Eto po ko zna koji put potvrđuje se da je duh nacionalne netrpeljivosti od strane anacionalnih da ne kažem bez ličnih itekako prisutan, duh koji karakteriše i obeležava revolucionarni bezbožni diskontinuitet sa tradicijom i Pravoslavnom verom. Komunistička revolucija donela je taj duh, da svaki naglašavam Srbin kad izjasni stav o nacionalnom identitetu koji je ujedno i ispovedanje vere pravoslavne, biva prokažen kao isključiv netolerantan a time se stvara atmosfera sudišta gde će velika porota javnosti doneti osudu, s tim što je tužilac i sudija jedna osoba ili jedna ista grupa, organizacija, skup ljudi. To se simetrično podudara sa rimo-protestantskim duhom priče o pravima (ljudskim, manjinskim, polnim, radnim, slobodnim) kojom se stvara alibi, da se ozakoni bezakono nasilje na delu, i time obespravljuju prava, nacionalna, verska ljudska. Dezintegracija nacionalnog bića u Srbiji, a može se kazati i dezintegracija Srba u srbiji očigledna je a vidi se izrazito u tome kako se deo po deo Srbije raspada i rastura.I ovo što je formalno jedna državica Srbija izdeljena je od sela do sela, od varoši do varoši od grada do grada. Formalno država postoji, stvarno država ne postoji ili postoji u fragmentima koji nemaju nacionalnog niti životnog značaja a koji daju sliku, izgled ''kao'' države. Istina je u tome da u formi zakona vlada bezakonje, da u formi školovanosti suština je arogancija, da u formi drušva vlada izdaja i prevara a time dodje do otapanja i utapanja nacionalnog i ličnog u bezličnu masu ljudi da bi se jedan narod pokorio.Iz verskog aspekta gledano, ovo je vreme kad se ispituje suština svakog pojedinca ili grupe, suština postojanosti vere ili pokajanja od izdaje. Jedan narod i jedna nacija ne zavise od mase nego od pojedinca i to od poštenih pojedinaca - pravednika. Upravao je sada na delu progon ličnosti pod izgovorom ''prava'', a ličnost je poštena prema sebi i drugima i ima jasan nepokolebljiv stav o poštenju i krađi.Ko hoće da ima svoju ličnost voli istinu.
Препоруке:
0
0
2
субота, 04 септембар 2010 18:32
Милоје
Можда наведена критичарка ради на задатку промене свести поробљене Србије, па кроз маглу појмова „десно“ и „лево“ привидно вешто, тако она мисли, напада противнике ?
Морам дотичну критичарку упознати бар са две битне „ствари“:
1) Морала би критичарка да дефинише појмове „десно“ и „лево“, и, када то покуша, видеће да се налази у магли појмова који нису до краја (потпуно јасно) дефинисани, и нарочито у магли појмова који нису доследно употребљени.
2) И ја сам један од многих, ја верујем да чинимо већину у Србији и већину у корпусу српског народа, који би морао доћи под удар промене свести сличних „активиста“ а у функцији прихватања фразетина из арсенала пропаганде ЛАЖНИХ демократских „вредности“. Примена тих вредности „демократског Запада“ претворила се, у последњих 20 година, у невиђени ТЕРОР НАД СРПСКИМ НАРОДОМ НА СВИМ ПРОСТОРИМА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. По окриљем тих „вредности“ Србима је одузето право на одбрану, право на државу, право на своју имовину и право на право. Резултати су видљиви на просторима Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије. Дејство тих „вредности“ ми трпимо и у срцу Србије, ево и кроз дејство оваквих „активиста“.
Препоруке:
0
0
3
субота, 04 септембар 2010 20:14
Старо куче
Требало би да звучи смешно, али ипак није. Жалосно је што госпођа и слични, који упорно покушавају да нађу ману свему што има различит призвук од онога што је њима програмирано, не виде где их та мржња води. У сигурну пропаст. Свако ко је (бар два пута) свраћао на сајт НСПМ зна да се фото вести мењају и мењају... Они од мржње ни то не виде.
