Prvi put je prošle godine Kina uložila u naučno tehnološka istraživanja više(bukvalno) novca od SAD.Kad se zna da je to osnovni preduslov za još brži razvoj(uz uslov da vam vojnom silom niko ne može ništa),onda je izvesna budućnost globalnog lidera u svetu.Naravno nikako ne treba zaboraviti i u drugoj polovini ovog veka Indiju koja će biti dvojac sa Kinom,nasuprot očekivanju SAD da su oni drugi partner u G2 .

Za razliku od nas Kina ima osnovne predispozicije za brz ekonomski rast.
Plansku privredu i vlast komunisticke partije.

...da se ukljuci u proces napretka.
4. Nema primera u istoriji da je takva masa stanovnistva pokrenuta u trci za boljim zivotom. Kineska stvarnost pokazuje da se ovaj talas vise ne moze zaistavit, jedva da se moze i kontrolisati. Pred tim talasom padaju sva ogranucenja, sva resenja se moraju prilagodjavati postavljenom cilju-svrstati se u red razvijenih zemalja.Na nov nacin se danas u Kini postavljaju sva pitanja drzavne i drustvene organizacije, uloge i mesta drzavnih institucija, ljudskih prava i sloboda, polozaja coveka u drustvu i drustva u svetu.
5. U eksplozivnom razvoju od 1980. po prosecnoj stopi od oko 9,0% Kina je za dvadeset godina ostvarila ono za sto je Japanu, koji se uzima kao primer uspesnog ekonomskog razvoja bilo potrebno 40 godina. Efikasnost ulaganja je ve ca nego sto je svojevremeno bila u japanu i na Tajvanu. Podaci koji se o tome mogu naci u americkim materijalima pokazuju da se radi o efikasnoj privredi, zasnovanoj sve vise na domacoj tehnologiji, disciplinovanoj radnoj snazi i efikasnoj poljoprivredi. Sve govori u prilog ocene da je Kina "globalna ekonomska supersila" koja svojim razvojem, traznjom sirovina i izvozom postala "lokomotiva globalnog ekonomskog razvoja", doprinosi time ekonomskom napretku nerazvijenih, ublazava posledive recesije u SAD i razvijenim zemljama i prema preovladavajuci americkim ocenama, uprkos opravdanim ili ne kritikama -"ponasa se vrlo konstruktivno"...
bice jos jedan nastavak, ako i ovo moderatori NSPM puste...

Bravo za odličan, iscrpan i kompetentan tekst. A pogotovo za zaključak.

Slučaj Kine se može razumeti samo iz perspektive opadanja američke privrede. Kina je još daleko od toga da je izgradila unutrašnje institucije neophodne da podrže tako strelovit privredni rast ali i sve veći uticaj na međunarodnom planu. Njena privreda ima uzgon zahvaljujući, pre svega, velikom američkom dugu. To, naravno, nije jedina istina ali je ključan elemenat u analizi. Dakle, rast kineske privrede bi trebalo sagledavati u horizontu slabljenja američke i uopšte privreda zapadnih zemalja. Nesumnjivo je, međutim, da će se postaviti veliko pitanje kuda dalje kada Amerika a i ceo Zapad ozbiljnije posustanu. Ne zaboravite, Kina još uvek samo ponavlja američki obrazac privredne ekspanzije. Pitanje kvalitativnog razvoja će tek doći na dnevni red.

Treci nastavak
6.Sa ekonomskim jacanjem Kine i okupljanjem oko nje zemalja "iz kojih se ma na koju stranu okrenuli vidi Kina" odvijaju se integrativni procesi koji vode uspostavljanju "novog centra globalne moci" u regionu Severoistocne Azije bez presedanba po broju stanovnistva, resursima i potencijalima za ekonomski razvoj. Kinu sa Hong Kongom, specijalnom teritorijom Makao i Tajvanom svet vec posmatra kao "jednu zemlju sa dva sistema" i oznacava terminom "Greater China" sa dalekoseznim posledicama. Preferncijalni tretman u saradnji sa Tajvanom "kao sa svakom kineskom provincijom" doprinosi ekonomskoj medjuzavisnosti u kojoj Tajvan svoj prosperitet sve vise vezuje sa Kinu, a zajednicko pismo i jezik doprinosi "prepoznavanju da su jedno isto", sto na Tajvanu smanjuje nepoverenje prema Kini. Ekonomski razvoj, reforme i nacin zivota u Kontinentalnoj Kini doprinose izjednacavanju drustveno-politickog sistema u kojem jedni i drugi sve vise prepoznavaju svoj tradicionalni Konfucijanski, nazivali ga komunistickim ili kapitalistickim. Jos uvek ostaje pitanje da li Kina ovim pretezno ekonomskim merama moze "vratiti kinesku provinciju Tajvan" pod svoje okrilje okrilje, ali je sasvim sigurno da bi definitivno odvajanje Tajvana bilo povod za vojnu akciju, sto ne odgovara ni SAD, ni Kini ni regionu.Za sada svi ocenjuju da je ovakva saradnja "obostrano korisna" i dovoljna za odrzavanje stanja status quo, sto je u interesu svih zemalja u regionu.
7. Kina je u procesu razvoja vec postala sposobna ne samo da sama finansira svoj ekonomski razvoj i smanjuje razlike u ekonomskom, tehniloskom i vojnom pogledu koje je dele od SAD, Japana i EU, vec i da se javlja kao investitor, izvoznik i konkurent SAD i Japanu sa proizvodima ne samo masovne proizvodnje, vec i visoke tehnologije. Ali i kao sve opasniji takmac u trci za sirovinama, naftom i energentima sa posledicama koje je tesko predvideti.

