Čitam i Pečat i NSPM. Pečat jeste bacao drvlje i kamenje na razoluciju, još više na promenu iste, i u tome je bio isključiv. Vukadinović i Antonić su je branili, u pravu su i jedni i drugi, svako na svoj način. Ipak, ono što je u Pečatu jasno i glasno rečeno, jeste da će se ta rezolucija dramatično promeniti dok ne dodje glasanje u UN, i svedoci smo da se to upravo dešava, NSPM tj. Vukadinović je u svojim tekstovima podržao ovu rezoluciju, kao minimum minimuma, ali i on je potajno strahovao od njenog razvodnjavanja po ključnim stvarima, te takav čin nazvao " kapitualcijom". Kako su se predviđanja Pečat-a i rezerve NSPM-a, ostvarila, dalja rasprava između dve patriotske frakcije je bespredmetna. Mislim da je danas svima u Srbiji, jasno koje Boris Nejaki, i voleo bi da se te stvari javno, jasno i glasno saopšte javnosti.

Није ми драго што се ионако малобројне и неорганизоване, патриотске снаге троше у међусобном сукобу.

Нисам присталица "револуционарне" опције. Мислим да "револуција" није изводљива у овом тренутку, и да је, шта више, опасна. Противник је много јачи, уништиће нас. Зато ми је много ближи став проф. Антонића, који се запитао, шта друго можемо да урадимо у овом тренутку, осим да узмемо пушке.

Људе који у овом тренутку заузимају бескомпромисан став не могу да оправдам, ни да разумем, зато што се њихови смели закључци врло много разликују од њихових скромних дела. Они вичу "издајник", "смена власти", а иза тога следи - ништа. Ако је издајник, организујте протесте. Преузмите власт. Зна се шта се ради са издајницима. Уколико се ради о људима свесним и паметним, који не лупају главом о исти зид стално, ја ово једино могу да разумем као схватање јавног простора као места где ћемо сви једни другима да се изјадамо, извичемо и да онда остане све по старом.

Међутим, ја много више ценим било који покушај да се нешто изводљиво уради у датом околностима. Зато проф. Антонић и проф. Вукадиновић имају моју подршку.

Ова јавна расправа о којој се толико потенцира мени је смијешна. Антонића не пратим дуго, можда 2 године, али за то вријеме на основу свега што сам прочитао, поштујем га и као човјека, патриоту, стручњака, интелектуалца.

Међутим, пустимо сада то по страни. Ево прије једног сата изашла је вијест да су "наши" усагласили резолуцију и поднијели приједлог у УН. Изгледа да ће се ипак она друга болнија варијанта вашег предвиђања остварити. Сво вријеме сам се у себи потајно (а ирационално) надао да ова власт није издајничка. Па можда и нису, али ако нису отворени издајници онда су невјероватно неспособни и јадни.

Мој приједлог Антонићу за будуће писање је: како да Србија промјени власт? Како да нам буде боље али БЕЗ ПРОЛИВАЊА КРВИ? Како да Тадић и стотине, хиљаде људи који су дио те машинерије одговарају, а да се са друге стране не одрекнемо хришћанских начела? Потребна нам је хитна и ефикасна промјена која ће створити услове и инфраструктуру за постепено преумљење тј. поправљање народа у атмосфери која је базирана на правим вриједностима... али, како?

Поштовани професоре, морам признати да Вам је ово један од најбољих текстова. Сви ми који читамо НСПМ треба да ставимо прст на чело и да се преиспитамо шта желимо и куда смо пошли са нашим мислима. Није лако, знам, али је ред да расчистимо сами са собом. Професор је у овом тексту дао неке смернице за размишљање. После тога са Империјом ћемо се лако ћерати, јер ћерању краја нема- како рече један чоек на једноме месту.
Из текста видим да је професор давно расчистио са собом и зна тачно шта жели (а и шта не жели, што је још битније), а и нас читаоце жели да научи мислити критички.

Медији саопштавају - усагласили смо текст резолуције о мишљењу МСП-а са ЕУ. Текст без реченице о неприхватљивости једностране сецесије, без реченице о дијалогу о свим спорним питањима; подносимо један безбојан, никакав текст, без образа и части...
И би фингирано...сво то супротстављање некаквој Империји, беше само представа за широке народне масе...и сав тај пристојни, разумни патриотизам, беше једно замазивање очију...Дакле, да употребим речи нашег колеге Ђорђа Вукадиновића, ми смо "капитулирали"...И шта сад мој професоре?
Зар се тако лако стављају "сви жетони" на момка од 35 година, министра иностраних дела, чији је највећи патриотизам дизање три прста на утакмицама, на психолога, председника државе, који нам објашњава како је ово компромисно решење, као да смо сви "ометени у развоју"...зар се тако лако можете коцкати са својим несумњивим академским и јавним угледом и билансом, стајући иза обичне мангупарије неколицине неодговорних људи који нас воде право у бездан...Где нам је следећа црвена линија? Врање, Прокупље, Нови Пазар, Суботица, Бечеј? Чини ми се да нам је нешто много растегљива...та наша линија,
као и ваша аргументација...не, не ради се ту о никаквим "совама", већ о елементарном препознавању
радњи који иду у прилог нашој држави и оних које су само симулација. Бојим се да сте својим ауторитетом, "дебело" залегли за симулацију, што и не би било ништа страшно да се не ради о тако битној ствари по Србију и српски народ.

