у толиком броју, као 5. октобра, и раније када су лупали у шерпе, и....
Данас, у времену америчке окупације, када Борис Тадић има апсолутну власт, народу НИЈЕ могуће:
1) Да сазна истине, него је претрпан сакривањима истина односно лажима са свих медија,

2) Покушај народа да се окупи у већем броју био би спречен брутално, прецизније, још док би деловале мање групе за окупљање власт би се брутално обрачунала са народом, уколико се претходно не би обрачунала са организаторима који би били ухапшени, бачени у тамницу , сатанизовани лажима са свих медија, и без могућности да се суштински бране, а били би кажњени драконском казном судовима ове „демократске“ власти.

@Милоје
Како Ви то знате на чему сам се ја "изградио"? Само да Вас, методично, подсетим: критички однос према СМ не значи да се неко налази на супротној страни (тј. на страни жутих). Заправо, не значи ни да се тамо налази ни да се тамо не налази. Ја сам само питао ЗАШТО СТЕ СЕ ПОМИРИЛИ СА ЖУТИМА, а Ви на то питање не одговарате. Очито, имате проблем да се суочите с тим питањем.

Петог октобра сам гледала пренос, па пољубила клинце и отишла испред Скупштине тј у Пионорски парк. Дим сам видела кад сам била код Бранковог моста. Хеликоптери су надлетали, раја се питала шта ће бити, а двојица су делила гласачке листиће из Скупштине на којима је био заокружен Милошевић, као доказ да су већ све спремили да покраду други круг. Остала сам целу ноћ испред Скупштине града, јавили су да се Легија прикључио "народу", да неће бити сукоба. Деда са шајкачом на глави у српској народној ношњи који је исто мирно и одлучно чекао разрешење ситуације, био ми је најјачи доказ да сам на правом месту. Један други човек је опет мирно коментарисао - "што их скидате са власти сада кад су се накрали и намирили себе, сад су тек почели да мисле на нас. Ови који дођу биће гладни свега, одраће нам кожу са леђа."
Ко је био у праву, ко у заблуди, ко на правом месту из "правих разлога", показало је време.

Број оних политичара који данас имају морални кредибилитет да "критикују и оптужују" Милошевића је сведен на једног - КоштуницУ - јер су сви други доказали да су им је власт, моћ и новац најважнији и да су чак и више од Милошевића спремни да жртвују зарад опстанка на власти.

Пре 2000те било је - ако ниси за Слобу, онда ниси Србин, данас је - ако ниси за Европу, онда ниси Србин. ГДЕ ЈЕ ТУ СРБИЈА?

Госн. Милоје, не вреди глувом шапутати.

Поготово ако смо (вероватно) поприлични истомишљеници око догађаја у задњих двадесетак година, али урођена тврдоглавост и инат нам не дају да се разумемо.

Ваша одушевљеност текстом г.Калика је мени драга и имате пуно право на то - то је Ваш став који нисам нигде у свом тексту споменуо, и самим тим ми не спочитавајте "политичко слепило" и склоност ка "другој страни", јер је то неозбиљно и увредљиво. Ако се ја не слажем са њим, откуд баш Ви да се побуните, а не г.Калик (или г.Павловић)?


Доста (нових?) коментатора на НСПМ очекују одређено традиционално једноумље, налик ситуацији на неким другим сајтовима који се баве српском политиком. Ипак, тога нема овде, због начина вођења сајта и модерације.

Изнети своје, супротстављено мишљење на НСПМ је сасвим у реду, па и очекивати коментар, или јак против-аргумент на то ваше писаније. Уместо тога, сажаљиво одмахивање руком типа: "нема вам помоћи, ви сте сви... (издајници/залуђени/слепи/будале) нимало не доприноси квалитету дискусија. Напротив.