"Tvrđenja da „postoji samo zapad“ i da „Evropa nema alternativu“, ne samo da zamagljuju vidike, sužavaju manevarski prostor i odbacuju realnu alternativu, već su, očigledno, i neistinita." Gospodine Vasović Nebojša, ovaj vaš napisani a sada citirani zaključak, je tačan, gledano uopšteno, ali gledano kroz prizmu Srbije, njenog položaja, geopolitike,ekonomskog potencijala, ljudskih resursa, geografskog položaja, u najmanju ruku je smiješno, ili pristojno rečeno neuporedivo.Jedino što je primjenljivo jeste, taj neki, da kažem duh,ili prosto jedna logika ovog vašeg zaključka, a to je da nikad ne treba ići jednom stranom, uvjek treba imati alternative,znači kao neka pouka, da tako kažem, ali opet i to kad pogledam bolje vrlo, vrlo je teško primjenljivo na našu poziciju.Mi i Kina ni po čemu ne možem obiti komparativni, ali naravno, možemo pokušati odredjene vrijednosti, pokušati preslikati, uz neku našu ajde kažem doradu, i neki naš model, prihvatljiv, nama, našim uslovima i mogućnostima.Ovo sve bi i donekle moglo da se uz neko naše domaće modeliranje, primjeni s kraja 80ih, kad smo imali kakavu takvu zdravu ekonomiju, ali danas, kada je sve, ali apsolutno sve od ekonomskih, vojnih,prehrambeno - poljoprivrednih subjekata u rukama zapadnih korpooracija je nemoguće ,te je stoga svaka priča, pa i ovaj vaš savjet za Sriju prosto neprimjenjljiv, odavno je zapad stavio šapu na sve ove prostore, ta šapa znači samo jedno - igranje po našim ( zapadnim ) pravilima, Srbija kao i mnoge druge zemlje više ije suverena ni ekonomski ni vojno ni prehrambeno, sve to drze zapadne kompanije, tak oda svaki i pokušaj, neka ideja, ide suprotno njihovim interesima a to znamo šta onda znači.
Ili gospodine Vasoviću, da svu ovu priču skratim, mnogi izgled aovdje , pa i u komentarima, ne žele da priznaju, da se suoče, da napišu jednu riječ, mi smo okupirani, da mi smo okupirani, a to znači sputavanje svega, svake ideje, svakog programa koji imalo izlazi van gabarita zapada, i njihovih ambicija.
Poz

Sve pohvale za tekst. (Možda je samo mogao biti malo pregledniji i manje "nabijen" podacima.) Ali i g. Hornjaku za kompetentan i veoma informativan "ko-referat", koji se može čitati kao zaseban tekst.

Ovo mi ne možemo da uradimo, jer smo u okruženju NATO-a i nemamo ni približne resurse koje bismo usmerili u zaista efikasnu odbranu, pre nekakvog razvoja. Zato je ovaj "kineski model" na nas neprimenljiv.


Nažalost, takođe neuporedivo. 2,4% od kineskih ziliona dolara je više od 100% onoga sa čime mi raspolažemo u apsolutnom iznosu. Prosto, Kina (najmnogoljudnija) i mi (jedna od najmanjih, siromašnih, slabih) država se ne možemo porediti. Njih niko ne sme da pipne zbog atomki, a mi bismo prošli kao Severna Koreja. Nisam pripadnik "druge Srbije" (kako se to u NSPM zove), iskreno bih voleo da je stanje drugačije, ali sam uveren da moramo naći svoj model i samo ponešto pozajmiti od drugih...