недеља, 28. фебруар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Прави новац је некредитни новац

Kоментари (64) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 субота, 28 март 2009 17:56
A. Pavic
Odlican i neophodan clanak u ovom trenutku, da stvari postavi na pravo mesto. Ono sto je bitno je da se poruka prosiri sto jednostavnijim jezikom, koji bi i prosecan covek mogao da razume, a ovakav clanak je upravo osnova za to. Cestitke autoru.
P.S. Ocekivana propaganda s druge strane ce doci vrlo brzo, u vidu argumenta kako stampanje novca od strane drzave neminovno vodi u "inflaciju", naravno ingorisuci izvitoperenost sadasnjeg sitema, do kojeg nas je upravo i dovela diktatura virtuelnog, ali privatnog, novca.
Препоруке:
0
0
2 субота, 28 март 2009 20:01
Сомборац
Мала исправка:
Недавно објављени подаци НБС говоре да око 60% фирми у Србији има блокиран рачун
---
Правилно је привредно друштво (некада предузеће). Код нас је одувек било да је фирма пословно име привредног друштва.


Грађани треба да буду свесни да је чак и мали вишак новца неупоредиво бољи него хронична несташица која просто уништава нашу и светску економију.
---
Шта је овим аутор хтео да каже?

И то је само по себи идеално решење за једно друштво са аспекта трошкова израде и могућности да се у сваком тренутку прибави.
---
Фијат новац је фијат. Без подлоге у племенитом металу не вреди ништа.

Данас имамо једну, на први поглед, парадоксалну ситуацију у којој влада велика несташица динара у оптицају, а цене и поред тога расту. Разлог је што су камате те које гурају цене на више
---
Одеш на сајт НБС-а и погледаш монетарне показатеље. Погледај колико је скочио примарни новац, М1 и М2 у периоду између 12. 2007. и 12. 2008. А онда погледај цифре од 31. 1. 2009. Јасно је ко дан да је НБС направила инфлацију (уз наравно економску политику државе која је инфлаторна), а онда је у јануару нагло повукла новац тако што је повукла готовину из оптиција (приликом замене старих новчаница) и повећала обавезне резерве банака. Последица је да је цела привреда преко ноћи постала неликвидна.
Кривци су Влада Републике Србије и Народна банка, а не зле банке. Додати још слабљење динара у односу на стране валуте, а пошто Србија зависи од увоза, цене морају ићи на горе.

Држава би могла без икаквих проблема да заобиђе банке у процесу креирања додатног новца
---
Држава је још горе решење, а историја је показала шта је држава у стању да учини када је она једини монополиста на издавању новца. Треба ли да кренем са примерима од античког времена?

Решење је 100% резервно банкарство (а не фракционално као данас), укидање централне банке, приватне банке издају свој новац (као што је у прошлости функционисало) и новац мора да има подлогу у злату (може и сребро).
Препоруке:
0
0
3 субота, 28 март 2009 20:59
Бранко
Oво је пседонаучни чланак, и те приче где ће држава да дели бескаматни новац су већ испричане у разноразним комунистичким експериментима и пропале су одавно.

Сама идеја да је количина новца увек константна значи да нема привредног развоја него редистрибуције.

Више ме од самог аутора, за кога искрено не знам, изненађује да је похвални коментар дао А. Павић, уколико се ради о аутору овог сајта.
Препоруке:
0
0
4 субота, 28 март 2009 23:24
Александар Павић
Бранко,
Коментаре обично пишем ћирилицом, а онај први је латиница. Но, у сваком случају занимљив чланак, на линији многих аргумената који се могу чути и данас у САД. Ја сам се у сопственом чланку на тему економске кризе већ изјаснио за потребу неког центра, нпр. Русије, можда и арапских земаља, који би емитовао валуту са чврстом подлогом, тј. на основу злата, можда и сребра.
Ово о чему аутор говори мислим да има историјски преседан током америчког Грађанског рата, када је Линколн издао тзв. "гринбек", тј. доларе које је директно емитовала држава мимо банака.
У идеалном свету, Сомборац је у праву, али у овој кризи не може да се успостави неки чврст оквир и смер за иоле слободну привреду без државе. Поготово јер је светски финансијски систем у рукама предатора какве свет није видео.
Али ово подразумева потпуно ново државно руководство, нове људе са новим идејама и брзим рефлексима.
Препоруке:
0
0
5 недеља, 29 март 2009 00:48
Младен Бањац
@Сомборац пита: #Шта је овим аутор хтео да каже?

Управо оно што и пише ако сте пажљиво читали текст, да је дефлација (недостатак) новца у оптицају неупоредиво гора ситуација по једну привреду него блага инфлација илити вишак пара. Немојте то бркати са кретањем цена.

#Фијат новац је фијат. Без подлоге у племенитом металу не вреди ништа.

Одлично ако је тако. Могли би сте ваше месечне приходе убудуће да уплаћујете на мој текући рачун, чисто да вас решим тог "безвредног" фиат новца.

#Погледај колико је скочио примарни новац, М1 и М2 у периоду између 12. 2007. и 12. 2008. А онда погледај цифре од 31. 1. 2009. Јасно је ко дан да је НБС направила инфлацију...

Инфлација је одувек била пратећи декор наше (и већине других економија). Ње је свакако било и пре 2007, без обзира на кретање курса. А сад погледајте за исти период банкарске пласмане (фиктивни или привремени новац), чисто да видите која ставка доминира у новчаним агрегатима.

#Држава је још горе решење, а историја је показала шта је држава у стању да учини када је она једини монополиста на издавању новца. Треба ли да кренем са примерима од античког времена?

Слободно, живо ме занима шта сте имали у виду.

#Решење је 100% резервно банкарство (а не фракционално као данас... и новац мора да има подлогу у злату (може и сребро).

Наравно да је једно од решења економске кризе 100% резерва на депозите по виђењу, али тиме сте управо елиминисали проблем који ја истичем, а то је данашња накарадна и зеланашка пракса да приватници штампају свеж, додатни новац. Свака банка је данас практично штампарија (електронског) новца, а народ о томе нема појма. Они малобројни што знају "мудро" ћуте. Злато је веома лоше када се користи као новац, јер га пре свега нема довољно за потребе савремене размене, тешко се прибавља и уз огромне трошкове и као такво представља прави магнет за приватне банкаре и шпекуланте који су га повлачили из оптицаја чинећи дугове неподношљивим, а размену крајње отежану.
Препоруке:
0
0
6 недеља, 29 март 2009 01:00
mkm
Koliko moje skromno znanje i zakljucivanje u oblasti monetearne ekonomije dozvoljava, ostavicu svoje misljenje

- cini mi se da je ispravna teza da u sistemu frakcionalnog bankarstva nedostaje iznos kamate, tj da taj novac jednostavno mora da se dostampa, ili na neki drugi nacin ubaci u sistem.

- ostalo deo teksta mi je pomalo naklapanje, problem Srbije je spoljnotrgovinski bilans, tu je uzrok i resenje svih problema srpske privrede, a i Srbije.
Препоруке:
0
0
7 недеља, 29 март 2009 01:02
Младен Бањац
Бранко каже: #Oво је пседонаучни чланак, и те приче где ће држава да дели бескаматни новац су већ испричане у разноразним комунистичким експериментима и пропале су одавно.

У којим то "експериментима", ако није тајна? Наведите барем један.

#Сама идеја да је количина новца увек константна значи да нема привредног развоја него редистрибуције.

