Nakon tolkog stradanja, umesto da uzme deo Bosne sa srpskim stanovnistvpm,Srbija donosi slobodu i nezavisnost Hrvatima i Slovencima koji su je napadali.Hvala Kardjoletu i Pasicu.Njihovi potomci su u SAD

У помен мом деди по оцу, Танчи Крстићу, који је погинуо негде на путу од Београда до острва Видо и назад, преко Кајмакчалана до Београда. Ни гроб му се не зна!
Зашто славимо овај дан? Зашто грме топови са Калемегдана? На овај дан швапска царевина је капитулирала пред силама Антанте. Предали су се маршалу Фошу у Компињону, предали своју војску, предали оружје, дозволили уништавање свих бродова и подморница, обећали плаћање ратне штете и још много тога што поражени ради, па су онда и потписали ПРИМИРЈЕ?!?! А МИР је склопљен у Версају на париској Мировној конференцији (18. 01. 1918. до 20. 01. 1920. год.)
Али је Београд од друге царевине, која се такође распала (Аустроугарске) ослобођен 01. 11. 1918. године! Зашто се тада не чују топови?
Створена је Краљевина Југославија, а онда су дошле Усташе, па Тито и његови комунисти, па убиство краља, па Јасеновац, па подвале - Вуковар и Сребреница, па лагано тровање и убијање Србије.
И сада, ти Крстићу, слави 11.11. Коме то треба?

2. део:
Прослава примирја!?!?
Што би рекли Украјинци: "Слава примирју!"
А шта је са миром? Шта са ослобођењем? (Београд је ослобођен 01. 11. 1918. године.)
У рату су увек била примирја. Разна су по карактеру (божићно, асанација терена, замор и незадовољство војске са обе стране и ко зна шта још.) Али примирје није стање. Мир је стање. И капитулација је стање - тренутни прекид непријатељстава. А овде је било баш то: Немац је силама Антанте пристао на све, само да се више не ратује. (Кажу: Из тога је настао мир. Јесте, али настао је као последица капитулације, па су тако настали и Хитлер и Усташе и 2. Светски рат и свашта после. Све се лако изроди, ако се намерно или случајно остави.)
Било је и раније примирја. Илиону, или Троји су чак поводом примирја и коња поклонили. Додуше био је дрвени, али "поклону се у зубе не гледа..."
Нама нису поклонили ништа, осим потоњих догађаја (неколико бомбардовања, поновних убијања и многоструких претњи) и да, наравно, и евро, да се мало забавимо.

3. Део:
Примирје - мир - последице:
Други светски рат нема ни примирје, а ни установљен мир (никаква мировна конференција није се догодила на крају рата). Тај мир познаје само капитулацију Немаца, сила Осовине и њихових сателита. Па и тако, опет није било довољно, нити је то сада. Нажалост.
Ради истине: "Незамисливо" из 1945. године и "Дропшот" из 1949. године су планови западних сила, који су касније само архивирани, за напад на СССР (чак и нуклеарни). Овај други коинцидира са годином формирања НАТО Савеза. (Извор: Сергеј Лвров у ОУН, септембра ове године.)
Који је изговор? Увек исти - Версајска Мировна конференција 1919/20 године... И онда, као и сваки ној - главу у песак или повратак у примирје. Ту је сигурније, а и Немце мање боли. (Пуцајте топови, примирје пре више од једног века означите, али никако Мировну конференцију више не помињите!) Тако су ваљда сви задовољни и срећни - до даљег.
Скупо је и примирје и мир са њима. Ако већ треба, гласам за "Руски мир"!

Ovde se bas pise po zeljama, Kraljevina je nastala dogovorom, nemojmo se lagati, raspalo se AU carstvo, Slo, Cro, BH nije Srbija oslobodila, doslovno nijedan vojnik nije poginuo za to. Veliki su tako odlucili, od friziranja istorije nema vajde.