Храбро као и увек. Свака част.

Немојте се љутити на параноичне.
Превише пута нас је гуја уједала па се сваког разума бојимо.
Превише пута смо били издани па лајемо на најмањи дах сумње.

Свако ко није глуп или колаборатор види шта се догађа у овој земљи.Сваки нормалан Србин и Србкиња (ако нису гл.. или колабо..) губи стрпњеље и присуство духа.

Често нас више носе емоције него разум. Чињеница је де разум прецењен а да емоције могу бити опасне. А и једно и друго су нам неопходни да устанемо. А највише нам је потребна Мудрост која почива у Вери и Традицији. Ту смо сви слаби. Без Мудрости нема устајања а камоли стајања, него само бауљање по блату и измету.

Једна од тужних Србских подела је она на Карађорђевићевце и Обреновићевце. И једни и други мисле да је само њихва политика исправна а они други су будале. И нису у праву. Тај приступ је погубан по Мајку Србију.

Србији су потребни и једни и други, који ће међусобно да се поштују и уважавају. И најважније да се међусобно слушају и разумеју.

О многим темама можемо и морамо СВИ да се сложимо, саборно да одлучимо.
Нека ће теме остати отворене али и њих ћемо ишчивјати ако се поштујемо и чујемо.

Није случајно што у химнама молимо Господу и Светом Сави за Слогу.

Ми добрано фрустрирани посматрачи често очекујемо више жестине у односу према колабораторима. Немојте нас кривити за то. Чак и Ви господине Антонићу би могли понекад да се наљутите.
Ипак поздрављам Ваш труд да се бавите ставовима а не личностима. Могу колаборатори понекад, мада ретко, нешто и исправно да ураде. И тада то треба рећи.

Мислим да нису очекивали такав притисак, изнутра и споња. Као и њихови претходници подвиће реп а промена или повлачеље резолуције ће бити још једна у мору издаја.

Надам се да ћемо скупити снагу да устанемо.
Да нам за то неће требати неко да каже: "Ето Мене ето Вас....".

Боље ће звучати: " Ето Нас ето Вас...."

Мислим да оволики притисак отрежњује све више глава и да ћемо то доживети.

"Због свега тога, нудим врло једноставан тест, прост лакмус папир исправности наше две конкурентске теорије. Ако, наиме, Тадић и Јеремић повуку резолуцију и ако са "нашим ЕУ пријатељима" саставе другу, "разумнију", јавно ћу признати да је све ово са УН и МСП, од 2008. па све до данас, била најобичнија глума, вешто фингирање, представа за народ, а да су Тадић и Јеремић најобичнији квислинзи, лажне патриоте и преваранти. Ако пак Тадић и Јеремић, и поред свег овог ломљења руке, не повуку резолуцију и остани упорни у покушају да за њу обезбеде већину у УН, онда би било лепо да, исто тако јавно, заступници теорије о "фингирању" и "квислинзима" признају да су се ова двојица наших политичара, макар по овом питању, усудила да супротставе Империји. И да нису баш потпуни "квислинзи"."

Поштовани и уважени професоре, чини ми се да је лопта у вашем дворишту!

Antonicu,

nemojte da preterujete i dramatizujete. Ne vidim razloga da patriote koji se mozda ne slazu sa Vama u vasoj podrsci zadnjim potezima vlasti nazivate autoritarnim, utilitarnin i patriotskim histericima. Vucela, koga nesto posebno ne cenim zbog zasluga iz proslosti, sasvim je razumno izlozio prirodu neslaganja sa Vama.Pa valjda i neslaganje sa Vama moze biti demokratsko i legitimno. Ruku na srce, nisam mnogo video da u zadnje vreme mnogo kritikujete vlast, iako sve vise i vise vodi pogubnu politiku. Naravno, i to je legitimno.Ali, po cemu bi ova opaska predstavljala zavist zbog vaseg ugleda i patriotsku histeriju.
Sve u svemu, sami ste napisali u Pecatu da bi promena nase rezolucije (koja je mozda bila patriotski razumna, ali svi koraci vlasti koji su doveli do nje nisu) bila izdaja i da bi vlast posle toga trebalo da ponese epitet kvislinska.Sada, posle propasti ove rezolucije a nakon izleta Tadica u Brisel, ste vi na potezu...ovo je ujedno i odlican povod da se patriotske razmirice stave pod tepih a nacionalna inteligencija ujedini protiv evroatlantista i laznih patriota.

Господине Антонићу,

Као што сам много пута до сад написао, што на овом сајту, што на Политици (док сам је читао, а престао сам из истих разлога који су Вас натерали да је напустите), Ви сте ми један од омиљених аутора чије текстове радо читам. То сте углавном били до скора када су почели да се појаљују Ваши текстови налик текстовима који могу да се прочитају на Блицу. То су текстови који покушавају да оправдају оно што се не може оправдати, текстови који ме убеђују да оно што видим својим очима није тако како га ја видим, текстови који мени до трећег-четвртог пасоса довољно подигну притисак да морам да прекинем читање.

