Читање будућности владајуће коалиције није тешко: она не може да издржи до краја године. Питање је ипак како ће се коалиција распасти и шта ће бити онда. Како време одмиче, једини члан те коалиције са подршком у народу - Тадић - само губи популарност. А не посеже за изборима. Дакле, рачуна на некакву промену коалиције без нових избора. Или пак на промене у својој странци које би му донеле раст популарности. Видећемо.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 26 март 2009 19:23
Сремица, Сремица
Браво, г. Павловићу! Благо онима којима сте пријатељ!
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 26 март 2009 20:23
Slobodan Stamenic
Smena vlasti je neminovnost.
Kada se to dogodi, bitno je da nova vlada ne napravi iste greske kao ovi klovnovi. Neka izadju otvoreno pred narod i kazu da nam sleduju krv, znoj i suze. Moramo reformisati privredu i administraciju. Ovako dalje ne moze. Dosli smo do zida. Ima medju Srbima jos dobrih ekonomista. Neka ih okupe i pokusaju konacno da naprave nesto od ove drzave.
A ako Rusi stvarno daju novac. U toliko bolje.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 26 март 2009 22:17
Vera Nastasovic
Gospodine Pavlovicu, da li postoji mogucnost da su nase devizne rezerve koje su bile deponovane u Americkim bankama nestale, pa nam sad MMF daje kredite da nas spasi bankrotstva? Meni to jedino izgleda logicno, posto je guverner u januaru ove godine izjavio da su devizne rezerve deponovane u prvorazrednim americkim bankama koje su medju prvima bankrotirale? Ovo sam pitanje postavlja mnogim ekonomistima u raznim novinama, ali niko nije hteo da objavi ovo pitanje. Pozdrav
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 26 март 2009 22:40
MP
Неуспешна економска политика(Ах тај Маркс. „Капитал“ је опет најчитанија књига у Немачкој!) која није успела да озбиљније повећа производњу,и која је последњих година већу друштбену потрошњу(и чување каквог таквог социјалног мира) од око 20% од створеног ,финансирала задуживањем или продајом породичног сребра, на крају из виртуалне приче враћа у реалност.Грћани(гласачи) сада имају прилику да се увере како су маестралне способности финансисаких „генијалаца“ Динкића и Ђелића(са све ММФом или Светском Банком) , правили транзиционо заморче од Србије ,склоно суициду.Највећи успеси нове Владе по њиховом избору :ССП неће скоро да почне,Гасни аранжман још касније,Фијат тек кроз две године( а и онда за обећани извоз од 1 милијарде еура,трба увезти 900 милина еура).Наравно, све су ово сјајне вести,само треба живети док не профункционишу.
А до тада?Нова поскупљења. Нова отпуштања Нова инфлација.Нова обећања.Нова задуживања.Нове генерације незапослених. Нове економско –финансиске теорије.Нова преконоћна богаћена.Нове политичке партије.Нове полу државе.Нови избори 2009 године.
Милан Пурић
Крагујевац 16.октобар 2008.год.
(Део текста написан поводом 100 дана Владе)
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 26 март 2009 22:49
Младен
Новац није вредност сам по себи, он је само медијатор који служи да се истинске вредности (роба, услуге, ресурси, људски рад и креативност) несметано размењују на тржишту на добробит свих уз постојан раст стандарда. Рећи да држава нема довољно новца (динара) је исто као кад би неки грађевинац рекао да не може да гради пут јер нема метар. Или рецимо нека авиокомпанија кад би својим путницима рекла да не може да их превезе, јер је остала без карата.
Новац је дакле само мерило вредности и његово покриће су произведена роба и услуге, макар у виду јавних радова. Он је тај који следи и олакшава размену, треба га само додати али бесплатно, како је било у САД за време Бенџамина Френклина и Абрахама Линколна, у Немачкој 30-тих година прошлог века када је врло брзо решила питање милионске незапослености и изградила се у суперсилу, данас је томе најближа Кина.
Поставља се питање, са којим правом банке (па још приватне) траже камату на своје зајмове када тог новца нема у оптицају. У постојећем систему где је сав новац пореклом кредит, укупни дугови су увек већи од постојеће масе новца у оптицају управо за износ камате, тако да се дуг може вратити само ако неко други пропадне (поједе своју супстанцу) или се додатно задужи. У правној науци се то зове "немогућ уговор" јер не постоји претпоставка за његово извршење, а то је довољна количина новца у оптицају. Одакле фирмама и појединцима паре за камату, нису оне мађионичари да их створе "из ваздуха". После се држава чуди зашто јој је привреда руинирана?!
