Prvi put je prošle godine Kina uložila u naučno tehnološka istraživanja više(bukvalno) novca od SAD.Kad se zna da je to osnovni preduslov za još brži razvoj(uz uslov da vam vojnom silom niko ne može ništa),onda je izvesna budućnost globalnog lidera u svetu.Naravno nikako ne treba zaboraviti i u drugoj polovini ovog veka Indiju koja će biti dvojac sa Kinom,nasuprot očekivanju SAD da su oni drugi partner u G2 .
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 20 septembar 2010 18:21
Mitar
Da su na Tjnanmenu dozvolili ,,demokratizaciju, civilno društvo i nevladine organizacije" sa Kinom bi se bavila verovatno neka krizna grupa iz SAD.
Ovako se SAD brinu.
SAD je dužna Kini 2.800 triliona dolara.
Hilari Klinton je kao ministarka prvo otišla u Kinu da ih izmoli da uzimaju i dalje zapise SAD tj. da dalje kreditiraju SAD.
Kina kupuje po Aziji, Africi i Južnoj Americi rudnike izvore nafte i sl.
Oslanjanje na sebe nema alternativu.
Za pametnog jasno.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 20 septembar 2010 18:45
Misa
Za razliku od nas Kina ima osnovne predispozicije za brz ekonomski rast.
Plansku privredu i vlast komunisticke partije.
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 20 septembar 2010 21:40
M.Hornjak
1. Kina je zemlja u razvoju, ali globalna ekonomska, politicka i vojna supersila. Ako nije danas, bice to u tako bliskoj buducnosti da je to u svim globalnim kalkulacijama prihvaceno kao stvarnost. Danasnja politika i stavovi svetskih faktora mogu se razumeti samo kao poimanje Kine kao globalne sile. Njen unutrasnji razvoj i spoljna politika mogu se takodje razumeti smo ako se posmatraju sa tog stanovista. U prilog tome govore svi njeni potencijali na prvom mestu ljudski, kao i sve snaznije samopouzdanje koje ispoljava u odnodsima sa svetom, sa SAD na prvom mestu.
2. Cinjenica da se radi o najmnogoljudnijoj zemlji. bezmalo jednoj cetvrtini svetskog stanovnistva situiranoj u regionu Severoistocne Azije u tom pogledu nije od manjeg znacaja nego u proslosti, pogovoto sto su ti ljudski potencijali /prema nekim americkim ocenama jedini u svetu dosad "nekaptirani", ma sta to znacilo/ sistemskim, moralnim i ekonomskim vrednostima motividsani na rad i sticanje bogatstva "u interesu zajednice i svoju licnu korist" /ne mari nista ako je redosled i obrnut/, a to je uoravo ono sto se u Kini danas dogadja.
3. Na nesto vise od oko 1,3 milijarde stanovnika, Kina ima oko 580 miliona mladjih od 15 godina obuhvacenih skolovanjem na Konfucijanskoj tradiciji ucenja i licnog usavrsavanja. Kineski obrazovni sistem danas "proizvodi" vise i bolje pripremljenih strucnjaka tehnickih struka i naucnih kadrova nego SAD i Eu zajedno. Osnovnu radnu snagu cini oko 450 miliona stanovnika izmedju 20 i 40 godina starosti, oslobodjenih ideoloskih stega, otvorenih prema svetu, preduzimljivih,sa dobrim znanjem engleskog, motivisanih mogucnoscu bogacenja i tradicionalnim etickim konfucijanskim vrednostima. Imaju oko 800 miliona pripadnika "srednje klase" sa prosecnim godisnjim prihodom od oko 7.800 dolara, racunato prema kupovnoj moci-Purchasing Power Parity-koji predstavljaju ogromno trziste za domace i strane proizvode. Oko 400 miliona preostalih grozni cavo nastoji da se ukljuci u proces...
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 20 septembar 2010 22:09
mhornjak
...da se ukljuci u proces napretka.
4. Nema primera u istoriji da je takva masa stanovnistva pokrenuta u trci za boljim zivotom. Kineska stvarnost pokazuje da se ovaj talas vise ne moze zaistavit, jedva da se moze i kontrolisati. Pred tim talasom padaju sva ogranucenja, sva resenja se moraju prilagodjavati postavljenom cilju-svrstati se u red razvijenih zemalja.Na nov nacin se danas u Kini postavljaju sva pitanja drzavne i drustvene organizacije, uloge i mesta drzavnih institucija, ljudskih prava i sloboda, polozaja coveka u drustvu i drustva u svetu.