Бранко, где сте ви прочитали у тексту да количина новца треба да буде константна?!
Препоруке:
0
0
8 недеља, 29 март 2009 07:21
stojan nenadovic
Autor teorije o nekreditnom novcu sam ja Stojan Nenadović, starac od 67 godina, koji je ideju izneo u svom magistarskon radu, kad je bio mlad. Rad je odbijen, po predlogu prof.dr. Ivana Maksimovića i docenta dr. Miroljuba Labusa. Autor se već 30 godina bori za ideju o nekreditnom novcu a sada je došao trenutak da ta ideja pobedi u svetu. Očekuje se svaki dan da Google objavi rezultate svog Konkursa za najbolju ideju. Ako to bude nekreditni novac, to ćr značiti da je počela nova era u istoriji ljudskog društva, era nekreditnog novca.
Препоруке:
0
0
9 недеља, 29 март 2009 10:07
stojan nenadović
Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM)određena procentom (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ;
k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni nivac emituje po datoj formuli, inflacija nije moguća. Porezi se ukudaju u iznosu emitovanog nekreditnog novca, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas u sistemu kreditnog novca. To je prava nauka.
Препоруке:
0
0
10 недеља, 29 март 2009 12:26
jovan oliver grcinic
Dosta zanimljiv tekst. Mada autor nije "izmislio" toplu vodu pisuci ovu pricu.Moram priznati da odavno nisam citao neki tekst na ovu temu, gde neki autor kombinuje destruktivni (i u svetu opsteprihvaceni) koncept kreditnog novca i njegove efekte sa trenutnim prilikama u srpskoj privredi.Predstavljajuci opste poznatu cinjenicu nase ekonomije da novca nema i da je 57-58.000 preduzeca u blokadi, autor lepo na "srpski" nacin to predstavlja nejednacinom: dugovi(glavnica+kamata) > kolicina novca u opticaju.Ovo zapravo znaci da je imanentnost ovakvom (opsteusvojenom) monetarnom sistemu stalna i nezaustavljiva inflacija.Prosto "gap" u visini kamate mora biti pokriven! Kako? Novim zaduzivanjem. Medjutim, autor je pomenuo da proces "emitovanja" novca predje iz banaka na drzavu koja bi emitovala taj famozni "nekreditni novac".Time bi drzava zapravo dozirala kolicinu novca potrebnu za obavljanje normalne privredne aktivnosti i potpuno regulisala nivo inflacije.Zapravo, novac bi bio novac a ne kao do sad da je dug = novac. Ovom pristupom, komercijalne banke bi zapravo izgubile svrhu postojanja. Izmenjen bi bio postojeci svetski koncept monetarizma.Dakle, kad bi ovaj koncept bio primenjiv, sistem novca kakav danas poznajemo, ne bi postojao.Mislim, realno, ja bih zbog toga bio srecan jer je trenutni monetarni sistem apsolutno destruktivan i nicemu ne vodi, ali ipak moram priznati da mi sve to deluje dosta idealisticki. Sve u svemu, dobar tekst..
Препоруке:
0
0
11 недеља, 29 март 2009 12:33
@Бранко
"Бранко
Ово је пседонаучни чланак, и те приче где ће држава да дели бескаматни новац су већ испричане у разноразним комунистичким експериментима и пропале су одавно. "

Ха ха.. Бранко добар ти штос. Знам неколицину дипл. економиста и маг. економије а да нико није ни чуо за Родшилда или податак да је америчка централна банка ФЕД у власништву приватних банкара итд. Толико о систему образовања. Ајде објасни ти нама одакле ће ФЕД позајмити Обаминој адмистриације све оне силне милијарде долара и зашто Русија и Кина поводом тога намеравају да одбаце инфлаторни долар (светску ваулуту) из својих девизних резерви ? Јер нема покрића ! Штампање долара без покрића за сада још не ствара инфлацију у сад јер има статус светске валуте.
Препоруке:
0
0
12 недеља, 29 март 2009 14:05
игорсима
Ово је веома значајан чланак, не зато што је посебно оригиналан нити зато што је одлично написан, већ зато што је објављен на овом месту. То значи да НСПМ отвара и економски фронт, и веома ми је драго због тога.

О овоме се међу нама већ дуго говори. Ствар је једноставна само је проблем што у економској науци постоји погрешно учење које је уведено у уџбенике и сада је направљена читава завера па свако онај ко проговори о томе испада лудак.

У овом тексту непознатог аутора налази се суштина завере (мада и овде замаскирана гомилом непотребног текста):
"Људи обично мисле да пословне банке пласирају средства на основу претходно прикупљење штедње, само уз већу камату. Међутим, штедња чини један мали део средстава из кога банке дају кредите. Оне заправо поседују врло мало правог новца (папирног и кованoг), у неким земљама испод 5%. Шта то онда позајмљују и на који начин, питаћете се? Банка креира новац оног момента када ви то затражите од ње, тј. када вам одобри кредитни захтев! Такве непостојеће паре се зову кредит, а читав процес кредитна мултипликација (fractional reserve banking) или преведено на српски – стварање пара „из ваздуха“ које постоје само као забелешка у њиховим „књигама“ ..."

Овим је све речено.
ПРИВАТНЕ БАНКЕ у суштини ШТАНЦУЈУ НОВАЦ по свом нахођењу са циљем да од осталог народа добијају камату "на позајмљен новац". И ТО ЈЕ ЛЕГАЛНО!!!
Па, да ДРЖАВА то ради народ би се побунио што нас пљачкају на тако јефтин начин!
Али, не! То раде приватне банке за рачун анонимних Рокфелера који нам пију крв на сламчицу и богате се без икаквог рада док ми диринчимо за њих, хтели не хтели.
И све је то легално, изгласано у Скупштини јер је "за наше добро".

Крај приче.
Препоруке:
0
0
13 недеља, 29 март 2009 14:16
Nikola Turajlić
Svi ste u (ne)pravu
Pisac teksta M. Banjac i pisci komentara na isti su teoretski u pravu, ali praksa ruši teorije na temelju kojih su u pravu.
Historija nas uči da su sve vrste novca skončile manje više kao prevara.
Zlatni novac je falšovan od država pridavanjem bakra.
Novac sa zlatnom podlogom je kobajagi imao zlatnu podlogu (naivni su oni koji misle da je dolar na koncu imao pokriće u zlatu). U svakom slučaju u svetu nema toliko plemenitih metala da bi mogli pokriti potrebni novac.
Države stalno doštampavaju novac (varuckaju) ali je loše kada počnu štampati milijardove novčanice.
Privatne banke kreditima, platnim karticama, garancijama i na druge načine emituju svoj novac,
što je završilo stvaranjem "mehura" koji su se pretvorili u "crne rupe".
U širem smislu novac su i vrednosni papiri kao državne obveznice, akcije, akreditivi (u Srbiji) i
slični papiri koji se temelje na poverenju.
Dakle, moj nazor je da sve teorije o novucu kao merilu vrednosti u odredjenim situacijama ne piju vodu, jer svi emiteri ne igraju čistu igru.
Препоруке:
0
0
14 недеља, 29 март 2009 15:47
Бранко
Долар макар до сада није никада штампан без покрића, што не значи да се неће променити у наредним месецима. А те приче са Јутјуб филмова о приватном ФЕД-у окачите мачку о реп.

Нека ми објасни било ко просту ствар, зашто би било ко позајмљивао новац, уколико нема интерес за то у виду камате.

А и златни новац је потпуно промашена идеја. Он се показао као далеко гори од новца без златне подлоге, и далеко више дефлаторни. Краљевина Југославија је имала језиву кризу у време Велике депресије право због златног новца.

То још једино либертаријанци у Америци који су више нека секта него озбиљни економски аналитичари предлажу златни новац.

Могу се имати и државне банке које ће радити профитно са каматом и развијати ову земљу како то има и Немачка. Економски проблем наше државе, је у томе што ми имамо власт, којој и није циљ развој ове државе, него њено слабљење.
Препоруке:
0
0
15 недеља, 29 март 2009 16:21
stojan nenadović
2.aprila počinje u Londonu Samit 20 najjačih država na svetu, posvećen stvaranju novog svetskog poretka.
Biagio Bossone, koordinator radne grupe za izradu novog svetskog poretka, 8.marta je napisao članak u kome kaže: "Mi predlažemo nekreditni monetarni sistem, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca ...". Inače u SAD je Denis Kučinić podneo American Monetary Act, koji je pripremio American Monetary Institute i koji predviđa emisiju nekreditnog novca. Linkoln i Kenedi pravili su nekreditni novac i obojica su bili ubijeni. Videćemo šta će sada biti.
Препоруке:
0
0
16 недеља, 29 март 2009 18:46
Бранко
Кенеди није никада правио некредитни новац, а Линколн јесте наштампао новац без покрића, да би добио рат, долар је пао дупло, и од тада имамо у употреби реч инфлација.

Наравно тада је север добио рат па се та игра исплатила, овде када би неком генијалцу пала та идеја на памет, имали би опет хиперинфлацију.
Препоруке:
0
0
17 недеља, 29 март 2009 20:05
интережџија
У Србији је за време Обреновића постојао специфичан модел Задругарства који је темељио на БЕСКАМАТНИМ КРЕДИТИМА. Више о томе у доњем чланку писаном пре више од сто година. Чланак је данас после сто година и више него АКТУЕЛАН:

http://alturl.com/jhq
Препоруке:
0
0
18 недеља, 29 март 2009 20:19
Shahab
Pa ovaj liberalni sistem i odgovara iskljucivo bankarima i trgovcima. Po cijelom Zapadu demonstranti aktivno napadaju bankare prepoznajuci u nima uzrok krize samo su na nasim prostorima oni u centru paznje kao neki spasioci ili bitni faktori oporavka. Licno smatram i pozivam da je izlaz u beskamatnom ekonomskom sistemu. Sta uopste znaci cijena kapitala? Tako pise i u svetim knjigama pa zar nije i Isus pokrenuo revoluciju protiv lihvara-bankara i njihovih saveznika u svestenstvu...I Islam zagovara beskamatnu ekonomiju.
Препоруке:
0
0
19 недеља, 29 март 2009 20:24
stojan nenadović
Kenedi je pustio u opticaj 4,2 milijarde dolara i odmah je ubijen, pa niko i ne zna šta se desilo. Ja sam dao formulu koliko treba dodatnog novca u opticaju i ako se radi po toj formuli, inflacija nije moguća.
Препоруке:
0
0
20 недеља, 29 март 2009 22:09
Lincoln
Па управо чињеница да је Линколн штампао свој новац - БЕЗ ДУГА, може да објасни и мотив за његово убиство. Можда је и Обреновић настрадао због српског модела Задругарства који је темељио на БЕСКАМАТНИМ кредитима.
Препоруке:
0
0
21 недеља, 29 март 2009 22:15
Младен Бањац
^Кенеди није никада правио некредитни новац, а Линколн јесте наштампао новац без покрића, да би добио рат, долар је пао дупло, и од тада имамо у употреби реч инфлација.