Господин Павловић није економиста и нема му се шта замерити, али мене лично запањује да нико од професора економије и наводних "експерата" не види да су узрок читаве економске кризе КАМАТЕ на свеж, додатни новац, новац који се по први пут пушта у оптицај. Потражите на нету пример мале државице Guernsey или својевремено аустријског града по имену Worgl, па ћете на делу видети благотворно дејство некредитног (interest-free) новца.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 26 март 2009 23:42
Сомборац
Г. Павловићу,
Упадљиво је да ове земље уопште не следе обим буџетског дефицита САД. У Немачкој је дефицит 1,5 (кажу да ће га повећати), Француској 0,7, Великој Британији 1,4, а у САД око 5 одсто ( рачуна се у односу на БНП)
---
Ове цифре уопште нису тачне (стварно ми није јасно одакле сте извукли те цифре). УК и САД се такмиче у кејнзијанској трци до дна ко ће имати већу буџетску рупу (додати Ирску списку) и упропашћавању будуће генерације дуговима.
Уједињено Краљевство ће имати монструозан дефицит од 9,5% БДП-а, можда чак од 12,6% ове године (Дарлинг тврди 8% :-)), а догодине 11% и то по званичној цифри Владе! После неуспеле аукције гилтса пре два дана, питање је где ће бити граница. ЕУ је јуче дала рок УК да до 2014. дође у нормалу (испод 3%).
Француска је од ЕУ добила рок до 2011. Ове године дефицит ће бити 5,6%, а 2010. 5,4%.
Шпанија ће ове и следеће године имати 6%. Рок 2011.
Ирска ће имати 11% ове и 13% следеће године по проценама ЕУ. Рок 2013.
А шта тек рећи за САД! 5% звучи мало, али је цифра монструозна – 1,75 билиона (вероватно преко 2 билиона) $!!!
Све ове цифре су под знаком питања због убрзаног колапса јавних прихода.
Ове цифре за наведене земље ЕУ нам говоре да њихове владе намерно неће да спасавају стандард грађана. Ове владе хоће да уз помоћ кризе трајно оборе наднице, смање права и изложе своје грађане још беспоштеднијој конкуренцији.
---
Ни ово није тачно (камо среће да јесте) што сам показао горе.
Прилика не може бити боља.
---
Поповићев предлог је у стилу „видела жаба да се коњ поткива...“ Ако може Влада 3 милијарде, ми можемо 6. Јадно, бедно и жалосно да опозиција није у стању ништа боље да понуди.
Требали сте сачекати спoрузум са ММФ-ом да објавите чланак (анализу).
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 26 март 2009 23:46
Бранко Павловић.
Не. Ми нјавећи део држимо, колико је мени познато, у Дојче банци и депозит, а ни други, нису угрожени. Велики бнкарски системи ће све урадити да обезбеде враћање депозита, нараочито других цнтралних банака, зато што би у супротном заиста дошло до слома финансијског система. Већ и ово почетно неповерење нпр. у Индији је довело до повећања депозита у индијским државним бакама за више од 30% у овој години због пресељења штедних улога из великих приватних, пре свега америчких ,банака у државне банке. Иако никаквог губитка депозита уопште није било. Замислите шта би било да банка не може да исплати депозит, а замослите да је реч о милијардама централне банке друге државе. Не, те паре су сигурне. Могло би се размишљати о томе да се депозит држи у више банака у нашој земљи и тиме повећа кредитни потенцијал тих банака, али сигурност пласмана није доведена у питање.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 26 март 2009 23:54
Сомборац
@Vera Nastasovic
Никада Јелашић није изјавио да су наше девизне резерве депоноване у америчким банкама јер да то и хоће, то је напросто неизводљиво. Истина је да је део резерви у виду хартија од вредности америчког Трезора (T-bills, T-notes, T-bonds), које се сматрају за првокласне хартије (ја их не сматрам од прошле године као и сваки озбиљни економиста). НР Кина има тога скоро 700 милијарди $. Ви као власник тих хартија добијате годишњи принос на њима који варира у зависности од кретања на Њујоршкој берзи.
Препоруке:
0
0
10
петак, 27 март 2009 00:19
Dejan
Ovo zadnje pitanje je veoma dobro: mogao bi se naci neki novinar i istraziti: gde se to nalaze devizne rezerve Srbije?
Препоруке:
0
0
11
петак, 27 март 2009 01:18
Stanko Kovacevic
Za Mladena,
Novac jeste vrednost sam po sebi, ali ono sto vi nazivate novcem su papiri, novcani surogat. I opet Marks, novac je roba i vredi kao i svaka druga roba onoliko koliko je ulozeno rada u njegovu proizvodnju.