5. U eksplozivnom razvoju od 1980. po prosecnoj stopi od oko 9,0% Kina je za dvadeset godina ostvarila ono za sto je Japanu, koji se uzima kao primer uspesnog ekonomskog razvoja bilo potrebno 40 godina. Efikasnost ulaganja je ve ca nego sto je svojevremeno bila u japanu i na Tajvanu. Podaci koji se o tome mogu naci u americkim materijalima pokazuju da se radi o efikasnoj privredi, zasnovanoj sve vise na domacoj tehnologiji, disciplinovanoj radnoj snazi i efikasnoj poljoprivredi. Sve govori u prilog ocene da je Kina "globalna ekonomska supersila" koja svojim razvojem, traznjom sirovina i izvozom postala "lokomotiva globalnog ekonomskog razvoja", doprinosi time ekonomskom napretku nerazvijenih, ublazava posledive recesije u SAD i razvijenim zemljama i prema preovladavajuci americkim ocenama, uprkos opravdanim ili ne kritikama -"ponasa se vrlo konstruktivno"...
bice jos jedan nastavak, ako i ovo moderatori NSPM puste...
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 20 septembar 2010 22:45
Predrag Pajic
Za razliku od nas Kina ima disciplinovano i vredno stanovnistvo.
Preporuke:
0
0
7
utorak, 21 septembar 2010 01:01
Mile
Bravo za odličan, iscrpan i kompetentan tekst. A pogotovo za zaključak.
Preporuke:
0
0
8
utorak, 21 septembar 2010 05:24
Srboljub Savic
Sve receno o Kini, tacno je.
Osnovno ogranicenje za privredu su sirovine.
[Nedostatak poljoprivrednog zemljista (i karakter)
mogu da nadoknade uvozom hrane.]
Kina zato kupuje sve sirovinske izvore -nafte,
gasa, uglja,ruda, ... sirom sveta.
Kina je na naftnim poljima Iraka, Irana (uskoro,
Indonezije), Nigerije, ...
Kina je vec sirom Afrike i njenih rudnih bogatstava
ali ne na klasican nacin kolonijalista i neo-kolo-
nijalista.
Stanovnistvo je njihov glavni resurs.
Snaga unutrasnjeg trzista, gde je kvantitet pre-
rastao i kavalitet, osnova je sadasnjosti i buducnosti.
Upravo to-unutrasnje trziste je omogucilo da
Kina pretekne Japan, danas, a sutra ...
Za razliku od Kine, koja je ostvarila nacionalnu
koheziju (pored toliko naroda [10 mil. Koreanaca])
i centralizovan pristup razvoju, Indija tek treba
da to ostvari, da bi iskoristila prednosti, koje
ima.
Evropa je, umesto ujedinjena, dozvolila da bude
pod kontrolom SAD (za njene interese, protiv svojih) i umesto kreativnog, stvara "Briselsku-EZ
birokratsku dzunglu", koja cak nije u stanju da
vidi providna budzetska potkradanja i lazi u
finansijama svojih clanica. Posle toliko godina,
EZ nije uspela da smanji razlike medju clanicama,
pa, nezadovoljstvo i naroda i politicara, i siro-
masnijih i bogatijih clanica, opasno raste.
Srbija je bila bespomocna (ili nespremna /nespo-sobna) da spreci razaranje (strasnije, kroz rat)
Jugoslavije (svoja ulaganja od skoro celog veka
i svoju relativnu velicinu) a ni dalje komadanje.
Kako nikad nije imala ideju "Svajcarske" (niti je
mogla, zbog vekovnog "stajanja" i geopolitickog
polozaja), Srbija i dalje srlja ka "dzungli",
okrecuci ledja "spasu". Upravo to- gde je, je
jedini vredan (strateski) "resurs" Srbije (sa
brojem stanovnistva, kao pola toliko gradova po
Aziji, skromnim izvorima sirovina, ...). Ako ga
poklonimo EZ (i SAD), kako mozemo da ocekujemo
bolje od Portugala, Estonije, ...?
Strani vlasnici i interes Srbije?
S. Savic
Preporuke:
0
0
9
utorak, 21 septembar 2010 09:33
Zdravko D.
Slučaj Kine se može razumeti samo iz perspektive opadanja američke privrede. Kina je još daleko od toga da je izgradila unutrašnje institucije neophodne da podrže tako strelovit privredni rast ali i sve veći uticaj na međunarodnom planu. Njena privreda ima uzgon zahvaljujući, pre svega, velikom američkom dugu. To, naravno, nije jedina istina ali je ključan elemenat u analizi. Dakle, rast kineske privrede bi trebalo sagledavati u horizontu slabljenja američke i uopšte privreda zapadnih zemalja. Nesumnjivo je, međutim, da će se postaviti veliko pitanje kuda dalje kada Amerika a i ceo Zapad ozbiljnije posustanu. Ne zaboravite, Kina još uvek samo ponavlja američki obrazac privredne ekspanzije. Pitanje kvalitativnog razvoja će tek doći na dnevni red.