Госодине Вукадиновићу, немојте се уопште бранити од тог што Вас сврставају на десну страну. То је добро. С десне стране Господа су праведници, а с леве непомјаник и његове слуге. Са леве стране долазе напади.
Свако добро Вам желим, и наставите још жустрије и ефикасније. Готово је. Нема више времена за рукавице
Препоруке:
0
0
4
субота, 04 септембар 2010 20:34
Неофит77
Госпођа је мало погрешила, опростите јој, можда јој нису дали довољно времена да одради политички задатак.
Препоруке:
0
0
5
субота, 04 септембар 2010 20:34
Марио Калик
Ђорђе, довољно је рећи - БРАВО! Само тако настави! Необоривом логиком и непорецивим чињеницама.
Издвајам овај део као изванредан:
"Чини ми се да је та одредница уз НСПМ више последица једне карактеристичне замене теза (камо среће да је једина!) по којој се сваки интелектуални и политички став који води рачуна о држави и заштити елементарних националних интереса аутоматски проглашава за „десничарски“, док се „левица“ идентификује са једним апстрактно-грађанским и анационалним политичким ставом, што је подела која не може издржати иоле озбиљнију теоријску и политичку анализу. Тако долазимо у апсурдну ситуацију да, на пример, и следбеници и критичари ЛДП доживљавају као „леву“, а некадашњи СПС као „десну“ странку"
То је оно што нам треба, а чега има тек у траговима, просвећивање јавне сцене, развејавање драстичне идеолошке магле и конфузије која је завладала јавним дискурсом, разоткривање уврежених клишеа и стереотипа као најобичнијих бесмислица итд. Баш тако, ЛДП-овци себе у потпуном бунилу разумеју као левицу, а онда већина њихових критичара, уместо да јавности укаже на ово бунило, и демаскира их као обичне (нео)либералне десничаре, веома склоне социјалном фашизму, почиње да бунца заједно са њима. И да оптужују левицу као такву за оно што (зло)чини несрећни ЛДП. Ако већ знамо колико су суманути, како можемо да им верујемо кад за себе кажу да су левичари. То ми никако није јасно. Будимо бар ми присебни ако они већ нису...
Препоруке:
0
0
6
субота, 04 септембар 2010 22:21
Svetislav Kostić
Očigledno je, da mase običnog svijeta u Srbiji još uvijek ne shvata da su politički spektri i orijetiri "Levo - Desno", postavljeni u potpunosti naglavačke. Kao i cinjenica, da se u EU od zemlje do zemlje takoreći identični politički smjerovi u tracicionalnom smislu reci - razlicito definisu i prema lokalnim definicijama odgovarajuće i tretiraju, kako u medijima, tako i kod organa reda.
Radi ilustracije - posebno u baltičkim zemljama nacizam odnosno kako ga se danas za razliku od "maticnog" pokreta naziva - neonacizam, u tim zemljama je uhvatio duboke korjene. A jer se tamošnji neonacisti, valjda u "nedostatku" drugih manjina - Roma ili Jevreja likvidiranih u 2. Svj. ratu od baltičkih nacističkih kolabolatera, inače masovna pojava u tamošnjim društvima tokom 2. Svj. rata.
Današnjim masovnim desničarskim pokretima u tim bivšim republikama Sovjetskog saveza pruža idealnu atmosferu tolerisanje neonacizma od tamošnjih vlasti, ali i od Brisela i Vasingtona. Tako da svoj rasizam i mržnju protiv drugih naroda i religija, iskaljuju nekažnjeno na ruskom dijelu stanovništva. A ruske mladiće i djevojke kada se usude da javno demonstriraju za prava svoje zajednice, naziva se u tamosnjim medijima "fašistima", "nacionalistima" i sličnim epitetima koji se u svjetskim centrima moći zapadne orijentacije odnosno njihovim satelitima i kandidatima, a kako se vidi več odavna i u Srbiji, prišivaju pokretima koji ne odgovaraju ni Briselu niti, na pr. Beogradu.