Оно што Бранко не разуме јесте да су покриће за новац произведена роба и услуге за чију размену и служи. У време грађанског рата на тлу САД дошло је до великог пада производње и последично вишка новца у оптицају, док су у исто време енглески (приватни) банкари масовно фалсификовали амерички новац јер су технике заштите тада биле слабе. Наравно да ће у таквим условима доћи до инфлације и пада вредности новца. То би се десило са сваком валутом.
Препоруке:
0
0
22 недеља, 29 март 2009 23:42
Младен Бањац
Бранко каже: #Долар макар до сада није никада штампан без покрића...

Долар је изгубио 95% вредности у односу на период од пре 100 година, а САД увозом и задуживањем задовољавају гро својих потреба. Оно што још увек одржава долар у животу су присила и међународна трговина, пре свега нафтом.

#А те приче са Јутјуб филмова о приватном ФЕД-у окачите мачку о реп.

Ваљда постоји још нешто сем Youtuba, нека књига или документ. Узмите фино и проверите из којих год хоћете извора, па јавите шта сте открили.

#Нека ми објасни било ко просту ствар, зашто би било ко позајмљивао новац, уколико нема интерес за то у виду камате.

Није било ко, него рођена држава. Покриће за новац су произведена роба и услуге које ствара друштво у целини. Зашто би креирање свежег новца било поверено неком приватнику који ништа не производи, само штанцује паре и убира астрономске профите на рачун колапса читаве привреде.

#А и златни новац је потпуно промашена идеја. Он се показао као далеко гори од новца без златне подлоге, и далеко више дефлаторни.

Ето негде се и слажемо.

#Могу се имати и државне банке које ће радити профитно са каматом и развијати ову земљу како то има и Немачка.

То и јесте део решења. Државне банке доминирају у Немачкој (слично као у Кини) и покривају 45% тржишта, остало су приватне и мешовите. Немачка се после рата дигла из пепела средствима одобреним по основу Маршаловог плана, а тај новац је био некредитни новац (поклон), који се утопио у буџет и никада није враћен. Такође њихов менталитет и начин пословања иду у корист штедње, а не шпекулације. Тако је барем било све до почетка 90-тих када су и они почели да се отварају за разне шпекулативне "иновације" са Волстрита. Извор за овакве активности је управо фиктиван (привремени) новац, тј. дуг који пласирају приватне банке. Емитовање новца који не потиче из штедње од стране приватника се зове фалсификовање. Или сматрате да неки требају бити повлашћени у тој работи.
Препоруке:
0
0
23 понедељак, 30 март 2009 00:47
Сомборац
Аутор је кренуо да објашњава новац са становишта Аустријске школе (фон Мизез, Ротбард), а онда се после упетљао. И превише текст вуче на теорију завере, а ствари су прилично просте.

@Младен Бањац
Да ли знаш када, где и како је новац постао дуг?

Одговори и моји даљи коментари у току дана.
Препоруке:
0
0
24 понедељак, 30 март 2009 06:31
stojan nenadović
Beskamatni krediti i nekreditni novac nisu isto. Zbog usporenja brzine opticaja novca (što je zakonita tendencija) bekamatni krediti se takođe ne mogu vratiti. Japan je imao beskamatnu emisiju kreditnog novca, pa se sada predviđa da će pad društvenog proizvoda u Japanu biti 12% a u Evroppi i SAD samo 6%
Препоруке:
0
0
25 понедељак, 30 март 2009 07:39
Александар Павић
Бранко,
Занима ме нашта мислите када кажете да је долар досад имао покриће. Које му је покриће од 1971. године? И које је покриће иначе приватном ФЕД-у за упумпаних (само у последњих две године) преко 9.000 милијарди долара у систем ради "спасавања" банкарског система и (секундарно) привреде?
У САД је од самог почетка била вођена битка између оних који заговарају оснивање централне банке и оних који су сматрали, попут Џеферсона, да само Конгрес има право да емитује, тј. кује новац. Ендру Џексон је скоро изгубио живот због своје упорне борбе против банкара и њиховог настојања да контролишу кредит.
Младене,
Питање: како би се решио проблем конвертибилности оваквих валута, тј. како би се вршила међународна робна размена?
Препоруке:
0
0
26 понедељак, 30 март 2009 08:14
Јовиша Видић
Увек сам сматрао исправном тврдњу, да економија није егзактна наука. Утук на утук коментатора
то потврђује. Јовиша Видић од Рудина.
Препоруке:
0
0
27 понедељак, 30 март 2009 10:36
Srebrni
Zanimljiv clanak, zanimljivi komentari...
Kad vec pomenusmo YouTube...

http://www.zeitgeistmovie.com/

Prvi film se manje vise bavi teorijama zavere, 9/11 i slicno, medjutim drugi film (Addendum) upravo prica o svemu ovome sto smo imali prilike da procitamo ovde.

Na kraju filma se predlaze prelazak na tkzv "resource" model... Nije mi bas jasno kako to treba da izgleda, niti kako da funkcionise.
Препоруке:
0
0
28 понедељак, 30 март 2009 12:22
stojan nenadović
Endrju Džekson je skoro izgubio život a Linkoln i Kenedi su svoje zaista i izgubili. To zaista liči na nečiju zaveru. Kod protagonosta nekreditnog novca nema zavere. Sve je jasno. I naučno, teorijski i praktično. Nema govora ni o kakvoj austrijskoj školi.
Препоруке:
0
0
29 понедељак, 30 март 2009 13:41
Igor
Živimo u vremenu najnemilosrdnije propagande, tj. vladanja u glavama. Pogledajte način na koji je predstavljena tekuća kriza: mase ljudi su sada uverene da se tu slabo šta može učiniti, jer je to nekakva objektivna i apsolutna "ekonomska kriza". Istina je međutim da je kriza čisto virtuelne "papirne" prirode, tj. kriza je uslovna. Bazira se na prećutnoj pretpostavci da želimo da u celini zadržimo postojeće ekonomsko uređenje (bankarski kapitalizam). Kriza bi mogla biti otklonjena preko noći dozvoli li se debata eto recimo o monetarnom sistemu i putevima emitovanja novca koji nisu vezani za kreditiranje. Mislim da ćemo sačekati još nekoliko meseci, do početka strmijeg kotrljanja nizbrdo, da se glasnije počne pominjati da postoje nova rešenja.
Препоруке:
0
0
30 понедељак, 30 март 2009 15:55
stojan nenadović
Ako predstavnici dvadeset najmoćnijih država na svetu objave da usvajaju Svetski poredak nekreditnog novca, niko više neće imati inflaciju, pa će odnosi među valutama biti uvek isti, što će biti isto kao da je stvoren svetski novac i da Svetsku politiku vodi Svetska vlada.
Препоруке:
0
0
31 понедељак, 30 март 2009 19:48
Младен Бањац
Александар Павић пита: Kако би се решио проблем конвертибилности оваквих валута, тј. како би се вршила међународна робна размена?

Курс валута би требао да одражава њихову реалну куповну моћ на домаћем тржишту, а не да буду препуштене на милост и немилост шпекулантима на "тржишту валута". Значи, ако ви за 10 долара можете купити исту количину робе (тј. корпе производа) у САД, као што то можете за 500 динара у Србији, онда је логично и природно да се валуте размењују у односу 1:50

За потребе међународне трговине решење би било увођење нове обрачунске јединице базиране на корпи одабраних производа (рецимо пшеница, сребро, бакар, кафа, сирова нафта, курукуз и сл.) чиме би се у највећој мери елиминисале могућности за шпекулацију.
Значи то не би била валута, него само мера вредности, као што је метар мера за дужину.
Примера ради, једна таква обрачунска јединица би вредела 5кг пшенице, 10 унци сребра, 1кг бакра, 2кг кафе, барел сирове нафте и 10кг кукуруза). Тиме би свака држава тачно знала коју вредност је добила када би била исплаћена у тој новој, међународно признатој обрачунској јединици и шта може очекивати заузврат када се она нађе у улози купца.