Preporuke:
0
0
10
utorak, 21 septembar 2010 09:56
stefan.borota@gmail.com
Pohvalna je praksa NSPM-a da ozbiljno razmatra fenomen savremene Kine pa tako i u prilogu g. Nebojše Vasovića (Moderna Kina). Međutim, ništa manje zanimljivu temu ne pruža pitanje zašto se ruske vlasti (Gorbačov, pijani Jelcin itd) nisu osvrnule na Denga i preduzele odgovarajuće mere? Uprkos očiglednih prednosti koje su nudile njegove dalekovide metode, Rusi su se odlučili za političko-ekonomski "salto mortale" sa poznatim posledicama. Po svemu sudeći, odgovor se skriva u njihovoj nepovratnoj istrošenosti. Obično se kaže da od ovakvog razmišljanja nema koristi jer "da je višnja k'o trešnja, ja bih bila najlepša". Bilo kako bilo, svima bi lakše bilo da nije bilo kako je bilo. Čak i Kinezima.
Preporuke:
0
0
11
utorak, 21 septembar 2010 11:20
mhornjak
Treci nastavak
6.Sa ekonomskim jacanjem Kine i okupljanjem oko nje zemalja "iz kojih se ma na koju stranu okrenuli vidi Kina" odvijaju se integrativni procesi koji vode uspostavljanju "novog centra globalne moci" u regionu Severoistocne Azije bez presedanba po broju stanovnistva, resursima i potencijalima za ekonomski razvoj. Kinu sa Hong Kongom, specijalnom teritorijom Makao i Tajvanom svet vec posmatra kao "jednu zemlju sa dva sistema" i oznacava terminom "Greater China" sa dalekoseznim posledicama. Preferncijalni tretman u saradnji sa Tajvanom "kao sa svakom kineskom provincijom" doprinosi ekonomskoj medjuzavisnosti u kojoj Tajvan svoj prosperitet sve vise vezuje sa Kinu, a zajednicko pismo i jezik doprinosi "prepoznavanju da su jedno isto", sto na Tajvanu smanjuje nepoverenje prema Kini. Ekonomski razvoj, reforme i nacin zivota u Kontinentalnoj Kini doprinose izjednacavanju drustveno-politickog sistema u kojem jedni i drugi sve vise prepoznavaju svoj tradicionalni Konfucijanski, nazivali ga komunistickim ili kapitalistickim. Jos uvek ostaje pitanje da li Kina ovim pretezno ekonomskim merama moze "vratiti kinesku provinciju Tajvan" pod svoje okrilje okrilje, ali je sasvim sigurno da bi definitivno odvajanje Tajvana bilo povod za vojnu akciju, sto ne odgovara ni SAD, ni Kini ni regionu.Za sada svi ocenjuju da je ovakva saradnja "obostrano korisna" i dovoljna za odrzavanje stanja status quo, sto je u interesu svih zemalja u regionu.
7. Kina je u procesu razvoja vec postala sposobna ne samo da sama finansira svoj ekonomski razvoj i smanjuje razlike u ekonomskom, tehniloskom i vojnom pogledu koje je dele od SAD, Japana i EU, vec i da se javlja kao investitor, izvoznik i konkurent SAD i Japanu sa proizvodima ne samo masovne proizvodnje, vec i visoke tehnologije. Ali i kao sve opasniji takmac u trci za sirovinama, naftom i energentima sa posledicama koje je tesko predvideti.
Preporuke:
0
0
12
utorak, 21 septembar 2010 18:36
Darko Stanojević
"Komunizam" je Kini poslužio da se ratosilja zapadnih i istočnih eksploatatora (pa i ratom!), sačuva jedinstvo snažno podeljene (etnički, materijalno,pa i govorno) zajednice, a i delimično suzbije veliku korupciju i ostale pošasti, kojima su Kinezi uvek bili snažno naklonjeni (alkohol i, pogotovo, kocka).
Proces je bio dugoročan, bolan, ali se, izgleda, isplatio.
Poređenje i traženje analogije u Srbiji je bespredmetno.