Sa druge strane, u SR Njemačkoj, koljevki orginalnog nacizma, neonacisti se verbalno osuđuju. Ali istovremeno sa njima na lokalnim opštinškim nivoima koalicije obrazuju. Dok se koalicija sa Levim, donedavno pod vođstvom Oskara Lafontena (O.L. je onaj njemački ministar što napustio Šrederovu vladu zbog bombarovanja Srbije) odbija iako u Bundestagu (savezni parlament) LEVI zastupljeni sa 12 posto biraökog tjela.
Препоруке:
0
0
7
субота, 04 септембар 2010 22:56
Mile Desnica
Dobar odgovor i argumentacija, sveukupno mnogo bolje nego poslednji teskt u "Politici". Promasaj gospodje iz Vremena zbog "Foto vesti" ne bi bio toliko drastican, da nema elemenata zluradosti. Ovako, bolje bi bilo da nista nije pisala. Zlatno je pravilo onaj ko napada mora da bude ozbiljniji i temeljniji od onoga koga napada, da bi bio pobednik. Uzgred, ne mogu da verujem cime se danas bavi Vreme, list koji sam citao celu deceniju, pre jedne decenije.
Препоруке:
0
0
8
субота, 04 септембар 2010 23:03
Плодови гнева
Не постоји десничарски политички екстремизам односно, политички екстремизам може бити само левичарски. Фашисти, комунисти, нацисти, део су левог политичког спектра, и о томе би заиста требало почети да се отворено говори. укратко ћу дати само два-три од толиких могућих примера.
Уобичајено се сматра да је политички екстремизам Хитлерових нациста десни екстремизам најгорег облика. Чињенице су следеће:
Пун назив Хитлерове странке је НационалСОЦИЈАЛИСТИЧКА партија РАДНИКА Немачке (NSDAP). Дакле, то је била једна левичарска и лабуристичка странка, односно левичарски популистички покрет. Симбол те странке и њихове Немачке је ЦРВЕНА застава, у чијој средини се налази, не петокрака звезда, већ кукасти крст. Наравно, не треба сметнути са ума да Хитлер никада не би дошао на власт без политичке подршке немачких конзервативаца чије је политичке идеје из времена пре Првог светског рата преузео, али то је друго питање.
Други светски рат почиње ЗАЈЕДНИЧКИМ нападом Хитлерове Немачке и Стаљиновог Совјетског савеза на Пољску.
Идеја о надмоћној РАСИ је логички веома блиска идеји о надмоћној КЛАСИ.
Израшће трска, направиће се свирала.
Препоруке:
0
0
9
субота, 04 септембар 2010 23:59
300 + 1
Сукоба на десници нема. Присталице г. Зукорлића се хвале асистенцијама ЛДП у преговорима са српском државом. То је објављено на сајту Б92, ваљда као похвала. Претпостављам да и просветне власти тзв Косова (екстремна десница је тамо на власти) имају помоћ српске екстремне деснице, људи слободног тржишта, слободног Косова и окупираних мозгова. Зашто стално ћутите о таквим ствартима гђо Дидановић? Идите у Рашку, или како је Вама блиски медији зову, Санџак.
Препоруке:
0
0
10
недеља, 05 септембар 2010 09:55
Gordana
Dragi Dospodine Vukadinovicu,
Neulazeci u razlog (rasprava o netacnostima iznetim u clanku novinarke Vremena) korisno je da ste imali povod da ponovite sve svoje stavove o mogucnosti povlacenja rezolucije UN ,koji su od neprocenjive vrednosti za razumevanje katastrofalne politike nase vlasti. Neverujem, ali mozda se pokrene nesto u nasem anesteziranom narodu, pa se usprotivi politici ponizavanja i ulagivanja beskrupuloznim belosvetskim politicarima. Nevidim sta mozemo da izgubimo dovodeci ih ,ocigledno, u nepriliku koju im pomenuta rezolucija predstavlja. Mozda konacno primete da i mi Srbi imamo neka svoja prava ,i da smo ih svesni, sto dosad nije bio slucaj!
