Odlican i neophodan clanak u ovom trenutku, da stvari postavi na pravo mesto. Ono sto je bitno je da se poruka prosiri sto jednostavnijim jezikom, koji bi i prosecan covek mogao da razume, a ovakav clanak je upravo osnova za to. Cestitke autoru.
P.S. Ocekivana propaganda s druge strane ce doci vrlo brzo, u vidu argumenta kako stampanje novca od strane drzave neminovno vodi u "inflaciju", naravno ingorisuci izvitoperenost sadasnjeg sitema, do kojeg nas je upravo i dovela diktatura virtuelnog, ali privatnog, novca.
Preporuke:
0
0
2
subota, 28 mart 2009 21:01
Somborac
Mala ispravka:
Nedavno objavljeni podaci NBS govore da oko 60% firmi u Srbiji ima blokiran račun
---
Pravilno je privredno društvo (nekada preduzeće). Kod nas je oduvek bilo da je firma poslovno ime privrednog društva.
Građani treba da budu svesni da je čak i mali višak novca neuporedivo bolji nego hronična nestašica koja prosto uništava našu i svetsku ekonomiju.
---
Šta je ovim autor hteo da kaže?
I to je samo po sebi idealno rešenje za jedno društvo sa aspekta troškova izrade i mogućnosti da se u svakom trenutku pribavi.
---
Fijat novac je fijat. Bez podloge u plemenitom metalu ne vredi ništa.
Danas imamo jednu, na prvi pogled, paradoksalnu situaciju u kojoj vlada velika nestašica dinara u opticaju, a cene i pored toga rastu. Razlog je što su kamate te koje guraju cene na više
---
Odeš na sajt NBS-a i pogledaš monetarne pokazatelje. Pogledaj koliko je skočio primarni novac, M1 i M2 u periodu između 12. 2007. i 12. 2008. A onda pogledaj cifre od 31. 1. 2009. Jasno je ko dan da je NBS napravila inflaciju (uz naravno ekonomsku politiku države koja je inflatorna), a onda je u januaru naglo povukla novac tako što je povukla gotovinu iz opticija (prilikom zamene starih novčanica) i povećala obavezne rezerve banaka. Posledica je da je cela privreda preko noći postala nelikvidna.
Krivci su Vlada Republike Srbije i Narodna banka, a ne zle banke. Dodati još slabljenje dinara u odnosu na strane valute, a pošto Srbija zavisi od uvoza, cene moraju ići na gore.
Država bi mogla bez ikakvih problema da zaobiđe banke u procesu kreiranja dodatnog novca
---
Država je još gore rešenje, a istorija je pokazala šta je država u stanju da učini kada je ona jedini monopolista na izdavanju novca. Treba li da krenem sa primerima od antičkog vremena?
Rešenje je 100% rezervno bankarstvo (a ne frakcionalno kao danas), ukidanje centralne banke, privatne banke izdaju svoj novac (kao što je u prošlosti funkcionisalo) i novac mora da ima podlogu u zlatu (može i srebro).
Preporuke:
0
0
3
subota, 28 mart 2009 21:59
Branko
Ovo je psedonaučni članak, i te priče gde će država da deli beskamatni novac su već ispričane u raznoraznim komunističkim eksperimentima i propale su odavno.
Sama ideja da je količina novca uvek konstantna znači da nema privrednog razvoja nego redistribucije.
Više me od samog autora, za koga iskreno ne znam, iznenađuje da je pohvalni komentar dao A. Pavić, ukoliko se radi o autoru ovog sajta.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 29 mart 2009 00:24
Aleksandar Pavić
Branko,
Komentare obično pišem ćirilicom, a onaj prvi je latinica. No, u svakom slučaju zanimljiv članak, na liniji mnogih argumenata koji se mogu čuti i danas u SAD. Ja sam se u sopstvenom članku na temu ekonomske krize već izjasnio za potrebu nekog centra, npr. Rusije, možda i arapskih zemalja, koji bi emitovao valutu sa čvrstom podlogom, tj. na osnovu zlata, možda i srebra.
Ovo o čemu autor govori mislim da ima istorijski presedan tokom američkog Građanskog rata, kada je Linkoln izdao tzv. "grinbek", tj. dolare koje je direktno emitovala država mimo banaka.
U idealnom svetu, Somborac je u pravu, ali u ovoj krizi ne može da se uspostavi neki čvrst okvir i smer za iole slobodnu privredu bez države. Pogotovo jer je svetski finansijski sistem u rukama predatora kakve svet nije video.
Ali ovo podrazumeva potpuno novo državno rukovodstvo, nove ljude sa novim idejama i brzim refleksima.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 29 mart 2009 01:48
Mladen Banjac
@Somborac pita: #Šta je ovim autor hteo da kaže?
Upravo ono što i piše ako ste pažljivo čitali tekst, da je deflacija (nedostatak) novca u opticaju neuporedivo gora situacija po jednu privredu nego blaga inflacija iliti višak para. Nemojte to brkati sa kretanjem cena.
#Fijat novac je fijat. Bez podloge u plemenitom metalu ne vredi ništa.
Odlično ako je tako. Mogli bi ste vaše mesečne prihode ubuduće da uplaćujete na moj tekući račun, čisto da vas rešim tog "bezvrednog" fiat novca.
#Pogledaj koliko je skočio primarni novac, M1 i M2 u periodu između 12. 2007. i 12. 2008. A onda pogledaj cifre od 31. 1. 2009. Jasno je ko dan da je NBS napravila inflaciju...
Inflacija je oduvek bila prateći dekor naše (i većine drugih ekonomija). Nje je svakako bilo i pre 2007, bez obzira na kretanje kursa. A sad pogledajte za isti period bankarske plasmane (fiktivni ili privremeni novac), čisto da vidite koja stavka dominira u novčanim agregatima.
#Država je još gore rešenje, a istorija je pokazala šta je država u stanju da učini kada je ona jedini monopolista na izdavanju novca. Treba li da krenem sa primerima od antičkog vremena?
Slobodno, živo me zanima šta ste imali u vidu.
#Rešenje je 100% rezervno bankarstvo (a ne frakcionalno kao danas... i novac mora da ima podlogu u zlatu (može i srebro).
Naravno da je jedno od rešenja ekonomske krize 100% rezerva na depozite po viđenju, ali time ste upravo eliminisali problem koji ja ističem, a to je današnja nakaradna i zelanaška praksa da privatnici štampaju svež, dodatni novac. Svaka banka je danas praktično štamparija (elektronskog) novca, a narod o tome nema pojma. Oni malobrojni što znaju "mudro" ćute. Zlato je veoma loše kada se koristi kao novac, jer ga pre svega nema dovoljno za potrebe savremene razmene, teško se pribavlja i uz ogromne troškove i kao takvo predstavlja pravi magnet za privatne bankare i špekulante koji su ga povlačili iz opticaja čineći dugove nepodnošljivim, a razmenu krajnje otežanu.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 29 mart 2009 03:00
mkm
Koliko moje skromno znanje i zakljucivanje u oblasti monetearne ekonomije dozvoljava, ostavicu svoje misljenje
- cini mi se da je ispravna teza da u sistemu frakcionalnog bankarstva nedostaje iznos kamate, tj da taj novac jednostavno mora da se dostampa, ili na neki drugi nacin ubaci u sistem.
- ostalo deo teksta mi je pomalo naklapanje, problem Srbije je spoljnotrgovinski bilans, tu je uzrok i resenje svih problema srpske privrede, a i Srbije.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 29 mart 2009 03:02
Mladen Banjac
Branko kaže: #Ovo je psedonaučni članak, i te priče gde će država da deli beskamatni novac su već ispričane u raznoraznim komunističkim eksperimentima i propale su odavno.
U kojim to "eksperimentima", ako nije tajna? Navedite barem jedan.
#Sama ideja da je količina novca uvek konstantna znači da nema privrednog razvoja nego redistribucije.
Branko, gde ste vi pročitali u tekstu da količina novca treba da bude konstantna?!
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 29 mart 2009 08:21
stojan nenadovic
Autor teorije o nekreditnom novcu sam ja Stojan Nenadović, starac od 67 godina, koji je ideju izneo u svom magistarskon radu, kad je bio mlad. Rad je odbijen, po predlogu prof.dr. Ivana Maksimovića i docenta dr. Miroljuba Labusa. Autor se već 30 godina bori za ideju o nekreditnom novcu a sada je došao trenutak da ta ideja pobedi u svetu. Očekuje se svaki dan da Google objavi rezultate svog Konkursa za najbolju ideju. Ako to bude nekreditni novac, to ćr značiti da je počela nova era u istoriji ljudskog društva, era nekreditnog novca.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 29 mart 2009 11:07
stojan nenadović
Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM)određena procentom (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ;
k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni nivac emituje po datoj formuli, inflacija nije moguća. Porezi se ukudaju u iznosu emitovanog nekreditnog novca, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas u sistemu kreditnog novca. To je prava nauka.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 29 mart 2009 13:26
jovan oliver grcinic
Dosta zanimljiv tekst. Mada autor nije "izmislio" toplu vodu pisuci ovu pricu.Moram priznati da odavno nisam citao neki tekst na ovu temu, gde neki autor kombinuje destruktivni (i u svetu opsteprihvaceni) koncept kreditnog novca i njegove efekte sa trenutnim prilikama u srpskoj privredi.Predstavljajuci opste poznatu cinjenicu nase ekonomije da novca nema i da je 57-58.000 preduzeca u blokadi, autor lepo na "srpski" nacin to predstavlja nejednacinom: dugovi(glavnica+kamata) > kolicina novca u opticaju.Ovo zapravo znaci da je imanentnost ovakvom (opsteusvojenom) monetarnom sistemu stalna i nezaustavljiva inflacija.Prosto "gap" u visini kamate mora biti pokriven! Kako? Novim zaduzivanjem. Medjutim, autor je pomenuo da proces "emitovanja" novca predje iz banaka na drzavu koja bi emitovala taj famozni "nekreditni novac".Time bi drzava zapravo dozirala kolicinu novca potrebnu za obavljanje normalne privredne aktivnosti i potpuno regulisala nivo inflacije.Zapravo, novac bi bio novac a ne kao do sad da je dug = novac. Ovom pristupom, komercijalne banke bi zapravo izgubile svrhu postojanja. Izmenjen bi bio postojeci svetski koncept monetarizma.Dakle, kad bi ovaj koncept bio primenjiv, sistem novca kakav danas poznajemo, ne bi postojao.Mislim, realno, ja bih zbog toga bio srecan jer je trenutni monetarni sistem apsolutno destruktivan i nicemu ne vodi, ali ipak moram priznati da mi sve to deluje dosta idealisticki. Sve u svemu, dobar tekst..
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 29 mart 2009 13:33
@Branko
"Branko
Ovo je psedonaučni članak, i te priče gde će država da deli beskamatni novac su već ispričane u raznoraznim komunističkim eksperimentima i propale su odavno. "
Ha ha.. Branko dobar ti štos. Znam nekolicinu dipl. ekonomista i mag. ekonomije a da niko nije ni čuo za Rodšilda ili podatak da je američka centralna banka FED u vlasništvu privatnih bankara itd. Toliko o sistemu obrazovanja. Ajde objasni ti nama odakle će FED pozajmiti Obaminoj admistriacije sve one silne milijarde dolara i zašto Rusija i Kina povodom toga nameravaju da odbace inflatorni dolar (svetsku vaulutu) iz svojih deviznih rezervi ? Jer nema pokrića ! Štampanje dolara bez pokrića za sada još ne stvara inflaciju u sad jer ima status svetske valute.
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 29 mart 2009 15:05
igorsima
Ovo je veoma značajan članak, ne zato što je posebno originalan niti zato što je odlično napisan, već zato što je objavljen na ovom mestu. To znači da NSPM otvara i ekonomski front, i veoma mi je drago zbog toga.
O ovome se među nama već dugo govori. Stvar je jednostavna samo je problem što u ekonomskoj nauci postoji pogrešno učenje koje je uvedeno u udžbenike i sada je napravljena čitava zavera pa svako onaj ko progovori o tome ispada ludak.
U ovom tekstu nepoznatog autora nalazi se suština zavere (mada i ovde zamaskirana gomilom nepotrebnog teksta):
"Ljudi obično misle da poslovne banke plasiraju sredstva na osnovu prethodno prikupljenje štednje, samo uz veću kamatu. Međutim, štednja čini jedan mali deo sredstava iz koga banke daju kredite. One zapravo poseduju vrlo malo pravog novca (papirnog i kovanog), u nekim zemljama ispod 5%. Šta to onda pozajmljuju i na koji način, pitaćete se? Banka kreira novac onog momenta kada vi to zatražite od nje, tj. kada vam odobri kreditni zahtev! Takve nepostojeće pare se zovu kredit, a čitav proces kreditna multiplikacija (fractional reserve banking) ili prevedeno na srpski – stvaranje para „iz vazduha“ koje postoje samo kao zabeleška u njihovim „knjigama“ ..."
Ovim je sve rečeno.
PRIVATNE BANKE u suštini ŠTANCUJU NOVAC po svom nahođenju sa ciljem da od ostalog naroda dobijaju kamatu "na pozajmljen novac". I TO JE LEGALNO!!!
Pa, da DRŽAVA to radi narod bi se pobunio što nas pljačkaju na tako jeftin način!
Ali, ne! To rade privatne banke za račun anonimnih Rokfelera koji nam piju krv na slamčicu i bogate se bez ikakvog rada dok mi dirinčimo za njih, hteli ne hteli.
I sve je to legalno, izglasano u Skupštini jer je "za naše dobro".
Kraj priče.
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 29 mart 2009 15:16
Nikola Turajlić
Svi ste u (ne)pravu
Pisac teksta M. Banjac i pisci komentara na isti su teoretski u pravu, ali praksa ruši teorije na temelju kojih su u pravu.
Historija nas uči da su sve vrste novca skončile manje više kao prevara.
Zlatni novac je falšovan od država pridavanjem bakra.
Novac sa zlatnom podlogom je kobajagi imao zlatnu podlogu (naivni su oni koji misle da je dolar na koncu imao pokriće u zlatu). U svakom slučaju u svetu nema toliko plemenitih metala da bi mogli pokriti potrebni novac.
Države stalno doštampavaju novac (varuckaju) ali je loše kada počnu štampati milijardove novčanice.
Privatne banke kreditima, platnim karticama, garancijama i na druge načine emituju svoj novac,
što je završilo stvaranjem "mehura" koji su se pretvorili u "crne rupe".
U širem smislu novac su i vrednosni papiri kao državne obveznice, akcije, akreditivi (u Srbiji) i
slični papiri koji se temelje na poverenju.
Dakle, moj nazor je da sve teorije o novucu kao merilu vrednosti u odredjenim situacijama ne piju vodu, jer svi emiteri ne igraju čistu igru.
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 29 mart 2009 16:47
Branko
Dolar makar do sada nije nikada štampan bez pokrića, što ne znači da se neće promeniti u narednim mesecima. A te priče sa Jutjub filmova o privatnom FED-u okačite mačku o rep.
Neka mi objasni bilo ko prostu stvar, zašto bi bilo ko pozajmljivao novac, ukoliko nema interes za to u vidu kamate.
A i zlatni novac je potpuno promašena ideja. On se pokazao kao daleko gori od novca bez zlatne podloge, i daleko više deflatorni. Kraljevina Jugoslavija je imala jezivu krizu u vreme Velike depresije pravo zbog zlatnog novca.
To još jedino libertarijanci u Americi koji su više neka sekta nego ozbiljni ekonomski analitičari predlažu zlatni novac.