Мора постојати квалитетна различитост мишљења, иако смо овде већином какви-такви родољуби. Једнакост мишљења сам искусио баш са том СМ-камарилом, одтада више не певам "хорски", како сам давно овде изјавио.


Детаљ: пар дана пре тих догађаја, добио сам позив да се јавим у своју јединицу (полицијска резерва) и тамо су нас питали да ли ћемо ићи на демонстранте. Већина је отворено одбила. Враћени смо кућама.

Отуда, знао сам донекле и шта се спрема и да је режија отпочела, а отуда и моја последична резигнација на сам дан протеста.

Поздрав!

Svaka čast za text.
Za jednog od komentatora vezano za bojni otrov - Suzavac bi bio manje zlo od oktobarskih "promena" i viševekovnog ropstva koje nam sleduje.
Specijalni rat koji je USA vodila podelila je narod, što je u osnovi i cilj svakoga ko želi da zaposedne tuđu teritoriju - zavadi pa vladaj. Siromašniji društveni slojevi ili pak širi siromašniji društveni sloj podeljen je po više osnova i danas, na crvene i žute, na četnike i partizane, na Slobine, Tadićeve, Šešeljeve, Tomine i ine, na pravoslavce, katolike i muslimane, na vojvođane i srbijance, i na još sijaset drugih načina. Ono što nam je neophodno za prosperitet je narodno jedinstvo. To je potreban, ali nažalost, ne i dovoljan uslov. Kako god, ni njega ne možemo da ispunimo.
Meni je jedino nejasno, kao i autoru teksta doduše, kako toliko obrazovanih ljudi i dalje ne shvata da nam je država okupirana i da sa njom rade šta hoće, tj. komadaju je i prekrajaju shodno svojim potrebama. Da li je Milošević bio loš ili dobar besmisleno je raspravljati, jer svaki sistem i svaka vlast ima svojih dobrih i loših strana. Ipak, nepobitna je činjenica da je Slobodan Milošević bio naš poslednji pravi predsednik koji se borio za očuvanje teritorijalnog integriteta države čiji narodi očigledno nisu delili njegovo stanovište po tom pitanju. Otišli su Crnogorci, potom Albanci, sada se spremaju i novopečene Sandžaklije, za njima
će i narod sa viševekovnom tradicijom - Vojvođani. Ostatke će podeliti međusobno u čemu će im se pridružiti i Bugari.
Jedini izlaz iz ovog vilajeta vidim u uspostavljanju Ustavne Parlamentarne Monarhije. Malo mi je neprijatno što to tek sad uviđam, i što samom sebi zvučim kao Vuk Drašković iz devedesetih, ali Srbija nije zemlja koja može da opstane kao Republika. Kralj bi bio garant Srpstva a sam oblik državnog uređenja garant ostalim narodima.

Не бих рекао да се НСПМ претвара у "сајт за рехабилитацију" Милошевића, већ само доноси РАЗЛИЧИТЕ, озбиљне и углавном добре анализе које из више углова осветљавају нашу ближу прошлост, па и лик и дело СМ. Уосталом, овде је објављено више критичких текстова и мноштво коментара о Молошевићу. Нисам никакав његов симпатизер, ни био, нити постао, за разлику од г. Калика, али не видим што би био проблем да се мало праведније и објективније валоризује период Милошевићеве владавине, као и овога што је дошло после њега.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/slobodan_milosevic_ostaje_bez_odlikovanja.55.html?news_id=201012
Ове удворице и квислинзи су превршили меру!
Има ли краја понижавању?

Cilj je bio da se ozakoni to što je poznato danas kao politički prevrat koji je organizovala vlada SAD-a i evropske sile, da bi osigurale neograničenu kontrolu nad Balkanom u savezu sa dijelovima srbijanske elite. Dobro je poznato da su Amerika i Evropa obezbjedili milione dolara, na stotine visokih savjetnika i osoblja za izbornu kampanju DOS-a.

