Slava mu. Imao se zašto i roditi!

Po zakonima Božjim preseli se u Večnost još jedan veliki Čovek iz vremena kada, po nekima današnjim, "ništa nije valjalo"!
Kako napredujemo u "svetlu budućnost", vidimo da je to vreme ipak bilo prebogato LjUDIMA i da smo danas u tragičnoj oskudici sa takvima!
Hvala LjUDINI Siniši Paviću, što mi je svojim Božjim darom ulepšao detinjstvo, mladost, zrele godine i starost!
Slava mu!

Bela ladja je,konacno,uplovila u mirnu luku,izbegavsi sve bure i oluje,a kapetan se preselio u nezaborav.Nama ostaje da mu se duboko poklonimo,uz gromoglasni aplauz.Hvala Sinisi sto je svojim nezaboravnim serijama i likovima uspevao da nam decenijama,a i danas,zivot ucini podnosljivijim u ova teska vremena.Televizijski Balzak je u svojoj Ljudskoj komediji osvetlio dusu obicnog srpskog coveka,on,Srbin po opredeljenju,bolje od ikoga.Ogromna galerija upecatljivih likova,isklesanih savrseno,zivotniji nisu mogli biti,ostaje da zivi sa nama i u nama.Kako je samo Sinisa neponovljivo izvrgao ruglu ljudsku glupost,zelju za vlascu,moci ,sa toliko humora,ali i dubine,slojevito,virtuozno,ali je i svojim negativcima udahnuo i mnogo sarma,da smo ih prigrlili i zavoleli.A da ne pricam kako nam je “preslo u navici”da u svakodnevnom govoru citiramo bisere njegovih likova.
Njegovo delo smatram nacionalnim blagom i jos jednom mu beskrajno hvala sto je nase zivote ucinio boljim.Duboko saucesce porodici

Najbolje svedočanstvo zlog vremena u kome upravo živimo su neljudi koji imaju bolesnu potrebu da naglase svoj negativni odnos prema izrazima pijeteta upućenih preminulom srbskom gorostasu!
Sudeći po takvom njihovom neljudskom ponašanju, ovo ni u kom slučaju nisu srećna vremena, niti su ti bednici srećni ljudi koje je Pavić ovekovečio u svojim delima!

Prilikom mog beograđanskog obilaska Vlasotinca u vreme njegovog redovnog godišnjeg "vinskog bala" saznajem da u Vlasotincu, u kući svoje supruge srećno žive supružnici Pavić. Setim se da je supruga Ljiljana bila dragoceni saradnik u stvaralaštvu svog muža, na zadovoljstvo nas srpskih gledalaca.
Gradić lep, reka čista i brza, crkva Sv. Trojice, muzej.
Učeni Vlasotinčani, dobrotvori, počeli su sa sakupljanjem knjiga na ćirilici još u doba turske okupacije. To su bili počeci vlasotinačke knjižnice (bugarski okupator ju je 1915. opljačkao do poslednje knjige). Danas, obnovljena, voljena od svojih, ponosno živi u etnološkom i arhitektonskom blagu - staroj varoškoj kući, nadaleko poznatoj kao "Gigina kuća".

Bravo ...Siniša je moj susjed ,rodili smo se u istom gradu ..pokoj mu vični.!!
Samo,nije mi jasno da se našla nekolicina koja su vam lupali minuse ..očito nisu razumili ni vas ni Sinišu.Ili su se prepoznali ...