У случајевима билатералне трговине где су увоз и извоз подједнаки, могле би се користити и националне валуте по вредности курса како је раније поменуто. Постоје и други предлози и свакако простор за расправу, али услов свих услова је елиминисати кредите и дужничко ропство и увести прави новац ради стимулисања домаће производње, размене и потрошње.

Новац је само потврда или признаница да је неки рад обављен односно роба испоручена и ништа више. Практично, врста евиденције или регистра. Рећи да држава нема пара је исто као кад би неки превозник рекао да не може превести путнике, јер је остао без карата. Значи потпуни апсурд, а о неправди да не говорим.
Препоруке:
0
0
32 понедељак, 30 март 2009 20:17
Александар Павић
Г. Стојану Ненадовићу:
Ако је крајњи циљ некредитног новца увођење јединствене светске валуте, и ако је то једини начин да се води трговина између држава, онда сам изричито против.
А на самиту Г-20 свакако неће бити усвојен некредитни новац од стране држава-учесница. Оно што се покушава са кинеским и руским предлозима је сламање хегемоније долара као светске "резервне валуте".
Препоруке:
0
0
33 уторак, 31 март 2009 06:57
nenadović stojan
Svaka zemlja može imati svoju valutu kao što sada ima svoj jezik. I kao što se jezici prevode jedan na drugi, tako će se i odnosi među valutama znati jednom za svagda, kada niko ne bude imao inflacju. Nekreditni novac neće biti uveden na samitu G-20 jer je Bagio Bossone koordinator radne grupe za izradu Svetskog poretka, koji je napisao: "Mi predlažemo nekreditni monetarni sistem, da stvaranje novca, bude odvojeno od pozajmljivanja novca ...", skinut sa sajta ovog Samita, ali pošto i dalje ostaje na Internetu, nekreditni novac će prihvatiti neki sledeći samit. Istina se više ne može skrivati.
Препоруке:
0
0
34 уторак, 31 март 2009 13:25
Александар Павић
Г. Ненадовићу, хвала на одговору, као и аутору.
Генерално питање је, како увести овакав систем у Србији у садашњим околностима, и у одсуству глобалног прихватања некредитног новца.
Препоруке:
0
0
35 уторак, 31 март 2009 13:31
Бранко
Kада неко каже то је научно ево ја ћу вам то доказати, предпостављам да мисли на математички доказ.

То је и највећа грешка данашње економске "науке", та претерана жеља за научношћу, и убацивање елемената физике, и осталих природних наука.

Када би јој се дало више слободе, и гледало се више испред носа како функционишу људи и свет, а не би се бавили апстрактним математичким моделима, економија би и могла даонети неку корист друштву.

Таква економија је и постојала у Немачкој, и данас је називају Историјска школа. Али већина умова те школе се нашла на страни Хитлера те су збрисани са факултета након рата, те данас једино учимо англо-саксонску економску мисао, било да је она лева или десна, јер и Маркс се наслањао на енглеску а не немачку мисао.
Препоруке:
0
0
36 уторак, 31 март 2009 13:42
Бранко
Такође да додам, да када би држава имала пун монопол на издавање кредита, то би био повратак централног планирања, и на крају и тоталне диктатуре. Те на пример ако нисте гласач владајуће партије, могли би да вам не дозволе стамбени кредит, или ако не финансирате владајућу партију, одбили би вам пословни кредит. Тј. свака радња у вашем животу била би одређена вољом државе.

Мало гледајте реално на ствари! Ко су ти тако генијални експерти који ће да одређују ко може а ко не да добије кредит и то бескаматни? Зар не мисли нико да не би на пример Динкић поделио тај некредитни новац својим пајташима Хамовићу, Лазаревићу и осталом друшву како су и радили пре пар година, само сада још легално и без икаквих кочница?

А што се тиче ФЕД-а и повећања количине новца у задњих неколико година, на тај новац имају потраживања углавном азијске земље, у виду државних хартија од вредности. Друго је питање да ли ће имати паре да их наплате Американци, или ће да штампају долар. Али у другом случају, највећи губитници ће бити баш они.
Препоруке:
0
0
37 уторак, 31 март 2009 20:53
stojan nenadović
Danas u Srbiji, ja predlažem da država emituje 400 miliona evra kao penzije penzionerima. Tih 400 miliona evra treba da bude nekreditni novac u dinarima i onda da se čeka da se vidi šta će se desiti. Ja očekujem stabilizaciju prilka u Srbiji. Nema monopola države na davanje kredita, jer je nekreditni novac poklon. Da je pravi novac poklon ja sam dokazao matematički i termodinamički i to nema veze ni sa nemačkom, ni sa austrijskom, ni sa anglosaksonskom, ni sa Marksovom školom. Sve ove škole mišljenja su u vrednosti robe videle samo jednu jedinu dimenziju, kao što je kod Marksa rad a kod buržoaskih teoretičara subjektivna korisnost. Ja u svakoj robi vidim tri različite dimenzije vrednosti: trošak, korisnost i tržičnu cenu. Zakoni klasične ekonomske nauke važe samo za slučaj kada su te tri dimenzije jednake. A to je slučaj apsolutne stagnacije u razvoju. Tako je bilo stolećima u srednjem veku a u modernom razvoju mora da se razvije ekonomska nauka koja posmatra sve tri dimenzije vrednosti. Ja sam postavio osnove nove ekonomske nauke. Iz nje se rodio nekreditni novac. To je zdravorazumska ekonomija, a naučna ekonomija tvrdi da se u razmeni razmenjuju jednake vrednosti, pa ako je to tako niko ne može dobiti ako neko nije pre toga izgubio. U ekonomiji sa nekreditnim novcem svi dobijaju. I kupci iprodavci i držaa koja koristi nekreditni novac, umesto da uzima poreze.
Препоруке:
0
0
38 уторак, 31 март 2009 23:18
Младен Бањац
За Александра:

Пре било какве промене и акције, потребно је освестити људе, објаснити им о чему се ради што једноставнијим језиком, наводећи примере из праксе и досадашње историје да се види да то није фикција него нешто што постоји или је постојало кроз различите епохе, али је потиснуто и крије се од широких слојева ради експлоатације. Кроз неке званичне канале тешко да ће ићи, пошто се власт понаша фараонски недодирљиво и њој је у принципу увек добро, а и медији су највећим делом контролисани, мада треба користити сваку указану прилику.

У том случају остају жива реч и интернет. Циљ је створити критичну масу људи који разумеју проблем, а то би могло и од уста до уста стварајући ланчану реакцију. Треба алармирати привреднике и удружења, раднике и синдикате и све остале који су заинтересовани, а нема разлога да не буду јер то сваког погађа мање или више. И ту је могу Вам рећи већ постигнут известан напредак и разумевање проблема што ме је веома обрадовало. Треба мало времена да људи то разумеју и прихвате после оволико времена најцрње индоктринације и пропаганде у корист приватно креираног (банкарског) новца, тј. дугова. Сматрам да ми треба прво да почистимо у свом дворишту а друге земље нека се угледају, ако се у међувремену и код њих нешто не промени, јер и тамо постоје овакве иницијативе што је и природно.

Наравно, свака друга идеја и предлог су добродошли.
Препоруке:
0
0
39 среда, 01 април 2009 00:11
Младен Бањац
Господине Ненадовићу,

некредитни новац или nomisma је постојао још пре 3000 година у време Спарте и старог Рима (док нису силом прилика увели злато што их је уништило као друштва), преко средњовековне Кине која је прва почела да користи папир у ту сврху, затим средњовековна Енглеска са својим "tally stick" системом плаћања, па потом америчке колоније у време Бенџамина Френклина или касније у САД када је Линколн био председник, Немачке 30-тих година прошлог века када је емисијом некредитног новца искоренила незапосленост итд. Ту су и примери неких државица попут данашњег Guernsey-a који већ 200 година штампа некредитни новац, у земљи нема инфлације, нема незапослених, нема јавног дуга, привреда ради пуним капацитетом.

Немојте зато молим Вас својатати идеју, смешно делује заиста. Ви јесте били пионир на нашим просторима са покушајима теоријског објашњења, али то је нешто сасвим друго. Иначе, успорење брзине оптицаја новца нема никакве везе са порастом рационалности потрошње. Узрок успорења су камате и задуженост чиме се куповна моћ и реално богатство одливају и концентришу у рукама банкара-олигарха и троше на разноразне деструктивне или несврсисходне активности ради замајавања народа и очувања постојећег стања. За емитовање новца је битан само моменат размене, односно договорена цена. То што у том компромисном процесу профитирају и произвођач и потрошач тим боље.
Препоруке:
0
0
40 среда, 01 април 2009 02:32
Младен Бањац
Бранко, када критична маса људи схвати шта је новац, да је то обична забелешка или потврда о извршеној размени, то што говорите неће бити могуће. Само постојање система некредитног новца значи да људи увелико разумеју да новца никада не може недостајати под условом да се користи за стварање нове вредности, јер је то апсурд. Да би ублажили несташицу новца људи се често локално организују, али да би одређено средство размене било прихваћено на националном нивоу, чиме се постиже пун ефекат, потребна је држава као гарант.