Preporuke:
0
0
13
utorak, 21 septembar 2010 22:04
srbinbanjaluka
"Tvrđenja da „postoji samo zapad“ i da „Evropa nema alternativu“, ne samo da zamagljuju vidike, sužavaju manevarski prostor i odbacuju realnu alternativu, već su, očigledno, i neistinita." Gospodine Vasović Nebojša, ovaj vaš napisani a sada citirani zaključak, je tačan, gledano uopšteno, ali gledano kroz prizmu Srbije, njenog položaja, geopolitike,ekonomskog potencijala, ljudskih resursa, geografskog položaja, u najmanju ruku je smiješno, ili pristojno rečeno neuporedivo.Jedino što je primjenljivo jeste, taj neki, da kažem duh,ili prosto jedna logika ovog vašeg zaključka, a to je da nikad ne treba ići jednom stranom, uvjek treba imati alternative,znači kao neka pouka, da tako kažem, ali opet i to kad pogledam bolje vrlo, vrlo je teško primjenljivo na našu poziciju.Mi i Kina ni po čemu ne možem obiti komparativni, ali naravno, možemo pokušati odredjene vrijednosti, pokušati preslikati, uz neku našu ajde kažem doradu, i neki naš model, prihvatljiv, nama, našim uslovima i mogućnostima.Ovo sve bi i donekle moglo da se uz neko naše domaće modeliranje, primjeni s kraja 80ih, kad smo imali kakavu takvu zdravu ekonomiju, ali danas, kada je sve, ali apsolutno sve od ekonomskih, vojnih,prehrambeno - poljoprivrednih subjekata u rukama zapadnih korpooracija je nemoguće ,te je stoga svaka priča, pa i ovaj vaš savjet za Sriju prosto neprimjenjljiv, odavno je zapad stavio šapu na sve ove prostore, ta šapa znači samo jedno - igranje po našim ( zapadnim ) pravilima, Srbija kao i mnoge druge zemlje više ije suverena ni ekonomski ni vojno ni prehrambeno, sve to drze zapadne kompanije, tak oda svaki i pokušaj, neka ideja, ide suprotno njihovim interesima a to znamo šta onda znači.
Ili gospodine Vasoviću, da svu ovu priču skratim, mnogi izgled aovdje , pa i u komentarima, ne žele da priznaju, da se suoče, da napišu jednu riječ, mi smo okupirani, da mi smo okupirani, a to znači sputavanje svega, svake ideje, svakog programa koji imalo izlazi van gabarita zapada, i njihovih ambicija.
Poz
Preporuke:
0
0
14
sreda, 22 septembar 2010 09:34
Visarion
Naravno.Kina je alternativa.Njen put je uspešan.I ne samo to. To je mudar put.Probaju da joj se suprotstave ali nemaju materijalnih šansi da to učine.Ako Kina hoće da sruši dolar ona će ga srušiti.Amerika će uskorio igrati piperevku pred ovom silom.
Samo mi ne vidimo kuda svet ide.Njihovu ekspanziju prema svetu a naročito premma Evropi mogli bismo svesrdno da podržimo.Treba im omogućiti da ovde otvaraju ta vrata.Bili su njihovi agrarni predstavnioci oko Leskovca ali su morali da odu.
Šta nas se oni tiču? A tiču nas se.Oni su aklternativa svetu.I treba se okrenuti Kini.I Indiji i Brazilu.Zemljama koje imaju pozitivne pokazatelje poslovanja i ne podležu nikakvoj recesiji.A ove evropske šargarepe treba što pre zanemariti kao da ne postoje i koje su stramota za diplomatiju, ovu našu jer ne prestajemo da im nasedamo
Preporuke:
0
0
15
sreda, 22 septembar 2010 09:52
Pavle
Sve pohvale za tekst. (Možda je samo mogao biti malo pregledniji i manje "nabijen" podacima.) Ali i g. Hornjaku za kompetentan i veoma informativan "ko-referat", koji se može čitati kao zaseban tekst.
