Чему овај текст?!
Као из вежбанке за писмене задатке, на задату тему! Ако се ништа друго не може учинити, бар не би требало "пискарати" о судбинским догађањима тако неповољним за Србију! Вук, па Вук! Као да нисте прочитали текст са овога сајта:
http://www.nspm.rs/hronika/vuk-jeremic-usvajanje-rezolucije-od-izuzetne-vaznosti.html
Зато, маните се тога више, дегутантно је!
Препоруке:
0
0
2
среда, 15 септембар 2010 21:41
Предраг,Скопље
Знате, Вуку је тренер наредио да се преда.А овај не сме да не послуша,чак несме да јавно изађе и каже да неће да игра јер га терају да преда утакмицу без борбе.А знате зашто? Зато што он у ствари и неволи много тим чије боје као брани,то му је само загревање док не заигра за ММФ,Светску банку,или као амбасадор мира за УН,или нека огромна мултинационална компанија са запада.
Знате, Теодосићу изгледа да тренер није тражио да се преда без борбе.Ваљда зато што и тренер и он воле тим чије боје бране.Да, да и они ће можда отићи после у неки богатији тим,и можда ће и побећивати са тим тимовима наше тимове.Али шта се тиће државне репрезентације или дуга према својој земљи они ће увек за нас бити пример патријота.А ови Вукови и Тадићи биће пример ...(нећете ми пусти текст).
Препоруке:
0
0
3
среда, 15 септембар 2010 22:33
Jasna
Pamtim mnogo bolje tekstove ovog mladog novinara u "starom Ninu".
Препоруке:
0
0
4
среда, 15 септембар 2010 23:19
милош
Добар и духовит текст, у којем су као кроз шалу речене и неке веома озбиљне ствари. И не мислим да је писао боње у НИН-у. Напротив. Тачно је и свима јасно да Вуку тренер није допустио да одигра храбро до краја и да је то првенствено његова (тренерова) одговорност, Али чини ми се да се ту сада већ озбиљно намеће питање евентуалне промене тима...
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 16 септембар 2010 08:52
gavrilo
на крају је Вук остао Вук, онај из другог дијела приче тако да се сада може очекивати да ће Вук замјенити Вука како би ПАД био потпун!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 16 септембар 2010 08:58
thinking maize
Пааа, Тео је за тренера имао, како рече аутор, "кошаркашког Платона", Дуду Ивковића. А кога је за "тренера" имао Вук?! СВЕ ЗНАМО! [b "Tренер" над ОСАМ МИЛИОНА СЛУЂЕНИХ ЉУДИ! "Звездин" "Север" је бар ПОШТЕН! "ТОЛЕ НАПОЉЕ, ТОЛЕ НАПОЉЕ!" Размислите о "Звездином" "Северу"! Доообра лекција из САМОПОШТОВАЊА!
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 16 септембар 2010 09:34
Ala
Jok!
Nije tacno-Vuk Jeremic najpopularniji je samo u zutim medijima i medju naivnim narodom koji veruje da je on "najveci Srbin"!
Tri prsta i sajkaca za fotografisanje(isti Seselj,ili V.Draskovic))nisu ni slucajno dovoljni za valorizaciju ucinjenog.
Dezurni "zuti "novinari vec zamaraju istom pesmom.
Vreme je da se njima i njihovim nalogodavcima svira crveni karton!
Nije dovoljan razlog da je Milos Obrenovic nosio fes i tursku nosnju-on je dobijao.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 16 септембар 2010 11:56
Предраг,Скопље
Ја да поновим.Ако се неслаже са тренером,посебно у државним питањима, дужност је и обавеза да се јавно, на пресконференцији да оставка и да се детаљно образложи зашто се даје оставка.А посебно кад га тренер тера да погази своју реч или да преда утакмицу.Е тада му је и патријотска дужност, да народу јавно каже да му неко ради иза леђа.А овако је ист као и његов тренер.А по мени је и увек такав и био,ово друго,(рекао им ово или као скресао им у лице), је само претстава за малу децу.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 16 септембар 2010 14:50
za "predaga"
Nisam baš siguran da ste u pravu. Ne bih rekao da je u pitanju baš samo "predstava za malu decu". Mislim da ih ozbiljno nervira i brine, i da mu rade o (političkoj) glavi. Uostalom, pogledajte ko su mu bili prethodnici, kao i ko su mu potencijalni naslednici, pa onda zaključujte o Vuku. Sem toga, još je mlad, možda na kraju i proemi "tim". S tim da ne treba imati velikih iluzija ni o tim drugim "timovima".