Mogu se imati i državne banke koje će raditi profitno sa kamatom i razvijati ovu zemlju kako to ima i Nemačka. Ekonomski problem naše države, je u tome što mi imamo vlast, kojoj i nije cilj razvoj ove države, nego njeno slabljenje.
Preporuke:
0
0
15
nedelja, 29 mart 2009 17:21
stojan nenadović
2.aprila počinje u Londonu Samit 20 najjačih država na svetu, posvećen stvaranju novog svetskog poretka.
Biagio Bossone, koordinator radne grupe za izradu novog svetskog poretka, 8.marta je napisao članak u kome kaže: "Mi predlažemo nekreditni monetarni sistem, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca ...". Inače u SAD je Denis Kučinić podneo American Monetary Act, koji je pripremio American Monetary Institute i koji predviđa emisiju nekreditnog novca. Linkoln i Kenedi pravili su nekreditni novac i obojica su bili ubijeni. Videćemo šta će sada biti.
Preporuke:
0
0
16
nedelja, 29 mart 2009 19:46
Branko
Kenedi nije nikada pravio nekreditni novac, a Linkoln jeste naštampao novac bez pokrića, da bi dobio rat, dolar je pao duplo, i od tada imamo u upotrebi reč inflacija.
Naravno tada je sever dobio rat pa se ta igra isplatila, ovde kada bi nekom genijalcu pala ta ideja na pamet, imali bi opet hiperinflaciju.
Preporuke:
0
0
17
nedelja, 29 mart 2009 21:05
intereždžija
U Srbiji je za vreme Obrenovića postojao specifičan model Zadrugarstva koji je temeljio na BESKAMATNIM KREDITIMA. Više o tome u donjem članku pisanom pre više od sto godina. Članak je danas posle sto godina i više nego AKTUELAN:
http://alturl.com/jhq
Preporuke:
0
0
18
nedelja, 29 mart 2009 21:19
Shahab
Pa ovaj liberalni sistem i odgovara iskljucivo bankarima i trgovcima. Po cijelom Zapadu demonstranti aktivno napadaju bankare prepoznajuci u nima uzrok krize samo su na nasim prostorima oni u centru paznje kao neki spasioci ili bitni faktori oporavka. Licno smatram i pozivam da je izlaz u beskamatnom ekonomskom sistemu. Sta uopste znaci cijena kapitala? Tako pise i u svetim knjigama pa zar nije i Isus pokrenuo revoluciju protiv lihvara-bankara i njihovih saveznika u svestenstvu...I Islam zagovara beskamatnu ekonomiju.
Preporuke:
0
0
19
nedelja, 29 mart 2009 21:24
stojan nenadović
Kenedi je pustio u opticaj 4,2 milijarde dolara i odmah je ubijen, pa niko i ne zna šta se desilo. Ja sam dao formulu koliko treba dodatnog novca u opticaju i ako se radi po toj formuli, inflacija nije moguća.
Preporuke:
0
0
20
nedelja, 29 mart 2009 23:09
Lincoln
Pa upravo činjenica da je Linkoln štampao svoj novac - BEZ DUGA, može da objasni i motiv za njegovo ubistvo. Možda je i Obrenović nastradao zbog srpskog modela Zadrugarstva koji je temeljio na BESKAMATNIM kreditima.
Preporuke:
0
0
21
nedelja, 29 mart 2009 23:15
Mladen Banjac
^Kenedi nije nikada pravio nekreditni novac, a Linkoln jeste naštampao novac bez pokrića, da bi dobio rat, dolar je pao duplo, i od tada imamo u upotrebi reč inflacija.
Ono što Branko ne razume jeste da su pokriće za novac proizvedena roba i usluge za čiju razmenu i služi. U vreme građanskog rata na tlu SAD došlo je do velikog pada proizvodnje i posledično viška novca u opticaju, dok su u isto vreme engleski (privatni) bankari masovno falsifikovali američki novac jer su tehnike zaštite tada bile slabe. Naravno da će u takvim uslovima doći do inflacije i pada vrednosti novca. To bi se desilo sa svakom valutom.
Preporuke:
0
0
22
ponedeljak, 30 mart 2009 00:42
Mladen Banjac
Branko kaže: #Dolar makar do sada nije nikada štampan bez pokrića...
Dolar je izgubio 95% vrednosti u odnosu na period od pre 100 godina, a SAD uvozom i zaduživanjem zadovoljavaju gro svojih potreba. Ono što još uvek održava dolar u životu su prisila i međunarodna trgovina, pre svega naftom.
#A te priče sa Jutjub filmova o privatnom FED-u okačite mačku o rep.
Valjda postoji još nešto sem Youtuba, neka knjiga ili dokument. Uzmite fino i proverite iz kojih god hoćete izvora, pa javite šta ste otkrili.
#Neka mi objasni bilo ko prostu stvar, zašto bi bilo ko pozajmljivao novac, ukoliko nema interes za to u vidu kamate.
Nije bilo ko, nego rođena država. Pokriće za novac su proizvedena roba i usluge koje stvara društvo u celini. Zašto bi kreiranje svežeg novca bilo povereno nekom privatniku koji ništa ne proizvodi, samo štancuje pare i ubira astronomske profite na račun kolapsa čitave privrede.
#A i zlatni novac je potpuno promašena ideja. On se pokazao kao daleko gori od novca bez zlatne podloge, i daleko više deflatorni.
Eto negde se i slažemo.
#Mogu se imati i državne banke koje će raditi profitno sa kamatom i razvijati ovu zemlju kako to ima i Nemačka.
To i jeste deo rešenja. Državne banke dominiraju u Nemačkoj (slično kao u Kini) i pokrivaju 45% tržišta, ostalo su privatne i mešovite. Nemačka se posle rata digla iz pepela sredstvima odobrenim po osnovu Maršalovog plana, a taj novac je bio nekreditni novac (poklon), koji se utopio u budžet i nikada nije vraćen. Takođe njihov mentalitet i način poslovanja idu u korist štednje, a ne špekulacije. Tako je barem bilo sve do početka 90-tih kada su i oni počeli da se otvaraju za razne špekulativne "inovacije" sa Volstrita. Izvor za ovakve aktivnosti je upravo fiktivan (privremeni) novac, tj. dug koji plasiraju privatne banke. Emitovanje novca koji ne potiče iz štednje od strane privatnika se zove falsifikovanje. Ili smatrate da neki trebaju biti povlašćeni u toj raboti.
Preporuke:
0
0
23
ponedeljak, 30 mart 2009 01:47
Somborac
Autor je krenuo da objašnjava novac sa stanovišta Austrijske škole (fon Mizez, Rotbard), a onda se posle upetljao. I previše tekst vuče na teoriju zavere, a stvari su prilično proste.
@Mladen Banjac
Da li znaš kada, gde i kako je novac postao dug?
Odgovori i moji dalji komentari u toku dana.
Preporuke:
0
0
24
ponedeljak, 30 mart 2009 07:31
stojan nenadović
Beskamatni krediti i nekreditni novac nisu isto. Zbog usporenja brzine opticaja novca (što je zakonita tendencija) bekamatni krediti se takođe ne mogu vratiti. Japan je imao beskamatnu emisiju kreditnog novca, pa se sada predviđa da će pad društvenog proizvoda u Japanu biti 12% a u Evroppi i SAD samo 6%
Preporuke:
0
0
25
ponedeljak, 30 mart 2009 08:39
Aleksandar Pavić
Branko,
Zanima me našta mislite kada kažete da je dolar dosad imao pokriće. Koje mu je pokriće od 1971. godine? I koje je pokriće inače privatnom FED-u za upumpanih (samo u poslednjih dve godine) preko 9.000 milijardi dolara u sistem radi "spasavanja" bankarskog sistema i (sekundarno) privrede?
U SAD je od samog početka bila vođena bitka između onih koji zagovaraju osnivanje centralne banke i onih koji su smatrali, poput DŽefersona, da samo Kongres ima pravo da emituje, tj. kuje novac. Endru DŽekson je skoro izgubio život zbog svoje uporne borbe protiv bankara i njihovog nastojanja da kontrolišu kredit.
Mladene,
Pitanje: kako bi se rešio problem konvertibilnosti ovakvih valuta, tj. kako bi se vršila međunarodna robna razmena?
Preporuke:
0
0
26
ponedeljak, 30 mart 2009 09:14
Joviša Vidić
Uvek sam smatrao ispravnom tvrdnju, da ekonomija nije egzaktna nauka. Utuk na utuk komentatora
to potvrđuje. Joviša Vidić od Rudina.
Preporuke:
0
0
27
ponedeljak, 30 mart 2009 11:36
Srebrni
Zanimljiv clanak, zanimljivi komentari...
Kad vec pomenusmo YouTube...
http://www.zeitgeistmovie.com/
Prvi film se manje vise bavi teorijama zavere, 9/11 i slicno, medjutim drugi film (Addendum) upravo prica o svemu ovome sto smo imali prilike da procitamo ovde.
Na kraju filma se predlaze prelazak na tkzv "resource" model... Nije mi bas jasno kako to treba da izgleda, niti kako da funkcionise.
Preporuke:
0
0
28
ponedeljak, 30 mart 2009 13:22
stojan nenadović
Endrju Džekson je skoro izgubio život a Linkoln i Kenedi su svoje zaista i izgubili. To zaista liči na nečiju zaveru. Kod protagonosta nekreditnog novca nema zavere. Sve je jasno. I naučno, teorijski i praktično. Nema govora ni o kakvoj austrijskoj školi.
Preporuke:
0
0
29
ponedeljak, 30 mart 2009 14:41
Igor
Živimo u vremenu najnemilosrdnije propagande, tj. vladanja u glavama. Pogledajte način na koji je predstavljena tekuća kriza: mase ljudi su sada uverene da se tu slabo šta može učiniti, jer je to nekakva objektivna i apsolutna "ekonomska kriza". Istina je međutim da je kriza čisto virtuelne "papirne" prirode, tj. kriza je uslovna. Bazira se na prećutnoj pretpostavci da želimo da u celini zadržimo postojeće ekonomsko uređenje (bankarski kapitalizam). Kriza bi mogla biti otklonjena preko noći dozvoli li se debata eto recimo o monetarnom sistemu i putevima emitovanja novca koji nisu vezani za kreditiranje. Mislim da ćemo sačekati još nekoliko meseci, do početka strmijeg kotrljanja nizbrdo, da se glasnije počne pominjati da postoje nova rešenja.
Preporuke:
0
0
30
ponedeljak, 30 mart 2009 16:55
stojan nenadović
Ako predstavnici dvadeset najmoćnijih država na svetu objave da usvajaju Svetski poredak nekreditnog novca, niko više neće imati inflaciju, pa će odnosi među valutama biti uvek isti, što će biti isto kao da je stvoren svetski novac i da Svetsku politiku vodi Svetska vlada.
Preporuke:
0
0
31
ponedeljak, 30 mart 2009 20:48
Mladen Banjac
Aleksandar Pavić pita: Kako bi se rešio problem konvertibilnosti ovakvih valuta, tj. kako bi se vršila međunarodna robna razmena?
Kurs valuta bi trebao da odražava njihovu realnu kupovnu moć na domaćem tržištu, a ne da budu prepuštene na milost i nemilost špekulantima na "tržištu valuta". Znači, ako vi za 10 dolara možete kupiti istu količinu robe (tj. korpe proizvoda) u SAD, kao što to možete za 500 dinara u Srbiji, onda je logično i prirodno da se valute razmenjuju u odnosu 1:50
Za potrebe međunarodne trgovine rešenje bi bilo uvođenje nove obračunske jedinice bazirane na korpi odabranih proizvoda (recimo pšenica, srebro, bakar, kafa, sirova nafta, kurukuz i sl.) čime bi se u najvećoj meri eliminisale mogućnosti za špekulaciju.
Znači to ne bi bila valuta, nego samo mera vrednosti, kao što je metar mera za dužinu.
Primera radi, jedna takva obračunska jedinica bi vredela 5kg pšenice, 10 unci srebra, 1kg bakra, 2kg kafe, barel sirove nafte i 10kg kukuruza). Time bi svaka država tačno znala koju vrednost je dobila kada bi bila isplaćena u toj novoj, međunarodno priznatoj obračunskoj jedinici i šta može očekivati zauzvrat kada se ona nađe u ulozi kupca.
U slučajevima bilateralne trgovine gde su uvoz i izvoz podjednaki, mogle bi se koristiti i nacionalne valute po vrednosti kursa kako je ranije pomenuto. Postoje i drugi predlozi i svakako prostor za raspravu, ali uslov svih uslova je eliminisati kredite i dužničko ropstvo i uvesti pravi novac radi stimulisanja domaće proizvodnje, razmene i potrošnje.
Novac je samo potvrda ili priznanica da je neki rad obavljen odnosno roba isporučena i ništa više. Praktično, vrsta evidencije ili registra. Reći da država nema para je isto kao kad bi neki prevoznik rekao da ne može prevesti putnike, jer je ostao bez karata. Znači potpuni apsurd, a o nepravdi da ne govorim.
Preporuke:
0
0
32
ponedeljak, 30 mart 2009 21:17
Aleksandar Pavić
G. Stojanu Nenadoviću:
Ako je krajnji cilj nekreditnog novca uvođenje jedinstvene svetske valute, i ako je to jedini način da se vodi trgovina između država, onda sam izričito protiv.
A na samitu G-20 svakako neće biti usvojen nekreditni novac od strane država-učesnica. Ono što se pokušava sa kineskim i ruskim predlozima je slamanje hegemonije dolara kao svetske "rezervne valute".
Preporuke:
0
0
33
utorak, 31 mart 2009 07:57
nenadović stojan
Svaka zemlja može imati svoju valutu kao što sada ima svoj jezik. I kao što se jezici prevode jedan na drugi, tako će se i odnosi među valutama znati jednom za svagda, kada niko ne bude imao inflacju. Nekreditni novac neće biti uveden na samitu G-20 jer je Bagio Bossone koordinator radne grupe za izradu Svetskog poretka, koji je napisao: "Mi predlažemo nekreditni monetarni sistem, da stvaranje novca, bude odvojeno od pozajmljivanja novca ...", skinut sa sajta ovog Samita, ali pošto i dalje ostaje na Internetu, nekreditni novac će prihvatiti neki sledeći samit. Istina se više ne može skrivati.
Preporuke:
0
0
34
utorak, 31 mart 2009 14:25
Aleksandar Pavić
G. Nenadoviću, hvala na odgovoru, kao i autoru.
Generalno pitanje je, kako uvesti ovakav sistem u Srbiji u sadašnjim okolnostima, i u odsustvu globalnog prihvatanja nekreditnog novca.
Preporuke:
0
0
35
utorak, 31 mart 2009 14:31
Branko
Kada neko kaže to je naučno evo ja ću vam to dokazati, predpostavljam da misli na matematički dokaz.
To je i najveća greška današnje ekonomske "nauke", ta preterana želja za naučnošću, i ubacivanje elemenata fizike, i ostalih prirodnih nauka.
Kada bi joj se dalo više slobode, i gledalo se više ispred nosa kako funkcionišu ljudi i svet, a ne bi se bavili apstraktnim matematičkim modelima, ekonomija bi i mogla daoneti neku korist društvu.
Takva ekonomija je i postojala u Nemačkoj, i danas je nazivaju Istorijska škola. Ali većina umova te škole se našla na strani Hitlera te su zbrisani sa fakulteta nakon rata, te danas jedino učimo anglo-saksonsku ekonomsku misao, bilo da je ona leva ili desna, jer i Marks se naslanjao na englesku a ne nemačku misao.