Preporuke:
0
0
16
sreda, 22 septembar 2010 12:31
mhornjak
Cetvrti nastavak:
8.Kinesko rukovodstvo priznaje da je demokratizacija u Kini aktuelna, ali istice da se ne moze svesti na prihvatanje zapadnog drustveno-ekonomskog sistema, niti na pitanje slobode govora, udruzivanja i drugih vrednosti zapadnog sistema. Rezultati ostvareni u ekonomskom razvoju i stabilizaciji drustvenih kretanja ucvrscuju rukovodece krugove u uverenju da buducnost Kine ne lezi u prihvatanju onoga sto joj se preporucuje spolja, vec u razvijanju modela zasnovanog na sopstvenoj tradiciji. U tom smislu treba razumeti i zakljucak 17 kongresa KPK /2008/ kojise moze svesti na konstataciju da je "reforma politickog sistema znacajna komponenta /nase/ sveobuhvatne reforme, ali mi nikad necemo prihvatiti politicki sistem Zapada". Koliko ce u svemu tome biti opste-ljudskog i globalnog, a koliko tradicionalnog kineskog to ce zavisiti pre svega od samih Kineza. Kini ne moze vise niko nista nametati. Ipak, tesko da bi se moglo osporiti upozorenje koje je Mao Ce Tung svojevremeno uputio svojim drugovima posustalim u revolucionarnom zaru /imao je u vidu ne samo predsednika Liu Shao-Chi, vec i Deng Xiao-Pinga "koji se pravi da je gluv, a sedne daleko od mene i posle govori da nije cuo sta sam rekao"/: "Ne mozete primiti zapadnu tehnologiju, a da sa njome ne primite i zapadnu organizaciju i nacin zivota" U danasnjim uslovima, to daje za pravo da se postavi pitanje dokle se moze ici u reformi, a da se ne promeni sustina sistema.
9. Ne postavlja se pitanje da li je Kina svojim uspesima u sveobuhvatnom napretku razbila famu o nesposobnosti socijalizma /"komunizma", ako se tako nekome vise svidja/ da resava ekonomske probleme, da je socijalizam -jednako siromastvo. Pokazala je da je socijalizam sposoban da se menja, da nije slepa ulica, corsokak, kraj "istorije". I vise od toga, "radeci sve na svoj nacin" dovela je u pitanje shvatanje da je ekonomski i svaki napredak moguce ostvariti samo prihvatanjem modela koji se afirmisao u jednom delu s veta, Zapadnom...
Preporuke:
0
0
17
sreda, 22 septembar 2010 22:12
Zoran
Stoga,briga o vojnoj snazi i verovanje da zemlja ne bi trebalo da zavisi od stranih snabdevača navela je Kinu da rasporedi ogromne resurse – ne samo fondove, već i naučnike, inženjere, istraživačke i razvojne institucije, industrijska postrojenja – u vojnu proizvodnju više nego u rast izvozno orijentisane tržišne proizvodnje. Nemoguće je reći koliki je udeo kineskih resursa tako raspoređen, ali Kina ne bi postala treća svetska nuklearna sila za jednu i po deceniju (kineska prva atomska bomba eksplodirala je 1964. godine a do poznih sedamdesetih godina prošlog veka pretekla je Francusku i Britaniju kao nuklearne sile) bez masovne koncentracije ograničenog broja svojih naučnih i tehnoloških talenata. U prvim fazama ekonomskih reformi Kina, dakle, nije bila u stanju da usredsredi svu nacionalnu energiju na to da postane bogata; kapital, materijal i rad morali su u velikoj meri da idu na odbranu, implicirajući pomeranje ka „neproduktivnom investiranju“ baš kada je ovoj zemlji bilo potrebno što god je moguće više u dugoročnom rastu kako bi sustigla svoje susede.
Ovo mi ne možemo da uradimo, jer smo u okruženju NATO-a i nemamo ni približne resurse koje bismo usmerili u zaista efikasnu odbranu, pre nekakvog razvoja. Zato je ovaj "kineski model" na nas neprimenljiv.
Izdvajanja za nauku i istraživanje dostigla su 2,4 procenta bruto društvenog proizvoda 2009. godine. (Uporedite to sa 0,3 procenta bruto društvenog proizvoda u Srbiji, iste te godine.)
Nažalost, takođe neuporedivo. 2,4% od kineskih ziliona dolara je više od 100% onoga sa čime mi raspolažemo u apsolutnom iznosu. Prosto, Kina (najmnogoljudnija) i mi (jedna od najmanjih, siromašnih, slabih) država se ne možemo porediti. Njih niko ne sme da pipne zbog atomki, a mi bismo prošli kao Severna Koreja. Nisam pripadnik "druge Srbije" (kako se to u NSPM zove), iskreno bih voleo da je stanje drugačije, ali sam uveren da moramo naći svoj model i samo ponešto pozajmiti od drugih...