Држава као репрезент друштва треба да има монопол само на емитовање свежег, додатног новца. Данас у Србији примарну емисију дефакто врше приватне банке као својеврсне штампарије електронског новца који не потиче из штедње и налази се само у њиховим књигама као дуг. То је превара и разбојништво како год окренете или улепшате еуфемизмима.

Приватне банке би у принципу и даље могле да послују али у битно измењеним условима, са 100% покрићем депозита по виђењу који не сме да се зајми јер је то трансакциони новац намењен текућим плаћањима, а уколико желе да се баве кредитним пословима, морале би пре тога емитовати цертификате о депозиту различите рочности, па из тако прикупљене штедње и акумулације финансирати зајмове. Све мимо тога, значило би кажњавање и трајно одузимање дозволе за рад. Банке би заправо почеле да раде оно што већина људи мисли да раде данас - пласирале би постојећи новац, тј. штедњу као што то раде пензиони и инвестициони фондови, осигуравајуће куће и сл.

Већину јавног дуга Америке држи ФЕД (картел приватних банака) са преко 40% , док странци учествују са "свега" 22%. Кина то није радила да би помогла Америци, већ да би пре свега повећала или макар очувала вредност својих девизних резерви. То је могло једно време, али после најновијих потеза ФЕД-а све више губи поверење. Мада, са становишта Америке, тзв. helicopter money је једино решење у условима опште задужености и несташице новца.
Препоруке:
0
0
41 среда, 01 април 2009 07:55
Александар Павић
Бранко,
Да, већина новца којег емитује ФЕД има "покриће" у куповини државних обвезница САД од стране на првом месту азијских држава (наравно, не постоје прецизни подаци и докази, али је занимљиво да се више не објављује индикатор повећања масе новца у оптицају). Чињеница је и да је у последњих месец дана почело и са "монетизовањем" државног дуга, тј. да ФЕД почиње сам да купује државне обвезнице САД.
Но, и једно и друго је већ алхемија, заснована на (гео)политичким интересима, део великог договора између америчке и кинеске елите. Суштина је да је једина основа за долар сада "пуна веродостојност и кредит САД" (full faith and credit of the United States) - и ништа више.
Младене, свакако не треба обраћати пажњу на то шта раде други већ радити оно што је у нашем интересу. Но, битно је да се зна механизам путем којег би идеја могла да се оствари у садашњој реалности, тј. како доћи од тачке А до тачке Б. Наравно, овај чланак није био место за то, али неки други јесте. И вредело би организовати трибину на ту тему.
Препоруке:
0
0
42 среда, 01 април 2009 10:48
stojan nenadović
Svoj najvažnij rad "Višak korisnosti i nekreditni novac" ja sam počeo rečima:"Od nastanka ekonomske misli postoje dva oprečna pristupa najvažnijem ekonomskom problemu - problemu vrednosti robe". Prema vladajućem naučnom mišljenju, u razmeni se razmenjuju ekvivalenti, tj. robe jednake vrednosti. Prema alternativnom, zdravorazumskom mišljenju, sa svoje strane i kupac i prodavac daju manje da bi dobili više i u tome i uspevaju. To je tako oduvek i tako sam ja mislio od kad sam upoznao reči roba, kupac, prodavac ali kad sam počeo da proučavam ekonomsku nauku,video sam da ona ne misli tako, pa sam počeo da naučno, prvo marksistički, pa termodinamički i na kraju matematički oblikujem zdravorazumsko mišljenje, koje postoji od početka sveta pa ga nisam ja izmislio, nego sam ga primio kao maternji jezik.
Sve primere nekreditnog novca koje navodite, ja posmatram kao primere zdravorazumskog pristupa novcu kojem sam ja dao naučni odnosno teorijski oblik. Samo toliko.
Препоруке:
0
0
43 среда, 01 април 2009 11:29
Бранко
A.Павић:"Чињеница је и да је у последњих месец дана почело и са "монетизовањем" државног дуга, тј. да ФЕД почиње сам да купује државне обвезнице САД. "

Прочитао сам ових дана да први пут после дуго година Американци планирају да монетизују дуг. Када то ураде, видећете да ће се то и те како одразити на курс долара, даљу куповину државних хартија и на сам стандард грађана Америке.

Када су се играли таквих ствари за време Вијетнама и Великог друштва, долар је 70-их пао 4 пута!

Али пошто сте ви свакако интелигентан човек, реците ми дали и ви заиста мислите да би Србија решила иједан проблем штампањем 400 милиона евра пензија?
Препоруке:
0
0
44 среда, 01 април 2009 11:35
Бранко
Младен Бањац:"Данас у Србији примарну емисију дефакто врше приватне банке као својеврсне штампарије електронског новца који не потиче из штедње и налази се само у њиховим књигама као дуг."

Оне не врше примарну емисију, али повећавају кличину новца, довозећи Евре из иностранства и тиме обарајући његову вредност.

На пример Кина зна како да држи своју валту на доста ниском нивоу и поред огромног уласка долара у земљу.

Код нас је проблем што се вештачки раст стандарда захваљујући јакој валути људима ослади, па нико више не размишља о будућности.

Смешно је уопште и размишљати да је кључни проблем Србије економске природе и да се може решити економским мерама. Србија има елиту која активно ради на уништењу свих вредности овог друштва: културе, духовности, самопоштовања, поноса. После овакве психичке тортуре која нам се приређује свакодневно, ретко који народ би остао продуктиван.
Препоруке:
0
0
45 среда, 01 април 2009 13:25
Igor
Zameram komentatoru koji se zove Branko što je ostavio već nekoliko komentara ovde, koji pokušavaju da budu kritički, a nije se informisao o tome šta je uopšte nekreditni novac nego brka stvar sa nekakvim beskamatnim kreditima itd.. Možda je još neko doprineo konfuziji. Dakle ko je zainteresovan da zna o čemu priča, preporučujem da se upozna s tematikom na www.noncredit-money.org , to je sajt g.Nenadovića, autora teorije. Tekstovi su dati na srpskom i engleskom.
Препоруке:
0
0
46 среда, 01 април 2009 16:49
stojan nenadović
Proizvođači nastoje da smanje troškove i tako podižu produktivnost rada a potrošači nastoje da ostvare što veću objektivnu korisnost, i ako u tome uspeju, oni manje kupuju, što se meri preko usporenja brzine optivaja novca, kao objektivne mere ostvarene korisnosti. Zato brzina opticaja ima načelan značaj.
Marks je rekao da se upotrebna vrednost, tj.korisnost ne može meriti, a ja sam je izmerio preko usporenja brzine opticaja novca. Buržoaska teorija subjektivne korisnosti, kao što joj i ime kaže, meri korisnost kao subektivnu, psihološku kategoriju, a ja je merim objektivno, preko usporenja brzine opticaja novca. Izvinjavam se ako je moje izlaganje izgledalo kao hvalisanje. Vaši dokazi iz istorije, su neosporni, i raduje me što ste nas obavestili o tome, jer će upoznavanje sa istorijom koja je od nas skrivana, pomoći da nekreditni novac, brže pobedi.
Препоруке:
0
0
47 среда, 01 април 2009 17:05
Nikola Turajlić
Autor teksta, kao i oni koji ga podržavaju, izazivaju u mene dilemu da li sam ja uopšte u stanju shvatiti značenje pojma "nekreditni novac".
U koliko se misli na emisiju novca od strane državne banke i puštanje istog u cirkulaciju bez kamata, znači li to da bi se zabranilo kasnije pretvaranje istog u kredite. Šta je alternativa bankama i kreditima? Stvaranje državnih kasa po uzoru na sindikalne ili slične kase. Šta bi bilo sa štednjom gradjana i da li bi se ista koristila za kredite (sve sa ili bez kamata). Znači li to da bi se komercijalne banke ukinule, a nadomestile sa državnim koje bi poslovale na "troškovnom principu" (bez profita) u kojem slučaju bi "nekreditni novac" imao logiku. Kako kod svih kredita postoji rizik nevraćanja, tko bi isti snosio, u koliko ne bi postojala kamata na kredite u kojoj je ovaj ukalkulisan. U prošlosti su i državne banke prevaljivale, kroz povećane kamate, propale kredite na solidne komitente.
Mogu se postaviti i dalja pitanja na koja se teško može naći odgovor, što sve navodi na zaključak da je ideja neprovediva u sadašnjim okolnostima.
Istina, simpatična je ideja da se sa društvenog organizma odstrane pijavce u vidu banaka, ali nerealna do promene celog sistema.
Препоруке:
0
0
48 среда, 01 април 2009 20:55
stojan nenadović
Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju. Taj novac ulazi u opticaj kao penzije ili slično, i kad jednom uđe u opticaj državu ne interesuje šta se sa njim dalje dešava. On može da se štedi u bankama koje mogu da daju kredite i uopšte isključeno je svako mešanje države u privredni život, tako da pravi kapitalizam počinje uvođenjem nekreditnog novca. Profiti će biti veći jer će neki porezi biti ukinuti a i potrošači će plaćati manje nego danas kad porezi ulaze u cene i povećavaju ih.
Препоруке:
0
0
49 четвртак, 02 април 2009 00:00
Nikola Turajlić
Konačno sam shvatio suštinu kreditnog novca, tj. da se radi o emisiji dodatnog novca od strane NBS(koristim za primer Srbiju) potrebnog za promet roba i usluga i puštanje ovog u opticaj putem budžeta njegovim korisnicima (penzije, plate i sl.)
U koliko me sećanje ne vara, u ne tako dalekoj prošlosti Topčider je radio punom parom, štampajući nekreditne dinare i gradjani bivše Jugoslavije, odnosno Srbije se nisu zbog toga osećali kao u raju, ali možda su se sada promenile okolnosti. Moje mišljenje je da će i ekspertska vlada doći na ovu ideju kada ne uspije začepiti budžetsku provaliju. Medjutim u sveopštoj gužvi na emisionom tržištu, pored države punom parom će nastaviti s emisijom novca(kredita) banke i drugi paradržavni emiteri što će dovesti do osetnog viška novca i posljedica koje to izaziva. Iluzija je da se državna vlast može uzdržati da ne štampa dovoljno novca za pokriće "nužnih troškova", pa se tako dolazi do hiperinflacije.
Zbog iznesenog sam uveren da će u najskorijoj budućnosti Srbija dočekati svoj nekreditni novac.
Uostalom nekreditni novac već uveliko štampaju FED i ECB, sa razlikom što se dolaru i euru u svetu još uvek veruje, za razliku od dinara kojemu ne veruju ni gradjani Srbije.
Препоруке:
0
0
50 четвртак, 02 април 2009 01:23
Младен Бањац
Бранко каже: 1. Банке не врше примарну емисију, али повећавају кличину новца, довозећи Евре из иностранства и тиме обарајући његову вредност.

