Код Томе и Вучића одавно већ више нема никакве дилеме по питању "Еуропска унија" - Косово и Метохија.
Давно су Тома и Вучић пустили причу о КиМ низ воду, а почели да се баве "еуропским интеграцијама" и "економским питањима која живот значе".
Још од дана када су видели Олија Рена, а касније Штефана Филеа (Пинки је видео Тита).
Оно јесте, тачно је да још нису то децидирано изговорили, али да могу, на лакат би проговорили.
Нема шта.
Угодније је бити на травњаку амбасаде, руковати се са "еуропљанима" и повремено се чути телефоном са "еуропским комесарима", него се бавити заосталим патриотизмом.
Само никада нећу разумети шта у тој странци још увек раде један Брана Црнчевић, храбри ратник Божидар Делић или Јоргованка Табаковић.
Нисам баш сигуран како је Томи и Вучићу када се ујутру погледају у огледалу.

nije, velibore, rec o tome da ne moze da se raspise referendum o ulasku u eu. procedura pristupanja to svakako podrazumeva(sta god ja mislio o tome, a ne pisem ovo da bih promovisao sopstvene stavove). rec je o tome da bi vrhunac ponizenja i samoponizenja bilo placanje ulaznice za ulazak u drustvo na takav nacin.svako ko iole zna nesto o politici, znao je da ce se od srbije to traziti pre ili kasnije. zasto na pocetku tog procesa(logicno je, zar ne) ovdasnja politicka elita to nije jasno stavila do znanja.ovako, pritisci, pritisci, uslovljavanja, raslabljivanje, da se ne lazemo korupcija politickih elita, pa cemo na kraju videti sta gradjani kazu na referendumu.uostalom, da li je i od jedne jedine zemlje clanice eu trazeno da ulazak u drustvo plati delom teritorije?

"Изборе би пре могли да иницирају социјално-економски и национални проблеми у држави него заједнички или одвојени наступи парламентарне опозиције", рекао је Вукадиновић. … Да мало и ја пробам: До промена у Србији може доћи на један од два начина: 1. Онако као ономад (2000. године) у режији Запада, тј. путем неке нове обојене “револуције“, или 2. Путем (превремених) парламентарних избора. Да видимо начин 1.: То је могуће једино ако се нађе спонзор са стране који би финансирао и организовао некакав нови “Отпор - 2“. Једини кандидат: Русија. Она, очигледно, или нема новца, или – што је много вероватније, ни жеље да се у то упушта. Чини се да је Србија као стратешка област суштински не занима, и да су јој једине активности на том пољу управљене на боцкање и пецкање Запада преко српских леђа. Остаје начин 2.: Садашња, тотално политички некомпатибилна и суштински неприродна, али баш зато изузетно стабилна владајућа српска коалиција која је за фотеље, касу и власт везана “на живот и смрт“ снажним интересно-финансијским везама у стилу “подрж, Боже, овако се може“ – па док траје - траје. Никакве парламентарне или ванпарламентарне акције (псеудо) СНП-опозиције не могу довести до промене. ДСС као гарнирунг? Ако мене хоће да послушају, паметније им је да се клоне тога. Парламентарна већина је већина док је већина, и - тачка. До промене може доћи једино ако на миг иностраних (читај: западних) спонзора/господара, који процене да је употребни век садашњих властодржаца прошао, дође до “неочекиваног“ расцепа у коалицији и влада падне. До тада ће, спиновањем српске јавности време бити припремљено и зрело да се на следећим “демократским“ изборима на власт доведу, рецимо, Тома и његови ( а, ко ће га знати, можда и ЛДП?) – и онда: Јово наново (да већ не помињемо оно отрцано о Курти и Мурти). И тако.... али, као што рекох, одох ја да гледам од чега се живи.

Tачно, Николић предлаже да се организује референдум на коме би грађани са "Да" или "Не" одговорили на питање :"Да ли сте за независно (шиптарско) КиМ, ако је то услов за улазак у ЕУ?"

Такав референдум би био неуставан јер је одговор "Да" неуставан. Већ сама чињеница да држава даје могућност таквог одговора, значила би да та држава прихвата могућност да јој се одузме део територије која је, да поновим, по Уставу њен неотуђиви део. Разуме се, Николић то врло добро зна, али покушава невешто да балансира између чланства у ЕУ за које се очигледно определио, и очувања територијалног интегритета Србије на које га Устав обавезује.

са овом изјавом НИКОЛИЋ може ладно да стане на челу Параде Поноса!изгледа да је и он открио љепоту БЕЗАЛТЕРНАТИВНОГ пута!ето када је земља у питању понашају се као праве политичке проститутке!

Odlazeći francuski ambasador Teral smatra da su
za evropske integracije Srbije najvažnija tri
dogadjaja iz 2008. godine: proglašenje nezavisnosti
Kosova, razlaz Tadića i Koštunice i rascjep Srpske
radikalne stranke. Jasno kao dan. Izolovali su
Koštunicu, a spojili Tadića i Nikolića, da Srbija ne bi ometala kosovsku nezavisnost. Srbija bez
Kosmeta može u EU. Ovakav scenario teško da bi
prošao na izborima u Srpskoj, u Srbiji bi se reklo
da hoće (mi bi, u inat, birali Koštunicu). Gospodin
Vukadinović je, kao i obično, u pravu. A referendum
nije jedina Nikolićeva šuplja priča.