veliki je broj ljudi koji ne ispusaju priliku bilo kakvog umisljenog ili ponudjenog cara, povrsnog, lakseg i sto brzeg.
To ih ispunjava odusevljenjima i inspirise velikim otkticima samih sebe.
Nazalost iskonsko iskustvo i zivotna praksa pokazuju druaciji put zivotne mudrosti.
Vidite, jako je vazno prvo se ufuljati negde po svaku cenu. Posebno slatko u necije atare.
A onda posle usidrenja polako poceti pravicnu borba za sva ugrozena prava. Prvo kao eto malo razumski, a onda antgonisticki, jer pravo je pravo isterivati i ispravljati.
Dalje se naravno ni fizicka borba ne iskljucuje jer se pravo mora braniti po svaku cenu, a ako ta odbrana nije dovoljna, postoji rodjak siedjija i kabadahija koji ce spreci to “krsenje prava”. Rodjak, pravednik ”humantarista medunarodnih propisa” od interesa.
I tako, to kroz istroiju neprekidno, a najvaznije je prvo se samo veoma malcice i na naivno i fino ufuljati.
Svakako da se “slabiji ugrozen" mora da stiti.
Ziveo nam Rio Tinto.

Ponoš je sve u pravu što je rekao. Svi zajedno treba da grunu i oduvaju ovoga sa vlasti.