Preporuke:
0
0
36
utorak, 31 mart 2009 14:42
Branko
Takođe da dodam, da kada bi država imala pun monopol na izdavanje kredita, to bi bio povratak centralnog planiranja, i na kraju i totalne diktature. Te na primer ako niste glasač vladajuće partije, mogli bi da vam ne dozvole stambeni kredit, ili ako ne finansirate vladajuću partiju, odbili bi vam poslovni kredit. Tj. svaka radnja u vašem životu bila bi određena voljom države.
Malo gledajte realno na stvari! Ko su ti tako genijalni eksperti koji će da određuju ko može a ko ne da dobije kredit i to beskamatni? Zar ne misli niko da ne bi na primer Dinkić podelio taj nekreditni novac svojim pajtašima Hamoviću, Lazareviću i ostalom drušvu kako su i radili pre par godina, samo sada još legalno i bez ikakvih kočnica?
A što se tiče FED-a i povećanja količine novca u zadnjih nekoliko godina, na taj novac imaju potraživanja uglavnom azijske zemlje, u vidu državnih hartija od vrednosti. Drugo je pitanje da li će imati pare da ih naplate Amerikanci, ili će da štampaju dolar. Ali u drugom slučaju, najveći gubitnici će biti baš oni.
Preporuke:
0
0
37
utorak, 31 mart 2009 21:53
stojan nenadović
Danas u Srbiji, ja predlažem da država emituje 400 miliona evra kao penzije penzionerima. Tih 400 miliona evra treba da bude nekreditni novac u dinarima i onda da se čeka da se vidi šta će se desiti. Ja očekujem stabilizaciju prilka u Srbiji. Nema monopola države na davanje kredita, jer je nekreditni novac poklon. Da je pravi novac poklon ja sam dokazao matematički i termodinamički i to nema veze ni sa nemačkom, ni sa austrijskom, ni sa anglosaksonskom, ni sa Marksovom školom. Sve ove škole mišljenja su u vrednosti robe videle samo jednu jedinu dimenziju, kao što je kod Marksa rad a kod buržoaskih teoretičara subjektivna korisnost. Ja u svakoj robi vidim tri različite dimenzije vrednosti: trošak, korisnost i tržičnu cenu. Zakoni klasične ekonomske nauke važe samo za slučaj kada su te tri dimenzije jednake. A to je slučaj apsolutne stagnacije u razvoju. Tako je bilo stolećima u srednjem veku a u modernom razvoju mora da se razvije ekonomska nauka koja posmatra sve tri dimenzije vrednosti. Ja sam postavio osnove nove ekonomske nauke. Iz nje se rodio nekreditni novac. To je zdravorazumska ekonomija, a naučna ekonomija tvrdi da se u razmeni razmenjuju jednake vrednosti, pa ako je to tako niko ne može dobiti ako neko nije pre toga izgubio. U ekonomiji sa nekreditnim novcem svi dobijaju. I kupci iprodavci i držaa koja koristi nekreditni novac, umesto da uzima poreze.
Preporuke:
0
0
38
sreda, 01 april 2009 00:18
Mladen Banjac
Za Aleksandra:
Pre bilo kakve promene i akcije, potrebno je osvestiti ljude, objasniti im o čemu se radi što jednostavnijim jezikom, navodeći primere iz prakse i dosadašnje istorije da se vidi da to nije fikcija nego nešto što postoji ili je postojalo kroz različite epohe, ali je potisnuto i krije se od širokih slojeva radi eksploatacije. Kroz neke zvanične kanale teško da će ići, pošto se vlast ponaša faraonski nedodirljivo i njoj je u principu uvek dobro, a i mediji su najvećim delom kontrolisani, mada treba koristiti svaku ukazanu priliku.
U tom slučaju ostaju živa reč i internet. Cilj je stvoriti kritičnu masu ljudi koji razumeju problem, a to bi moglo i od usta do usta stvarajući lančanu reakciju. Treba alarmirati privrednike i udruženja, radnike i sindikate i sve ostale koji su zainteresovani, a nema razloga da ne budu jer to svakog pogađa manje ili više. I tu je mogu Vam reći već postignut izvestan napredak i razumevanje problema što me je veoma obradovalo. Treba malo vremena da ljudi to razumeju i prihvate posle ovoliko vremena najcrnje indoktrinacije i propagande u korist privatno kreiranog (bankarskog) novca, tj. dugova. Smatram da mi treba prvo da počistimo u svom dvorištu a druge zemlje neka se ugledaju, ako se u međuvremenu i kod njih nešto ne promeni, jer i tamo postoje ovakve inicijative što je i prirodno.
Naravno, svaka druga ideja i predlog su dobrodošli.
Preporuke:
0
0
39
sreda, 01 april 2009 01:11
Mladen Banjac
Gospodine Nenadoviću,
nekreditni novac ili nomisma je postojao još pre 3000 godina u vreme Sparte i starog Rima (dok nisu silom prilika uveli zlato što ih je uništilo kao društva), preko srednjovekovne Kine koja je prva počela da koristi papir u tu svrhu, zatim srednjovekovna Engleska sa svojim "tally stick" sistemom plaćanja, pa potom američke kolonije u vreme Bendžamina Frenklina ili kasnije u SAD kada je Linkoln bio predsednik, Nemačke 30-tih godina prošlog veka kada je emisijom nekreditnog novca iskorenila nezaposlenost itd. Tu su i primeri nekih državica poput današnjeg Guernsey-a koji već 200 godina štampa nekreditni novac, u zemlji nema inflacije, nema nezaposlenih, nema javnog duga, privreda radi punim kapacitetom.
Nemojte zato molim Vas svojatati ideju, smešno deluje zaista. Vi jeste bili pionir na našim prostorima sa pokušajima teorijskog objašnjenja, ali to je nešto sasvim drugo. Inače, usporenje brzine opticaja novca nema nikakve veze sa porastom racionalnosti potrošnje. Uzrok usporenja su kamate i zaduženost čime se kupovna moć i realno bogatstvo odlivaju i koncentrišu u rukama bankara-oligarha i troše na raznorazne destruktivne ili nesvrsishodne aktivnosti radi zamajavanja naroda i očuvanja postojećeg stanja. Za emitovanje novca je bitan samo momenat razmene, odnosno dogovorena cena. To što u tom kompromisnom procesu profitiraju i proizvođač i potrošač tim bolje.
Preporuke:
0
0
40
sreda, 01 april 2009 03:32
Mladen Banjac
Branko, kada kritična masa ljudi shvati šta je novac, da je to obična zabeleška ili potvrda o izvršenoj razmeni, to što govorite neće biti moguće. Samo postojanje sistema nekreditnog novca znači da ljudi uveliko razumeju da novca nikada ne može nedostajati pod uslovom da se koristi za stvaranje nove vrednosti, jer je to apsurd. Da bi ublažili nestašicu novca ljudi se često lokalno organizuju, ali da bi određeno sredstvo razmene bilo prihvaćeno na nacionalnom nivou, čime se postiže pun efekat, potrebna je država kao garant.
Država kao reprezent društva treba da ima monopol samo na emitovanje svežeg, dodatnog novca. Danas u Srbiji primarnu emisiju defakto vrše privatne banke kao svojevrsne štamparije elektronskog novca koji ne potiče iz štednje i nalazi se samo u njihovim knjigama kao dug. To je prevara i razbojništvo kako god okrenete ili ulepšate eufemizmima.
Privatne banke bi u principu i dalje mogle da posluju ali u bitno izmenjenim uslovima, sa 100% pokrićem depozita po viđenju koji ne sme da se zajmi jer je to transakcioni novac namenjen tekućim plaćanjima, a ukoliko žele da se bave kreditnim poslovima, morale bi pre toga emitovati certifikate o depozitu različite ročnosti, pa iz tako prikupljene štednje i akumulacije finansirati zajmove. Sve mimo toga, značilo bi kažnjavanje i trajno oduzimanje dozvole za rad. Banke bi zapravo počele da rade ono što većina ljudi misli da rade danas - plasirale bi postojeći novac, tj. štednju kao što to rade penzioni i investicioni fondovi, osiguravajuće kuće i sl.
Većinu javnog duga Amerike drži FED (kartel privatnih banaka) sa preko 40% , dok stranci učestvuju sa "svega" 22%. Kina to nije radila da bi pomogla Americi, već da bi pre svega povećala ili makar očuvala vrednost svojih deviznih rezervi. To je moglo jedno vreme, ali posle najnovijih poteza FED-a sve više gubi poverenje. Mada, sa stanovišta Amerike, tzv. helicopter money je jedino rešenje u uslovima opšte zaduženosti i nestašice novca.
Preporuke:
0
0
41
sreda, 01 april 2009 08:55
Aleksandar Pavić
Branko,
Da, većina novca kojeg emituje FED ima "pokriće" u kupovini državnih obveznica SAD od strane na prvom mestu azijskih država (naravno, ne postoje precizni podaci i dokazi, ali je zanimljivo da se više ne objavljuje indikator povećanja mase novca u opticaju). Činjenica je i da je u poslednjih mesec dana počelo i sa "monetizovanjem" državnog duga, tj. da FED počinje sam da kupuje državne obveznice SAD.
No, i jedno i drugo je već alhemija, zasnovana na (geo)političkim interesima, deo velikog dogovora između američke i kineske elite. Suština je da je jedina osnova za dolar sada "puna verodostojnost i kredit SAD" (full faith and credit of the United States) - i ništa više.
Mladene, svakako ne treba obraćati pažnju na to šta rade drugi već raditi ono što je u našem interesu. No, bitno je da se zna mehanizam putem kojeg bi ideja mogla da se ostvari u sadašnjoj realnosti, tj. kako doći od tačke A do tačke B. Naravno, ovaj članak nije bio mesto za to, ali neki drugi jeste. I vredelo bi organizovati tribinu na tu temu.
Preporuke:
0
0
42
sreda, 01 april 2009 11:48
stojan nenadović
Svoj najvažnij rad "Višak korisnosti i nekreditni novac" ja sam počeo rečima:"Od nastanka ekonomske misli postoje dva oprečna pristupa najvažnijem ekonomskom problemu - problemu vrednosti robe". Prema vladajućem naučnom mišljenju, u razmeni se razmenjuju ekvivalenti, tj. robe jednake vrednosti. Prema alternativnom, zdravorazumskom mišljenju, sa svoje strane i kupac i prodavac daju manje da bi dobili više i u tome i uspevaju. To je tako oduvek i tako sam ja mislio od kad sam upoznao reči roba, kupac, prodavac ali kad sam počeo da proučavam ekonomsku nauku,video sam da ona ne misli tako, pa sam počeo da naučno, prvo marksistički, pa termodinamički i na kraju matematički oblikujem zdravorazumsko mišljenje, koje postoji od početka sveta pa ga nisam ja izmislio, nego sam ga primio kao maternji jezik.
Sve primere nekreditnog novca koje navodite, ja posmatram kao primere zdravorazumskog pristupa novcu kojem sam ja dao naučni odnosno teorijski oblik. Samo toliko.
Preporuke:
0
0
43
sreda, 01 april 2009 12:29
Branko
A.Pavić:"Činjenica je i da je u poslednjih mesec dana počelo i sa "monetizovanjem" državnog duga, tj. da FED počinje sam da kupuje državne obveznice SAD. "
Pročitao sam ovih dana da prvi put posle dugo godina Amerikanci planiraju da monetizuju dug. Kada to urade, videćete da će se to i te kako odraziti na kurs dolara, dalju kupovinu državnih hartija i na sam standard građana Amerike.
Kada su se igrali takvih stvari za vreme Vijetnama i Velikog društva, dolar je 70-ih pao 4 puta!
Ali pošto ste vi svakako inteligentan čovek, recite mi dali i vi zaista mislite da bi Srbija rešila ijedan problem štampanjem 400 miliona evra penzija?
Preporuke:
0
0
44
sreda, 01 april 2009 12:35
Branko
Mladen Banjac:"Danas u Srbiji primarnu emisiju defakto vrše privatne banke kao svojevrsne štamparije elektronskog novca koji ne potiče iz štednje i nalazi se samo u njihovim knjigama kao dug."
One ne vrše primarnu emisiju, ali povećavaju kličinu novca, dovozeći Evre iz inostranstva i time obarajući njegovu vrednost.
Na primer Kina zna kako da drži svoju valtu na dosta niskom nivou i pored ogromnog ulaska dolara u zemlju.
Kod nas je problem što se veštački rast standarda zahvaljujući jakoj valuti ljudima osladi, pa niko više ne razmišlja o budućnosti.
Smešno je uopšte i razmišljati da je ključni problem Srbije ekonomske prirode i da se može rešiti ekonomskim merama. Srbija ima elitu koja aktivno radi na uništenju svih vrednosti ovog društva: kulture, duhovnosti, samopoštovanja, ponosa. Posle ovakve psihičke torture koja nam se priređuje svakodnevno, retko koji narod bi ostao produktivan.
Preporuke:
0
0
45
sreda, 01 april 2009 14:25
Igor
Zameram komentatoru koji se zove Branko što je ostavio već nekoliko komentara ovde, koji pokušavaju da budu kritički, a nije se informisao o tome šta je uopšte nekreditni novac nego brka stvar sa nekakvim beskamatnim kreditima itd.. Možda je još neko doprineo konfuziji. Dakle ko je zainteresovan da zna o čemu priča, preporučujem da se upozna s tematikom na www.noncredit-money.org , to je sajt g.Nenadovića, autora teorije. Tekstovi su dati na srpskom i engleskom.
Preporuke:
0
0
46
sreda, 01 april 2009 17:49
stojan nenadović
Proizvođači nastoje da smanje troškove i tako podižu produktivnost rada a potrošači nastoje da ostvare što veću objektivnu korisnost, i ako u tome uspeju, oni manje kupuju, što se meri preko usporenja brzine optivaja novca, kao objektivne mere ostvarene korisnosti. Zato brzina opticaja ima načelan značaj.
Marks je rekao da se upotrebna vrednost, tj.korisnost ne može meriti, a ja sam je izmerio preko usporenja brzine opticaja novca. Buržoaska teorija subjektivne korisnosti, kao što joj i ime kaže, meri korisnost kao subektivnu, psihološku kategoriju, a ja je merim objektivno, preko usporenja brzine opticaja novca. Izvinjavam se ako je moje izlaganje izgledalo kao hvalisanje. Vaši dokazi iz istorije, su neosporni, i raduje me što ste nas obavestili o tome, jer će upoznavanje sa istorijom koja je od nas skrivana, pomoći da nekreditni novac, brže pobedi.
Preporuke:
0
0
47
sreda, 01 april 2009 18:05
Nikola Turajlić
Autor teksta, kao i oni koji ga podržavaju, izazivaju u mene dilemu da li sam ja uopšte u stanju shvatiti značenje pojma "nekreditni novac".
U koliko se misli na emisiju novca od strane državne banke i puštanje istog u cirkulaciju bez kamata, znači li to da bi se zabranilo kasnije pretvaranje istog u kredite. Šta je alternativa bankama i kreditima? Stvaranje državnih kasa po uzoru na sindikalne ili slične kase. Šta bi bilo sa štednjom gradjana i da li bi se ista koristila za kredite (sve sa ili bez kamata). Znači li to da bi se komercijalne banke ukinule, a nadomestile sa državnim koje bi poslovale na "troškovnom principu" (bez profita) u kojem slučaju bi "nekreditni novac" imao logiku. Kako kod svih kredita postoji rizik nevraćanja, tko bi isti snosio, u koliko ne bi postojala kamata na kredite u kojoj je ovaj ukalkulisan. U prošlosti su i državne banke prevaljivale, kroz povećane kamate, propale kredite na solidne komitente.
