Ово је веома информативан, језгровито и лепо написан чланак, освежавајућ након мучних недеља оптужби, препуцавања и вређања којима је дух интернет презентације НСПМ био окуживан.
Надам се да ће г. Марковић наставити да објављује на НСПМ: нема у нас много аутора који читају турски и разумеју процесе који се одвијају у Турској. О растућем значају тих процеса на прилике у делу Балкана на коме обитавамо, на жалост али тако је, мораћемо све више да се информишемо.
Што силом прилика, што вриштећом неспособношћу наших еврокурсиста који се лишени како поштовања за уставни поредак тако и било какве комптетентности играју управљања државом, Србија јесте блискоисточна, а не европска земља, што ће за дуго време и да остане, под условом да уопште опстане.
Честитам и захваљујем се аутору.
Препоруке:
0
0
2
среда, 29 септембар 2010 10:18
Бранко Павловић
Мала допуна, инче је текст врло добар.
Ердоган је прво ухапсио генерале, па је расписао референдум.
То даље значи да је пре тога реално потпуно овладао обавештајним службама. Без тога масовно хапшење високих официра није могуће.
То даље начи да је поука следећа: истовремено 1)на друштвеном и политичком терену централно место мора имати економија ослобођена било каквих идеолошко-религијских предрасуда, 2)међу присталицама развијена јасна религиозно-идеолошка платформа, умерена али са деценијском перспективом и 3)снажно идеолошко придобијање млађих кадрова у обавештајним структурама и војсци са јасним задатком а)хапшење противника и б)осамостаљивање од одлучујућег утицаја САД.
И на крају нешто што је код нас омиљена тема: дипломатија. Председник Гул је пре два дана, на ЦЦН-у реако да он не може да пређе преко питања погинулих Турака приликом покушаја пробијања блокаде Газе и уђе у било какав дијалог са Израелом, док се то питање не реши.
А онда је рекао "Турска има хиљдугодишњу државотворну традицију".
Нашим политичарима не вреди говорити, али за све остале би било важно да запамте ову поуку: када било који детаљ у међународним односима угрози или може да угрози државност, преко тога се не прелази. Нема и неће бити накнадног времена да се то поправи или отклони. Стане се , јасно позиционира и не одступа.
Али то није срж вођења политике. Суштина је у томе да је Турска за време Ердогана и Гула постала 16 економска сила света. Као политичка снага насупрот дугорочним интересима САД.И изван ЕУ.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 30 септембар 2010 18:58
Марко
Озбиљан текст на озбиљну тему, о којој се код нас мало говори и још мање зна. Све честитике аутору, као и редакцији НСПМ која, упркос свим тешкоћама, успева да окупи тако компетентне сараднике. А што се тиче Турске, мислим да ту њихову причу треба пратити, учити од њих и примењивати колико се може.
.jpg)
Надам се да ће г. Марковић наставити да објављује на НСПМ: нема у нас много аутора који читају турски и разумеју процесе који се одвијају у Турској. О растућем значају тих процеса на прилике у делу Балкана на коме обитавамо, на жалост али тако је, мораћемо све више да се информишемо.
Што силом прилика, што вриштећом неспособношћу наших еврокурсиста који се лишени како поштовања за уставни поредак тако и било какве комптетентности играју управљања државом, Србија јесте блискоисточна, а не европска земља, што ће за дуго време и да остане, под условом да уопште опстане.
Честитам и захваљујем се аутору.
Ердоган је прво ухапсио генерале, па је расписао референдум.
То даље значи да је пре тога реално потпуно овладао обавештајним службама. Без тога масовно хапшење високих официра није могуће.
То даље начи да је поука следећа: истовремено 1)на друштвеном и политичком терену централно место мора имати економија ослобођена било каквих идеолошко-религијских предрасуда, 2)међу присталицама развијена јасна религиозно-идеолошка платформа, умерена али са деценијском перспективом и 3)снажно идеолошко придобијање млађих кадрова у обавештајним структурама и војсци са јасним задатком а)хапшење противника и б)осамостаљивање од одлучујућег утицаја САД.
И на крају нешто што је код нас омиљена тема: дипломатија. Председник Гул је пре два дана, на ЦЦН-у реако да он не може да пређе преко питања погинулих Турака приликом покушаја пробијања блокаде Газе и уђе у било какав дијалог са Израелом, док се то питање не реши.
А онда је рекао "Турска има хиљдугодишњу државотворну традицију".
Нашим политичарима не вреди говорити, али за све остале би било важно да запамте ову поуку: када било који детаљ у међународним односима угрози или може да угрози државност, преко тога се не прелази. Нема и неће бити накнадног времена да се то поправи или отклони. Стане се , јасно позиционира и не одступа.
Али то није срж вођења политике. Суштина је у томе да је Турска за време Ердогана и Гула постала 16 економска сила света. Као политичка снага насупрот дугорочним интересима САД.И изван ЕУ.