Шта је то што Вас наводи да пишете такве текстове ја не знам нити могу да сазнам с обзиром да се не крећем у кругу људи у којем се Ви крећете. Ове нападе на Вас које сам Више пута прочитао узимам с дебелом резервом јер просто не могу да Вас сврстам у ред људи који би се тек тако окренули против ставова које су колико јуче чврстим аргументима заступали. Међутим, примећујем нека општа дешавања на политичкој сцени Србије (а овде убрајам и аналитичаре који у овоме играју важну улогу). Цела политичка сцена (част изузетцима) клизи ка оном полу где се налази ЛДП. На овакав развој утиче више тесно повезана фактора који делују у некој синтетичкој хармонији.

Први је то што се на власти смењују странке које би да се докажу "западним пријатељима" како су они за "сарадњу", а кад крену да убирају плодове свог доказивања бивају демонизовани од стране "српских" медија који су већином у страним рукама. Овакво искориштавање чинилаца на нашој политичкој сцени поставља неку норму понашања власти, т.ј. неки оријентир политичке сцене који не одсликава једну здраву равнотежу. Зато се неке национално оријентисане НВО по аутоматици етикетирају као фашисти, иако с фашизмом везе немају.

Други фактор који утиче на овакав развој политичке сцене је огроман број Сорошевих (хајде рецимо да је он тај ко мути) сателита у виду разноразних НВО, медија, партија, аналитичара, итд. који "галамом" не дозвољавају да се успостави равнотежа на нашој политичкој сцени. Зато рецимо Блиц чешће извештава шта мисле Драшковић и СПО него Коштуница и ДСС. Исто се тако на Тадића и Јеремића диже фрка како нису довољно про-ЕУ у овако деликатним стуацијама каква је настала због ове благо речено капитулантске резолуције. А када цела армија истомишљеника "загрми" кроз медије, човек може само да се следи.

Трећи битан фактор је да фрагментација политичке сцене (а свака већа партија се мало-мало па уситни) иде у том смеру и покреће остале чиниоце да ураде слично. Тако је ЛДП одвукао један број гласача ДС-а на крајњу ивицу и омогућио ДС-у да преузима национално свесне гласаче који су тада били окупљени око ДСС-а (чије је гласаче од себе терао, благо речено, некултурни Веља Илић). СПС је (заједно са својима) преко ноћи постао прихватљив партнер ЕУ, Социјалистичкој интернационали и не-знам-ти-ни-ја-коме, модерна партија левог центра... Нешто касније се неверни Тома одвојио од (прилично ублаженог) СРС-а и постао већи елдепеовац и од самог Чеде. Наравно, са собом је повукао један део гласачког тела СРС-а и ДСС-а (вероватно не задуго јер је јако провидан у својој намери).

Четврти фактор је масовност. Сво ово клижење се дешава масовно, под великим притиском, и човек се у таквој ситуацији лако занесе и не примети шта се догађа. Ово бих упоредио са ситуацијом када седите у возу на станици. Док Ваш воз стоји, онај до њега крене, а Вама се чини како је воз у којем седите кренуо на другу страну. Када сви око вас клизе на једну страну, а ви стојите у месту, одједном се нађете на самој ивици и полако постајете екстремиста. Отац про-ЕУ дела политичке сцене, Зоран Ђинђић, је својевремено износио ставове какве се данас ни Коштуница не усуђује да изнесе.

Polemika kao polemika... neko ispadne pametan, neko manje pametan. Ali kada cinjenice potisnu reci i recenice, prostor za zakljucke ostaje veoma suzen. Rezoluciju Srbije, koju je gospodin Antonic, kao i njene tvorce, podrzao, Boris Tadic je, samovoljno i kapitulantski, izlazeci siroko izvan svojih ovlascenja, promenio i ponistio. Gospodine Antonicu, vi ste podrzali tu, sada nepostojecu rezoluciju, i njene autore. Ove veceri stigla je vest da je na stolu fakticka kapitulacija Srbije. Nadam se da je u svojim buducim tekstovima necete podrzati. Pogresili ste sto ste poverovali da predsednik Srbije stiti interese drzave Srbije. Ako ste iskreni i dobronamerni prema srpskim nacionalnim interesima, tu svoju gresku treba da priznate, a ne da polemisete. Vi ste na potezu.

Patriotizam vrlo cenim kao nešto što je deficitarno u Srbiji. To je i razumljivo, jer u Srbiji nije lako biti patriota, s obzirom da je Srbija nedvosmisleni gubitnik ovog našeg vremena. Obe ove grupe patriota pokazuju patriotizam na svoje načine. Naravno onaj ko je više u kontrolisanim medijima je sumnjiviji po prirodi stvari:)
Međutim, ima jedna zajednička mana obe grupe patriota, a to je da nedvosmisleno marginalizuju srpske ekonomske teme. Ne znam da li je ovo inercija od komunističkih vremena kada je ekonomija bila tabu tema, ili neki skriveni kolaboracionizam, ili pak lenjost. Ne znam kada je politika mogla da se odvoji od ekonomije na kojoj se zasniva. Dinkić nam sigurno neće razrešiti ekonomske probleme. Analize bi pomogle da shvatimo makar van glavnih medijskih tokova šta bi zapravo trebalo činiti, što je potreban prvi korak. Nije sve u slovima, ima nešto i u brojkama.
Čitam polemike o zviždanju na stadionu, ili gde je zarez u rezoluciji, ili ko je veći patriota, dok "agilni" sve rasprodaše.

Profesore Antonicu, jeste li procitali vesti? Usaglasili smo se izgleda sa EU. Izbaceno je pominjanje reci secesija?
Hocete li potvrditi da je sve bilo Tadicevo pozoriste i fingiranje?
Molim Vas da odgovorite.
S postovanjem, citalac.