Mogu se postaviti i dalja pitanja na koja se teško može naći odgovor, što sve navodi na zaključak da je ideja neprovediva u sadašnjim okolnostima.
Istina, simpatična je ideja da se sa društvenog organizma odstrane pijavce u vidu banaka, ali nerealna do promene celog sistema.
Preporuke:
0
0
48
sreda, 01 april 2009 21:55
stojan nenadović
Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju. Taj novac ulazi u opticaj kao penzije ili slično, i kad jednom uđe u opticaj državu ne interesuje šta se sa njim dalje dešava. On može da se štedi u bankama koje mogu da daju kredite i uopšte isključeno je svako mešanje države u privredni život, tako da pravi kapitalizam počinje uvođenjem nekreditnog novca. Profiti će biti veći jer će neki porezi biti ukinuti a i potrošači će plaćati manje nego danas kad porezi ulaze u cene i povećavaju ih.
Preporuke:
0
0
49
četvrtak, 02 april 2009 01:00
Nikola Turajlić
Konačno sam shvatio suštinu kreditnog novca, tj. da se radi o emisiji dodatnog novca od strane NBS(koristim za primer Srbiju) potrebnog za promet roba i usluga i puštanje ovog u opticaj putem budžeta njegovim korisnicima (penzije, plate i sl.)
U koliko me sećanje ne vara, u ne tako dalekoj prošlosti Topčider je radio punom parom, štampajući nekreditne dinare i gradjani bivše Jugoslavije, odnosno Srbije se nisu zbog toga osećali kao u raju, ali možda su se sada promenile okolnosti. Moje mišljenje je da će i ekspertska vlada doći na ovu ideju kada ne uspije začepiti budžetsku provaliju. Medjutim u sveopštoj gužvi na emisionom tržištu, pored države punom parom će nastaviti s emisijom novca(kredita) banke i drugi paradržavni emiteri što će dovesti do osetnog viška novca i posljedica koje to izaziva. Iluzija je da se državna vlast može uzdržati da ne štampa dovoljno novca za pokriće "nužnih troškova", pa se tako dolazi do hiperinflacije.
Zbog iznesenog sam uveren da će u najskorijoj budućnosti Srbija dočekati svoj nekreditni novac.
Uostalom nekreditni novac već uveliko štampaju FED i ECB, sa razlikom što se dolaru i euru u svetu još uvek veruje, za razliku od dinara kojemu ne veruju ni gradjani Srbije.
Preporuke:
0
0
50
četvrtak, 02 april 2009 02:23
Mladen Banjac
Branko kaže: 1. Banke ne vrše primarnu emisiju, ali povećavaju kličinu novca, dovozeći Evre iz inostranstva i time obarajući njegovu vrednost.
One vrše tzv. sekundardu emisiju (frakciono bankarstvo), ali sa aspekta kreiranja svežeg novca, razlika je samo u terminologiji. Kako god okrenete privatne banke kreiraju svež novac "ni iz čega". Zato sam onako i napisao da istaknem problem. Nema to veze ni sa evrima niti bilo kojom drugom valutom. Ako mi ne verujete, pogledajte ovu stranicu NBS vezanu za devizne rezerve (uključujući i poslovnih banaka) http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_7/index.html i pročitajte u koje svrhe se koriste.
Ili recimo ove podatke o osnovnim monetarnim pokazateljima http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/pokazatelji_2009.pdf
Ne postoji nikakva korelacija dinarske mase sa deviznim rezervama bilo ukupnim ili poslovnih banaka. Ako vam ni to nije dovoljno, potražite član zakona gde piše da su devize osnova za emitovanje dinara. Plašim se da ga nećete naći.
2. Na primer Kina zna kako da drži svoju valutu na dosta niskom nivou i pored ogromnog ulaska dolara u zemlju.
Devizni kursevi su nešto drugo. Kina samostalno vodi svoju monetarnu politiku, ne traži savete niti "pomoć" od MMF-a, ima ogromne devizne rezerve čime ima potrebnu slobodu i moć da reguliše kurs koji njoj odgovara. Kako je to moguće, sigurno se pitate.
Iz prostog razloga što u Kini dominiraju velike državne banke svaka zadužena za neku oblast privrede, za infrastrukturu, za poljoprivredu, industriju i sl. Novac se u velikoj meri daje kao poklon što zapadni ekonomisti ispranog mozga navikli na privatno kreiran novac zovu "non-performing" zajmovi. Četiri najveće Kineske banke u 2002. godini su imale 1/4 ovako plasiranih sredstava. Zato je kineska roba tako konkurentna, a privreda jaka uz najveću stopu rasta i rekordne devizne rezerve.
Preporuke:
0
0
51
četvrtak, 02 april 2009 04:12
Mladen Banjac
Nikola:
Čitava priča i borba se svodi na to da li novac treba da kreiraju (štampaju ili elektronski emituju) privatnici za svoj lični interes ili država kao reprezent čitavog društva. U mnogim zemljama svež novac (žiralni ili čak keš) emituju privatnici odnosno njihove banke i to se "stručno" zove frakciono bankarstvo. Zamisli da Nikola Turajlić ima pravo da štampa pare i zajmi ih uz kamatu drugim ljudima i preduzećima. Upravo to imamo danas na delu u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. O tome šta je to novac, pisao sam u više navrata ovde na temi, pa ti preporučujem da prelistaš poruke. Ako znaš engleski i imaš vremena, pročitaj knjigu "The Lost Science of Money" ili jednako dobru "Web of Debt" gde možeš naći kompletan istorijat novca, pa ćeš onda lakše razumeti njegovu prirodu, a samim tim i ekonomiju, jer novac je njen temelj i krvotok. Vara se onaj ko misli da zna ekonomiju, taman bio i doktor nauka, a ne zna šta je novac. Takvih ima koliko hoćeš.
Novac koji potiče iz štednje građana i akumulacije preduzeća, dakle postojeći novac se može slobodno plasirati kao kredit, dok svež novac sme da kreira samo država u ime i za potrebe društva i to jedan deo kao kredit sa ili bez kamate (čime finansira troškove proizvodnje), a drugi deo kao poklon kojim bi se realizovao ostvareni višak vrednosti i omogućilo firmama da vrate kamate. Kamate se koriste umesto poreza i doprinosa. Javni radovi se finansiraju nekreditnim novcem (poklonom), jer tu se radi o neposrednom angažovanju resursa i nezaposlenih na stvaranju nove vrednosti na dobrobit celog društva.
Što se tiče rada komercijalnih banaka, objasnio sam to u jednoj od prethodnih poruka prilično detaljno. A u pogledu (ne)vraćanja kredita, država bi mogla biti vrlo fleksibilna kao što to radi Kina, ukoliko firma-korisnik kredita iskoristi isti u produktivne svrhe, naročito ako tu robu izveze.
Preporuke:
0
0
52
četvrtak, 02 april 2009 08:40
Aleksandar Pavić
Branko,
Svakako se slažem sa ocenom da se preporod države zasniva na moralnoj i duhovnoj obnovi, i da to nikakav ekonomski potez sam po sebi ne može da zameni.
I svakako ne tvrdim da bi odgovor u ovom trenutku bio puštanje 400 miliona evra u opticaj za plate i penzije, jer takve mere za sadašnju "privredu" u Srbiji su neodržive, kao što je i sama "privreda".
Međutim, autor je zaslužan što je pustio u opticaj ideju koja nije samo apstrakcija već ima i istorijski preseda, pa čak i današnju primenu. O njoj vredi razmišljati. Kada ovaj ekonomski sistem krahira, moraće da se deluje kreativno, i nećemo imati mnogo dobrih opcija.
Takođe smatram da je sistem nekreditnog novca neprimenjiv na levičarsku državu socijalne demagogije, i da bi potencijalno mogao da funkcioniše samo u privredi gde postoji istinski slobodno tržište i državni aparat sveden na najmanju moguću meru. A preduslov za to je, opet, kao što ste rekli, duhovna i moralna obnova.
Preporuke:
0
0
53
četvrtak, 02 april 2009 19:32
stojan nenadović
Dragi Mladene, Vi kažete da usporenje brzine opticaja novca nema nikakve veze sa porastom racionalnosti potrošnje nego su uzrok usporenja kamate i zaduženost. U društvu u kojem nema porasta ekonomske racionalnosti, nije potrebna dodatna količina novca. Ako u tom društvu treba da se plate kamate, mora se ubrzati opticaj novca, jer se tako pojavljuje novac iz koga se može platiti kamata. Znači kamata zahteva ubrzanje opticaja novca a ne usporenje kako Vi mislite. Povećanje racionalnosti potrošnje dovodi do smanjenja tražnje, koje pokazuje koliko se usporila brzina opticaja novca. Smanjenja tražnja pokazuje da potrošači iz manje količine dobara postižu istu korisnost koju su prethodno postižali iz veće količine dobara. To je povećanje racionalnosti potrošnje. Kako se čovečanstvo razvijalo brzina opticaja novca se povećavala, pa je to bilo dovoljno da finansira napredak čovečanstva. Alfred Maršal je mislio da će brzina opticaja novca nastaviti da raste ali je Milton Fridman, empirijski, pokazao da se brzina opticaja novca počela da smanjuje, ali nije znao da objasni zašto je to tako. To je zbog porasta racionalnosti potrošnje. Ja sam do nekreditnog novca došao pokušavajući da odgovorim na pitanja koja su mučila Fridmana, a ne tako što sam pročita da su stari Kinezi i Rimljani imali nekreditni novac, pa sam ja pomislio da bi bilo dobro da ga imamo i mi. Nekreditni novac je uslov normalne reprodukcije društva u kome raste ekonomska racionalnost.
Preporuke:
0
0
54
četvrtak, 02 april 2009 21:26
Mladen Banjac
Nikola:
Hiperinflacija je bila svesno odrađen čin u kome su se emiteri takvog novca silno obogatili, a ne tobože greška ili nesposobnost države, jer inflacija je vid skrivenog oporezivanja i transfera realnog bogatstva.
Plate i penzije nikada ne prate tempo inflacije, a kamoli hiperinflacije. Sveže emitovani žiralni novac komercijalnih banaka (koji dominira u novčanoj masi) ili keš koji štampa NBS u takvim uslovima najviše vrede neposredno nakon sprovedene emisije. Daljom distribucijom i "razređivanjem" takav novac sve više gubi vrednost, tako da najmanje dobiju oni na kraju tog niza, a to su redovno radnici, penzioneri i ostali dinarski poverioci. Bankari i njima bliski ljudi se za to vreme bogate kupujući devize ili realna dobra po cenu propadanja domaće ekonomije. Slično je bilo u Nemačkoj 1921-1923 kada je tamošnja centralna banka (tada u privatnim rukama) omogućila inostranim špekulantima da ostvare ogromne profite po cenu stvaranja hiperinflacije.
Emisija nekreditnog novca služi da se pokrije novostvorena vrednost (rast BDP-a) odnosno angažuju resursi i nezaposleni radnici i omogući razmena ili kao što je danas slučaj u Srbiji samo pokrije velika nestašica dinara u opticaju. U takvim uslovima nije moguća nikakva inflacija, a kamoli hiperinflacija. Inflaciju kao sistemsku pojavu uzrokuje kreditna ekspanzija privatno kreiranog novca (dugova) i zaračunate kamate koje vrše pritisak na cene.
#Uostalom nekreditni novac već uveliko štampaju FED i ECB, sa razlikom što se dolaru i euru u svetu još uvek veruje, za razliku od dinara kojemu ne veruju ni gradjani Srbije.
To što štampaju FED i ECB nije nekreditni novac, jer se ne radi o poklonu, obzirom da tamošnje monetarne vlasti sve to planiraju "nadoknaditi" porezima.
Preporuke:
0
0
55
petak, 03 april 2009 00:43
Nikola Turajlić
Mladene
Tvoje teoretsko poznavanje problematike je nesporno, ali poznavanje prakse ograničeno.
Tvoja tvrdnja da FED i ECB daju štampani novac kao kredite je formalno tačna, ali se u suštini radi o nepovratnim kreditima. Kako dolar i euro ne bi izgubili verodostojnost udara se sveopšta galama kako će to sve platiti poreski obveznici.Kako je moguće da se američka vlada stalno zadužuje i popvećava dug kod FED-a. Godinama američka vlada daje pomoć drugim državama koja se meri desetinama milijardi novonaštampanih kobajagi kreditnih dolara.
Tvoja ideja da bi se štampanjem nekreditnog novca rešila nelikvidnost firmi u Srbiji, imala bi isti efekt kao i Dinkićeva multilateralna kompenzacija, tj. nikakav, jer velika većína firmi imaju neuporedivo veća dugovanja nego potraživanja. Ovima bi jedina realna pomoć bila otpis dugova, odnosno plaćanje njihovih dugova od strane NBS nekreditnim novcem, a to bi bilo malo previše novca u opticaju.
Ideja da država štampa novac neophodan za normalan protok roba i usluga se upražnjava u praksi zapadnih zemalja pa je stoga njegova vrednost vremenom decimirana (ovo se radi bez buke i s merom). Ti ni po koju cenu nisi spreman prihvatiti da se u siromašnim državama potrebna mera do visine rasta BDP ne može dodržati jer se s novonaštampanim novcem gase požari.
Na kraju dodajem da je put do pakla posut dobrim idejama.
Preporuke:
0
0
56
petak, 03 april 2009 01:35
Mladen Banjac
Gospodine Nenadoviću,
Za 30 godina neuspešnog propagiranja neke teorije, ja bih se na Vašem mestu dobro zamislio šta je razlog. Ako u nekom društvu treba da se plate kamate privatnim emiterima novca, te pare velikim delom ne učestvuju u razmeni dobara i usluga, nego se odlivaju ko zna gde van zemlje ili van tokova reprodukcije i domašaja širokih slojeva, povećavajući bogatstvo bankara i megakapitalista. Deo tih kamata se istina potroši i uđe u opticaj, ali se izvlači porezima od strane države koja je zadužena privatno emitovanim novcem i mora ga vratiti bankarima. Opet je narod ostao kratkih rukava. To je jedno vrzino kolo koje uzrokuju kamate, dugovi i privatno emitovani novac odnosno dug.
Kada bi ukupna razmena iz godine u godinu vrednosno bila ista, novčana masa u opticaju bi mogla ostati nepromenjena. Ovde govorimo o situaciji gde svež novac emituje država kao javno dobro. Međutim, društva se razvijaju, više proizvode, grade infrastrukturu, sve više pružaju razne usluge, broj stanovnika se obično povećava. Ne može se to postići istom količinom novca, osim ako nekako veštački ne ubrzate njegov protok, recimo stavljanjem male negativne kamatne stope na njegovo držanje, čime novac pretvarate u "vruć krompir" i stimulišete ljude ga se što brže oslobađaju. Postojali su takvi primeri u prošlosti na lokalnom nivou, ali su bili iznuđeni. Sama ideja nije loša i treba je ostaviti kao mogućnost, ali mislim da za tako nečim nema potrebe u monetarnom sistemu gde je novac javno dobro.
Milton Fridman je uočio da se brzina novca smanjuje u američkom društvu koje je krajnje potrošački orjentisano, tako da tu nema govora o nekoj "racionalnosti" potrošnje. Razlog za usporenje su naravno kamate i zaduženost, jer su oni tu svetski šampioni. Da ste malo više čitali istorijske knjige o razvoju i tokovima novca, ne bi gubili vreme na pogrešne, čisto teorijske koncepte, što je zamka u koju su upali mnogi pre vas, poput skolastičara ili predstavnika austrijske škole.