Preporuke:
0
0
18
četvrtak, 23 septembar 2010 12:28
thinking maize
Samo da dodam, a tiče se jednog mog iskustva iz vremena bombardovanja, kada sam sa jednim tadanjim podoficirom Vojske Jugoslavije (SRJ, tj. "Slobine Jugoslavije") komentarisao bombardovanje kineske ambasade: "Znaš prijatelju, sve mi se čini da je MIRA MARKOVIĆ VELIKI VIZIONAR!" Onaj ko mi ne veruje, neka se seti za čijeg je "vakta" bio izgrađen autoput Beograd-Niš?! Da podsetim, tada je Srbijom vladao "čuveni" dvojac Draža Marković-Pera Stambolić. Možda jesu bili Titovi "podrepaši", ali Srbija je tada dobila autoput, DVADESET GODINA PRE HRVATSKE! Čak i nepopularni političari mogu da donesu dobra svojoj zemlji! O popularnim i "popularnim" političarima da ne govorimo!
Ovako se SAD brinu.
SAD je dužna Kini 2.800 triliona dolara.
Hilari Klinton je kao ministarka prvo otišla u Kinu da ih izmoli da uzimaju i dalje zapise SAD tj. da dalje kreditiraju SAD.
Kina kupuje po Aziji, Africi i Južnoj Americi rudnike izvore nafte i sl.
Oslanjanje na sebe nema alternativu.
Za pametnog jasno.
Plansku privredu i vlast komunisticke partije.
2. Cinjenica da se radi o najmnogoljudnijoj zemlji. bezmalo jednoj cetvrtini svetskog stanovnistva situiranoj u regionu Severoistocne Azije u tom pogledu nije od manjeg znacaja nego u proslosti, pogovoto sto su ti ljudski potencijali /prema nekim americkim ocenama jedini u svetu dosad "nekaptirani", ma sta to znacilo/ sistemskim, moralnim i ekonomskim vrednostima motividsani na rad i sticanje bogatstva "u interesu zajednice i svoju licnu korist" /ne mari nista ako je redosled i obrnut/, a to je uoravo ono sto se u Kini danas dogadja.
3. Na nesto vise od oko 1,3 milijarde stanovnika, Kina ima oko 580 miliona mladjih od 15 godina obuhvacenih skolovanjem na Konfucijanskoj tradiciji ucenja i licnog usavrsavanja. Kineski obrazovni sistem danas "proizvodi" vise i bolje pripremljenih strucnjaka tehnickih struka i naucnih kadrova nego SAD i Eu zajedno. Osnovnu radnu snagu cini oko 450 miliona stanovnika izmedju 20 i 40 godina starosti, oslobodjenih ideoloskih stega, otvorenih prema svetu, preduzimljivih,sa dobrim znanjem engleskog, motivisanih mogucnoscu bogacenja i tradicionalnim etickim konfucijanskim vrednostima. Imaju oko 800 miliona pripadnika "srednje klase" sa prosecnim godisnjim prihodom od oko 7.800 dolara, racunato prema kupovnoj moci-Purchasing Power Parity-koji predstavljaju ogromno trziste za domace i strane proizvode. Oko 400 miliona preostalih grozni cavo nastoji da se ukljuci u proces...
4. Nema primera u istoriji da je takva masa stanovnistva pokrenuta u trci za boljim zivotom. Kineska stvarnost pokazuje da se ovaj talas vise ne moze zaistavit, jedva da se moze i kontrolisati. Pred tim talasom padaju sva ogranucenja, sva resenja se moraju prilagodjavati postavljenom cilju-svrstati se u red razvijenih zemalja.Na nov nacin se danas u Kini postavljaju sva pitanja drzavne i drustvene organizacije, uloge i mesta drzavnih institucija, ljudskih prava i sloboda, polozaja coveka u drustvu i drustva u svetu.
5. U eksplozivnom razvoju od 1980. po prosecnoj stopi od oko 9,0% Kina je za dvadeset godina ostvarila ono za sto je Japanu, koji se uzima kao primer uspesnog ekonomskog razvoja bilo potrebno 40 godina. Efikasnost ulaganja je ve ca nego sto je svojevremeno bila u japanu i na Tajvanu. Podaci koji se o tome mogu naci u americkim materijalima pokazuju da se radi o efikasnoj privredi, zasnovanoj sve vise na domacoj tehnologiji, disciplinovanoj radnoj snazi i efikasnoj poljoprivredi. Sve govori u prilog ocene da je Kina "globalna ekonomska supersila" koja svojim razvojem, traznjom sirovina i izvozom postala "lokomotiva globalnog ekonomskog razvoja", doprinosi time ekonomskom napretku nerazvijenih, ublazava posledive recesije u SAD i razvijenim zemljama i prema preovladavajuci americkim ocenama, uprkos opravdanim ili ne kritikama -"ponasa se vrlo konstruktivno"...
bice jos jedan nastavak, ako i ovo moderatori NSPM puste...
Osnovno ogranicenje za privredu su sirovine.