Poštovani g. Antonić!
Nitko objektivan ne dovodi u pitanje Vaš i Vukadinovićev intelektualni i moralni integritet.
Medjutim ja Vam prigovaram na nedovoljnoj kritičnosti prema onima koji istupaju sa patriotskih pozicija, a za to nemaju dovoljno znanja, snage i petlje. Ovo se prvenstveno odnosi na Koštunicu koga je Imperija fascinirala kao zmija žabu, a sada na Tadića koji izigrava novog Miloša. Ovo ne opravdava ni nastojanje da se ne širi malodušnost na patriotskom "frontu".
Nitko na svetu ne može pomoći ekonomski i moralno destruisanoj državi kao što je Srbija, a Vi i kolega Vukadinović se, kao utopljenici, hvatate patriotske pene.
Dovoljno je što barem petnaestak godina "spašavate dušu", ali ispravljanje krive Drine prevazilazi svaku ljudsku, a time i vašu snagu.
Ne priliči intelektualcima vašeg kalibra da se prepuštate emocijama i "proklinjete" one koji ne brane srpsku nacionalnu stvar.
U konkretnom slučaju Tadićevog "usaglašavanja" s EU rezolucije o KiM u UN, izostavljanjem "osude secesije", predstavlja u stvari faktično "mirenje" sa istom i u suštini indirektno priznanje nezavisnosti Kosova.
Jasno mi je da se vama dvojici biti teško čisto analitički ocenjivati ovakav čin, ali kritički intelektualci moraju biti operisani od emocija, u svojim javnim istupima.
Dakle, mislim da većina čitaoca NSPM očekuje Vaše i Vukadinovićeve nove tekstove i istupanja na nivou primerenom vašem intelektualnom kapacitetu i znanju, tj. sa besprekornom dijagnostikom i prognostikom srpskih bolesti.

G. Antoniću,

u vašem tekstu "U čemu je spor" objavljenom na sajtu NSPM 26. kolovoza 2010. (www.nspm.rs/politicki-zivot/u-cemu-je-spor.html) ste napisali:

"Ako, naime, Tadić i Jeremić povuku rezoluciju i ako sa „našim EU prijateljima“ sastave drugu, „razumniju“, javno ću priznati da je sve ovo sa UN i MSP, od 2008. pa sve do danas, bila najobičnija gluma, vešto fingiranje, predstava za narod, a da su Tadić i Jeremić najobičniji kvislinzi, lažne patriote i prevaranti."

Evo danas, 8. rujna 2010, čitamo da se baš to dogodilo - B. Tadić je pristao na sve što je EU tražila od njega te je izbacio sve one stavke iz rezolucije koje pokazuju protivljenje Srbije tzv. "nezavisnosti" Kosova. Evo čak i vaš kolega na NSPM g. Đorđe Vukadinović kaže da je "Srbija odstupila od svih bitnih stavova", te da su "Sva tri bitna stava (iz prve rezolucije) ili potuno izostala ili su temeljno redefinisana, a to se sve dešavalo nakon poseta i pritisaka diplomata iz Nemačka i Britanije, pa gorak ukus kapitulacije i popuštanja pred pritiskom postaje još jači" (ovo je objavila NSPM danas u Hronici 08. rujna 2010, link je www.nspm.rs/hronika/djordje-vukadinovic-srbija-odstupila-od-svih-bitnih-stavova.html)

Mene zanima hoćete li g. Antoniću održti riječ? To bi bilo mnogo korisnije umjesto što se upuštate u difamiranje onih koji kritiziraju "srpsku" vlast.

Поштовани господине Антонић,

пре два сата сам се вратила са одмора и одмах изашла на сајт НСПМа, где ме је дочекала лавина нових текстова и информација. Иако мени лично најмање изненађујућа,најтежа ми је вест о мењању текста резолуције, а најнеочекиванија и најопаснија вест о хајци на Вас и Господина Вукадиновића. Обзиром да сам од обојице увек очекивала несебично, отворено и гласно писање, осећам потребу да сада и ја, на исти начин станем иза Вас и Господина Вукадиновића. Спадам у оне који су дозволили себи да буду "видовити" када је судбина резолуције у питању, али ни једног момента нисам довела у питање Ваш патриотизам, већ ме је занимало шта се то ваља иза брега и шта сте то Ви и Букадиновић схватили пре мене. Жао ми је ако сам својом дискусијом и мрвицу допринела да окуражим оне који Вас нападају на овакав начин.

Narod kaze gde dodje sova to mesto opusti, ostane potpuno prazno i pusto.