Preporuke:
0
0
57
petak, 03 april 2009 08:55
nenadović stojan
Mladene žao mi je što niste prihvatili objašnjenje kako se meri povećanje racionalnosti potrošnje. Fridman nije koristio samo Američke statistike, nego i statistike drugih zemalja premda je ameriških podataka bilo najviše. Ostaje da se vidi šta će vreme pokazati. Da se zamislim zašto 30 godina nisam uspeo, nemam razloga. Dr. Srećko Ugrin je napisao knjigu na engleskom i poslao na trideset najvažnijih adresa u svetu, ali se knjiga izgubila na pošti pa mu je pošta platila štetu, ali knjiga je nestala. Pokušao je da patentira svoj izum ali je patentni ured odbio da to učini pod obrazloženjem da su izloženi strahovitom pritisku da to ne urade. Mi zastupamo ideju o nekreditnom novcu. Ja sam pokušao da tu ideju dokažem koristeći naučnu metodu, i izvršim kopernikanski preokret u ekonomskoj nauci, a Vi ste se zadržali na zdravorazumskom nivou, koji je odgovarao nivou razvijenosti stare Kine i Rima, ali posle otkrića diferencijalnog računa, postalo je moguće prikazivanje nekreditnog novca na naučni način. Možda je zdravorazumski način bolji u osvajanju laika, pa Vam želim najveći mogući uspeh u tome. Važno je da nekreditni novac pobedi.
Hiljade milijardi dolara koje će ući u svetu, naravno da nikad neće biti vraćeni. Ili će dugovi biti oprošteni, ili će biti vraćeni kad budu toliko obezvređeni, zbog inflacije, da u realnom iznosu, ipak neće biti vraćeni u celosti, i ako u nominalnim iznosima budu vraćeni u celosti. Ako 400 miliona evra predstavlja realan iznos nekrditnog novca, do tog iznosa doći će se posle emitovanja milijardi evra u nominalnom iznosu. Ja tvrdim da se zakoni koje sam ja otkrio ostvaruju u realnom novcu, a zakonitosti ekonomske nauke samo u nominalnom iznosu. Dok je razlika između realnog i nominalnog novca bila mala sistem je nekako mogao da funkcioniše. Sada je razlika toliko velika da sistem ne može više tako da funkcioniše.
Preporuke:
0
0
58
petak, 03 april 2009 18:20
Igor
Nema potrebe da javni dug bude otplaćen štampanjem novca. Taj javni dug je zapravo potraživanje nagomilanih kamata od strane onih što su privatizovali pravo na emitovanje novca, što je sa stanovišta zdravorazumskog razmišljanja ravno organizovanom kriminalu uperenom protiv društva. Takav javni dug je veštački i potpuno nelegitiman. On treba da se anulira a ne isplati naštampanim novcem.
Aleksandar Pavić greši kad kaže da bi nekreditni novac za sadašnje srpske prilike bio neodrživ, jer nekreditni novac je upravo potpuno održiv u svakoj privredi u kakvom god se stanju ona nalazila. Ako je društveni proizvod mali, država povlači odgovarajuću količinu novca tako što uništi novac iz poreza umesto da ga troši. Kada privreda živne, država emituje potrebnu dodatnu količinu novca tako što ga upiše u budžet. Rezultat je da uvek živimo u skladu s mogućnostima, standard realan spram stanja privrede, dok ni u kom slučaju nema inflacije niti besparice.
Nikola Turajlić opravdano pita da li će i posle zabrane privatnog novca država doći u iskušenje da finansira troškove (radi očuvanja popularnosti vlasti) štampanjem veće količine novca nego što sme. Ovo bi se svakako moralo pravno sprečiti, stvaranje inflacije bi se trebalo tretirati kao krivično delo (ionako između ostalog predstavlja direktnu pljačku) jer bi u poretku nekreditnog novca inflaciju bilo lako moguće trajno držati na nuli.
N.Turajlić nije u pravu kad kaže da je emitovanje novca od strane FED-a samo pro forma i da su ti krediti nepovratni. Tačno je da se ukupan tekući dug stalno povećava, ali uzeti krediti se neprestano vraćaju i američki narod godišnje izgubi oko 17% društvenog proizvoda (oko 400 milijardi dolara) na isplatu kamate (iz poreza) privatnoj centralnoj banci, a to je samo od javnog duga kog napravi Kongres!! Kad se vidi koliko bi nekreditni novac rasteretio Amerikance, možete tek zamisliti kako bi se osetio u siromašnoj Srbiji.
Preporuke:
0
0
59
nedelja, 05 april 2009 14:33
Aleksandar Pavić
Igore,
Koncept gubi na ozbiljnosti ako ga tretirate kao čarobni štapić. Ispada da i najgore ustrojeno društvo može da ima zdravu privredu samo ako počne da koristi nekreditni novac. To je nepoznavanje ljudske prirode i utopija, a još veća utopija je misliti da bi to mogli da sprovode Dinkić, Jelašić, Đelić i kompanija.
Preporuke:
0
0
60
ponedeljak, 06 april 2009 16:39
Mladen Banjac
Aleksandre,
ne mislim da su nekreditni novac i njegova emisija od strane države, tj. društva čarobni štapić, ali su preduslov za svaku drugu reformu i izlazak iz krize. To može sprovesti osvešćena srednja klasa, a ne kojekakvi političari. Kada bi ljudi bili svesni kako zapravo fukcioniše postojeći bankarski sistem, revolucija bi se digla koliko sutra, što bi rekao Henri Ford. To se odvija ovako:
Depozit po viđenju je transakcioni novac i ne bi smeo da se zajmi, tj. mora biti dostupan u svakom trenutku na zahtev deponenta. Međutim, šta se dešava u praksi? Kada banka primi gotovinski depozit od recimo 1000 dinara u novčanicama i ako je stopa obavezne rezerve 20%, banka sebi daje za pravo (iako to nigde u zakonu ne piše) da pozajmi 800 din nekom klijentu u vidu keša i da pri tome svo vreme glumi onom prvom klijentu kako i dalje ima svih 1000 dinara u rezervi, a zapravo ima samo 200.
Banka je time upravo kreirala (krivotvorila) dodatnih 1000 dinara depozitnog (book-entry) novca koji postoji samo u njenim "knjigama" kao zabeleška bez pokrića u gotovini. I ona sad ubeđuje onog prvog klijenta da koristi svoje pare bezgotovinski, jer bi inače bila u problemu, pošto je upravo otuđila njegove pare i dala ih drugome. Umesto toga ona je falsifikovala knjiški ili žiralni novac koji se logično može koristiti samo bezgotovinski. Zato danas imamo pravu poplavu takvog žiralnog novca u odnosu na gotovinu i gomilu marketinških kampanja da koristimo što više platne kartice i druge oblike bezgotovinskog plaćanja. Sve dok veći broj klijenata u isto vreme ne zatraži isplatu u gotovom, bankarski sistem funkcioniše. Kada se to desi, nastaju bankarske panike, ljudi bezuspešno pokušavaju da povuku svoj novac, jer njega jednostavno nema. Postojala je samo iluzija kreirana od strane privatnih bankara i monetarnih vlasti radi eksploatacije čitavog društva. Čak i tzv. Narodna banka je narodna samo u nazivu. To je zapravo poluprivatna Centralna banka po ugledu na FED koja nikome ne polaže račune.
Preporuke:
0
0
61
ponedeljak, 06 april 2009 17:27
nenadović stojan
Gospodine Paviću, društvo ne može da ima zdravu privredu ako ne koristi nekreditni novac. Ako ima nekreditni novac koji pušta u opticaj po formuli koju sam naveo: dM = kM ; k = (PONUDA - TRAŽNJA)/TRAŽNJA ;
U tom društvu inflacija nije moguća, penzije i dečiji dodaci dobijaju se bez korišćenja poreza, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego u sistemu kreditnog novca. Kako će dalje biti u kom društvu nije naša briga. Ovo što smo predložili prihvatio je Bagio Bossone, koordinator radne grupe za izradu svetskog poretka koji on predlaže Samitu G-20. Samit nije ovo imao na dnevnom redu, ali će to sigurno imati Samit G-20 koji će se održati na jesen, jer će u međuvremenu to već početi da primenjuju neke zemlje, poput SAD. Ovih preko 1000 milijardi dolara koje je predviđeno da Samit G-20 pokloni svetu, biće nekreditni novac. Taj novac neće biti vraćen ili će biti vraćen u iznosu ne većem od 20%. Videćete uskoro. Američki monetarni institut organizuje seminare od Njujorka, preko Čikaga, do Los Anđelesa i dalje, širom SAD u kojima predstavlja nekreditni novac. Izađite na Internet i nađite nešto o nekreditnom novcu. Promenićete mišljenje.
Preporuke:
0
0
62
ponedeljak, 06 april 2009 23:15
Aleksandar Pavić
Mladene,
Savršeno jasna je poenta o tome kako banke krivotvore novac, i zašto sve više insistiraju na bezgotovniskom plaćanju. I savršeno jasno je da je bolje da država ima monopol na izdavanje novca, a ne privatne banke, koje još naplaćuju kamatu na njega. Jedino što želim da kažem - a to važi i za g.Nenadovića - je to da sadašnji sistem vlasti i ljudi koji ga zastupaju nisu zainteresovani da tako nešto profunkcioniše, i da bi oni ideju samo kompromitovali, jer je nikad ne bi sproveli iskreno i do kraja. Nisu oni postavljeni tu gde jesu radi opšteg interesa.
Dakle, nekreditni novac u uslovima današnjice, gde jedna sve uža finansijska elita vodi rat provit svih ostalih, nije realno očekivati. Preduslov je da se bar u nekoj zemlji pojavi elita sličnih moralnih nazora kao elite u Americi iz 18. veka. Nije nemoguće. U međuvremenu, novo vino ne treba sipati u stare mešine.
Preporuke:
0
0
63
utorak, 07 april 2009 00:03
Nikola Turajlić
Ne želeći da predjem u dosadu dao bih svoj konačni sud o temi vezanoj uz nekreditni novac, jer autor teksta i pojedini komentatori pridavaju preveliki značaj nekreditnom novcu.
Kreditni novac štampaju sve narodne banke na svetu ali to ne udaraju na velika zvona i napr.dolaru je u posljednjih sto godina umanjena vrednost za dvadest puta, a potvrda ovog proizlazi iz teksta Bartl Bula, objavljenom u NSPM 6.4.2009. "Ne, on to ne može" u kojem ovaj "probudjeni" neoliberal kritikuje Obamu i navodi: "Ujka Sem će biti prinudjen da štampa novac u razmerama koje nisu vidjene još od Džimija Kartera". Dakle, Amerika je otkrila prije Vas nekreditni novac.
Medjutim, nekreditni novac ima nesumnjivo pozitivnu ulogu kao instrument ekonomske politike pod uslovom da se isti štampa s merom i za postizavanje dvaju ciljeva: Prvo, a što ističe i autor Banjac, je da se pokrije povećani BDP. Drugo je da se, zbog povećanja konkurentnosti domaće robe na inozemnom tržištu, izazove programirana devalvacija domaće valute. Kada popunjavanje rupa u budžetu štampanjem novca postane praksa, to je garantovani put u hiperinflaciju.
Po mojem dubokom uverenju srpska ekspertska vlada će posegnuti za topčiderskom teškom artiljerijom, ako to već potajomice ne čini.
@ Igoru i svima onima koji veruju informacijama koje dolaze od strane demokrata euroatlanskog tipa, savetujem da iste uzimaju sa rezervom jer se uglavnom radi o vrhunskoj propagandi. Komunisti su za ove bili jadni amateri.
Preporuke:
0
0
64
utorak, 07 april 2009 13:43
nenadović stojan
Američki Monetarni Institut, kojem je na čelu Zarlenga, organizuje 23. aprla na Kapitol Hilu promociju Američkog Monetarnog Akta, tj. Zakona o nekreditnom novcu, i poziva birače da utiču na svoje Kongresmene, da podrže usvajanje ovog Akta. Tako će SAD do leta usvojiti nekreditni novac, pošto je otkriveno da Kina već koristi nekreditni novac u svojoj privrednoj ekspanziji. Iako je nekreditni novac sklonjen sa dnevnog reda Samita G-20 koji je nedavno održan, Samit G-20 koji treba da se održi na jesen neće moći da izbegne raspravu o nekreditnom novcu. Da je tajna kineskog uspeha u nekreditnom novcu kaže chrismartenson.com , na svom sajtu. Došlo je vreme da se kritičari nekreditnog novca primire i gledaju šta se dešava.
.jpg)
P.S. Ocekivana propaganda s druge strane ce doci vrlo brzo, u vidu argumenta kako stampanje novca od strane drzave neminovno vodi u "inflaciju", naravno ingorisuci izvitoperenost sadasnjeg sitema, do kojeg nas je upravo i dovela diktatura virtuelnog, ali privatnog, novca.
Nedavno objavljeni podaci NBS govore da oko 60% firmi u Srbiji ima blokiran račun
---
Pravilno je privredno društvo (nekada preduzeće). Kod nas je oduvek bilo da je firma poslovno ime privrednog društva.
Građani treba da budu svesni da je čak i mali višak novca neuporedivo bolji nego hronična nestašica koja prosto uništava našu i svetsku ekonomiju.
---
Šta je ovim autor hteo da kaže?
I to je samo po sebi idealno rešenje za jedno društvo sa aspekta troškova izrade i mogućnosti da se u svakom trenutku pribavi.
---
Fijat novac je fijat. Bez podloge u plemenitom metalu ne vredi ništa.
Danas imamo jednu, na prvi pogled, paradoksalnu situaciju u kojoj vlada velika nestašica dinara u opticaju, a cene i pored toga rastu. Razlog je što su kamate te koje guraju cene na više
---
Odeš na sajt NBS-a i pogledaš monetarne pokazatelje. Pogledaj koliko je skočio primarni novac, M1 i M2 u periodu između 12. 2007. i 12. 2008. A onda pogledaj cifre od 31. 1. 2009. Jasno je ko dan da je NBS napravila inflaciju (uz naravno ekonomsku politiku države koja je inflatorna), a onda je u januaru naglo povukla novac tako što je povukla gotovinu iz opticija (prilikom zamene starih novčanica) i povećala obavezne rezerve banaka. Posledica je da je cela privreda preko noći postala nelikvidna.
Krivci su Vlada Republike Srbije i Narodna banka, a ne zle banke. Dodati još slabljenje dinara u odnosu na strane valute, a pošto Srbija zavisi od uvoza, cene moraju ići na gore.
Država bi mogla bez ikakvih problema da zaobiđe banke u procesu kreiranja dodatnog novca
---
Država je još gore rešenje, a istorija je pokazala šta je država u stanju da učini kada je ona jedini monopolista na izdavanju novca. Treba li da krenem sa primerima od antičkog vremena?
Rešenje je 100% rezervno bankarstvo (a ne frakcionalno kao danas), ukidanje centralne banke, privatne banke izdaju svoj novac (kao što je u prošlosti funkcionisalo) i novac mora da ima podlogu u zlatu (može i srebro).
Sama ideja da je količina novca uvek konstantna znači da nema privrednog razvoja nego redistribucije.
Više me od samog autora, za koga iskreno ne znam, iznenađuje da je pohvalni komentar dao A. Pavić, ukoliko se radi o autoru ovog sajta.