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 16 септембар 2010 22:30
Предраг,Скопље
Слажем се да и нема баш много тимова у нашој политичкој елити који стварно играју за Србију.Али постоје ствари које се једноставно "н е р а д е" ако је човек личност од части и поштења,па чак и у политици.Таква личност излази јавно и објашњава свима зашто хоће или неће нешто да уради,посебно ако постоји и најмања опасност по државу.Да поновим ако је личност од части и поштења,несме да се вади на тимску игру,или "што ћу па тренер одређује тактику".Не ,не сваки човек има тај осећај да зна кад га терају да уради нешто што је једноставно и тако очигледно лоше.
Да није само младост и неискуство у питању(па зар би неискусног дипломату поставили на то место у оваквим ситуацијама,то би било сулудо),потврђује сама аутобиографија овог нашег Вука,посебно у политици ништа није случајно( можда невезано али само као пример, садашни лидери Ирака И Авганистана су пре тога радили као саветници у нафтним компанијама из Тексаса).Знате онај који води екипу бира играче.Па,скупи он играче за сваку позицију.Што значи да је он сигуран да играч може да одигра на одређеној позицији, тако како он жели,што би значило у овој ситуацији да је тренер био сигуран да ће наш играч Вук да му буде лојалан (њему,не народу) и да ће урадити све што се од њега тражи.Или отворено, морате бити одрећеног кова (имати предиспозиције)да бисте урадили нешто,што неби могао свако.Значи нашо' лонац поклопац.
Да не будем досадан.Али зар нисам у праву, да увек ствари теку овако:
као он прво њима саспе све у лице,
па као они остану изненађени и чак увређени,
па као траже да га његов шеф смири,
па као он се смири (али са изразом лица као "Не, не нисте ме зачутали",
и на крају увек Србија уради све како западњаци траже.
И ово се догађа већ неколико пута.И све су то биле ствари од велике важности за државу.
Ево зато мислим да је и он из истог њиховог тима.
И на жалост као хришћанин му могу опростити,али га небих позвао да игра у нашем тиму,једноставно изгубих поверење.
Препоруке:
0
0
11
петак, 17 септембар 2010 10:16
Владан Ненадић
Хајде мало да цело ово поређење Теодосића и Јеремића погледамо мало из спортског угла, уз неизбежну ограду да су ствари у дипломатији највероватније далеко сложеније. Али, кад је аутор већ прибегао поређењу...
Сви сте вероватно, пратећи преносе са Светског првенства, били сведоци колико су противнички играчи тукли Теодосића. И у, што би рекли кошаркаши, „живом“ и у „мртвом“ времену (кад сат иде, односно стоји). Мислим да не треба детаљно објашњавати разлоге зашто је то тако, али је вероватно већина тренера и играча сматрала да ће избацивањем организатора наше екипе из такта (и из игре), лакше доћи до победе.
Не знам да ли знате да је Милошу на целом првенству, а играо је 7 утакмица, досуђено само 5 слободних бацања (и словима пет бацања)! И по томе можете видети колики је притисак био на њему.
Замислите сада ситуацију у којој тако тучени Милош добије у последњим секундама утакмице лопту сам самцит („као дух“ што би рекли играчи) да шутира за 2 или 3 поена, неважно. Није важно ни да ли је у питању утакмица за медаљу или тек обична утакмица у групи на првенству.
Шта мислите да ли би тај отресити ваљевски „мангуп“ (у најбољем, кошаркашком, смислу те речи) пропустио то да уради? Да ли би шутирао у таблу, као да баца камена са рамена, па чак и ако би му то тренер наложио?
Поредите и донесите закључак сами.
Препоруке:
0
0
12
петак, 17 септембар 2010 10:56
Gordana
Vuk Jeremic nam je pruzao iluziju da se ZAISTA Iskreno zalaze za Kosovo i Metohiju ,i to na nacin koji nam je lecio srozano licno i nacionalno dostojanstvo do osecanja nemoci , ponizenosti i beznadja.Tim mu je veca odgovornost sto je dopustio da neucini nista kada se desilo,ono sto se desilo, sa rezolucijom koju je zdusno zastupao po belom svetu.
Ono sto sam ocekivala od njega, da bi i dalje mislila da je mlad covek sa sjajnim izgledima u politici, je da da neopozivu pstavku, sa ili cak bez konferencije za stampu, i time se jasno distancira od udvoristva svog sefa, ili sta mu vec taj covek dodje.Ovako,sam strasno zalosna jer sam opet prevarena kada sam se ponadala da ce se ,valda, jednom pojaviti neko ko ce nam vratiti minimum dostojanstva ,da bi mogli da zivimo i opstanemo kao narod.
Kosarkasima svaka cast kada su u stanju iz ovakve sredine da pokazuju svetske rezultate.