Razumem ja ovu situaciju. I sam sam bio u sličnoj. U predvečerje sukoba u bivšoj SFRJ ja sam imao ideju da 1.treba prihvatiti borbu, 2. neprijatelje napasti žestoko, i 3. pobediti ih.
Verujte mi da i sad isto tako mislim, a mislim i da se moglo.
Ti moji stavovi su od strane srpskih zvaničnih autoriteta odbačeni, kako u Bosni, Karadžića, tako, odnosno pogotovu u Srbiji od Miloševića.
U postizbornoj koaliciji između SDA i SDS jedan od uslova je bio i eliminacija ekstremista, na tom spisku mislim da sam bio u samom vrhu.
Osećajući da će se baš tako desiti, a imajući bolje i iskrenije savetnike od Karadžića i Miloševića, ja sam se sam povukao, da ne pravim ni sebi ni njima nikakve probleme. Da sam se opirao bio bih zbrisan, ali ja sam prihvatio situaciju, i pomislio, daj Bože da su oni u pravu i molio sam se Bogu, iako nisam nešto puno religiozan, i palio sveće da uspeju u odbrani srpstva. Njihova koncepsija je bila jasna i izričita. Međunacionalne probleme Srbi treba da rešavaju dogovorom i pregovorima i popuštanjem. Što se sukoba tiče samo odbrambene akcije. Moram priznati da su bili dosledni. Nema ni jedne napadačke akcije koju su Srbi rukovođeni iz bilo kog centra sprovodili. Nijednom, nigde nisu napali. Možda par kontranaopada i to je sve.
A ja, ja sam dospeo na listu "neprijatelja" zajedno sa Draškovićem i sličnima koji su imali zadatak da KONTRIRAJU MIloševićevoj politici. Pa kad on kaže mir, oni kažu rat, kad on kaže pregovori, oni kažu napad. To je poznato. Verujte mi da me je više bolelo što sam razvrstan sa njima nego što sam bio odbačen.
Slična situacija je bila i sada, mada su Tadić i Karadžić i Milošević i dva sveta. Mislio sam da je Tadić sve uradio kako ne treba, ali da je Rezolucija bila u tim okolnostima super i podržao sam je i u svojoj glavi i u svome srcu i na stranicama NSPM.
Podržali su je i radikali u Skupštini, nisu DSS iz principijelnih razloga. NIje LDP iz razloga po principu Draškovićevog neprincipjelnog kontriranja...

Gospodine Antonicu, zelim Vam puno snage da izdrzite, kao i gospodinu Vukadinovicu i NSPM-u. Onaj necastivi napada najvise tamo gde je najcistije, iskusenja ne idu onome ko je postao rob svojih grehova. A o patriotama drugom prilikom, jer se po tom pitanju i u Crnoj Gori svasta desava na stetu srpskog naroda, da ne pricam o Republici Srpskoj gde jedan 'patriotski premijer' malo-malo pa Tadicu pomaze oko PR-a kad zagusti. A potonji pravo u Srebrenicu. Za nase 'patriote' je Dodik 'mnogo jak', a ja bih samo podsetio da je socijal-demokrata, crveni u dusi, kao i DS, clan Socijalisticke internacionale... Slavski obredi im dodju kao PR, kao marketinski trik, da li iko to vidi?

Hocu reci, to sto Vas napada svako ko stigne je ocigledan dokaz da ste na pravom putu. Neki bi rekli, dokaz je da ste krenuli s Titovog puta, sto njegovim duhovnim potomcima izaziva gnev, a nepismenim 'patriotama' necu trositi reci, jer oni nisu na vlasti, vec na najvecoj mogucoj margini.

Nazalost, nama ni 9. septembra nije kriv ni Vasington, ni Brisel, ni Karla del Ponte, ni Klinton, ni kriminalac Taci u Pristini, niko zivi. Krivica je u nama samima. Sve dok to ne shvatimo, propadacemo jos!

Neko je pomenuo nadu u jednom komentaru,čini mi se da je sa Tadićem i njegovim načinom pregovaranja nestala i zadnja nada.
Mi nudimo sve a dobijamo NIŠTA.

Користити мозак није баш тако лако као што некима изгледа. Што је човек старији све више увиђа да је човек далеко од некакве једноставности и савршености.

Уместо да смо сви на демонстрацијама, Ви сладострасно уживате што је г. Антонић "раскинуо" с Печатом, као да је то неко злочиначко удружење!
У овако трагичним тренуцима по Србију, ви се још играте четника и партизана!

Поштовнаи професоре Антонићу. Не могу да се не сагласим са вашим речима. Не могу да се не сагласим са нормалним начином размишљања. Сва подршка од моје маленкости.

Само Вас подсећам на оно што сте написали раније.

"„Ako Tadić i Jeremić povuku rezoluciju i ako sa „našim EU prijateljima“ sastave drugu, „razumniju“, javno ću priznati da je sve ovo sa UN i MSP-om, od 2008. pa sve do danas, bila najobičnija gluma, vešto fingiranje, predstava za narod, a da su Tadić i Jeremić najobičniji kvislinzi, lažne patriote i prevaranti“.
"

Дакле ипак сте Ви на питезу.

Ne radi se o nikakvom "udruženju za brisanje granica i naroda, kulturnog i svakog drugačijeg identiteta" niti će oni nama uzeti "dušu, čak i onima koji nisu spremni da je prodaju za privid patriotizma". To je ono što oni žele da vi mislite! A zapravo će oni nama uzeti šume, rude, plodnu zemlju, pitku vodu, otoke, morsku obalu... To njima treba! I zato svo ono zaduživanje država do guše koje vidimo svugdje u istočnoj Europi, i zato sprovođenje one neoliberalne politike u Europi od 1991. naovamo (a u Srbiji od 2000. tek poslije bombardiranja iz 1999. i poslije svrgavanja S. Miloševića tzv. "obojenom revolucijom" koju su financirali zapadni imperijalisti)! Ne trebaju njima nikakve duše! Imaju oni dovoljno nezaposlenih i gladnih duša kod sebe.