Komentare obično pišem ćirilicom, a onaj prvi je latinica. No, u svakom slučaju zanimljiv članak, na liniji mnogih argumenata koji se mogu čuti i danas u SAD. Ja sam se u sopstvenom članku na temu ekonomske krize već izjasnio za potrebu nekog centra, npr. Rusije, možda i arapskih zemalja, koji bi emitovao valutu sa čvrstom podlogom, tj. na osnovu zlata, možda i srebra.
Ovo o čemu autor govori mislim da ima istorijski presedan tokom američkog Građanskog rata, kada je Linkoln izdao tzv. "grinbek", tj. dolare koje je direktno emitovala država mimo banaka.
U idealnom svetu, Somborac je u pravu, ali u ovoj krizi ne može da se uspostavi neki čvrst okvir i smer za iole slobodnu privredu bez države. Pogotovo jer je svetski finansijski sistem u rukama predatora kakve svet nije video.
Ali ovo podrazumeva potpuno novo državno rukovodstvo, nove ljude sa novim idejama i brzim refleksima.
Upravo ono što i piše ako ste pažljivo čitali tekst, da je deflacija (nedostatak) novca u opticaju neuporedivo gora situacija po jednu privredu nego blaga inflacija iliti višak para. Nemojte to brkati sa kretanjem cena.
#Fijat novac je fijat. Bez podloge u plemenitom metalu ne vredi ništa.
Odlično ako je tako. Mogli bi ste vaše mesečne prihode ubuduće da uplaćujete na moj tekući račun, čisto da vas rešim tog "bezvrednog" fiat novca.
#Pogledaj koliko je skočio primarni novac, M1 i M2 u periodu između 12. 2007. i 12. 2008. A onda pogledaj cifre od 31. 1. 2009. Jasno je ko dan da je NBS napravila inflaciju...
Inflacija je oduvek bila prateći dekor naše (i većine drugih ekonomija). Nje je svakako bilo i pre 2007, bez obzira na kretanje kursa. A sad pogledajte za isti period bankarske plasmane (fiktivni ili privremeni novac), čisto da vidite koja stavka dominira u novčanim agregatima.
#Država je još gore rešenje, a istorija je pokazala šta je država u stanju da učini kada je ona jedini monopolista na izdavanju novca. Treba li da krenem sa primerima od antičkog vremena?
Slobodno, živo me zanima šta ste imali u vidu.
#Rešenje je 100% rezervno bankarstvo (a ne frakcionalno kao danas... i novac mora da ima podlogu u zlatu (može i srebro).
Naravno da je jedno od rešenja ekonomske krize 100% rezerva na depozite po viđenju, ali time ste upravo eliminisali problem koji ja ističem, a to je današnja nakaradna i zelanaška praksa da privatnici štampaju svež, dodatni novac. Svaka banka je danas praktično štamparija (elektronskog) novca, a narod o tome nema pojma. Oni malobrojni što znaju "mudro" ćute. Zlato je veoma loše kada se koristi kao novac, jer ga pre svega nema dovoljno za potrebe savremene razmene, teško se pribavlja i uz ogromne troškove i kao takvo predstavlja pravi magnet za privatne bankare i špekulante koji su ga povlačili iz opticaja čineći dugove nepodnošljivim, a razmenu krajnje otežanu.
- cini mi se da je ispravna teza da u sistemu frakcionalnog bankarstva nedostaje iznos kamate, tj da taj novac jednostavno mora da se dostampa, ili na neki drugi nacin ubaci u sistem.
- ostalo deo teksta mi je pomalo naklapanje, problem Srbije je spoljnotrgovinski bilans, tu je uzrok i resenje svih problema srpske privrede, a i Srbije.
U kojim to "eksperimentima", ako nije tajna? Navedite barem jedan.
#Sama ideja da je količina novca uvek konstantna znači da nema privrednog razvoja nego redistribucije.
Branko, gde ste vi pročitali u tekstu da količina novca treba da bude konstantna?!
k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni nivac emituje po datoj formuli, inflacija nije moguća. Porezi se ukudaju u iznosu emitovanog nekreditnog novca, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas u sistemu kreditnog novca. To je prava nauka.
Ovo je psedonaučni članak, i te priče gde će država da deli beskamatni novac su već ispričane u raznoraznim komunističkim eksperimentima i propale su odavno. "
Ha ha.. Branko dobar ti štos. Znam nekolicinu dipl. ekonomista i mag. ekonomije a da niko nije ni čuo za Rodšilda ili podatak da je američka centralna banka FED u vlasništvu privatnih bankara itd. Toliko o sistemu obrazovanja. Ajde objasni ti nama odakle će FED pozajmiti Obaminoj admistriacije sve one silne milijarde dolara i zašto Rusija i Kina povodom toga nameravaju da odbace inflatorni dolar (svetsku vaulutu) iz svojih deviznih rezervi ? Jer nema pokrića ! Štampanje dolara bez pokrića za sada još ne stvara inflaciju u sad jer ima status svetske valute.
O ovome se među nama već dugo govori. Stvar je jednostavna samo je problem što u ekonomskoj nauci postoji pogrešno učenje koje je uvedeno u udžbenike i sada je napravljena čitava zavera pa svako onaj ko progovori o tome ispada ludak.
U ovom tekstu nepoznatog autora nalazi se suština zavere (mada i ovde zamaskirana gomilom nepotrebnog teksta):
"Ljudi obično misle da poslovne banke plasiraju sredstva na osnovu prethodno prikupljenje štednje, samo uz veću kamatu. Međutim, štednja čini jedan mali deo sredstava iz koga banke daju kredite. One zapravo poseduju vrlo malo pravog novca (papirnog i kovanog), u nekim zemljama ispod 5%. Šta to onda pozajmljuju i na koji način, pitaćete se? Banka kreira novac onog momenta kada vi to zatražite od nje, tj. kada vam odobri kreditni zahtev! Takve nepostojeće pare se zovu kredit, a čitav proces kreditna multiplikacija (fractional reserve banking) ili prevedeno na srpski – stvaranje para „iz vazduha“ koje postoje samo kao zabeleška u njihovim „knjigama“ ..."
Ovim je sve rečeno.
PRIVATNE BANKE u suštini ŠTANCUJU NOVAC po svom nahođenju sa ciljem da od ostalog naroda dobijaju kamatu "na pozajmljen novac". I TO JE LEGALNO!!!
Pa, da DRŽAVA to radi narod bi se pobunio što nas pljačkaju na tako jeftin način!
Ali, ne! To rade privatne banke za račun anonimnih Rokfelera koji nam piju krv na slamčicu i bogate se bez ikakvog rada dok mi dirinčimo za njih, hteli ne hteli.
I sve je to legalno, izglasano u Skupštini jer je "za naše dobro".
Kraj priče.
Pisac teksta M. Banjac i pisci komentara na isti su teoretski u pravu, ali praksa ruši teorije na temelju kojih su u pravu.
Historija nas uči da su sve vrste novca skončile manje više kao prevara.
Zlatni novac je falšovan od država pridavanjem bakra.
Novac sa zlatnom podlogom je kobajagi imao zlatnu podlogu (naivni su oni koji misle da je dolar na koncu imao pokriće u zlatu). U svakom slučaju u svetu nema toliko plemenitih metala da bi mogli pokriti potrebni novac.
Države stalno doštampavaju novac (varuckaju) ali je loše kada počnu štampati milijardove novčanice.
Privatne banke kreditima, platnim karticama, garancijama i na druge načine emituju svoj novac,
što je završilo stvaranjem "mehura" koji su se pretvorili u "crne rupe".
U širem smislu novac su i vrednosni papiri kao državne obveznice, akcije, akreditivi (u Srbiji) i
slični papiri koji se temelje na poverenju.
Dakle, moj nazor je da sve teorije o novucu kao merilu vrednosti u odredjenim situacijama ne piju vodu, jer svi emiteri ne igraju čistu igru.
Neka mi objasni bilo ko prostu stvar, zašto bi bilo ko pozajmljivao novac, ukoliko nema interes za to u vidu kamate.
A i zlatni novac je potpuno promašena ideja. On se pokazao kao daleko gori od novca bez zlatne podloge, i daleko više deflatorni. Kraljevina Jugoslavija je imala jezivu krizu u vreme Velike depresije pravo zbog zlatnog novca.
To još jedino libertarijanci u Americi koji su više neka sekta nego ozbiljni ekonomski analitičari predlažu zlatni novac.
Mogu se imati i državne banke koje će raditi profitno sa kamatom i razvijati ovu zemlju kako to ima i Nemačka. Ekonomski problem naše države, je u tome što mi imamo vlast, kojoj i nije cilj razvoj ove države, nego njeno slabljenje.
Biagio Bossone, koordinator radne grupe za izradu novog svetskog poretka, 8.marta je napisao članak u kome kaže: "Mi predlažemo nekreditni monetarni sistem, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca ...". Inače u SAD je Denis Kučinić podneo American Monetary Act, koji je pripremio American Monetary Institute i koji predviđa emisiju nekreditnog novca. Linkoln i Kenedi pravili su nekreditni novac i obojica su bili ubijeni. Videćemo šta će sada biti.
Naravno tada je sever dobio rat pa se ta igra isplatila, ovde kada bi nekom genijalcu pala ta ideja na pamet, imali bi opet hiperinflaciju.
http://alturl.com/jhq
Ono što Branko ne razume jeste da su pokriće za novac proizvedena roba i usluge za čiju razmenu i služi. U vreme građanskog rata na tlu SAD došlo je do velikog pada proizvodnje i posledično viška novca u opticaju, dok su u isto vreme engleski (privatni) bankari masovno falsifikovali američki novac jer su tehnike zaštite tada bile slabe. Naravno da će u takvim uslovima doći do inflacije i pada vrednosti novca. To bi se desilo sa svakom valutom.
Dolar je izgubio 95% vrednosti u odnosu na period od pre 100 godina, a SAD uvozom i zaduživanjem zadovoljavaju gro svojih potreba. Ono što još uvek održava dolar u životu su prisila i međunarodna trgovina, pre svega naftom.
#A te priče sa Jutjub filmova o privatnom FED-u okačite mačku o rep.
Valjda postoji još nešto sem Youtuba, neka knjiga ili dokument. Uzmite fino i proverite iz kojih god hoćete izvora, pa javite šta ste otkrili.
#Neka mi objasni bilo ko prostu stvar, zašto bi bilo ko pozajmljivao novac, ukoliko nema interes za to u vidu kamate.
Nije bilo ko, nego rođena država. Pokriće za novac su proizvedena roba i usluge koje stvara društvo u celini. Zašto bi kreiranje svežeg novca bilo povereno nekom privatniku koji ništa ne proizvodi, samo štancuje pare i ubira astronomske profite na račun kolapsa čitave privrede.
#A i zlatni novac je potpuno promašena ideja. On se pokazao kao daleko gori od novca bez zlatne podloge, i daleko više deflatorni.
Eto negde se i slažemo.
#Mogu se imati i državne banke koje će raditi profitno sa kamatom i razvijati ovu zemlju kako to ima i Nemačka.
To i jeste deo rešenja. Državne banke dominiraju u Nemačkoj (slično kao u Kini) i pokrivaju 45% tržišta, ostalo su privatne i mešovite. Nemačka se posle rata digla iz pepela sredstvima odobrenim po osnovu Maršalovog plana, a taj novac je bio nekreditni novac (poklon), koji se utopio u budžet i nikada nije vraćen. Takođe njihov mentalitet i način poslovanja idu u korist štednje, a ne špekulacije. Tako je barem bilo sve do početka 90-tih kada su i oni počeli da se otvaraju za razne špekulativne "inovacije" sa Volstrita. Izvor za ovakve aktivnosti je upravo fiktivan (privremeni) novac, tj. dug koji plasiraju privatne banke. Emitovanje novca koji ne potiče iz štednje od strane privatnika se zove falsifikovanje. Ili smatrate da neki trebaju biti povlašćeni u toj raboti.
@Mladen Banjac
Da li znaš kada, gde i kako je novac postao dug?
Odgovori i moji dalji komentari u toku dana.
Zanima me našta mislite kada kažete da je dolar dosad imao pokriće. Koje mu je pokriće od 1971. godine? I koje je pokriće inače privatnom FED-u za upumpanih (samo u poslednjih dve godine) preko 9.000 milijardi dolara u sistem radi "spasavanja" bankarskog sistema i (sekundarno) privrede?
U SAD je od samog početka bila vođena bitka između onih koji zagovaraju osnivanje centralne banke i onih koji su smatrali, poput DŽefersona, da samo Kongres ima pravo da emituje, tj. kuje novac. Endru DŽekson je skoro izgubio život zbog svoje uporne borbe protiv bankara i njihovog nastojanja da kontrolišu kredit.
Mladene,
Pitanje: kako bi se rešio problem konvertibilnosti ovakvih valuta, tj. kako bi se vršila međunarodna robna razmena?
to potvrđuje. Joviša Vidić od Rudina.
Kad vec pomenusmo YouTube...
http://www.zeitgeistmovie.com/
Prvi film se manje vise bavi teorijama zavere, 9/11 i slicno, medjutim drugi film (Addendum) upravo prica o svemu ovome sto smo imali prilike da procitamo ovde.
Na kraju filma se predlaze prelazak na tkzv "resource" model... Nije mi bas jasno kako to treba da izgleda, niti kako da funkcionise.
Kurs valuta bi trebao da odražava njihovu realnu kupovnu moć na domaćem tržištu, a ne da budu prepuštene na milost i nemilost špekulantima na "tržištu valuta". Znači, ako vi za 10 dolara možete kupiti istu količinu robe (tj. korpe proizvoda) u SAD, kao što to možete za 500 dinara u Srbiji, onda je logično i prirodno da se valute razmenjuju u odnosu 1:50
Za potrebe međunarodne trgovine rešenje bi bilo uvođenje nove obračunske jedinice bazirane na korpi odabranih proizvoda (recimo pšenica, srebro, bakar, kafa, sirova nafta, kurukuz i sl.) čime bi se u najvećoj meri eliminisale mogućnosti za špekulaciju.
Znači to ne bi bila valuta, nego samo mera vrednosti, kao što je metar mera za dužinu.
Primera radi, jedna takva obračunska jedinica bi vredela 5kg pšenice, 10 unci srebra, 1kg bakra, 2kg kafe, barel sirove nafte i 10kg kukuruza). Time bi svaka država tačno znala koju vrednost je dobila kada bi bila isplaćena u toj novoj, međunarodno priznatoj obračunskoj jedinici i šta može očekivati zauzvrat kada se ona nađe u ulozi kupca.
U slučajevima bilateralne trgovine gde su uvoz i izvoz podjednaki, mogle bi se koristiti i nacionalne valute po vrednosti kursa kako je ranije pomenuto. Postoje i drugi predlozi i svakako prostor za raspravu, ali uslov svih uslova je eliminisati kredite i dužničko ropstvo i uvesti pravi novac radi stimulisanja domaće proizvodnje, razmene i potrošnje.
Novac je samo potvrda ili priznanica da je neki rad obavljen odnosno roba isporučena i ništa više. Praktično, vrsta evidencije ili registra. Reći da država nema para je isto kao kad bi neki prevoznik rekao da ne može prevesti putnike, jer je ostao bez karata. Znači potpuni apsurd, a o nepravdi da ne govorim.
Ako je krajnji cilj nekreditnog novca uvođenje jedinstvene svetske valute, i ako je to jedini način da se vodi trgovina između država, onda sam izričito protiv.
A na samitu G-20 svakako neće biti usvojen nekreditni novac od strane država-učesnica. Ono što se pokušava sa kineskim i ruskim predlozima je slamanje hegemonije dolara kao svetske "rezervne valute".
