Nakon tolkog stradanja, umesto da uzme deo Bosne sa srpskim stanovnistvpm,Srbija donosi slobodu i nezavisnost Hrvatima i Slovencima koji su je napadali.Hvala Kardjoletu i Pasicu.Njihovi potomci su u SAD

U pomen mom dedi po ocu, Tanči Krstiću, koji je poginuo negde na putu od Beograda do ostrva Vido i nazad, preko Kajmakčalana do Beograda. Ni grob mu se ne zna!
Zašto slavimo ovaj dan? Zašto grme topovi sa Kalemegdana? Na ovaj dan švapska carevina je kapitulirala pred silama Antante. Predali su se maršalu Fošu u Kompinjonu, predali svoju vojsku, predali oružje, dozvolili uništavanje svih brodova i podmornica, obećali plaćanje ratne štete i još mnogo toga što poraženi radi, pa su onda i potpisali PRIMIRJE?!?! A MIR je sklopljen u Versaju na pariskoj Mirovnoj konferenciji (18. 01. 1918. do 20. 01. 1920. god.)
Ali je Beograd od druge carevine, koja se takođe raspala (Austrougarske) oslobođen 01. 11. 1918. godine! Zašto se tada ne čuju topovi?
Stvorena je Kraljevina Jugoslavija, a onda su došle Ustaše, pa Tito i njegovi komunisti, pa ubistvo kralja, pa Jasenovac, pa podvale - Vukovar i Srebrenica, pa lagano trovanje i ubijanje Srbije.
I sada, ti Krstiću, slavi 11.11. Kome to treba?

2. deo:
Proslava primirja!?!?
Što bi rekli Ukrajinci: "Slava primirju!"
A šta je sa mirom? Šta sa oslobođenjem? (Beograd je oslobođen 01. 11. 1918. godine.)
U ratu su uvek bila primirja. Razna su po karakteru (božićno, asanacija terena, zamor i nezadovoljstvo vojske sa obe strane i ko zna šta još.) Ali primirje nije stanje. Mir je stanje. I kapitulacija je stanje - trenutni prekid neprijateljstava. A ovde je bilo baš to: Nemac je silama Antante pristao na sve, samo da se više ne ratuje. (Kažu: Iz toga je nastao mir. Jeste, ali nastao je kao posledica kapitulacije, pa su tako nastali i Hitler i Ustaše i 2. Svetski rat i svašta posle. Sve se lako izrodi, ako se namerno ili slučajno ostavi.)
Bilo je i ranije primirja. Ilionu, ili Troji su čak povodom primirja i konja poklonili. Doduše bio je drveni, ali "poklonu se u zube ne gleda..."
Nama nisu poklonili ništa, osim potonjih događaja (nekoliko bombardovanja, ponovnih ubijanja i mnogostrukih pretnji) i da, naravno, i evro, da se malo zabavimo.

3. Deo:
Primirje - mir - posledice:
Drugi svetski rat nema ni primirje, a ni ustanovljen mir (nikakva mirovna konferencija nije se dogodila na kraju rata). Taj mir poznaje samo kapitulaciju Nemaca, sila Osovine i njihovih satelita. Pa i tako, opet nije bilo dovoljno, niti je to sada. Nažalost.
Radi istine: "Nezamislivo" iz 1945. godine i "Dropšot" iz 1949. godine su planovi zapadnih sila, koji su kasnije samo arhivirani, za napad na SSSR (čak i nuklearni). Ovaj drugi koincidira sa godinom formiranja NATO Saveza. (Izvor: Sergej Lvrov u OUN, septembra ove godine.)
Koji je izgovor? Uvek isti - Versajska Mirovna konferencija 1919/20 godine... I onda, kao i svaki noj - glavu u pesak ili povratak u primirje. Tu je sigurnije, a i Nemce manje boli. (Pucajte topovi, primirje pre više od jednog veka označite, ali nikako Mirovnu konferenciju više ne pominjite!) Tako su valjda svi zadovoljni i srećni - do daljeg.
Skupo je i primirje i mir sa njima. Ako već treba, glasam za "Ruski mir"!

Ovde se bas pise po zeljama, Kraljevina je nastala dogovorom, nemojmo se lagati, raspalo se AU carstvo, Slo, Cro, BH nije Srbija oslobodila, doslovno nijedan vojnik nije poginuo za to. Veliki su tako odlucili, od friziranja istorije nema vajde.