Оне врше тзв. секундарду емисију (фракционо банкарство), али са аспекта креирања свежег новца, разлика је само у терминологији. Како год окренете приватне банке креирају свеж новац "ни из чега". Зато сам онако и написао да истакнем проблем. Нема то везе ни са еврима нити било којом другом валутом. Ако ми не верујете, погледајте ову страницу НБС везану за девизне резерве (укључујући и пословних банака) http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_7/index.html и прочитајте у које сврхе се користе.

Или рецимо ове податке о основним монетарним показатељима http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/pokazatelji_2009.pdf
Не постоји никаква корелација динарске масе са девизним резервама било укупним или пословних банака. Ако вам ни то није довољно, потражите члан закона где пише да су девизе основа за емитовање динара. Плашим се да га нећете наћи.

2. На пример Кина зна како да држи своју валуту на доста ниском нивоу и поред огромног уласка долара у земљу.

Девизни курсеви су нешто друго. Кина самостално води своју монетарну политику, не тражи савете нити "помоћ" од ММФ-а, има огромне девизне резерве чиме има потребну слободу и моћ да регулише курс који њој одговара. Како је то могуће, сигурно се питате.

Из простог разлога што у Кини доминирају велике државне банке свака задужена за неку област привреде, за инфраструктуру, за пољопривреду, индустрију и сл. Новац се у великој мери даје као поклон што западни економисти испраног мозга навикли на приватно креиран новац зову "non-performing" зајмови. Четири највеће Кинеске банке у 2002. години су имале 1/4 овако пласираних средстава. Зато је кинеска роба тако конкурентна, а привреда јака уз највећу стопу раста и рекордне девизне резерве.
Препоруке:
0
0
51 четвртак, 02 април 2009 03:12
Младен Бањац
Никола:

Читава прича и борба се своди на то да ли новац треба да креирају (штампају или електронски емитују) приватници за свој лични интерес или држава као репрезент читавог друштва. У многим земљама свеж новац (жирални или чак кеш) емитују приватници односно њихове банке и то се "стручно" зове фракционо банкарство. Замисли да Никола Турајлић има право да штампа паре и зајми их уз камату другим људима и предузећима. Управо то имамо данас на делу у многим земљама, укључујући и Србију. О томе шта је то новац, писао сам у више наврата овде на теми, па ти препоручујем да прелисташ поруке. Ако знаш енглески и имаш времена, прочитај књигу "The Lost Science of Money" или једнако добру "Web of Debt" где можеш наћи комплетан историјат новца, па ћеш онда лакше разумети његову природу, а самим тим и економију, јер новац је њен темељ и крвоток. Вара се онај ко мисли да зна економију, таман био и доктор наука, а не зна шта је новац. Таквих има колико хоћеш.

Новац који потиче из штедње грађана и акумулације предузећа, дакле постојећи новац се може слободно пласирати као кредит, док свеж новац сме да креира само држава у име и за потребе друштва и то један део као кредит са или без камате (чиме финансира трошкове производње), а други део као поклон којим би се реализовао остварени вишак вредности и омогућило фирмама да врате камате. Камате се користе уместо пореза и доприноса. Јавни радови се финансирају некредитним новцем (поклоном), јер ту се ради о непосредном ангажовању ресурса и незапослених на стварању нове вредности на добробит целог друштва.

Што се тиче рада комерцијалних банака, објаснио сам то у једној од претходних порука прилично детаљно. А у погледу (не)враћања кредита, држава би могла бити врло флексибилна као што то ради Кина, уколико фирма-корисник кредита искористи исти у продуктивне сврхе, нарочито ако ту робу извезе.
Препоруке:
0
0
52 четвртак, 02 април 2009 07:40
Александар Павић
Бранко,
Свакако се слажем са оценом да се препород државе заснива на моралној и духовној обнови, и да то никакав економски потез сам по себи не може да замени.
И свакако не тврдим да би одговор у овом тренутку био пуштање 400 милиона евра у оптицај за плате и пензије, јер такве мере за садашњу "привреду" у Србији су неодрживе, као што је и сама "привреда".
Међутим, аутор је заслужан што је пустио у оптицај идеју која није само апстракција већ има и историјски преседа, па чак и данашњу примену. О њој вреди размишљати. Када овај економски систем крахира, мораће да се делује креативно, и нећемо имати много добрих опција.
Такође сматрам да је систем некредитног новца непримењив на левичарску државу социјалне демагогије, и да би потенцијално могао да функционише само у привреди где постоји истински слободно тржиште и државни апарат сведен на најмању могућу меру. А предуслов за то је, опет, као што сте рекли, духовна и морална обнова.
Препоруке:
0
0
53 четвртак, 02 април 2009 18:32
stojan nenadović
Dragi Mladene, Vi kažete da usporenje brzine opticaja novca nema nikakve veze sa porastom racionalnosti potrošnje nego su uzrok usporenja kamate i zaduženost. U društvu u kojem nema porasta ekonomske racionalnosti, nije potrebna dodatna količina novca. Ako u tom društvu treba da se plate kamate, mora se ubrzati opticaj novca, jer se tako pojavljuje novac iz koga se može platiti kamata. Znači kamata zahteva ubrzanje opticaja novca a ne usporenje kako Vi mislite. Povećanje racionalnosti potrošnje dovodi do smanjenja tražnje, koje pokazuje koliko se usporila brzina opticaja novca. Smanjenja tražnja pokazuje da potrošači iz manje količine dobara postižu istu korisnost koju su prethodno postižali iz veće količine dobara. To je povećanje racionalnosti potrošnje. Kako se čovečanstvo razvijalo brzina opticaja novca se povećavala, pa je to bilo dovoljno da finansira napredak čovečanstva. Alfred Maršal je mislio da će brzina opticaja novca nastaviti da raste ali je Milton Fridman, empirijski, pokazao da se brzina opticaja novca počela da smanjuje, ali nije znao da objasni zašto je to tako. To je zbog porasta racionalnosti potrošnje. Ja sam do nekreditnog novca došao pokušavajući da odgovorim na pitanja koja su mučila Fridmana, a ne tako što sam pročita da su stari Kinezi i Rimljani imali nekreditni novac, pa sam ja pomislio da bi bilo dobro da ga imamo i mi. Nekreditni novac je uslov normalne reprodukcije društva u kome raste ekonomska racionalnost.
Препоруке:
0
0
54 четвртак, 02 април 2009 20:26
Младен Бањац
Никола:

Хиперинфлација је била свесно одрађен чин у коме су се емитери таквог новца силно обогатили, а не тобоже грешка или неспособност државе, јер инфлација је вид скривеног опорезивања и трансфера реалног богатства.