Generalno pitanje je, kako uvesti ovakav sistem u Srbiji u sadašnjim okolnostima, i u odsustvu globalnog prihvatanja nekreditnog novca.
To je i najveća greška današnje ekonomske "nauke", ta preterana želja za naučnošću, i ubacivanje elemenata fizike, i ostalih prirodnih nauka.
Kada bi joj se dalo više slobode, i gledalo se više ispred nosa kako funkcionišu ljudi i svet, a ne bi se bavili apstraktnim matematičkim modelima, ekonomija bi i mogla daoneti neku korist društvu.
Takva ekonomija je i postojala u Nemačkoj, i danas je nazivaju Istorijska škola. Ali većina umova te škole se našla na strani Hitlera te su zbrisani sa fakulteta nakon rata, te danas jedino učimo anglo-saksonsku ekonomsku misao, bilo da je ona leva ili desna, jer i Marks se naslanjao na englesku a ne nemačku misao.
Malo gledajte realno na stvari! Ko su ti tako genijalni eksperti koji će da određuju ko može a ko ne da dobije kredit i to beskamatni? Zar ne misli niko da ne bi na primer Dinkić podelio taj nekreditni novac svojim pajtašima Hamoviću, Lazareviću i ostalom drušvu kako su i radili pre par godina, samo sada još legalno i bez ikakvih kočnica?
A što se tiče FED-a i povećanja količine novca u zadnjih nekoliko godina, na taj novac imaju potraživanja uglavnom azijske zemlje, u vidu državnih hartija od vrednosti. Drugo je pitanje da li će imati pare da ih naplate Amerikanci, ili će da štampaju dolar. Ali u drugom slučaju, najveći gubitnici će biti baš oni.
Pre bilo kakve promene i akcije, potrebno je osvestiti ljude, objasniti im o čemu se radi što jednostavnijim jezikom, navodeći primere iz prakse i dosadašnje istorije da se vidi da to nije fikcija nego nešto što postoji ili je postojalo kroz različite epohe, ali je potisnuto i krije se od širokih slojeva radi eksploatacije. Kroz neke zvanične kanale teško da će ići, pošto se vlast ponaša faraonski nedodirljivo i njoj je u principu uvek dobro, a i mediji su najvećim delom kontrolisani, mada treba koristiti svaku ukazanu priliku.
U tom slučaju ostaju živa reč i internet. Cilj je stvoriti kritičnu masu ljudi koji razumeju problem, a to bi moglo i od usta do usta stvarajući lančanu reakciju. Treba alarmirati privrednike i udruženja, radnike i sindikate i sve ostale koji su zainteresovani, a nema razloga da ne budu jer to svakog pogađa manje ili više. I tu je mogu Vam reći već postignut izvestan napredak i razumevanje problema što me je veoma obradovalo. Treba malo vremena da ljudi to razumeju i prihvate posle ovoliko vremena najcrnje indoktrinacije i propagande u korist privatno kreiranog (bankarskog) novca, tj. dugova. Smatram da mi treba prvo da počistimo u svom dvorištu a druge zemlje neka se ugledaju, ako se u međuvremenu i kod njih nešto ne promeni, jer i tamo postoje ovakve inicijative što je i prirodno.
Naravno, svaka druga ideja i predlog su dobrodošli.
nekreditni novac ili nomisma je postojao još pre 3000 godina u vreme Sparte i starog Rima (dok nisu silom prilika uveli zlato što ih je uništilo kao društva), preko srednjovekovne Kine koja je prva počela da koristi papir u tu svrhu, zatim srednjovekovna Engleska sa svojim "tally stick" sistemom plaćanja, pa potom američke kolonije u vreme Bendžamina Frenklina ili kasnije u SAD kada je Linkoln bio predsednik, Nemačke 30-tih godina prošlog veka kada je emisijom nekreditnog novca iskorenila nezaposlenost itd. Tu su i primeri nekih državica poput današnjeg Guernsey-a koji već 200 godina štampa nekreditni novac, u zemlji nema inflacije, nema nezaposlenih, nema javnog duga, privreda radi punim kapacitetom.
Nemojte zato molim Vas svojatati ideju, smešno deluje zaista. Vi jeste bili pionir na našim prostorima sa pokušajima teorijskog objašnjenja, ali to je nešto sasvim drugo. Inače, usporenje brzine opticaja novca nema nikakve veze sa porastom racionalnosti potrošnje. Uzrok usporenja su kamate i zaduženost čime se kupovna moć i realno bogatstvo odlivaju i koncentrišu u rukama bankara-oligarha i troše na raznorazne destruktivne ili nesvrsishodne aktivnosti radi zamajavanja naroda i očuvanja postojećeg stanja. Za emitovanje novca je bitan samo momenat razmene, odnosno dogovorena cena. To što u tom kompromisnom procesu profitiraju i proizvođač i potrošač tim bolje.
Država kao reprezent društva treba da ima monopol samo na emitovanje svežeg, dodatnog novca. Danas u Srbiji primarnu emisiju defakto vrše privatne banke kao svojevrsne štamparije elektronskog novca koji ne potiče iz štednje i nalazi se samo u njihovim knjigama kao dug. To je prevara i razbojništvo kako god okrenete ili ulepšate eufemizmima.
Privatne banke bi u principu i dalje mogle da posluju ali u bitno izmenjenim uslovima, sa 100% pokrićem depozita po viđenju koji ne sme da se zajmi jer je to transakcioni novac namenjen tekućim plaćanjima, a ukoliko žele da se bave kreditnim poslovima, morale bi pre toga emitovati certifikate o depozitu različite ročnosti, pa iz tako prikupljene štednje i akumulacije finansirati zajmove. Sve mimo toga, značilo bi kažnjavanje i trajno oduzimanje dozvole za rad. Banke bi zapravo počele da rade ono što većina ljudi misli da rade danas - plasirale bi postojeći novac, tj. štednju kao što to rade penzioni i investicioni fondovi, osiguravajuće kuće i sl.
Većinu javnog duga Amerike drži FED (kartel privatnih banaka) sa preko 40% , dok stranci učestvuju sa "svega" 22%. Kina to nije radila da bi pomogla Americi, već da bi pre svega povećala ili makar očuvala vrednost svojih deviznih rezervi. To je moglo jedno vreme, ali posle najnovijih poteza FED-a sve više gubi poverenje. Mada, sa stanovišta Amerike, tzv. helicopter money je jedino rešenje u uslovima opšte zaduženosti i nestašice novca.
Da, većina novca kojeg emituje FED ima "pokriće" u kupovini državnih obveznica SAD od strane na prvom mestu azijskih država (naravno, ne postoje precizni podaci i dokazi, ali je zanimljivo da se više ne objavljuje indikator povećanja mase novca u opticaju). Činjenica je i da je u poslednjih mesec dana počelo i sa "monetizovanjem" državnog duga, tj. da FED počinje sam da kupuje državne obveznice SAD.
No, i jedno i drugo je već alhemija, zasnovana na (geo)političkim interesima, deo velikog dogovora između američke i kineske elite. Suština je da je jedina osnova za dolar sada "puna verodostojnost i kredit SAD" (full faith and credit of the United States) - i ništa više.
Mladene, svakako ne treba obraćati pažnju na to šta rade drugi već raditi ono što je u našem interesu. No, bitno je da se zna mehanizam putem kojeg bi ideja mogla da se ostvari u sadašnjoj realnosti, tj. kako doći od tačke A do tačke B. Naravno, ovaj članak nije bio mesto za to, ali neki drugi jeste. I vredelo bi organizovati tribinu na tu temu.
Sve primere nekreditnog novca koje navodite, ja posmatram kao primere zdravorazumskog pristupa novcu kojem sam ja dao naučni odnosno teorijski oblik. Samo toliko.
Pročitao sam ovih dana da prvi put posle dugo godina Amerikanci planiraju da monetizuju dug. Kada to urade, videćete da će se to i te kako odraziti na kurs dolara, dalju kupovinu državnih hartija i na sam standard građana Amerike.
Kada su se igrali takvih stvari za vreme Vijetnama i Velikog društva, dolar je 70-ih pao 4 puta!
Ali pošto ste vi svakako inteligentan čovek, recite mi dali i vi zaista mislite da bi Srbija rešila ijedan problem štampanjem 400 miliona evra penzija?
One ne vrše primarnu emisiju, ali povećavaju kličinu novca, dovozeći Evre iz inostranstva i time obarajući njegovu vrednost.
Na primer Kina zna kako da drži svoju valtu na dosta niskom nivou i pored ogromnog ulaska dolara u zemlju.
Kod nas je problem što se veštački rast standarda zahvaljujući jakoj valuti ljudima osladi, pa niko više ne razmišlja o budućnosti.
Smešno je uopšte i razmišljati da je ključni problem Srbije ekonomske prirode i da se može rešiti ekonomskim merama. Srbija ima elitu koja aktivno radi na uništenju svih vrednosti ovog društva: kulture, duhovnosti, samopoštovanja, ponosa. Posle ovakve psihičke torture koja nam se priređuje svakodnevno, retko koji narod bi ostao produktivan.
Marks je rekao da se upotrebna vrednost, tj.korisnost ne može meriti, a ja sam je izmerio preko usporenja brzine opticaja novca. Buržoaska teorija subjektivne korisnosti, kao što joj i ime kaže, meri korisnost kao subektivnu, psihološku kategoriju, a ja je merim objektivno, preko usporenja brzine opticaja novca. Izvinjavam se ako je moje izlaganje izgledalo kao hvalisanje. Vaši dokazi iz istorije, su neosporni, i raduje me što ste nas obavestili o tome, jer će upoznavanje sa istorijom koja je od nas skrivana, pomoći da nekreditni novac, brže pobedi.
U koliko se misli na emisiju novca od strane državne banke i puštanje istog u cirkulaciju bez kamata, znači li to da bi se zabranilo kasnije pretvaranje istog u kredite. Šta je alternativa bankama i kreditima? Stvaranje državnih kasa po uzoru na sindikalne ili slične kase. Šta bi bilo sa štednjom gradjana i da li bi se ista koristila za kredite (sve sa ili bez kamata). Znači li to da bi se komercijalne banke ukinule, a nadomestile sa državnim koje bi poslovale na "troškovnom principu" (bez profita) u kojem slučaju bi "nekreditni novac" imao logiku. Kako kod svih kredita postoji rizik nevraćanja, tko bi isti snosio, u koliko ne bi postojala kamata na kredite u kojoj je ovaj ukalkulisan. U prošlosti su i državne banke prevaljivale, kroz povećane kamate, propale kredite na solidne komitente.
Mogu se postaviti i dalja pitanja na koja se teško može naći odgovor, što sve navodi na zaključak da je ideja neprovediva u sadašnjim okolnostima.
Istina, simpatična je ideja da se sa društvenog organizma odstrane pijavce u vidu banaka, ali nerealna do promene celog sistema.
U koliko me sećanje ne vara, u ne tako dalekoj prošlosti Topčider je radio punom parom, štampajući nekreditne dinare i gradjani bivše Jugoslavije, odnosno Srbije se nisu zbog toga osećali kao u raju, ali možda su se sada promenile okolnosti. Moje mišljenje je da će i ekspertska vlada doći na ovu ideju kada ne uspije začepiti budžetsku provaliju. Medjutim u sveopštoj gužvi na emisionom tržištu, pored države punom parom će nastaviti s emisijom novca(kredita) banke i drugi paradržavni emiteri što će dovesti do osetnog viška novca i posljedica koje to izaziva. Iluzija je da se državna vlast može uzdržati da ne štampa dovoljno novca za pokriće "nužnih troškova", pa se tako dolazi do hiperinflacije.
Zbog iznesenog sam uveren da će u najskorijoj budućnosti Srbija dočekati svoj nekreditni novac.
Uostalom nekreditni novac već uveliko štampaju FED i ECB, sa razlikom što se dolaru i euru u svetu još uvek veruje, za razliku od dinara kojemu ne veruju ni gradjani Srbije.
One vrše tzv. sekundardu emisiju (frakciono bankarstvo), ali sa aspekta kreiranja svežeg novca, razlika je samo u terminologiji. Kako god okrenete privatne banke kreiraju svež novac "ni iz čega". Zato sam onako i napisao da istaknem problem. Nema to veze ni sa evrima niti bilo kojom drugom valutom. Ako mi ne verujete, pogledajte ovu stranicu NBS vezanu za devizne rezerve (uključujući i poslovnih banaka) http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_7/index.html i pročitajte u koje svrhe se koriste.
Ili recimo ove podatke o osnovnim monetarnim pokazateljima http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/pokazatelji_2009.pdf
Ne postoji nikakva korelacija dinarske mase sa deviznim rezervama bilo ukupnim ili poslovnih banaka. Ako vam ni to nije dovoljno, potražite član zakona gde piše da su devize osnova za emitovanje dinara. Plašim se da ga nećete naći.
2. Na primer Kina zna kako da drži svoju valutu na dosta niskom nivou i pored ogromnog ulaska dolara u zemlju.
Devizni kursevi su nešto drugo. Kina samostalno vodi svoju monetarnu politiku, ne traži savete niti "pomoć" od MMF-a, ima ogromne devizne rezerve čime ima potrebnu slobodu i moć da reguliše kurs koji njoj odgovara. Kako je to moguće, sigurno se pitate.
Iz prostog razloga što u Kini dominiraju velike državne banke svaka zadužena za neku oblast privrede, za infrastrukturu, za poljoprivredu, industriju i sl. Novac se u velikoj meri daje kao poklon što zapadni ekonomisti ispranog mozga navikli na privatno kreiran novac zovu "non-performing" zajmovi. Četiri najveće Kineske banke u 2002. godini su imale 1/4 ovako plasiranih sredstava. Zato je kineska roba tako konkurentna, a privreda jaka uz najveću stopu rasta i rekordne devizne rezerve.
Čitava priča i borba se svodi na to da li novac treba da kreiraju (štampaju ili elektronski emituju) privatnici za svoj lični interes ili država kao reprezent čitavog društva. U mnogim zemljama svež novac (žiralni ili čak keš) emituju privatnici odnosno njihove banke i to se "stručno" zove frakciono bankarstvo. Zamisli da Nikola Turajlić ima pravo da štampa pare i zajmi ih uz kamatu drugim ljudima i preduzećima. Upravo to imamo danas na delu u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. O tome šta je to novac, pisao sam u više navrata ovde na temi, pa ti preporučujem da prelistaš poruke. Ako znaš engleski i imaš vremena, pročitaj knjigu "The Lost Science of Money" ili jednako dobru "Web of Debt" gde možeš naći kompletan istorijat novca, pa ćeš onda lakše razumeti njegovu prirodu, a samim tim i ekonomiju, jer novac je njen temelj i krvotok. Vara se onaj ko misli da zna ekonomiju, taman bio i doktor nauka, a ne zna šta je novac. Takvih ima koliko hoćeš.
Novac koji potiče iz štednje građana i akumulacije preduzeća, dakle postojeći novac se može slobodno plasirati kao kredit, dok svež novac sme da kreira samo država u ime i za potrebe društva i to jedan deo kao kredit sa ili bez kamate (čime finansira troškove proizvodnje), a drugi deo kao poklon kojim bi se realizovao ostvareni višak vrednosti i omogućilo firmama da vrate kamate. Kamate se koriste umesto poreza i doprinosa. Javni radovi se finansiraju nekreditnim novcem (poklonom), jer tu se radi o neposrednom angažovanju resursa i nezaposlenih na stvaranju nove vrednosti na dobrobit celog društva.