Препоруке:
0
0
11
недеља, 05 септембар 2010 12:59
Mitar
Komentarisemo svi zajedno sta pise Vreme... No, demantovanje je svakako potrebno, posto se upustamo u novinarska pravila igre. Pitam se jednimo zasto taj kodeks novinarskog ponasanja 'nezavisni mediji' namecu jedino konkurentnim, 'protivnickim' medijima, a nikako sebi i svojim 'profesionalnim' radnicima.
Bruka i sramota.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 05 септембар 2010 13:43
roadrunner
Mala (ili malo veća) ispravka istorijskih činjenica u postu gospodina "Plodovi gneva"
- Apsolutno je nebitno kako se formalno zove neka politička stranka/pokret (imate više nego dobre primere i kod nas) već suštinski smer njihove politke/delovanja. Nacisti su dakle došli na vlast uz direktnu podršku Nemačkog krupunog kapitala zabrinutog za vlasiništvo nad istim, u slučaju jačanja komunizma/socijalizma. Imate sličan primer domaćih tajkuna, koji radi očuvanja svojih napljačkanih blaga, finansiraju domaće stranke, da se slučajano ne bi pojavio neko ko bi taj kapital doveo u pitanje (u katoličkoj Italiji,Španiji i Portugaliji fašisti su došli(i ostajali) na vlast uz pomoć Katločke crkve i krupnih kapitalista)
- Drugo- svetski rat je počeo napadom Nemačke na Poljsku a ne "zajedničim napadom Nemačke i Staljinovog SSSR na Poljsku". Crvena Armija je ušla u Poljsku tek dobrih 15 dana posle početka rata. Inače da nije ušla, Hitler bi bio dobih 500km bliže Moskvi, i na domak Lenjigrada, jer bi baltičke države ušle u Nemačku zonu. Tj mi ovo ili ne bi smo danas pisali, ili bi smo možda pisali na Nemačkom. Da ne navodim da je taj deo Poljske koji je SSSR "okupirao" bio naseljen većinskim ukrajinskim i beloruskim stanovništvom, koje je jadna mala Polskka okupirala koristeći gradjanski rat u Rusiji 1917-1921. Takodje, jadna mala Poljska je okupirala i današnji glavni grad Litvanije, kao i zajedno sa Hitlerom učestovala u deobi Čehoslovačke , otkinuvši par okruga za sebe.
Препоруке:
0
0
13
недеља, 05 септембар 2010 14:38
Дарко Станојевић
Тја, ево вас обојицу колективно испрозиваше и у "Печату" као "двојац ронина" (одметнутих самураја) који траже новог господара.
Никоме није јасно шта смерате, али чим сте оволико испровоцирали реакцију, биће занимљиво гледати надаље.
Препоруке:
0
0
14
недеља, 05 септембар 2010 14:52
Плодови гнева
@roadrunner
Битно је како се зове политички покрет и које симболе, идеологију и политички програм има. Иначе, ништа није битно. Да се разумемо, говоримо о прошлим, предглобалистичким временима, када је политичка идеологија имала значаја, за разлику од данашњег времена. Не само код нас.
Немачки крупни капитал је подржао Хитлера зато што је он желео реванш за пораз у Првом светским рату и обнову Рајха и његових политичких циљева 1914. (Колоније у Африци и Азији, Продор на исток и тд.) Међутим, масовна подршка коју је Хитлер имао у немачком грађанству, није последица само новца земљопоседника и крупне индустрије већ и његове левичарске, популистичке пропаганде о будућем, праведном друштву.
Помињете Италију. Мусолини је био социјалиста пре него што је постао фашиста. То је природан пут од левице ка екстремној левици. Његов политички идеал је Гарибалди, чији ''црвенокошуљаши'' су неколико деценија раније запалили Италију.
Рајх и СССР јесу заједнички напали Пољску, према споразуму Рибентроп - Молотов. Постоји чувена фотографија на којој се виде војници Вермахта и Црвене Армије како размењују цвеће и пољупце негде у источној Пољској. Стаљин је био потпуно изменађен немачким нападом на СССР јер Хитлера није сматрао за противника. Као што су западњаци подржавали Хитлера верујући да ће се окренути искључиво на Исток, тако га је Стаљин подржавао верујући да ће се окренути искључиво на Запад.