Bivši američki diplomat Vilijem Montgomeri je upravljao i koordinirao iz Budimpešte većinu kampanje unutar zemlje. Novcem se srbijanske revolucere snabdijevalo preko vladinih ustanova, ili preko nevladinih organizacija poput njemačke Fridrih Ebert Fondacije i Američkog "Doma Slobode" -( US Freedom House), koji okuplja vodeće Demokrate, Republikance, poslodavce, faktore koji podržavaju pokrete naklonjene SAD-u.

Zadatak koji su sebi postavile zapadne sile je bio da potpale socijalno i političko nezadovoljstvo protiv Miloševićeve vlade i da to usmjere iza svojih izabranih predstavnika u DOS-u. Ova vješta i dobro finansirana izborna propagandna mašina nije bila dovoljna za taj cilj jer se na DOS gledalo s dubokim nepovjerenjem kao desne ruke NATO sila koje takoreći tek što bombardovale Srbiju i Beograd posebno. SAD i Evropa su pokrenule dvostruku inicijativu zasnovanu na izgradnji socijalne podrške u područjima koje već kontrolišu snage opozicije i osiguraju saradnje vodećih elemenata snaga državne sigurnosti, policije i vojske.

Njemački časopis Špigel priznaje da su SAD igrale vodeću ulogu u DOS-ovoj kampanji da obore Miloševića, ali se koncentriše i na znatan doprinos svoje vlade u Berlinu. “Mjesecima je njemačka vlada diskretno pomagala opoziciju protiv Miloševića” tvrdi časopis. Špigel piše, “17 decembra 1999 godine njemački po zlu poznasti MIP Fišer i takođe po zlu poznata MIP SAD Olbrajt sastali se sa poznatim ličnostima srbijanske opozicije u zamračenoj sobi Interconti hotela u Budapešter Štrase u Berlinu, na rubovima sastanka G-8. Prisutni su bili Zoran Đinđić i Vuk Drašković.

“Na ovaj način, oko 45 miliona maraka je došlo direktno u gradove gdje vlada opozicija. “Gradska partnerstva su očigledno bila samo trik da bi se sakrila stvarnost da je Njemačka, kao i druge države, preuzela opoziciju u Jugoslaviji direktno u svoje ruke”.

Položaj opozicije je time bio pritisnut klasičnim mamcem. Izbor za srpski narod je bio: ili podržite DOS i Zapad će vam postati obilni darovitelj, (ha, ha, ha) ili poduprite Miloševića i suočite se sa neprestanim sankcijama. Drugi cilj kampanje Zapada je bio da pridobije dio tajne policije i vojske da bi poduprijeli potencijalne zamjenike Miloševića. Kako je samo uspješna bila ova operacija se pokazalo u izvještajima koji se sada javljaju o stvarnim događajima 5. oktobra. 9. oktobra 2000. Tako su novine Gvardian objavile članak baziran na intervjuu sa Živanom Markovićem, bivšim pripadnikom Specijalnih Jedinica elitne 63. Padobranske brigade.

Marković tvrdi da je zauzimanje Narodne Skupštine i RTS ustvari bilo pokrenuto od više od stotine aktivnih ili bivših vojnika koji su to uradili u dogovoru sa policijom koja je tobože čuvala zgrade. Ista ta, koja se deset godina kasnije neće ustručavati da protivnike gej sramotne parade isprebijaju namrtvo, ako će to da petooktobarskoj Srbiji otvori put u EU. Činjenica da je jedini događaj koji izražava pokret protiv Miloševića bio koordiniran i planiran od imperijalističkih sila i srpske tajne policije, samo od sebe mnogo govori. Daleko od toga da se pokazivala“moć naroda”. Miloševićev pad je bio rezultat zapadnih političkih spletki koje su dostigle vrhunac u modernom ekvivalentu prevrata u dvorcu, nego li nekakva često-proklamirana demokratska revolucija.