Плате и пензије никада не прате темпо инфлације, а камоли хиперинфлације. Свеже емитовани жирални новац комерцијалних банака (који доминира у новчаној маси) или кеш који штампа НБС у таквим условима највише вреде непосредно након спроведене емисије. Даљом дистрибуцијом и "разређивањем" такав новац све више губи вредност, тако да најмање добију они на крају тог низа, а то су редовно радници, пензионери и остали динарски повериоци. Банкари и њима блиски људи се за то време богате купујући девизе или реална добра по цену пропадања домаће економије. Слично је било у Немачкој 1921-1923 када је тамошња централна банка (тада у приватним рукама) омогућила иностраним шпекулантима да остваре огромне профите по цену стварања хиперинфлације.

Емисија некредитног новца служи да се покрије новостворена вредност (раст БДП-а) односно ангажују ресурси и незапослени радници и омогући размена или као што је данас случај у Србији само покрије велика несташица динара у оптицају. У таквим условима није могућа никаква инфлација, а камоли хиперинфлација. Инфлацију као системску појаву узрокује кредитна експанзија приватно креираног новца (дугова) и зарачунате камате које врше притисак на цене.

#Uostalom nekreditni novac već uveliko štampaju FED i ECB, sa razlikom što se dolaru i euru u svetu još uvek veruje, za razliku od dinara kojemu ne veruju ni gradjani Srbije.

То што штампају ФЕД и ЕЦБ није некредитни новац, јер се не ради о поклону, обзиром да тамошње монетарне власти све то планирају "надокнадити" порезима.
Препоруке:
0
0
55 четвртак, 02 април 2009 23:43
Nikola Turajlić
Mladene
Tvoje teoretsko poznavanje problematike je nesporno, ali poznavanje prakse ograničeno.
Tvoja tvrdnja da FED i ECB daju štampani novac kao kredite je formalno tačna, ali se u suštini radi o nepovratnim kreditima. Kako dolar i euro ne bi izgubili verodostojnost udara se sveopšta galama kako će to sve platiti poreski obveznici.Kako je moguće da se američka vlada stalno zadužuje i popvećava dug kod FED-a. Godinama američka vlada daje pomoć drugim državama koja se meri desetinama milijardi novonaštampanih kobajagi kreditnih dolara.
Tvoja ideja da bi se štampanjem nekreditnog novca rešila nelikvidnost firmi u Srbiji, imala bi isti efekt kao i Dinkićeva multilateralna kompenzacija, tj. nikakav, jer velika većína firmi imaju neuporedivo veća dugovanja nego potraživanja. Ovima bi jedina realna pomoć bila otpis dugova, odnosno plaćanje njihovih dugova od strane NBS nekreditnim novcem, a to bi bilo malo previše novca u opticaju.
Ideja da država štampa novac neophodan za normalan protok roba i usluga se upražnjava u praksi zapadnih zemalja pa je stoga njegova vrednost vremenom decimirana (ovo se radi bez buke i s merom). Ti ni po koju cenu nisi spreman prihvatiti da se u siromašnim državama potrebna mera do visine rasta BDP ne može dodržati jer se s novonaštampanim novcem gase požari.
Na kraju dodajem da je put do pakla posut dobrim idejama.
Препоруке:
0
0
56 петак, 03 април 2009 00:35
Младен Бањац
Господине Ненадовићу,

За 30 година неуспешног пропагирања неке теорије, ја бих се на Вашем месту добро замислио шта је разлог. Ако у неком друштву треба да се плате камате приватним емитерима новца, те паре великим делом не учествују у размени добара и услуга, него се одливају ко зна где ван земље или ван токова репродукције и домашаја широких слојева, повећавајући богатство банкара и мегакапиталиста. Део тих камата се истина потроши и уђе у оптицај, али се извлачи порезима од стране државе која је задужена приватно емитованим новцем и мора га вратити банкарима. Опет је народ остао кратких рукава. То је једно врзино коло које узрокују камате, дугови и приватно емитовани новац односно дуг.

Када би укупна размена из године у годину вредносно била иста, новчана маса у оптицају би могла остати непромењена. Овде говоримо о ситуацији где свеж новац емитује држава као јавно добро. Међутим, друштва се развијају, више производе, граде инфраструктуру, све више пружају разне услуге, број становника се обично повећава. Не може се то постићи истом количином новца, осим ако некако вештачки не убрзате његов проток, рецимо стављањем мале негативне каматне стопе на његово држање, чиме новац претварате у "врућ кромпир" и стимулишете људе га се што брже ослобађају. Постојали су такви примери у прошлости на локалном нивоу, али су били изнуђени. Сама идеја није лоша и треба је оставити као могућност, али мислим да за тако нечим нема потребе у монетарном систему где је новац јавно добро.

Милтон Фридман је уочио да се брзина новца смањује у америчком друштву које је крајње потрошачки орјентисано, тако да ту нема говора о некој "рационалности" потрошње. Разлог за успорење су наравно камате и задуженост, јер су они ту светски шампиони. Да сте мало више читали историјске књиге о развоју и токовима новца, не би губили време на погрешне, чисто теоријске концепте, што је замка у коју су упали многи пре вас, попут сколастичара или представника аустријске школе.
Препоруке:
0
0
57 петак, 03 април 2009 07:55
nenadović stojan
Mladene žao mi je što niste prihvatili objašnjenje kako se meri povećanje racionalnosti potrošnje. Fridman nije koristio samo Američke statistike, nego i statistike drugih zemalja premda je ameriških podataka bilo najviše. Ostaje da se vidi šta će vreme pokazati. Da se zamislim zašto 30 godina nisam uspeo, nemam razloga. Dr. Srećko Ugrin je napisao knjigu na engleskom i poslao na trideset najvažnijih adresa u svetu, ali se knjiga izgubila na pošti pa mu je pošta platila štetu, ali knjiga je nestala. Pokušao je da patentira svoj izum ali je patentni ured odbio da to učini pod obrazloženjem da su izloženi strahovitom pritisku da to ne urade. Mi zastupamo ideju o nekreditnom novcu. Ja sam pokušao da tu ideju dokažem koristeći naučnu metodu, i izvršim kopernikanski preokret u ekonomskoj nauci, a Vi ste se zadržali na zdravorazumskom nivou, koji je odgovarao nivou razvijenosti stare Kine i Rima, ali posle otkrića diferencijalnog računa, postalo je moguće prikazivanje nekreditnog novca na naučni način. Možda je zdravorazumski način bolji u osvajanju laika, pa Vam želim najveći mogući uspeh u tome. Važno je da nekreditni novac pobedi.
Hiljade milijardi dolara koje će ući u svetu, naravno da nikad neće biti vraćeni. Ili će dugovi biti oprošteni, ili će biti vraćeni kad budu toliko obezvređeni, zbog inflacije, da u realnom iznosu, ipak neće biti vraćeni u celosti, i ako u nominalnim iznosima budu vraćeni u celosti. Ako 400 miliona evra predstavlja realan iznos nekrditnog novca, do tog iznosa doći će se posle emitovanja milijardi evra u nominalnom iznosu. Ja tvrdim da se zakoni koje sam ja otkrio ostvaruju u realnom novcu, a zakonitosti ekonomske nauke samo u nominalnom iznosu. Dok je razlika između realnog i nominalnog novca bila mala sistem je nekako mogao da funkcioniše. Sada je razlika toliko velika da sistem ne može više tako da funkcioniše.
Препоруке:
0
0
58 петак, 03 април 2009 17:20
Igor
Nema potrebe da javni dug bude otplaćen štampanjem novca. Taj javni dug je zapravo potraživanje nagomilanih kamata od strane onih što su privatizovali pravo na emitovanje novca, što je sa stanovišta zdravorazumskog razmišljanja ravno organizovanom kriminalu uperenom protiv društva. Takav javni dug je veštački i potpuno nelegitiman. On treba da se anulira a ne isplati naštampanim novcem.

Aleksandar Pavić greši kad kaže da bi nekreditni novac za sadašnje srpske prilike bio neodrživ, jer nekreditni novac je upravo potpuno održiv u svakoj privredi u kakvom god se stanju ona nalazila. Ako je društveni proizvod mali, država povlači odgovarajuću količinu novca tako što uništi novac iz poreza umesto da ga troši. Kada privreda živne, država emituje potrebnu dodatnu količinu novca tako što ga upiše u budžet. Rezultat je da uvek živimo u skladu s mogućnostima, standard realan spram stanja privrede, dok ni u kom slučaju nema inflacije niti besparice.