Препоруке:
0
0
15
недеља, 05 септембар 2010 16:15
Павле
Не могу да верујем да је до сада на ОДГОВОР Вери Дидановић приспело 14 (мој је 15) коментара.
Чини ми се да поједини читаоци чак и на помен имена Ђорђа и Слободана имају изузетно изражену потребу да нешто афирмативно напишу. Макар шта. Чак само браво!
Слично је и са мање афирмисаним колумнистима које појединци без икаквих посебних потреба једноставно морају да "прозову", макар у смислу:
"Прочитао сам само први пасус текста..."
и то је било довољно да....
Можда би било места да се и модератор мало укључи, поготово када коментари прерасу у препуцавања двојиве неистомишљеника.
Препоруке:
0
0
16
недеља, 05 септембар 2010 19:14
Петар
Одличан одговор. Подсећам када је реч о моралу, да је редакција "Времена" хорски оћутала избацивање карикатуристе Кораксића, Коракса из редакције. Сви новинари су ћутали.Ни речи протеста. Неки су иначе добитници награде компаније "Браћа Карић". А пуна су им уста Европе и људских права. Већ 2о година.
Препоруке:
0
0
17
недеља, 05 септембар 2010 20:10
Коњец дело краси
Можда је овако требао да звучи Ваш одговор, професоре?
Ваше злурадо наслађивање интерпретативним размимоилажењем на ономе што сте Ви настојали да (дис)квалификујете називајући га десницом, а нарочито стога што сте у уводном пасусу текста цитирали моју уздржаност поводом Антонићевог текста - слободан сам да разумем као комплимент који Ваше новинарско перо не може и не уме објаснити.
Ако и не желите бити деликатни у промовисању сопственог неразумевања српског националног питања, останите пристојни и не уживајте у напорима добронамерних када се међусобно не схватају.
У сваком случају ово је био мој одговор душебрижној госпођи захваљујући којој сам пристао да савладам лично частољубље и увереност у исправност сопствених ставова подредим разликама у виђењу ситуације које су настале након пар последњих текстова господина Антонића и Вас.
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 06 септембар 2010 02:43
Рајко Буквић
@ Plodovi gneva
Поводом: Mala (ili malo veća) ispravka istorijskih činjenica u postu gospodina "Plodovi gneva"
Joш једна мала допуна. Да ли сте чули за Тешинску област и како су је се радо дочепали Пољаци, који тада нису имали ништа против немачког комадања Чехословачке, налазећи у томе свој интерес. (Погледајте, рецимо, Википедију: through the 1938 Munich Agreement. Poland annexed the Zaolzie area around Český Těšín.)
Што се тиче Хитлеровог доласка на власт, можда нисте знали – његови главни финансијери ипак нису били немачки крупни капиталисти, већ амерички и енглески банкари. Препоручујем аутора чијих је неколико књига код нас већ преведено, конкретно: Ентони Сатон „Јудео банкари и успон Хитлера“.
Да, историју Другог светског рата још морамо да учимо. А такође и неке друге ствари, као што су рецимо десница и левица. Само ради подсећања, за оне који су заборавни: у СССР-у је после пораза Троцког (и још неких познатих бољшевика) на власти дуги низ година била десница на челу са Стаљином.
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 06 септембар 2010 09:51
брм
@ plodovi gneva
браво за први пост, што се тиче другог
"говоримо о прошлим, предглобалистичким временима, када је политичка идеологија имала значаја, за разлику од данашњег времена..."
највеће лукавство ђавола је убедити људе да не постоји...политичка идеологија данас има још већи значај него онда..а подела на десницу и левицу је још актуелнија..највеће лукавство левице је убедити људе да подела (готово архетипска - на слободне грађане, појединце - десница и делове племена, колективитета етничког расног класног како хоћете - левица)не постоји...