Очигледно је да ви нисте прочитали мој текст, или, прецизније, текст нисте разумели. Ја сам јасно одговорио да за постављено питање о „мирењу (неких) социјалиста са жутим“ одговор треба тражити од Ивице Дачића и компаније. Зато је чудо, а можда и није, да одговор тражите од мене, једног од коментатора овог текста НСПМ-а.

Ја се ни данас не кајем што се завршило време владавине Слободана Милошевића, као што се не кајем што сам 1986 била на митинзима за Слобу, Томића и Гарашанина, и на свим митинзима за време бомбардовања. Али као што 1986 нисам предвидела да ће Срби бити протерани из Хрватске а Слободан гарант мира за међународну заједницу, да ћемо победити НАТО уз колоне избеглица са Косова и Метохије, тако нисам превидела ни да ће се избори после 2000те одбијати како су се одвијали, а поготову ови 2008. Осим критика, кажите ми који је био (у тим временима) "бољи и песпективнији" политички избор? СПО, СРС, ко?
Наравно да сам знала да нам запад није пријатељ, али нисам ја правила договоре и преговоре са њима већ Слободан а српска стратишта су се поновила, или ви не мислите тако. Шта је ту било добро за Србе? Ако и Ви кажете да је морало тако и да није могло боље, онда би требало да поверујем и овима данас на власти да мора овако и да не може боље. ЈА ИСКРЕНО МИСЛИМ ДА ЈЕ И ОНДА И САМ МОГЛО И МОРАЛО БОЉЕ! Мој посао, а надам се и Ваш, није завршен док се Србија не подигне.

Kalik:

Један од њих је Бранко Павловић. На прву озбиљнију појаву сасвим оправдане ревизије петооктобарске историографије и идеологије, коју прати једнако оправдана, али тек пробуђена тежња за каквом-таквом рехабилитацијом Милошевића, он реагује нервозним, брзоплетим и аљкавим текстом који прати зачуђујућа надменост и претенциозност.



Pavlović:

Овај текст је кратак осврт на обраћање Милошевића од 2.октобра 2000.године, у коме само у најкрупнијим цртама показујем зашто Милошевић, и сви од Добрице Ћосића до Милошевића, не заслужују прелазну оцену. Да не буде забуне, не заслужују је ни Ђинђић ни Коштуница (Тадић је у минусу), али се у овом тексту тиме не бавим.

Господине Костићу, хвала за овај коментар. Иначе колор револуцију у Србији су финансирале и Норвешка и Шведска преко неколико невладиних организација.Независна информативна мрежа Reseau Voltaire сматра да је један од циљева посете Хилари Клинтон обнављање и интензивирање подршке организацијама и установама које су биле ослонац Запада у октобарским догађајима.

Није потребно да доказујете сву драматичност ситуације – економске, политичке, ратне, социјалне – у Србији деведестих година. То је ноторност и разуме се да се слажем са Вама.

Али оно што је спорно то је следеће : да ли се једна драматична ситуација, без обзира да ли се ради о једном народу и једној земљи или о некој породици, групи пријатеља и сл...., може решавати помоћу непријатеља тог народа и те земље (или те породице, тих завађених пријатеља и сл). По мом мишљењу и мом схватању морала – не може. Али чак и ако се апстрахују моралне консидерације и ако се гледа искључиво са рационалне стране, таква „помоћ“ неизоставно доноси несрећу читавој заједници – и онима које је подржавала и онима против којих их је подржавала. Јер се у таквим случајевима уопште не ради о помоћи већ о коришћењу ситуације да се остваре интереси „помагача“. А интерес западне "помоћи" је био да се Србија претвори у марионетску државу. Оно што ми је заиста нејасно то је како су толики паметни људи и очигледно патриоте, могли уопште да поверују да ће они који су 1999. безобзирно бомбардовали Србију следеће године напрасно почети да јој помажу.