Препоруке:
0
0
12
петак, 27 март 2009 01:25
Stanko Kovacevic
Za Mladena,
Oprostite za ono sto prethodno napisah. Bio sam brzoplet pa sam komentarisao nakon procitanih par prvih recenica. Tek citajuci Vas kompletan komentar shvatio sam da vi niste dovoljno upuceni u ono o cemu pisete.
Препоруке:
0
0
13
петак, 27 март 2009 08:41
Бранко Павловић
У вези новца и процената. Новац је и роба. Па отуда и камата. Камата може бити вештачки креирана од централне банке и ту је кључ опасног нивоа камата и опасност за банкротство привреде. Када нису креиране од монетарних власти камате имају нарочито важну улогу у означавању ризика пласмана.Процену тог ризика као врхунску услугу наплаћују банке и због тога је камата такође нужна.Када не би постојала камата ми бисмо захтевали да милиони високообразованих људи раде бесплатно што је наравно немогуће.
Када говорим о процентима, ја указујем на прво тромесечје ове године. Како јесте. Делим уверење да ће се накнадно у ЕУ ове цифре битно повећати, али скрећем вашу пажњу на то зашто уопште праве додатну велику тензију?
Препоруке:
0
0
14
петак, 27 март 2009 13:26
вук, онај прави
Владајућа коалиција нема будућност! Наше властодршце ће одувати ветар глобалне кризе, као и многе друге у свету, без разлике. Ментори их неће сачувати јер коштају, као и НВО сектор, а у доба кризе се непотребни трошкови секу. Српска влада је обавила свој прљави задатак због ког је и добила подршку запада, ЕУЛЕКС се одомаћио тамо где није могао да стигне без нашег пристанка и то је крај те приче. Следећи српски политичар "демократске оријентације", кога ће запад подржати, је Чеда! Само да нам и Војводина окрене леђа. Живи били па видели...
Препоруке:
0
0
15
петак, 27 март 2009 15:21
брм
Вуче, па у томе и јесте проблем...свака српска влада одува својом некомпетентношћу саму себе..а онда као јато гуска (СПС 89. и ДОС2000.) иза ћошка(6.октобар знани јогурт револуција и 5.октобра) уђу у владу на таласима народног незадовоиљства неки нови некомпетентни..и шта ће јадни слушају оне који нешто знају, а који воде политику својих земаља..бојим се да нам иста ствар прдстоји јер и поред најбоље воље не видим пола компетентног човека у опозиционим партијама
Препоруке:
0
0
16
петак, 27 март 2009 16:31
Горан
Мислим да је илузорно очекивати од Русије неку велику финансијску помоћ кад је и она у великој кризи. Процене говоре да ће и њихов БДП опасти ове године чак можда и до 3 процената. Такође, не иде им на руку ниска цена нафте. Треба се сетити да је Гаспром уговорио цену за НИС од 400 милиона долара кад је цена нафте била преко 100 долара за барел и профит Гаспрома се мерио у десетинама милијарди долара. Кад су тад били тако "широке" руке, нешто сумњам да ће се сад солидарисати са нама, посебно још узевши у обзир да њихов протеже госп. Поповић није више у власти.
Препоруке:
0
0
17
петак, 27 март 2009 16:47
вук, онај прави
@брм: Нажалост, опозиција је дефинитивно разбуцана и неспремна за пад владе. Ево, пребирао сам у мислима наше политичаре, главу по главу и слажем се - нема нити једног јединог...Хм, осим ако не стигне неко са стране, нeko ко није тренутно овде, међу нама.
Препоруке:
0
0
18
петак, 27 март 2009 20:22
Младен
Господине Павловићу, да је новац роба ми би и даље били на нивоу бартера. Управо зато што је новац апстрактно мерило вредности и средство размене, ми постојећи тип размене зовемо робно-новчана размена управо да би се истакла та разлика.
Да би нешто било роба мора имати употребну вредност. Савремени новац (fiat money) je апстрактан што значи да своју вредност црпи из закона, односно декрета државе или некада у прошлости владара. То се у најчистијој форми види на примеру електронског новца, мада је и папир прилично апстрактан. Не може да се једе, пије, облачи... можете евентуално потпалити ватру са њим, али то нико не ради, јер новац није роба и то се једноставно не исплати.
@Станко, трошкови емитовања електронског новца су равни нули, док рецимо новчаница од 100 долара кошта око 3,7 центи. И ви онда причате о "трошковима производње новца". Ако је Маркс ваш крајњи домет у економији, онда ме ни не чуде такви ставови.
Препоруке:
0
0
19
петак, 27 март 2009 20:42
Младен
Само још пар речи о камати.
Једно је камата на постојећи новац који потиче из штедње (акумулације), а нешто сасвим друго камата на свеж, додатни новац, новац који први пут доспева у постојање. Гро таквог свежег новца емитују приватне (комерцијалне) банке "ни из чега". Практично, неком Петру Петровићу или Џону Смиту као њиховом власнику је дато ексклузивно право да штампа паре (додуше у електронској форми) и тако зеленаши и уцењује читаво друштво. Не знам колико сте упућени у процес креирања новца, али вас позивам да истражите и уверите се. Ово је од кључног значаја, јер онај ко контролише просец стварања новца, контролише све друго у друштву.
Препоруке:
0
0
20
петак, 27 март 2009 23:54
Сремица, Сремица
@вук, онај прави: Како немамо људе? Зашто то не би били Вукадиновић, Антонић, Б. Павловић...?
Препоруке:
0
0
21
субота, 28 март 2009 20:48
вук, онај прави
@сремица, сремица: Нажалост, није довољно бити високи инттелектуалац, културан и обраѕован, политички писмен, патриота, човек од морала и интегритета, већ је потребно имати страначку машину иза себе, финансијска средства, медије и бираче. Иако побројани имају и у вишку оно прво, што наша врхушка на власти нема и никада није ни имала, фали им ово друго, као што сви знамо, супстанцијално за политичаре од успеха. Мислим, свако од нас може да настави набрајање, рецимо Бећковић, Лазански, Кустурица...али, нема од тога вајде, Срби су више него опоменути шта доноси, боље рећи односи ЕУЛЕКС и резултат избора знамо. А, ево, после тако мало времена од избора, све се обистинило, упозорења су се показала као стопостотно тачна. Једни су обећавали белу листу и бољи живот, други Косово, а онда су маркентишки мангупи смислили Тадићу оно немогуће, "и ЕУ и Косово". Сада нема ни листе, ни Косова за Србе, а нема ни слободе. И ником ништа. Стицајем околности, тј.глобалне економске кризе, добићемо шансу да их избацимо из Скупштине, као што су они, заједно са нама, избацили претходнике. Само, бојим се да они које ћемо довести нису ништа бољи. Знате и ви кога имамо на клупи за резервне играче, Чеда, Вучић, Тома...Да ли би им са искуством које имате, поверили државу?
Препоруке:
0
0
22
недеља, 29 март 2009 13:54
Сремица, Сремица
Вуче, да ли то значи да за нас нема наде?
Шта нам онда преостаје?
Можда колективно самоубиство?
Препоруке:
0
0
23
недеља, 29 март 2009 15:04
вук, онај прави
Никако, иако смо сви сисари, Срби не припадају китовима, већ слоновима! Памти, сачекај својих пет минута, па врати! Са каматом, по могућству. Историја је учитељица живота...Ако смо издржали пет векова, сачували ћирилицу и православље, шта је једна Хилари за нас? Проћи ће јој мандат, а са њеним мандатом и шиптарско време...После ове економске кризе ништа више неће бити као што је било, Америка се више неће питати за све, као што се питала до данас, неке нове силе долазе, на нашу срећу пријатељске...Ко зна да сачека свој тренутак, победиће! Ни случајно клонути духом, није то моја порука...Ја позивам да у политичким оценама будемо опрезни и реални, а свако време ионако избацује своје лидере...Хоћу рећи, није реално очекивати од колумниста, па макар они били и најбољи, да поведу народ...Извињавам се због набацаних мисли и краткоће, али ме птитиска један неодложан посао. Поздрав
Препоруке:
0
0
24
уторак, 31 март 2009 18:28
kameno doba
sve sto sa ljude ima neku korisnu funkciju, pa i novac, je vrednost. da, novac je "samo" merilo vrednosti, ali upravo to sto meri ostale vrednosti ga cini vrednim. da ga nema, i dalje bismo imali primitivnu razmenu, kako i sami primecujete.
Препоруке:
0
0
25
уторак, 31 март 2009 22:46
Stanko Kovacevic
@Kameno doba
Kao sto napisah gospodinu Mladenu, mera vrednosti je samo jedna od 5 funkcija novca. Funkcije novca su sledece: 1. mera vrednosti,
2. sredstvo prometa
3. novac kao blago
4. platezno sredstvo
5. svetski novac
Sledeca vazna stvar je da papirne novcanice nisu novac nego je to novcani surogat i ne jedini. Papirne novcanice imaju malu realnu vrednost, ali se u prometu vrednuju po svojoj nominalnoj vrednosti. Cinjenice da papirne novcanice nemaju realnu vrednost proizvodi mnoge probleme, ali bi bilo preambiciozno pisati o tome na ovako skucenom prostoru. I ovo gore, bukvar monetarne ekonomije, je napisano sa ambicijom da spomenuta gospoda razumeju koliko su nekvalifikovani za ono o cemu pisu.
Jos bih napomenuo da stvari dobro funkcionisu sve dotle dok papirni novac ina pokrice u realnom novcu ili u nekoj drugoj robi koja se moze vrednovati na trzistu. Kamate moraju postojati i imaju vaznu funkciju, a politika kamatnih stopa je sasvim drugo pitanje nmaravno kao i monetarna politika.
O svemu ovome mozete da procitate u ozbiljnoj literaturi iz ove oblasti, a dosta toga mozete da nadjete i na internetu.
Gospodin Mladen se jos pita kako je moguce da ekonomisti ne znaju da se novac kreira i van centralnih banaka ili sa vrlo malom kontrolom od strane drzave, a ja kazem gospodine Mladene da ekonomisti to znaju jer su ekonomisti to i smislili.
Препоруке:
0
0
26
уторак, 31 март 2009 23:34
kameno doba
"Papirne novcanice imaju malu realnu vrednost, ali se u prometu vrednuju po svojoj nominalnoj vrednosti."
ako mislite da je "realna vrednost" papirnog novca u papiru ulozenom da se isti odstampa, onda vi ne razumete sta znaci 'vrednost'. "realna" vrednost novca je spremnost ljudi da ga razmene za robu. ako su ljudi spremni da to rade, znaci da on ima "realnu" vrednost. u celoj stvari je medijum od kojeg se novac pravi od sporednog znacaja (on moze da ima neke posledice, ali da ne komplikujemo). takodje je tacno da u modernim drzavama cesto postoji monopol novca, ali to nije problem novca kao takvog.
Препоруке:
0
0
27
среда, 01 април 2009 17:57
Stanko Kovacevic
@Kameno doba
Da li ste se vi ikada udostojili da procitate bilo sta o novcu? Ako Vi mislite da realna vrednost novca nije samo vrednost papira na kome se on stampa onda Vi ne da ne znate nista o novcu nego ni o ekonomiji. Papirni novac je obicna potvrda, obaveza preuzeta da ce donosilac moci da razmeni tu potvrdu za realni novac ili za neku drugu robu srazmerno nominalnoj vrednosti te potvrde (iznosu upisanom na papirnoj novcanici). Papirna novcanica se ne moze upotrebiti nizasta drugo. Dakle, nema upotrebnu vrednost, prema tome nije ni roba. U trenutku kada neko kaze da nece da prihvati u razmeni papirnu novcanicu ona nema nikakvu vrednost (osim numizmaticke). Zato se desava da kada dodju krizna vremena ljudi, u strahu da papirna novcanica nece biti prihvacena u razmeni ili nece biti prihvacena po svojoj nominalnoj vrednosti, pocinju da razmenjuju papirne novcanice za realni novac ili za neku drugu robu. Zato se desava da i sada ako prosetate Kalemegdanom mozete da nadjete novcanice u apoenima od nekoliko milijardi dinsrs koje su emitovane za vreme rata. Da imaju realnu vrednost nebi bile bacene.
Na kraju vise ne zelim da Vam objasnjavam azbuku ekonomije, ako vas to stvarno interesuje procitajte neku knjigu iz te oblasti. I nemojte biti toliko hrabri da mi objasnjavate sta je to novac buduci da je to moja profesija i da ja svoje znanje dobro prodajem na zapadu radeci kao profesionalac.
Препоруке:
0
0
28
среда, 01 април 2009 21:36
kameno doba
dakle, stvarno,
>>Ako Vi mislite da realna vrednost novca nije samo vrednost papira na kome se on stampa onda Vi kao da ne poznajete dovoljno ni novac ni o ekonomiju,
jer trebali bi da znate da je vrednost papira na kojem se novac stampa nesto potpuno irelevantno. novac ne vredi onoliko koliko vredi papir, nego onoliko koliko ga ljudi hoce. u vreme hiperinflacije novac od pre dva meseca nije vredeo nista - i ne, nije vredeo koliko je vredeo papir koji je na njega potrosen. to negde i vi shvatate, ali odbijate da izvedete posledice. vrednost novca - KAO I SVAKE DRUGE ROBE - je iskljucivo psiholoska. ni nafta ne vredi nista, osim ako ljudi misle da vredi (nekad to nisu mislili, pa nista nije ni vredela). te stvari su u ekonomskoj teoriji rascicene jos krajem 19. veka.
>>Papirni novac je obicna potvrda, obaveza preuzeta da ce donosilac moci da razmeni tu potvrdu za realni novac ili za neku drugu robu srazmerno nominalnoj vrednosti te potvrde (iznosu upisanom na papirnoj novcanici).
ne postoji takva stvar kako sto je "realan novac".
>>Papirna novcanica se ne moze upotrebiti nizasta drugo. Dakle, nema upotrebnu vrednost, prema tome nije ni roba.
papirna novcanice se koristi da bi se kupila druga roba. to je njena upotrebna vrednost. to je kao da mi kazete - penkalo se moze koristiti samo za pisanje ili ukras. mimo toga nema vrednost, prema tome nije roba.
>>Zato se desava da i sada ako prosetate Kalemegdanom mozete da nadjete novcanice u apoenima od nekoliko milijardi dinsrs koje su emitovane za vreme rata. Da imaju realnu vrednost nebi bile bacene
hvala vam sto ste ukazali na ocigledno. vrednost novca nije fiksirana, kao ni vrednost bilo cega drugog pa ni vaseg "realnog" novca.
.jpg)
Kada se to dogodi, bitno je da nova vlada ne napravi iste greske kao ovi klovnovi. Neka izadju otvoreno pred narod i kazu da nam sleduju krv, znoj i suze. Moramo reformisati privredu i administraciju. Ovako dalje ne moze. Dosli smo do zida. Ima medju Srbima jos dobrih ekonomista. Neka ih okupe i pokusaju konacno da naprave nesto od ove drzave.
A ako Rusi stvarno daju novac. U toliko bolje.
А до тада?Нова поскупљења. Нова отпуштања Нова инфлација.Нова обећања.Нова задуживања.Нове генерације незапослених. Нове економско –финансиске теорије.Нова преконоћна богаћена.Нове политичке партије.Нове полу државе.Нови избори 2009 године.
Милан Пурић
Крагујевац 16.октобар 2008.год.
(Део текста написан поводом 100 дана Владе)
Новац је дакле само мерило вредности и његово покриће су произведена роба и услуге, макар у виду јавних радова. Он је тај који следи и олакшава размену, треба га само додати али бесплатно, како је било у САД за време Бенџамина Френклина и Абрахама Линколна, у Немачкој 30-тих година прошлог века када је врло брзо решила питање милионске незапослености и изградила се у суперсилу, данас је томе најближа Кина.
Поставља се питање, са којим правом банке (па још приватне) траже камату на своје зајмове када тог новца нема у оптицају. У постојећем систему где је сав новац пореклом кредит, укупни дугови су увек већи од постојеће масе новца у оптицају управо за износ камате, тако да се дуг може вратити само ако неко други пропадне (поједе своју супстанцу) или се додатно задужи. У правној науци се то зове "немогућ уговор" јер не постоји претпоставка за његово извршење, а то је довољна количина новца у оптицају. Одакле фирмама и појединцима паре за камату, нису оне мађионичари да их створе "из ваздуха". После се држава чуди зашто јој је привреда руинирана?!
Господин Павловић није економиста и нема му се шта замерити, али мене лично запањује да нико од професора економије и наводних "експерата" не види да су узрок читаве економске кризе КАМАТЕ на свеж, додатни новац, новац који се по први пут пушта у оптицај. Потражите на нету пример мале државице Guernsey или својевремено аустријског града по имену Worgl, па ћете на делу видети благотворно дејство некредитног (interest-free) новца.
Упадљиво је да ове земље уопште не следе обим буџетског дефицита САД. У Немачкој је дефицит 1,5 (кажу да ће га повећати), Француској 0,7, Великој Британији 1,4, а у САД око 5 одсто ( рачуна се у односу на БНП)
---
Ове цифре уопште нису тачне (стварно ми није јасно одакле сте извукли те цифре). УК и САД се такмиче у кејнзијанској трци до дна ко ће имати већу буџетску рупу (додати Ирску списку) и упропашћавању будуће генерације дуговима.
Уједињено Краљевство ће имати монструозан дефицит од 9,5% БДП-а, можда чак од 12,6% ове године (Дарлинг тврди 8% :-)), а догодине 11% и то по званичној цифри Владе! После неуспеле аукције гилтса пре два дана, питање је где ће бити граница. ЕУ је јуче дала рок УК да до 2014. дође у нормалу (испод 3%).
Француска је од ЕУ добила рок до 2011. Ове године дефицит ће бити 5,6%, а 2010. 5,4%.
Шпанија ће ове и следеће године имати 6%. Рок 2011.
Ирска ће имати 11% ове и 13% следеће године по проценама ЕУ. Рок 2013.
А шта тек рећи за САД! 5% звучи мало, али је цифра монструозна – 1,75 билиона (вероватно преко 2 билиона) $!!!
Све ове цифре су под знаком питања због убрзаног колапса јавних прихода.
Ове цифре за наведене земље ЕУ нам говоре да њихове владе намерно неће да спасавају стандард грађана. Ове владе хоће да уз помоћ кризе трајно оборе наднице, смање права и изложе своје грађане још беспоштеднијој конкуренцији.
---
Ни ово није тачно (камо среће да јесте) што сам показао горе.
Прилика не може бити боља.
---
Поповићев предлог је у стилу „видела жаба да се коњ поткива...“ Ако може Влада 3 милијарде, ми можемо 6. Јадно, бедно и жалосно да опозиција није у стању ништа боље да понуди.
Требали сте сачекати спoрузум са ММФ-ом да објавите чланак (анализу).
Никада Јелашић није изјавио да су наше девизне резерве депоноване у америчким банкама јер да то и хоће, то је напросто неизводљиво. Истина је да је део резерви у виду хартија од вредности америчког Трезора (T-bills, T-notes, T-bonds), које се сматрају за првокласне хартије (ја их не сматрам од прошле године као и сваки озбиљни економиста). НР Кина има тога скоро 700 милијарди $. Ви као власник тих хартија добијате годишњи принос на њима који варира у зависности од кретања на Њујоршкој берзи.
Novac jeste vrednost sam po sebi, ali ono sto vi nazivate novcem su papiri, novcani surogat. I opet Marks, novac je roba i vredi kao i svaka druga roba onoliko koliko je ulozeno rada u njegovu proizvodnju.
Oprostite za ono sto prethodno napisah. Bio sam brzoplet pa sam komentarisao nakon procitanih par prvih recenica. Tek citajuci Vas kompletan komentar shvatio sam da vi niste dovoljno upuceni u ono o cemu pisete.
Када говорим о процентима, ја указујем на прво тромесечје ове године. Како јесте. Делим уверење да ће се накнадно у ЕУ ове цифре битно повећати, али скрећем вашу пажњу на то зашто уопште праве додатну велику тензију?
Да би нешто било роба мора имати употребну вредност. Савремени новац (fiat money) je апстрактан што значи да своју вредност црпи из закона, односно декрета државе или некада у прошлости владара. То се у најчистијој форми види на примеру електронског новца, мада је и папир прилично апстрактан. Не може да се једе, пије, облачи... можете евентуално потпалити ватру са њим, али то нико не ради, јер новац није роба и то се једноставно не исплати.
@Станко, трошкови емитовања електронског новца су равни нули, док рецимо новчаница од 100 долара кошта око 3,7 центи. И ви онда причате о "трошковима производње новца". Ако је Маркс ваш крајњи домет у економији, онда ме ни не чуде такви ставови.
Једно је камата на постојећи новац који потиче из штедње (акумулације), а нешто сасвим друго камата на свеж, додатни новац, новац који први пут доспева у постојање. Гро таквог свежег новца емитују приватне (комерцијалне) банке "ни из чега". Практично, неком Петру Петровићу или Џону Смиту као њиховом власнику је дато ексклузивно право да штампа паре (додуше у електронској форми) и тако зеленаши и уцењује читаво друштво. Не знам колико сте упућени у процес креирања новца, али вас позивам да истражите и уверите се. Ово је од кључног значаја, јер онај ко контролише просец стварања новца, контролише све друго у друштву.
Шта нам онда преостаје?
Можда колективно самоубиство?
Kao sto napisah gospodinu Mladenu, mera vrednosti je samo jedna od 5 funkcija novca. Funkcije novca su sledece: 1. mera vrednosti,
2. sredstvo prometa
3. novac kao blago
4. platezno sredstvo
5. svetski novac
Sledeca vazna stvar je da papirne novcanice nisu novac nego je to novcani surogat i ne jedini. Papirne novcanice imaju malu realnu vrednost, ali se u prometu vrednuju po svojoj nominalnoj vrednosti. Cinjenice da papirne novcanice nemaju realnu vrednost proizvodi mnoge probleme, ali bi bilo preambiciozno pisati o tome na ovako skucenom prostoru. I ovo gore, bukvar monetarne ekonomije, je napisano sa ambicijom da spomenuta gospoda razumeju koliko su nekvalifikovani za ono o cemu pisu.
Jos bih napomenuo da stvari dobro funkcionisu sve dotle dok papirni novac ina pokrice u realnom novcu ili u nekoj drugoj robi koja se moze vrednovati na trzistu. Kamate moraju postojati i imaju vaznu funkciju, a politika kamatnih stopa je sasvim drugo pitanje nmaravno kao i monetarna politika.
O svemu ovome mozete da procitate u ozbiljnoj literaturi iz ove oblasti, a dosta toga mozete da nadjete i na internetu.
Gospodin Mladen se jos pita kako je moguce da ekonomisti ne znaju da se novac kreira i van centralnih banaka ili sa vrlo malom kontrolom od strane drzave, a ja kazem gospodine Mladene da ekonomisti to znaju jer su ekonomisti to i smislili.
ako mislite da je "realna vrednost" papirnog novca u papiru ulozenom da se isti odstampa, onda vi ne razumete sta znaci 'vrednost'. "realna" vrednost novca je spremnost ljudi da ga razmene za robu. ako su ljudi spremni da to rade, znaci da on ima "realnu" vrednost. u celoj stvari je medijum od kojeg se novac pravi od sporednog znacaja (on moze da ima neke posledice, ali da ne komplikujemo). takodje je tacno da u modernim drzavama cesto postoji monopol novca, ali to nije problem novca kao takvog.
Da li ste se vi ikada udostojili da procitate bilo sta o novcu? Ako Vi mislite da realna vrednost novca nije samo vrednost papira na kome se on stampa onda Vi ne da ne znate nista o novcu nego ni o ekonomiji. Papirni novac je obicna potvrda, obaveza preuzeta da ce donosilac moci da razmeni tu potvrdu za realni novac ili za neku drugu robu srazmerno nominalnoj vrednosti te potvrde (iznosu upisanom na papirnoj novcanici). Papirna novcanica se ne moze upotrebiti nizasta drugo. Dakle, nema upotrebnu vrednost, prema tome nije ni roba. U trenutku kada neko kaze da nece da prihvati u razmeni papirnu novcanicu ona nema nikakvu vrednost (osim numizmaticke). Zato se desava da kada dodju krizna vremena ljudi, u strahu da papirna novcanica nece biti prihvacena u razmeni ili nece biti prihvacena po svojoj nominalnoj vrednosti, pocinju da razmenjuju papirne novcanice za realni novac ili za neku drugu robu. Zato se desava da i sada ako prosetate Kalemegdanom mozete da nadjete novcanice u apoenima od nekoliko milijardi dinsrs koje su emitovane za vreme rata. Da imaju realnu vrednost nebi bile bacene.
Na kraju vise ne zelim da Vam objasnjavam azbuku ekonomije, ako vas to stvarno interesuje procitajte neku knjigu iz te oblasti. I nemojte biti toliko hrabri da mi objasnjavate sta je to novac buduci da je to moja profesija i da ja svoje znanje dobro prodajem na zapadu radeci kao profesionalac.
>>Ako Vi mislite da realna vrednost novca nije samo vrednost papira na kome se on stampa onda Vi kao da ne poznajete dovoljno ni novac ni o ekonomiju,
jer trebali bi da znate da je vrednost papira na kojem se novac stampa nesto potpuno irelevantno. novac ne vredi onoliko koliko vredi papir, nego onoliko koliko ga ljudi hoce. u vreme hiperinflacije novac od pre dva meseca nije vredeo nista - i ne, nije vredeo koliko je vredeo papir koji je na njega potrosen. to negde i vi shvatate, ali odbijate da izvedete posledice. vrednost novca - KAO I SVAKE DRUGE ROBE - je iskljucivo psiholoska. ni nafta ne vredi nista, osim ako ljudi misle da vredi (nekad to nisu mislili, pa nista nije ni vredela). te stvari su u ekonomskoj teoriji rascicene jos krajem 19. veka.
>>Papirni novac je obicna potvrda, obaveza preuzeta da ce donosilac moci da razmeni tu potvrdu za realni novac ili za neku drugu robu srazmerno nominalnoj vrednosti te potvrde (iznosu upisanom na papirnoj novcanici).
ne postoji takva stvar kako sto je "realan novac".
>>Papirna novcanica se ne moze upotrebiti nizasta drugo. Dakle, nema upotrebnu vrednost, prema tome nije ni roba.
papirna novcanice se koristi da bi se kupila druga roba. to je njena upotrebna vrednost. to je kao da mi kazete - penkalo se moze koristiti samo za pisanje ili ukras. mimo toga nema vrednost, prema tome nije roba.
>>Zato se desava da i sada ako prosetate Kalemegdanom mozete da nadjete novcanice u apoenima od nekoliko milijardi dinsrs koje su emitovane za vreme rata. Da imaju realnu vrednost nebi bile bacene
hvala vam sto ste ukazali na ocigledno. vrednost novca nije fiksirana, kao ni vrednost bilo cega drugog pa ni vaseg "realnog" novca.