Тако је Меденица.
Тако већ никако.


О Божуру са поља косова

Цикну божур, у граду бијелу,
Кајно гуја, у процепу, љута,
Кај да м` живу, деру кожу ц`јелу,
„Мене ође? Живота! Ни` пута!“

Цичи Божур, суза сузу стиже.
Улицом му река суза стриже.
„Душа ће ми сатрунути ође?
„„Онамо `намо“, е да би? Да дође!

До Љевишке, до Газиместана,
До Дечана, и до Сопоћана,
Архангела, и Бјела Анђела,
Грачанице, свете колевчице.

Да је мије, од Ситнице роса,
Да лахором расплете се коса,
Да Дамјанов Зеленко затоп`ће,
Душе ми је, Богородно воће!“

„Христос посреди Нас! И јест и будет!
Косово, и Божур посреди Нас! И јест и будет!„

Сјутра нам је, данак, Видов данак.
Сваки нам` је данак, Видов данак.

Ој Косово, душо Божурова.



Лозница,
Порта Храма Покрова Пресвете Богородице.

Вече уочи Видов-дана,
Лета господњег 2024-ог

Јадарска долина је ововременски Газиместан, црква Самодрежа је црква у Лозници. Међу народом на скупу су Цар Лазар и многи Обилићи, а НАТО Мурат је А. Вучић који спрема своје Јањичаре да на народ крену.

Михаило, ЈАБУКО МОЈА...