левичарска идеологија лимитира и најпаметније и најдобронамерније - пример су нама драги Ђорђе Вукладиновић и Слободан Антонић..
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 06 септембар 2010 12:21
DHSS-ovac
Пристанак на промену текста резолуције о Косову не би био компромис већ капитулација
Nazovite to kompromisom, kapitulacijom, kako god hocete, Srbija ocigledno se mora suociti sa realnoscu.
Vojno mi smo kapitulirali na Kosovu 99-e. Politicki dolaskom Vojislava Kostunice i 2008.godine proglasenjem nezavisnosti Kosova koju su priznale najjace zemlje sveta i najznacaniji partneri Srbije.
Tako da ni vojno, ni politicki nemamo mi vise prostora za kojekakve manevre, osim naravno guslarskih egzibicija Vuka Jeremica, koji tu postoje da bi zabavljali narodne mase i davale privid nekog nacionalnog mira. Mozda je to i dobro, ali ja sam za konkretnija i bezbolnija resenja.
Dakle, Srbija treba da povuce rezoluciju, da sedne sa evropskim i nato partnerima i dogovori se lepo oko Kosova, mozda jos uvek mozemo nesto dobiti (podela je idealna, ali nerealna i zakasnela zbog Kostunice i njegovog alter ega Jeremica). Sve ostalo je kazem egzibicija, koja ce nas skupo kostati, evrointegracija, investicija, boljeg standarda i zivota sveukupno!!!
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 06 септембар 2010 12:45
Одбрана и последњи дани
Јасан и недвосмислен одговор.Новинарка из времена не познаје оно о чему пише. Ако се већ прихватила да пише о НСПМ, требала је да се потруди и упозна начин на који сајт функционише.
Препоруке:
0
0
22
понедељак, 06 септембар 2010 13:05
брм
"десница на челу са Стаљином."
свашта човек овде прочита
Препоруке:
0
0
23
понедељак, 06 септембар 2010 15:03
Ђорђе Вукадиновић за "Коњец дело краси"
Не звучи лоше. Али, као што знамо, стил је човек и боље да се свако од нас држи свога. Захваљујем Вам на предлогу и "преводу" - а још више захваљујем то што сте, као што искрено и симпатично рекосте, показали спремност да пређете преко своје мале коментаторске сујете и незадовољства. Мислим, то јест, сигуран сам, да бисмо сви морали да учимо да прелазимо преко тога, ма колико нам то понекад лично и колективно тешко падало. У противном нам, као што то рече већ неколико коментатора, збиља нема спаса.
Препоруке:
0
0
24
понедељак, 06 септембар 2010 16:01
Милоје
Овај "дхсс-овац", против своје воље, признаде да је Србија политички поражена када је "Војислав Коштуница дошао на власт", и на ТАЈ НАЧИН ПРИЗНАДЕ ДА ЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ ШТО ЈЕ 2000. ГОДИНЕ СТАО НА ЧЕЛО НЕОДГОВОРНЕ ГРУПЕ ЗАПАДНИХ ПИОНА, У КОЈЕ НАРОД НИЈЕ ИМАО ПОВЕРЕЊА И ЗА КОЈЕ НЕ БИ ГЛАСАО ДА НИЈЕ НИЈЕ БИЛО КОШТУНИЦЕ.
НАРОД ЈЕ ТЕ ГОДИНЕ, НА ПРЕВРАТУ, ЈЕДИНО ИМАО ПОВЕРЕЊЕ У КОШТУНИЦУ. И то не доказује да је бројање гласова било регуларно, па су "демонстранти" запалили зграду Скупштинуе да би запалили гласачке листиће и тиме уништили трагове преваре народа, и утрли пут свим даљим пропадањима народа.
Препоруке:
0
0
25
понедељак, 06 септембар 2010 16:33
Рајко Буквић
@брм
"десница на челу са Стаљином."
свашта човек овде прочита
Овде може "свашта" да прочита само онај ко није друго читао. Онај ко се потрудио да мало проучи догађаје (иначе доста познате и посебно много коментарисане) ПОСЛЕ Октобарске револуције, е тај већ понешто (не све!= зна, и за њега ово није "свашта".