[Nedostatak poljoprivrednog zemljista (i karakter)
mogu da nadoknade uvozom hrane.]
Kina zato kupuje sve sirovinske izvore -nafte,
gasa, uglja,ruda, ... sirom sveta.
Kina je na naftnim poljima Iraka, Irana (uskoro,
Indonezije), Nigerije, ...
Kina je vec sirom Afrike i njenih rudnih bogatstava
ali ne na klasican nacin kolonijalista i neo-kolo-
nijalista.
Stanovnistvo je njihov glavni resurs.
Snaga unutrasnjeg trzista, gde je kvantitet pre-
rastao i kavalitet, osnova je sadasnjosti i buducnosti.
Upravo to-unutrasnje trziste je omogucilo da
Kina pretekne Japan, danas, a sutra ...
Za razliku od Kine, koja je ostvarila nacionalnu
koheziju (pored toliko naroda [10 mil. Koreanaca])
i centralizovan pristup razvoju, Indija tek treba
da to ostvari, da bi iskoristila prednosti, koje
ima.
Evropa je, umesto ujedinjena, dozvolila da bude
pod kontrolom SAD (za njene interese, protiv svojih) i umesto kreativnog, stvara "Briselsku-EZ
birokratsku dzunglu", koja cak nije u stanju da
vidi providna budzetska potkradanja i lazi u
finansijama svojih clanica. Posle toliko godina,
EZ nije uspela da smanji razlike medju clanicama,
pa, nezadovoljstvo i naroda i politicara, i siro-
masnijih i bogatijih clanica, opasno raste.
Srbija je bila bespomocna (ili nespremna /nespo-sobna) da spreci razaranje (strasnije, kroz rat)
Jugoslavije (svoja ulaganja od skoro celog veka
i svoju relativnu velicinu) a ni dalje komadanje.
Kako nikad nije imala ideju "Svajcarske" (niti je
mogla, zbog vekovnog "stajanja" i geopolitickog
polozaja), Srbija i dalje srlja ka "dzungli",
okrecuci ledja "spasu". Upravo to- gde je, je
jedini vredan (strateski) "resurs" Srbije (sa
brojem stanovnistva, kao pola toliko gradova po
Aziji, skromnim izvorima sirovina, ...). Ako ga
poklonimo EZ (i SAD), kako mozemo da ocekujemo
bolje od Portugala, Estonije, ...?
Strani vlasnici i interes Srbije?
S. Savic
6.Sa ekonomskim jacanjem Kine i okupljanjem oko nje zemalja "iz kojih se ma na koju stranu okrenuli vidi Kina" odvijaju se integrativni procesi koji vode uspostavljanju "novog centra globalne moci" u regionu Severoistocne Azije bez presedanba po broju stanovnistva, resursima i potencijalima za ekonomski razvoj. Kinu sa Hong Kongom, specijalnom teritorijom Makao i Tajvanom svet vec posmatra kao "jednu zemlju sa dva sistema" i oznacava terminom "Greater China" sa dalekoseznim posledicama. Preferncijalni tretman u saradnji sa Tajvanom "kao sa svakom kineskom provincijom" doprinosi ekonomskoj medjuzavisnosti u kojoj Tajvan svoj prosperitet sve vise vezuje sa Kinu, a zajednicko pismo i jezik doprinosi "prepoznavanju da su jedno isto", sto na Tajvanu smanjuje nepoverenje prema Kini. Ekonomski razvoj, reforme i nacin zivota u Kontinentalnoj Kini doprinose izjednacavanju drustveno-politickog sistema u kojem jedni i drugi sve vise prepoznavaju svoj tradicionalni Konfucijanski, nazivali ga komunistickim ili kapitalistickim. Jos uvek ostaje pitanje da li Kina ovim pretezno ekonomskim merama moze "vratiti kinesku provinciju Tajvan" pod svoje okrilje okrilje, ali je sasvim sigurno da bi definitivno odvajanje Tajvana bilo povod za vojnu akciju, sto ne odgovara ni SAD, ni Kini ni regionu.Za sada svi ocenjuju da je ovakva saradnja "obostrano korisna" i dovoljna za odrzavanje stanja status quo, sto je u interesu svih zemalja u regionu.
7. Kina je u procesu razvoja vec postala sposobna ne samo da sama finansira svoj ekonomski razvoj i smanjuje razlike u ekonomskom, tehniloskom i vojnom pogledu koje je dele od SAD, Japana i EU, vec i da se javlja kao investitor, izvoznik i konkurent SAD i Japanu sa proizvodima ne samo masovne proizvodnje, vec i visoke tehnologije. Ali i kao sve opasniji takmac u trci za sirovinama, naftom i energentima sa posledicama koje je tesko predvideti.