Душа ме боли када видим да се и у овом случају потврђује она чувена народна о два Србина и три партије.
Несхватљив и безуман је раздор у националном политичком корпусу.
И то сада када нам земља личи на трулу лешину од које сваки лешинар тражи комад за себе на опште весеље и нескривено задовољство домаћих "поклоника реалности".
Па шта ћемо онда, када се сви испосвађамо међусобно.
Па зар заиста неко може због једног текста да сумња у патриотизам Вукадиновића и Антонића. После свега заиста фантастичног што су до сада написали.
Са друге стране, нећу да пљујем ни по Вучелићу, ако Печат макар мало доприноси буђењу националног духа и јача отпор против капитулантске "безалтернативне" политике.
Овде сада заиста није битно ко је "деведесетих сарађивао са Сорошем", а ко се са друге стране истих тих "деведесетих" обогатио, па се са становишта богаташа, са томпусом у устима бори за "радничка права" и "левичарске идеје".
Све је то небитно у односу на узвишену идеју о Србији. Све те оптужбе су трице и кучине које не представљају ништа у односу на општу ствар којој сви треба да допринесу, ко колико може и зна.
Свако ко доприноси политици "немирења са реалношћу", ко на свет гледа усправно, како доликује човеку а не из перспективе гмизавца, ко подржава идеју да једино Србија нема алтернативу, мој је брат.
"Где јединство влада, ту станује Бог", цитира често можда и најумнији живи Србин и интелектуалац најплеменитијег кова, мој духовни отац, академик Драган Недељковић.
Такође, он често цитира и Деспота Стефана Лазаревића речима: "Љубав све превасходи".
Маните се тривијалности, личних амбиција и сујета.

Господине Антонићу, очекујемо од Вас да испуните
своје обећање и дате свој коментар о до сада
најсавршенијем акту велеиздаје( high treason) Диктатора Бориса
Тадића и његове несувисле диктаторске екипе .
За провођење овакве " политике ", нису потребни
ни Избори ,ни " демократија ",ни било какав облик
Власти.

Оном анонимусу који се мени обратио:

Јавите ми тачан датум, време и место тих ваших "демонстрација" и радо ћу се одазвати!

Већ сам одлазио на неколико њих, и нисам се нагледао ничег посебно паметног, осим што сам упознао пар јако добрих родољуба, које овим путем поздрављам!

Што се тиче "четника и партизана", пројектујете на мене ваше "рођене" поделе, тј. НСПМ су ваљда "четници", а "Печат" онда "партизани"? Или обрнуто? Немојте... ја то никада нисам изјавио нигде, већ само сматрам да је део аутора који пишу за "Печат" претерао и истресао се, уместо на Власт, на "двојац ронина" са НСПМ-а.

-----

Наравно да обојица "ронина" имају моју пуну подршку око својих ставова, јер сам уверен у њихове искрене намере, али ЗНАМ да они нису "штоф" за неке будуће независне кндидатуре у српској политици. Не замерам им превише, тешко је плутати у ова црна времена.

Но, можда сада, када су остављени од обе стране (леве и десне) на цедилу, извуку правилне закључке и покрену "макар нешто".

Уважени професор Антонић је свакако у праву налазећи да је у међусобној полемици патриотских снага вишак страсти близак мањку памети. У то име узимам слободу да Га замолим да нас не сортира и не дели по категоријама и не квалификује нас, јер је и то, упркос уљудном тону, ипак доливање уља на ватру.

Без обзира на то да ли смишљено или спонтано, ДС и ЛДП наступају у две колоне, потпомогнуте с бокова добро координисаним невладиним сектором. А зашто би наступање патриота у више колона представљало грех? Под условом који се подразумева, међусобног уважавања, културног дијалога и размене аргумената рад њиховог брушења и можда сажимања.

Ово тим пре што ни једна од патриотских опција нити пише, нити брише резолуције. Као што не креира ни унутрашњу растакајућу и пљачкашку, ни спољну капитулантску политику.

Bravo genije! Gospodine Antonicu, Vi ste genije. Drugacije reci ne mogu da nadjem i upotrebim u ovom komentaru.
Srdacni pozdravi i samo napred, budite sigurni da vi imate najverniju publiku. Nesto kao navijaci KKPartizana, samo 10 puta bolje...

Анинимусе, јавио ми је "Б92"... или беше "Радио Индекс"?

Мада, нисам схватио шта ме питате?

Steta da se intelektualno najposteniji politiski analiticar nadje na nepredvidjenoj vetrometini.Secam ga se kao osnivaca socijldemokratskog saveza s kraјa osamdesetih da je bio nenametljiv,ali vrlo postovan.Svaka mu je bila briga za coveka.Ovako da mu se vraca,stvarno nema smisla,posebno ne od levicara i vlasnika Pecata.

Па бити социјалдемократа може само нека наивчина. Идеја социјалдемократије – приватна својина, приватна производња, друштвена расподела – могућа је само дотле док приватник на то пристаје а он на то пристаје док мора, тј. док су границе мање више затворене или, стручно речено, док није либерализован проток капитала. Оног тренутка кад се то десило, а то је било почетком 80-их, капитал је почео да бежи из социјалдемократских држава. То је био крај „тридесет величанствених“, периода од 1945. до 1975. када је у Западној Европи због фашистичке прошлости уочи Другог светског рата и присуства социјалистичких држава на источним границама после Другог светског рата, успостављена социјалдемократија. Сада је томе дошао крај. Једини реално могући системи су: приватна својина, приватна производња, приватна расподела или – друштвена својина, друштвена производња, друштвена расподела. Па ко шта воли.