Što se tiče rada komercijalnih banaka, objasnio sam to u jednoj od prethodnih poruka prilično detaljno. A u pogledu (ne)vraćanja kredita, država bi mogla biti vrlo fleksibilna kao što to radi Kina, ukoliko firma-korisnik kredita iskoristi isti u produktivne svrhe, naročito ako tu robu izveze.
Svakako se slažem sa ocenom da se preporod države zasniva na moralnoj i duhovnoj obnovi, i da to nikakav ekonomski potez sam po sebi ne može da zameni.
I svakako ne tvrdim da bi odgovor u ovom trenutku bio puštanje 400 miliona evra u opticaj za plate i penzije, jer takve mere za sadašnju "privredu" u Srbiji su neodržive, kao što je i sama "privreda".
Međutim, autor je zaslužan što je pustio u opticaj ideju koja nije samo apstrakcija već ima i istorijski preseda, pa čak i današnju primenu. O njoj vredi razmišljati. Kada ovaj ekonomski sistem krahira, moraće da se deluje kreativno, i nećemo imati mnogo dobrih opcija.
Takođe smatram da je sistem nekreditnog novca neprimenjiv na levičarsku državu socijalne demagogije, i da bi potencijalno mogao da funkcioniše samo u privredi gde postoji istinski slobodno tržište i državni aparat sveden na najmanju moguću meru. A preduslov za to je, opet, kao što ste rekli, duhovna i moralna obnova.
Hiperinflacija je bila svesno odrađen čin u kome su se emiteri takvog novca silno obogatili, a ne tobože greška ili nesposobnost države, jer inflacija je vid skrivenog oporezivanja i transfera realnog bogatstva.
Plate i penzije nikada ne prate tempo inflacije, a kamoli hiperinflacije. Sveže emitovani žiralni novac komercijalnih banaka (koji dominira u novčanoj masi) ili keš koji štampa NBS u takvim uslovima najviše vrede neposredno nakon sprovedene emisije. Daljom distribucijom i "razređivanjem" takav novac sve više gubi vrednost, tako da najmanje dobiju oni na kraju tog niza, a to su redovno radnici, penzioneri i ostali dinarski poverioci. Bankari i njima bliski ljudi se za to vreme bogate kupujući devize ili realna dobra po cenu propadanja domaće ekonomije. Slično je bilo u Nemačkoj 1921-1923 kada je tamošnja centralna banka (tada u privatnim rukama) omogućila inostranim špekulantima da ostvare ogromne profite po cenu stvaranja hiperinflacije.
Emisija nekreditnog novca služi da se pokrije novostvorena vrednost (rast BDP-a) odnosno angažuju resursi i nezaposleni radnici i omogući razmena ili kao što je danas slučaj u Srbiji samo pokrije velika nestašica dinara u opticaju. U takvim uslovima nije moguća nikakva inflacija, a kamoli hiperinflacija. Inflaciju kao sistemsku pojavu uzrokuje kreditna ekspanzija privatno kreiranog novca (dugova) i zaračunate kamate koje vrše pritisak na cene.
#Uostalom nekreditni novac već uveliko štampaju FED i ECB, sa razlikom što se dolaru i euru u svetu još uvek veruje, za razliku od dinara kojemu ne veruju ni gradjani Srbije.
To što štampaju FED i ECB nije nekreditni novac, jer se ne radi o poklonu, obzirom da tamošnje monetarne vlasti sve to planiraju "nadoknaditi" porezima.
Tvoje teoretsko poznavanje problematike je nesporno, ali poznavanje prakse ograničeno.
Tvoja tvrdnja da FED i ECB daju štampani novac kao kredite je formalno tačna, ali se u suštini radi o nepovratnim kreditima. Kako dolar i euro ne bi izgubili verodostojnost udara se sveopšta galama kako će to sve platiti poreski obveznici.Kako je moguće da se američka vlada stalno zadužuje i popvećava dug kod FED-a. Godinama američka vlada daje pomoć drugim državama koja se meri desetinama milijardi novonaštampanih kobajagi kreditnih dolara.
Tvoja ideja da bi se štampanjem nekreditnog novca rešila nelikvidnost firmi u Srbiji, imala bi isti efekt kao i Dinkićeva multilateralna kompenzacija, tj. nikakav, jer velika većína firmi imaju neuporedivo veća dugovanja nego potraživanja. Ovima bi jedina realna pomoć bila otpis dugova, odnosno plaćanje njihovih dugova od strane NBS nekreditnim novcem, a to bi bilo malo previše novca u opticaju.
Ideja da država štampa novac neophodan za normalan protok roba i usluga se upražnjava u praksi zapadnih zemalja pa je stoga njegova vrednost vremenom decimirana (ovo se radi bez buke i s merom). Ti ni po koju cenu nisi spreman prihvatiti da se u siromašnim državama potrebna mera do visine rasta BDP ne može dodržati jer se s novonaštampanim novcem gase požari.
Na kraju dodajem da je put do pakla posut dobrim idejama.
Za 30 godina neuspešnog propagiranja neke teorije, ja bih se na Vašem mestu dobro zamislio šta je razlog. Ako u nekom društvu treba da se plate kamate privatnim emiterima novca, te pare velikim delom ne učestvuju u razmeni dobara i usluga, nego se odlivaju ko zna gde van zemlje ili van tokova reprodukcije i domašaja širokih slojeva, povećavajući bogatstvo bankara i megakapitalista. Deo tih kamata se istina potroši i uđe u opticaj, ali se izvlači porezima od strane države koja je zadužena privatno emitovanim novcem i mora ga vratiti bankarima. Opet je narod ostao kratkih rukava. To je jedno vrzino kolo koje uzrokuju kamate, dugovi i privatno emitovani novac odnosno dug.
Kada bi ukupna razmena iz godine u godinu vrednosno bila ista, novčana masa u opticaju bi mogla ostati nepromenjena. Ovde govorimo o situaciji gde svež novac emituje država kao javno dobro. Međutim, društva se razvijaju, više proizvode, grade infrastrukturu, sve više pružaju razne usluge, broj stanovnika se obično povećava. Ne može se to postići istom količinom novca, osim ako nekako veštački ne ubrzate njegov protok, recimo stavljanjem male negativne kamatne stope na njegovo držanje, čime novac pretvarate u "vruć krompir" i stimulišete ljude ga se što brže oslobađaju. Postojali su takvi primeri u prošlosti na lokalnom nivou, ali su bili iznuđeni. Sama ideja nije loša i treba je ostaviti kao mogućnost, ali mislim da za tako nečim nema potrebe u monetarnom sistemu gde je novac javno dobro.
Milton Fridman je uočio da se brzina novca smanjuje u američkom društvu koje je krajnje potrošački orjentisano, tako da tu nema govora o nekoj "racionalnosti" potrošnje. Razlog za usporenje su naravno kamate i zaduženost, jer su oni tu svetski šampioni. Da ste malo više čitali istorijske knjige o razvoju i tokovima novca, ne bi gubili vreme na pogrešne, čisto teorijske koncepte, što je zamka u koju su upali mnogi pre vas, poput skolastičara ili predstavnika austrijske škole.
Hiljade milijardi dolara koje će ući u svetu, naravno da nikad neće biti vraćeni. Ili će dugovi biti oprošteni, ili će biti vraćeni kad budu toliko obezvređeni, zbog inflacije, da u realnom iznosu, ipak neće biti vraćeni u celosti, i ako u nominalnim iznosima budu vraćeni u celosti. Ako 400 miliona evra predstavlja realan iznos nekrditnog novca, do tog iznosa doći će se posle emitovanja milijardi evra u nominalnom iznosu. Ja tvrdim da se zakoni koje sam ja otkrio ostvaruju u realnom novcu, a zakonitosti ekonomske nauke samo u nominalnom iznosu. Dok je razlika između realnog i nominalnog novca bila mala sistem je nekako mogao da funkcioniše. Sada je razlika toliko velika da sistem ne može više tako da funkcioniše.
Aleksandar Pavić greši kad kaže da bi nekreditni novac za sadašnje srpske prilike bio neodrživ, jer nekreditni novac je upravo potpuno održiv u svakoj privredi u kakvom god se stanju ona nalazila. Ako je društveni proizvod mali, država povlači odgovarajuću količinu novca tako što uništi novac iz poreza umesto da ga troši. Kada privreda živne, država emituje potrebnu dodatnu količinu novca tako što ga upiše u budžet. Rezultat je da uvek živimo u skladu s mogućnostima, standard realan spram stanja privrede, dok ni u kom slučaju nema inflacije niti besparice.
Nikola Turajlić opravdano pita da li će i posle zabrane privatnog novca država doći u iskušenje da finansira troškove (radi očuvanja popularnosti vlasti) štampanjem veće količine novca nego što sme. Ovo bi se svakako moralo pravno sprečiti, stvaranje inflacije bi se trebalo tretirati kao krivično delo (ionako između ostalog predstavlja direktnu pljačku) jer bi u poretku nekreditnog novca inflaciju bilo lako moguće trajno držati na nuli.
N.Turajlić nije u pravu kad kaže da je emitovanje novca od strane FED-a samo pro forma i da su ti krediti nepovratni. Tačno je da se ukupan tekući dug stalno povećava, ali uzeti krediti se neprestano vraćaju i američki narod godišnje izgubi oko 17% društvenog proizvoda (oko 400 milijardi dolara) na isplatu kamate (iz poreza) privatnoj centralnoj banci, a to je samo od javnog duga kog napravi Kongres!! Kad se vidi koliko bi nekreditni novac rasteretio Amerikance, možete tek zamisliti kako bi se osetio u siromašnoj Srbiji.
Koncept gubi na ozbiljnosti ako ga tretirate kao čarobni štapić. Ispada da i najgore ustrojeno društvo može da ima zdravu privredu samo ako počne da koristi nekreditni novac. To je nepoznavanje ljudske prirode i utopija, a još veća utopija je misliti da bi to mogli da sprovode Dinkić, Jelašić, Đelić i kompanija.
ne mislim da su nekreditni novac i njegova emisija od strane države, tj. društva čarobni štapić, ali su preduslov za svaku drugu reformu i izlazak iz krize. To može sprovesti osvešćena srednja klasa, a ne kojekakvi političari. Kada bi ljudi bili svesni kako zapravo fukcioniše postojeći bankarski sistem, revolucija bi se digla koliko sutra, što bi rekao Henri Ford. To se odvija ovako:
Depozit po viđenju je transakcioni novac i ne bi smeo da se zajmi, tj. mora biti dostupan u svakom trenutku na zahtev deponenta. Međutim, šta se dešava u praksi? Kada banka primi gotovinski depozit od recimo 1000 dinara u novčanicama i ako je stopa obavezne rezerve 20%, banka sebi daje za pravo (iako to nigde u zakonu ne piše) da pozajmi 800 din nekom klijentu u vidu keša i da pri tome svo vreme glumi onom prvom klijentu kako i dalje ima svih 1000 dinara u rezervi, a zapravo ima samo 200.
Banka je time upravo kreirala (krivotvorila) dodatnih 1000 dinara depozitnog (book-entry) novca koji postoji samo u njenim "knjigama" kao zabeleška bez pokrića u gotovini. I ona sad ubeđuje onog prvog klijenta da koristi svoje pare bezgotovinski, jer bi inače bila u problemu, pošto je upravo otuđila njegove pare i dala ih drugome. Umesto toga ona je falsifikovala knjiški ili žiralni novac koji se logično može koristiti samo bezgotovinski. Zato danas imamo pravu poplavu takvog žiralnog novca u odnosu na gotovinu i gomilu marketinških kampanja da koristimo što više platne kartice i druge oblike bezgotovinskog plaćanja. Sve dok veći broj klijenata u isto vreme ne zatraži isplatu u gotovom, bankarski sistem funkcioniše. Kada se to desi, nastaju bankarske panike, ljudi bezuspešno pokušavaju da povuku svoj novac, jer njega jednostavno nema. Postojala je samo iluzija kreirana od strane privatnih bankara i monetarnih vlasti radi eksploatacije čitavog društva. Čak i tzv. Narodna banka je narodna samo u nazivu. To je zapravo poluprivatna Centralna banka po ugledu na FED koja nikome ne polaže račune.
U tom društvu inflacija nije moguća, penzije i dečiji dodaci dobijaju se bez korišćenja poreza, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego u sistemu kreditnog novca. Kako će dalje biti u kom društvu nije naša briga. Ovo što smo predložili prihvatio je Bagio Bossone, koordinator radne grupe za izradu svetskog poretka koji on predlaže Samitu G-20. Samit nije ovo imao na dnevnom redu, ali će to sigurno imati Samit G-20 koji će se održati na jesen, jer će u međuvremenu to već početi da primenjuju neke zemlje, poput SAD. Ovih preko 1000 milijardi dolara koje je predviđeno da Samit G-20 pokloni svetu, biće nekreditni novac. Taj novac neće biti vraćen ili će biti vraćen u iznosu ne većem od 20%. Videćete uskoro. Američki monetarni institut organizuje seminare od Njujorka, preko Čikaga, do Los Anđelesa i dalje, širom SAD u kojima predstavlja nekreditni novac. Izađite na Internet i nađite nešto o nekreditnom novcu. Promenićete mišljenje.
Savršeno jasna je poenta o tome kako banke krivotvore novac, i zašto sve više insistiraju na bezgotovniskom plaćanju. I savršeno jasno je da je bolje da država ima monopol na izdavanje novca, a ne privatne banke, koje još naplaćuju kamatu na njega. Jedino što želim da kažem - a to važi i za g.Nenadovića - je to da sadašnji sistem vlasti i ljudi koji ga zastupaju nisu zainteresovani da tako nešto profunkcioniše, i da bi oni ideju samo kompromitovali, jer je nikad ne bi sproveli iskreno i do kraja. Nisu oni postavljeni tu gde jesu radi opšteg interesa.
Dakle, nekreditni novac u uslovima današnjice, gde jedna sve uža finansijska elita vodi rat provit svih ostalih, nije realno očekivati. Preduslov je da se bar u nekoj zemlji pojavi elita sličnih moralnih nazora kao elite u Americi iz 18. veka. Nije nemoguće. U međuvremenu, novo vino ne treba sipati u stare mešine.
Kreditni novac štampaju sve narodne banke na svetu ali to ne udaraju na velika zvona i napr.dolaru je u posljednjih sto godina umanjena vrednost za dvadest puta, a potvrda ovog proizlazi iz teksta Bartl Bula, objavljenom u NSPM 6.4.2009. "Ne, on to ne može" u kojem ovaj "probudjeni" neoliberal kritikuje Obamu i navodi: "Ujka Sem će biti prinudjen da štampa novac u razmerama koje nisu vidjene još od Džimija Kartera". Dakle, Amerika je otkrila prije Vas nekreditni novac.
Medjutim, nekreditni novac ima nesumnjivo pozitivnu ulogu kao instrument ekonomske politike pod uslovom da se isti štampa s merom i za postizavanje dvaju ciljeva: Prvo, a što ističe i autor Banjac, je da se pokrije povećani BDP. Drugo je da se, zbog povećanja konkurentnosti domaće robe na inozemnom tržištu, izazove programirana devalvacija domaće valute. Kada popunjavanje rupa u budžetu štampanjem novca postane praksa, to je garantovani put u hiperinflaciju.
Po mojem dubokom uverenju srpska ekspertska vlada će posegnuti za topčiderskom teškom artiljerijom, ako to već potajomice ne čini.
@ Igoru i svima onima koji veruju informacijama koje dolaze od strane demokrata euroatlanskog tipa, savetujem da iste uzimaju sa rezervom jer se uglavnom radi o vrhunskoj propagandi. Komunisti su za ove bili jadni amateri.