Могуће је поставити питање – како онда решавати те драматичне ситуације. Искључиво, али искључиво сопственим снагама, уз много стрпљења и трпљења. Могућности су бројне: бојкот избора, грађанска непослушност, гандијевски отпор, демонстрације али у сопственој организацији, гласање за друге кандидате све док на чело земље не дође личност достојна да буде на њеном челу.

Коначно - пошто је реч о Милошевићу – ситуација деведестих јесте била драматична али није Милошевић био тај који ју је изазвао.

Аферим! 5. октобар јесте стварно био дан победе окупаторских и квислиншких снага над патриотским. И тачно каже даље Марио Калик: Зато тај фамозни 6. октобар кога неки, као што видимо, и даље призивају, не би могао бити ништа друго до дан народног устанка против страног освајача и домаћих издајника.
Доћи ће надам се брзо дан да и ми овде видимо леђа оваквим бизМис-петооктобарцима, чије су следбенике ево и у Кијеву ставили на право место: на сметљиште историје.

Потпуно сте у праву да они који су бомбардовали Србију и окупурали јој део територије, не могу јој никако бити пријатељи. Ризикујем да испаднем највећи лажов или глупа као ноћ, али ЈА НИСАМ ЗНАЛА да је ДОС организован у Будимпешти на начин како је организован и од кога је организован. ДА, ЧУЛА САМ ТАДА ТЕ ПРИЧЕ али нисам веровала у њих, јер је, по мени, било довољно разлога и незадовољства у народу да се опозиција сама организује. Веровала сам да ће опозициони политичари не оптерећени ратом и поразима свом снагом кренути у враћање оног што је изгубљно... Кад сам први пут видела филм о 5.октобру, прогутала сам кнедлу. Затим сам чула из прве руке да су чланови Отпора били у Немачкој и да су се изненадили кад нису добили дневнице иако им је тамо све било плаћено, па су питали да није нека грешка...
Затим је гласано из Грчке а ДССу одузети мандати.. треба ли даље?

Већина људи из мог окружења је тада мислила као Ви. На моје велико чуђење. Неки из наивности, неки из конформизма - у стилу „Један је живот“ а неки су вероватно имали своје мале рачунице. Било како било, сада смо ту где смо. Да бисмо повратили слободу и достојанство једини пут је да коначно ставимо до знања да више нећемо да „гутамо жабе“. То чувено „гутање жаба“ је својевремено саветовао један од октобарских вођа, мислећи при том да мали морају да се покоравају великима. Ја сам уверен да не морају. Новија историја показује сву немоћ великих пред малим народима али услов је да мали буду сложни, одлучни и непоколебљиви у одбрани својих права. Или, да парафразирам наслов текста Дајане Џонстон - храбри и сложни момци добро пролазе.Поздрављам Вас.

Mnogo godina je proslo...ima tu mnogo propustenog gradiva...pogotovu za mladje narastaje, od kojih (cast izuzecima) jedan broj je odrastao na toj propagandi, u prilicno raznolikom uslovima. Nema coveka koji nije ziveo bolje tada nego danas i nije samo u tome stvar.Obrazovanje je bilo besplatno, koliko puta to samo da se ponavlja. Studentski domovi i studentske menze su bile bagatelne.

Svaka pohvala za tekst, nazalost autor je usamljen medju intelektualcima u Srbiji,koji se ne libi toga da progovori istinu, ali polako, sve i da je jedini, sluzi mu na cast, i ostace zabelezeno.

pošto mi je stalo do morala u srpskoj politici, da pozdravim g.kalika, observantesa, meri i sve rodoljube.istina se širi...

@Biljana Nikolic
Vi rekoste da ste bili tog 5. oktobra ispred skupstine jedan od ucesnika rusenja vlasti.
Napravite razliku izmedju IZBORA i DRZAVNOG UDARA pa cete dobiti i odgovor na svoje pitanje ko je bio bolji izbor.