Ali ne, ipak je mnogo lakše ići putem koji su nam zapadne sile ranije utvrdile – otvoreno izdajnička vlast vs. pacifikovani SNS, nego se suprotstavljati imperiji u onim stvarima koje su joj zaista bitne.
I na kraju želim samo da pomenem da ću svoj glas na izborima, dosledno sopstvenom stanovištu, dati SRS-u, i to ne iz prevelikih ličnih afiniteta, već upravo iz razloga što su oni danas jedina politička opcija kod koje nema ni naznake o saradnji sa zapadom.

I ja ću glasati za SRS, s tim što od političara prisutnih danas na političkoj sceni Srbije za Predsednika bi mogao da figurira jedino Koštunica, dok se ne oformi neko mlađi i poletniji, ali u ovoj "ponudi" nema ko drugi.
Međutim, mislim da je u sagledavanju političke i svake druge situacije potrebna nova klasifikacija. Postoji podela na prvosrbijance i drugosrbijance, rusofile i pobornike Imperije, prozapadne i pronesvrstane, moderne i nemoderne, seljake i građane, i konačno patriote sa i bez naglašenog J i demokrate.
Nijedna od tih podela ne označava suštinu ni osobine grupa koje okupljaju. Pokušaj da se patriote ili pogrdno patriJote predstave kao nekulturni i neobrazovani, neuki i neinformisani se pretvorio u svoju suprotnost. Paradigma te zablude je na primer odnos Gordana Čomić i Aleksandre Jerkov i Jelena Trivan sa jedne i Marina Raguž ili Elena Božić Talijan ili Lidija Vukićević sa druge strane. Čomić bi trebla po toj podeli da bude primer tolerancije, urbanosti, širokih nazora, moderna, simpatična i relaksirana u komunikaciji, "svetska" u smislu sposobnosti da se adaptira na visoko sofisticirane okolnosti, a Marina sve suprotno od toga. Kad tamo, a ono međutim. Sve obrnuto.
Danas u Srbiji postoji PROSLOVENSKI orjentisan deo javnosti, to je šire od samo srpski ili samo ruski, lično sam uveren i da su bosanski, srbijanski i makedonski muslimanio naši, to jest SLOVENI, a sa druge strane koalicija PRONEMAČKI I PROTURSKI orjentisanine javnosti koja smatra da mi PROSLOVENSKI orjentisani ne treba da budemo politički ni bilo koji drugi faktor nego beslovenski puk kojim će oni da upravljaju.
U tom smislu se puno lakše odrediti na primer i prema DS-u i prema SNS-u nego raspravljati da li su oni patriote ili lažne patriote, ili su evropljani ili lažni evropljani. Šta me briga za njihovo evropejstvo i patriotizam. Briga me je imamo li mi SLOVENI pravo na državu i subjektivitet. To je kriterijum. Ostalo su manje ili više bitni detalji.

Ne mogu reći da mi nije drago.

Lagao bih.

Pitam se samo kako niste ranije shvatali da ćete i Vi doći na red?

Kad prežvaću i ispljunu Vas preći će na nekog bližeg.

Zatim na Vučelića i ostale ( za sada ) još uvek pravoverne i dokazane patriJote.

Kako mislite da završava neko ko je dovoljno drzak, pretenciozan i nevaspitan da premerava i ocenjuje nečiji patriotizam?

Ostaje sam , izneveren i odbačen, sa osećanjem da su ga svi izdali.

Nisu se ponašali onako kako je ON - patriJota očekivao da se ponašaju.

Razmišljali su svojom glavom i iznosili svoje stavove ?!

Ima li teže i gore izdaje?


Dakle – o tome se vde radi Antoniću, a ne o ideologiji, političkim stavovima ili interesima države.

Pa recite - zar bi u bilo kojoj civilizovanoj sredini, sa makar tračkom razuma jedan Vučelić mogao da slovi za patriotu i osobu od kredibiliteta?

Reče neko – svako gurenje prsta u oko je dobro ( šta god bilo – ne zanima ga )

Bolesna svadljivost, inaćenje, pakost, slepi gnev, zloba, podlost i mržnja prema drugom i drugačijem – to je ono što je naš problem ( u ovom trenutku Vaš i to veliki ) .

A problem je zato što se ovde to nekada ( a vidimo i sada u tragovima ) smatralo patriotizmom.

Ko je još osim Vas lično ( „ nataša“ ) na toj Vašoj „proslovenskoj“ strani?
Koji narodi i države u Evropi i bivšoj SFRJ su slovenskog porekla?
Ima li ih?
Ima li ih u UN ?
Je li se neko izjasnio protiv modifikovane rezolucije i zašto nije?
Je li se ikada igde deklarisao kao „proslovenska“ struja?
Je li ikada dao podršku ili pomoć Miloševićevom zlikovačkom režimu, zlodelima koja je činio?
Je li ikada pružio ikakvu pomoć za njih ( Vas – pošto vidim da se hvalite učešćem u sramnim događajima) ?
Kako to da su SVI Slovenski narodi ćutke gledali kako im „braću“ bombarduje jači, ne mrdnuvši prstom?
Postoji li ikakva „proslovenska“ pozicija u stvarnosti ili je ona samo u Vašoj glavi?