Proces je bio dugoročan, bolan, ali se, izgleda, isplatio.
Poređenje i traženje analogije u Srbiji je bespredmetno.
Ili gospodine Vasoviću, da svu ovu priču skratim, mnogi izgled aovdje , pa i u komentarima, ne žele da priznaju, da se suoče, da napišu jednu riječ, mi smo okupirani, da mi smo okupirani, a to znači sputavanje svega, svake ideje, svakog programa koji imalo izlazi van gabarita zapada, i njihovih ambicija.
Poz
Samo mi ne vidimo kuda svet ide.Njihovu ekspanziju prema svetu a naročito premma Evropi mogli bismo svesrdno da podržimo.Treba im omogućiti da ovde otvaraju ta vrata.Bili su njihovi agrarni predstavnioci oko Leskovca ali su morali da odu.
Šta nas se oni tiču? A tiču nas se.Oni su aklternativa svetu.I treba se okrenuti Kini.I Indiji i Brazilu.Zemljama koje imaju pozitivne pokazatelje poslovanja i ne podležu nikakvoj recesiji.A ove evropske šargarepe treba što pre zanemariti kao da ne postoje i koje su stramota za diplomatiju, ovu našu jer ne prestajemo da im nasedamo
8.Kinesko rukovodstvo priznaje da je demokratizacija u Kini aktuelna, ali istice da se ne moze svesti na prihvatanje zapadnog drustveno-ekonomskog sistema, niti na pitanje slobode govora, udruzivanja i drugih vrednosti zapadnog sistema. Rezultati ostvareni u ekonomskom razvoju i stabilizaciji drustvenih kretanja ucvrscuju rukovodece krugove u uverenju da buducnost Kine ne lezi u prihvatanju onoga sto joj se preporucuje spolja, vec u razvijanju modela zasnovanog na sopstvenoj tradiciji. U tom smislu treba razumeti i zakljucak 17 kongresa KPK /2008/ kojise moze svesti na konstataciju da je "reforma politickog sistema znacajna komponenta /nase/ sveobuhvatne reforme, ali mi nikad necemo prihvatiti politicki sistem Zapada". Koliko ce u svemu tome biti opste-ljudskog i globalnog, a koliko tradicionalnog kineskog to ce zavisiti pre svega od samih Kineza. Kini ne moze vise niko nista nametati. Ipak, tesko da bi se moglo osporiti upozorenje koje je Mao Ce Tung svojevremeno uputio svojim drugovima posustalim u revolucionarnom zaru /imao je u vidu ne samo predsednika Liu Shao-Chi, vec i Deng Xiao-Pinga "koji se pravi da je gluv, a sedne daleko od mene i posle govori da nije cuo sta sam rekao"/: "Ne mozete primiti zapadnu tehnologiju, a da sa njome ne primite i zapadnu organizaciju i nacin zivota" U danasnjim uslovima, to daje za pravo da se postavi pitanje dokle se moze ici u reformi, a da se ne promeni sustina sistema.
9. Ne postavlja se pitanje da li je Kina svojim uspesima u sveobuhvatnom napretku razbila famu o nesposobnosti socijalizma /"komunizma", ako se tako nekome vise svidja/ da resava ekonomske probleme, da je socijalizam -jednako siromastvo. Pokazala je da je socijalizam sposoban da se menja, da nije slepa ulica, corsokak, kraj "istorije". I vise od toga, "radeci sve na svoj nacin" dovela je u pitanje shvatanje da je ekonomski i svaki napredak moguce ostvariti samo prihvatanjem modela koji se afirmisao u jednom delu s veta, Zapadnom...
Ovo mi ne možemo da uradimo, jer smo u okruženju NATO-a i nemamo ni približne resurse koje bismo usmerili u zaista efikasnu odbranu, pre nekakvog razvoja. Zato je ovaj "kineski model" na nas neprimenljiv.
Nažalost, takođe neuporedivo. 2,4% od kineskih ziliona dolara je više od 100% onoga sa čime mi raspolažemo u apsolutnom iznosu. Prosto, Kina (najmnogoljudnija) i mi (jedna od najmanjih, siromašnih, slabih) država se ne možemo porediti. Njih niko ne sme da pipne zbog atomki, a mi bismo prošli kao Severna Koreja. Nisam pripadnik "druge Srbije" (kako se to u NSPM zove), iskreno bih voleo da je stanje drugačije, ali sam uveren da moramo naći svoj model i samo ponešto pozajmiti od drugih...