Nikola Turajlić opravdano pita da li će i posle zabrane privatnog novca država doći u iskušenje da finansira troškove (radi očuvanja popularnosti vlasti) štampanjem veće količine novca nego što sme. Ovo bi se svakako moralo pravno sprečiti, stvaranje inflacije bi se trebalo tretirati kao krivično delo (ionako između ostalog predstavlja direktnu pljačku) jer bi u poretku nekreditnog novca inflaciju bilo lako moguće trajno držati na nuli.

N.Turajlić nije u pravu kad kaže da je emitovanje novca od strane FED-a samo pro forma i da su ti krediti nepovratni. Tačno je da se ukupan tekući dug stalno povećava, ali uzeti krediti se neprestano vraćaju i američki narod godišnje izgubi oko 17% društvenog proizvoda (oko 400 milijardi dolara) na isplatu kamate (iz poreza) privatnoj centralnoj banci, a to je samo od javnog duga kog napravi Kongres!! Kad se vidi koliko bi nekreditni novac rasteretio Amerikance, možete tek zamisliti kako bi se osetio u siromašnoj Srbiji.
Препоруке:
0
0
59 недеља, 05 април 2009 13:33
Александар Павић
Игоре,
Концепт губи на озбиљности ако га третирате као чаробни штапић. Испада да и најгоре устројено друштво може да има здраву привреду само ако почне да користи некредитни новац. То је непознавање људске природе и утопија, а још већа утопија је мислити да би то могли да спроводе Динкић, Јелашић, Ђелић и компанија.
Препоруке:
0
0
60 понедељак, 06 април 2009 15:39
Младен Бањац
Александре,
не мислим да су некредитни новац и његова емисија од стране државе, тј. друштва чаробни штапић, али су предуслов за сваку другу реформу и излазак из кризе. То може спровести освешћена средња класа, а не којекакви политичари. Када би људи били свесни како заправо фукционише постојећи банкарски систем, револуција би се дигла колико сутра, што би рекао Хенри Форд. То се одвија овако:

Депозит по виђењу је трансакциони новац и не би смео да се зајми, тј. мора бити доступан у сваком тренутку на захтев депонента. Међутим, шта се дешава у пракси? Када банка прими готовински депозит од рецимо 1000 динара у новчаницама и ако је стопа обавезне резерве 20%, банка себи даје за право (иако то нигде у закону не пише) да позајми 800 дин неком клијенту у виду кеша и да при томе сво време глуми оном првом клијенту како и даље има свих 1000 динара у резерви, а заправо има само 200.

Банка је тиме управо креирала (кривотворила) додатних 1000 динара депозитног (book-entry) новца који постоји само у њеним "књигама" као забелешка без покрића у готовини. И она сад убеђује оног првог клијента да користи своје паре безготовински, јер би иначе била у проблему, пошто је управо отуђила његове паре и дала их другоме. Уместо тога она је фалсификовала књишки или жирални новац који се логично може користити само безготовински. Зато данас имамо праву поплаву таквог жиралног новца у односу на готовину и гомилу маркетиншких кампања да користимо што више платне картице и друге облике безготовинског плаћања. Све док већи број клијената у исто време не затражи исплату у готовом, банкарски систем функционише. Када се то деси, настају банкарске панике, људи безуспешно покушавају да повуку свој новац, јер њега једноставно нема. Постојала је само илузија креирана од стране приватних банкара и монетарних власти ради експлоатације читавог друштва. Чак и тзв. Народна банка је народна само у називу. То је заправо полуприватна Централна банка по угледу на ФЕД која никоме не полаже рачуне.
Препоруке:
0
0
61 понедељак, 06 април 2009 16:27
nenadović stojan
Gospodine Paviću, društvo ne može da ima zdravu privredu ako ne koristi nekreditni novac. Ako ima nekreditni novac koji pušta u opticaj po formuli koju sam naveo: dM = kM ; k = (PONUDA - TRAŽNJA)/TRAŽNJA ;
U tom društvu inflacija nije moguća, penzije i dečiji dodaci dobijaju se bez korišćenja poreza, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego u sistemu kreditnog novca. Kako će dalje biti u kom društvu nije naša briga. Ovo što smo predložili prihvatio je Bagio Bossone, koordinator radne grupe za izradu svetskog poretka koji on predlaže Samitu G-20. Samit nije ovo imao na dnevnom redu, ali će to sigurno imati Samit G-20 koji će se održati na jesen, jer će u međuvremenu to već početi da primenjuju neke zemlje, poput SAD. Ovih preko 1000 milijardi dolara koje je predviđeno da Samit G-20 pokloni svetu, biće nekreditni novac. Taj novac neće biti vraćen ili će biti vraćen u iznosu ne većem od 20%. Videćete uskoro. Američki monetarni institut organizuje seminare od Njujorka, preko Čikaga, do Los Anđelesa i dalje, širom SAD u kojima predstavlja nekreditni novac. Izađite na Internet i nađite nešto o nekreditnom novcu. Promenićete mišljenje.
Препоруке:
0
0
62 понедељак, 06 април 2009 22:15
Александар Павић
Младене,
Савршено јасна је поента о томе како банке кривотворе новац, и зашто све више инсистирају на безготовниском плаћању. И савршено јасно је да је боље да држава има монопол на издавање новца, а не приватне банке, које још наплаћују камату на њега. Једино што желим да кажем - а то важи и за г.Ненадовића - је то да садашњи систем власти и људи који га заступају нису заинтересовани да тако нешто профункционише, и да би они идеју само компромитовали, јер је никад не би спровели искрено и до краја. Нису они постављени ту где јесу ради општег интереса.
Дакле, некредитни новац у условима данашњице, где једна све ужа финансијска елита води рат провит свих осталих, није реално очекивати. Предуслов је да се бар у некој земљи појави елита сличних моралних назора као елите у Америци из 18. века. Није немогуће. У међувремену, ново вино не треба сипати у старе мешине.
Препоруке:
0
0
63 понедељак, 06 април 2009 23:03
Nikola Turajlić
Ne želeći da predjem u dosadu dao bih svoj konačni sud o temi vezanoj uz nekreditni novac, jer autor teksta i pojedini komentatori pridavaju preveliki značaj nekreditnom novcu.
Kreditni novac štampaju sve narodne banke na svetu ali to ne udaraju na velika zvona i napr.dolaru je u posljednjih sto godina umanjena vrednost za dvadest puta, a potvrda ovog proizlazi iz teksta Bartl Bula, objavljenom u NSPM 6.4.2009. "Ne, on to ne može" u kojem ovaj "probudjeni" neoliberal kritikuje Obamu i navodi: "Ujka Sem će biti prinudjen da štampa novac u razmerama koje nisu vidjene još od Džimija Kartera". Dakle, Amerika je otkrila prije Vas nekreditni novac.
Medjutim, nekreditni novac ima nesumnjivo pozitivnu ulogu kao instrument ekonomske politike pod uslovom da se isti štampa s merom i za postizavanje dvaju ciljeva: Prvo, a što ističe i autor Banjac, je da se pokrije povećani BDP. Drugo je da se, zbog povećanja konkurentnosti domaće robe na inozemnom tržištu, izazove programirana devalvacija domaće valute. Kada popunjavanje rupa u budžetu štampanjem novca postane praksa, to je garantovani put u hiperinflaciju.
Po mojem dubokom uverenju srpska ekspertska vlada će posegnuti za topčiderskom teškom artiljerijom, ako to već potajomice ne čini.

@ Igoru i svima onima koji veruju informacijama koje dolaze od strane demokrata euroatlanskog tipa, savetujem da iste uzimaju sa rezervom jer se uglavnom radi o vrhunskoj propagandi. Komunisti su za ove bili jadni amateri.
Препоруке:
0
0
64 уторак, 07 април 2009 12:43
nenadović stojan
Američki Monetarni Institut, kojem je na čelu Zarlenga, organizuje 23. aprla na Kapitol Hilu promociju Američkog Monetarnog Akta, tj. Zakona o nekreditnom novcu, i poziva birače da utiču na svoje Kongresmene, da podrže usvajanje ovog Akta. Tako će SAD do leta usvojiti nekreditni novac, pošto je otkriveno da Kina već koristi nekreditni novac u svojoj privrednoj ekspanziji. Iako je nekreditni novac sklonjen sa dnevnog reda Samita G-20 koji je nedavno održan, Samit G-20 koji treba da se održi na jesen neće moći da izbegne raspravu o nekreditnom novcu. Da je tajna kineskog uspeha u nekreditnom novcu kaže chrismartenson.com , na svom sajtu. Došlo je vreme da se kritičari nekreditnog novca primire i gledaju šta se dešava.
Препоруке:
0
0

Анкета

Колико ће, по Вашем мишљењу, људи у Србији примити вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер