Đorđević se poduhvatio teškog zadatka da opiše različite dimenzije i posledice ustavnih promena u Turskoj, na čemu mu treba odati priznanje. Međutim, u ovakvim pregledima katkad se od drveta ne vidi šuma (iz različitih razloga), tj. ne vidi se različit rang i značaj određenih aspekata turske političke dinamike, odnosno relativni odnosi glavnih aktera i njihova promena tokom vremena /barem od smrti Ataturka do danas/, što bi umnogome olakšalo razumevanje značaja ovog događjaja (ustavnih promena).
Bez ulaženja u pojedinosti, i pojednostavljeno rečeno, ključna tema ustavnih promena je bila uspostavljanje veće kontrole nad turskom vojskom. Najpre, tehnički i pravno posmatrano, povećanjem uticaja vlade i skupštine na izbor sudija (i drugim pratećim mehanizmima opisanim u članku). Ali ono što je ne manje važno, uspeh referenduma je veoma glasna, jasna, svima unutar zemlje i van nje, obznanjena politička pobeda Erdogana i njegove partije nad vojskom i onima koji je podržavaju. Ako na kraju dodamo da tursku vojsku bije glas da je na kratkom lancu sa Pentagonom, da su vojni pučevi u Turskoj vršeni po pravilu kad god je turska politika dolazila u trenje sa politikom SAD (i na ovom sajtu nedavno smo mogli da čitamo dva-tri preneta teksta na tu temu, koji objašnjavaju detaljnije tu dinamiku pritiskanja turske scene putem vojske i kvazi-vojnih tajnih društava usmeravanih od CIA i Mosad-a), onda dolazimo do ključnog momenta, inicijalnog ali i svršnog uzroka promena ustava. A to je odbrana mogućnosti da turska politička elita vodi samostalnu politiku u zemlji i u inostranstvu, bez tutorstva Vašingtona (i američkih prišipetlji Londona i Tel Aviva).
Erdogan ovim konačno osvaja prostor za potpuno samostalno delovanje i u narednim mesecima i godinama gledaćemo još samostalniju (od Vašingtona) i još ambiciozniju Tursku (uključujući i dalji prodor na Balkan).

Moje mišljenje je da je ovo upravo zamisao SAD. Grčka ekonomija je potpuno razbijena, Srbija je razvaljena uzduž i popreko, a Bugarska neće predstavljati naročiti problem Turskoj. Turska će se prvo ušetati na Balkan, a zatim će apetiti rasti. Stvoriće se ogroman front islamističkih zemalja, a onda je na redu Izrael. S druge strane, ovaj front bi trebao da vrši i pritisak na Rusiju, koja ima veliki problem sa ekstremnim muslimanskim grupama u pojedinim republikama. S tog aspekta je izuzetno zanimljiv skorašnji vojni sporazum između Rusije i Izraela, jer sigurno nije napravljen slučajno. Već dugo napominjem da Izrael postaje smetnja politici SAD i Britanije, kao i da postoji velika mogućnost da bude žrtvovan zarad njihovih interesa. Nestanak Izraela sa mape sveta omogućio bi invaziju arapskih zemalja na Evropu, a nije teško uvideti ko bi imao najveći interes u celoj priči. Vojni savez Rusije, Izraela, Bugarske, Srbije i Grčke mogao bi preduprediti tursko - arapsku invaziju i izlazak na Balkan, ali je sa ovakvom dominacijom SAD u ovom području, praktično neizvodljiv. Bar za sada.

Nn, može li neki link ka toj karti?
Hvala