Ne postoji „nataša“.
Kao i posle svakog rata postoje dve strane.
Pobednici i gubitnici.
Zahvaljujući slepom i nesposobnom Vođi i jednako slepim sledbenicima ( u koje se Vi sa ponosom svrstavate ) mi smo i kao narod i kao država jasno i nedvosmisleno svrstani u ovu drugu grupu.
Osim poraza nosimo i sramotu i ljagu ratnih zločina koju ste nam Vi i Vaš vođa nalepili za svagda svojom bezumnošću i mržnjom o kojoj pisah u prethodnom komentaru.
Na toj ste Vi poziciji „nataša“, na poziciji poraženih i promašenih, na poziciji onih koji u nedostatku spoljašnjih neprijatelja počinju međusobno da se kolju i optužuju, a ne nikako na nekoj umišljenoj „proslovenskoj“.

Ovo što se čita na ovim i stranicama „Pečata“ samo je ostatak sumanutog totalitarnog rata protiv „izdajnika“ , „stranih plaćenika“ i „unutrašnjih neprijatelja“ u glavama likova koji više odgovaraju Orvelovim junacima nego Evropi u dvadesetprvom veku.

O, to nam se Dragan Todorović doselio!
Biće veselja;)

Мржња је један психолошки феномен који је у науци о човеку смештен између нормалног и патолошког. Нормална је јер увек има разлог, било оправдан било неоправдан. Патолошка је јер редукује не само сагледавање целине живота него редукује и људске могућности, да воли, да ради, да учи и осећа. Деструктивна је.
О Словенима. Словени су група европских народа која је баштиник не само скоро свих ресурса, дакле богатства Европе, него и многих културних, цивилизацијских достигнућа у историји. Такође кад се помиње победа и пораз, Словени су група народа која је у историји била перјаница борбе против цивилизацијских зала и пошасти, као што је на пример нацизам. На индивидуалном плану Словени се сматрају врло талентованим како за науку и уметност тако и за спорт. Ако сте били у Америци, кад видите на пример у Ну Јорку неког надпросечно згодног и лепог човека или жену будите сигурни да је Словен.
Словени нису јединствени. Разликују се по вери, има их православних, већина, муслимана и католика, има и других, на приммер менонајта, незнате ви шта је то. Разликују се по нациналности, Руси, Пољаци, Словаци, Срби, Хрвати. Разликују се и по политичким убеђењима. Неки су монархисти, неки комунисти, неки републиканци. У историји су се често сукобљавали са германском групом народа и са турском. У директним отвореним сукобима су увек побеђивали, међутим, непријатељи словенског рода су често на основу разлика, које су и нормалне и пожељне, често изазивале сукобе унутар словенског корпуса. У тим периодима зла и патњи неки Словени би се стављали у службу германског или турског интереса, из страха интереса или зависности. Познато је да Албанци своје сараднике не плаћају новцем него хероином.
Мени лично не смета што је ваша позиција проалбанска или проаустријска, ето вам их, смета ми што себи дајете позитивна, а нама Словенима негативна одређења. То се зове расизам и то је забрањено.

Сваки поздрав и подршка демократском патриотизму! Заиста.
Онај други, којим смо засипани деведесетих а и данас је навелико присутан, пориче могућност да било ко други буде у праву - само су они патриоте. То је толико тупо и ниско да се заиста немојте објашњавати са њима. Добро их је некада спустити, али не трошити превише енергије.

Антонић и Вукадиновић плаћеници Тадића и Јеремића! Ма, заиста. Излишно причати о томе. Али ја сам много већи подржавалац садашње спољне политике (и Јеремића и Тадића - да, пишем то и после промене Резолуције) и волела бих да и други буду :).

Него, ја бих мало о правим стварима.
Што се тиче изјаве о демократском патриотизму, да се признаје плурализам снага које се боре за националне интересе, то је ОК. Међутим, проблем настаје када људи виде друкчије националне интересе. Ту додатни проблем представља Ваша дефиниција моралног, тј. да постоји јасно морално језгро патриотизма који се своди на "видовданску етику", тј. спремност на "личну жртву" и "подређивање материјалног и пролазног вечном и духовном". Е сад, ово је већ један философски идеализам, готово онтолошко одређење, нека форма Платонизма ваљда. Да ли то значи да Ви одричете национализам онима који не подређују материјално духовном? Зар и они немају право да буду националисти? Ја познајем платонисте који баш напротив сматрају да је врхунски национални интерес Срба да се окрену од идеализма (идеја о правди, истини...) ка материјалном, чисто у смислу преживљавања самог језгра нације, тј. живих људи, и буђења нације - окретање ка ефикасности. Стога, држим да је моје виђење, да треба балансирати у спољној политици, понекад се повући, понекад бити чврст, а све због постизања крајњих циљева ("циљ оправдава средство") веома национално одговорно, док, напротив, они који бескомпромисно инсистирају на борби за идеје и правду су често националне убице (сетимо се беспотребних жртава у светским ратовима). Зашто и мој став не би био патриотски? :)

за Bojan Todorovic ;

Ви сте Bojane, обојени жутом .А жута је ,у дугином
спектру, само нијанса бијеле . Артур Римбо и његова
школа мишљења, поистовјећује бијелу са словом А.
Из чега се намеће неминовно наравоученије :
Ви сте Bojane, на самом почетку !