.jpg)
Као из вежбанке за писмене задатке, на задату тему! Ако се ништа друго не може учинити, бар не би требало "пискарати" о судбинским догађањима тако неповољним за Србију! Вук, па Вук! Као да нисте прочитали текст са овога сајта:
http://www.nspm.rs/hronika/vuk-jeremic-usvajanje-rezolucije-od-izuzetne-vaznosti.html
Зато, маните се тога више, дегутантно је!
Знате, Теодосићу изгледа да тренер није тражио да се преда без борбе.Ваљда зато што и тренер и он воле тим чије боје бране.Да, да и они ће можда отићи после у неки богатији тим,и можда ће и побећивати са тим тимовима наше тимове.Али шта се тиће државне репрезентације или дуга према својој земљи они ће увек за нас бити пример патријота.А ови Вукови и Тадићи биће пример ...(нећете ми пусти текст).
Nije tacno-Vuk Jeremic najpopularniji je samo u zutim medijima i medju naivnim narodom koji veruje da je on "najveci Srbin"!
Tri prsta i sajkaca za fotografisanje(isti Seselj,ili V.Draskovic))nisu ni slucajno dovoljni za valorizaciju ucinjenog.
Dezurni "zuti "novinari vec zamaraju istom pesmom.
Vreme je da se njima i njihovim nalogodavcima svira crveni karton!
Nije dovoljan razlog da je Milos Obrenovic nosio fes i tursku nosnju-on je dobijao.
Да није само младост и неискуство у питању(па зар би неискусног дипломату поставили на то место у оваквим ситуацијама,то би било сулудо),потврђује сама аутобиографија овог нашег Вука,посебно у политици ништа није случајно( можда невезано али само као пример, садашни лидери Ирака И Авганистана су пре тога радили као саветници у нафтним компанијама из Тексаса).Знате онај који води екипу бира играче.Па,скупи он играче за сваку позицију.Што значи да је он сигуран да играч може да одигра на одређеној позицији, тако како он жели,што би значило у овој ситуацији да је тренер био сигуран да ће наш играч Вук да му буде лојалан (њему,не народу) и да ће урадити све што се од њега тражи.Или отворено, морате бити одрећеног кова (имати предиспозиције)да бисте урадили нешто,што неби могао свако.Значи нашо' лонац поклопац.
Да не будем досадан.Али зар нисам у праву, да увек ствари теку овако:
као он прво њима саспе све у лице,
па као они остану изненађени и чак увређени,
па као траже да га његов шеф смири,
па као он се смири (али са изразом лица као "Не, не нисте ме зачутали",
и на крају увек Србија уради све како западњаци траже.
И ово се догађа већ неколико пута.И све су то биле ствари од велике важности за државу.
Ево зато мислим да је и он из истог њиховог тима.
И на жалост као хришћанин му могу опростити,али га небих позвао да игра у нашем тиму,једноставно изгубих поверење.
Сви сте вероватно, пратећи преносе са Светског првенства, били сведоци колико су противнички играчи тукли Теодосића. И у, што би рекли кошаркаши, „живом“ и у „мртвом“ времену (кад сат иде, односно стоји). Мислим да не треба детаљно објашњавати разлоге зашто је то тако, али је вероватно већина тренера и играча сматрала да ће избацивањем организатора наше екипе из такта (и из игре), лакше доћи до победе.
Не знам да ли знате да је Милошу на целом првенству, а играо је 7 утакмица, досуђено само 5 слободних бацања (и словима пет бацања)! И по томе можете видети колики је притисак био на њему.
Замислите сада ситуацију у којој тако тучени Милош добије у последњим секундама утакмице лопту сам самцит („као дух“ што би рекли играчи) да шутира за 2 или 3 поена, неважно. Није важно ни да ли је у питању утакмица за медаљу или тек обична утакмица у групи на првенству.
Шта мислите да ли би тај отресити ваљевски „мангуп“ (у најбољем, кошаркашком, смислу те речи) пропустио то да уради? Да ли би шутирао у таблу, као да баца камена са рамена, па чак и ако би му то тренер наложио?
Поредите и донесите закључак сами.
Ono sto sam ocekivala od njega, da bi i dalje mislila da je mlad covek sa sjajnim izgledima u politici, je da da neopozivu pstavku, sa ili cak bez konferencije za stampu, i time se jasno distancira od udvoristva svog sefa, ili sta mu vec taj covek dodje.Ovako,sam strasno zalosna jer sam opet prevarena kada sam se ponadala da ce se ,valda, jednom pojaviti neko ko ce nam vratiti minimum dostojanstva ,da bi mogli da zivimo i opstanemo kao narod.
Kosarkasima svaka cast kada su u stanju iz ovakve sredine da pokazuju svetske rezultate.