Препоруке:
0
0
26
понедељак, 06 септембар 2010 18:01
Mарио Калик
@ Плодови гнева
Ваши коментари су очигледно плодови гнева према левици и комунизму. А у гневу знају да се превиде неке битне чињенице. Пошто се већ на њих позивамо треба их истаћи.
Потпуно сте у праву, битно је које симболе, идеологију и политички програм неки покрет има. Нацистички симбол је ЦРНИ КУКАСТИ КРСТ, а не црвена звезда петокрака (црвени део заставе овде има сасвим небитну улогу). Идеологија је АНТИЕГАЛИТАРНА (германска национално-расна доминација над остатком света). Из овога је следио политички програм: УНИШТЕЊЕ "нижих" раса и левог политичког спектра: комуниста, социјалдемократа, синдиката итд.
Наспрам ове суштине, пуно име наци-партије је само празно слово на папиру. Чак и њен симбол, узет сам за себе, заводи на криви траг; он би сугерисао неку дубљу везу нацизма и, рецимо, хиндуизма или будизма (код којих се свастика обилато користи), што је бесмислено колико и сродност нацизма са комунизмом. Колико је ова партија заиста била социјалистичка и радничка говори чињеница да су радници чинили свега једну трећину њеног чланства (мањи део заведен национализмом у време економске кризе). Већина радника је препознала обману у имену наци-партије. Да је њена пропаганда заиста била у корист радника, не би је финансирао немачки крупни капитал, а радници би јој далеко више прилазили. Зато учење о надмоћној класи нема никакве везе са учењем о надмоћној раси. Победа радничке класе је победа већине над мањином, а не мањине над већином (као у нацизму), и у социјалистичкој идеологији представља само нужну ПРЕЛАЗНУ фазу ка комунизму, БЕСКЛАСНОМ друштву. Радничка класа стога овде има за крајњи циљ да УКИНЕ себе као класу и тиме сваку класну владавину, стварајући друштво универзалне једнакости међу људима, док је у нацизму супротно, циљ је ТРАЈНО успостављање владавине једне расе (нације) над другима.
А што се тиче Другог светског рата, њему ПРЕТХОДИ немачко присвајање Аустрије и делова Чехословачке (Судети). Енглеска и Француска су ово мирно посматрале...
Препоруке:
0
0
27
понедељак, 06 септембар 2010 18:27
Марио Калик
@ Плодови гнева
Чак су потписале Минхенски споразум са Немачком којим се признаје њено право на Судете. У КАСНИЈЕМ току Другог светског рата дошло је до УЈЕДИЊЕЊА западних сила и СССР-а против Немачке. На конференцијама у Техерани и на Јалти могли смо видети њихове лидере како срдачно разговарају и сликају се. Постоје многе фотографије на којима се види како западни и војници Црвене армије размењују пољупце и цвеће. Када бисмо из ових чињеница, које сте испустили из вида, следећи вашу логику, закључивали о идеологијама, могли бисмо да тврдимо да су нацизам и либерална демократија, односно либерална демократија и комунизам, међусобно веома слични, ништа мање него нацизам и комунизам. Тада би све било слично једно другом, и дошло би до потпуне идеолошке збрке.
На срећу није тако. У контексту догађаја пре, током и после Другог светског рата, дошло је до успостављања привремених тактичких савеза једних против других. Међутим, идеологије су изнад тога и имају трајнији карактер. Уосталом, с обзиром на значај Источног фронта (много већи од Западног) за ток рата, и кључну улогу СССР-а у победи над нацизмом, тешко да се ту може говорити о некој блискости нацизма и комунизма. Пре би се могло рећи да су, све до почетка краја Трећег рајха након великих пораза на Источном фронту, водеће западне силе, САД и Велика Британија, више играле на карту антикомунизма него антифашизма (као и пре рата). И да су тиме биле ближе Немачкој, него Немачка или оне СССР-у...
А што се тиче Мусолинија, бројни су случајеви идеолошких конверзија. Св. Павле нпр. био је прво прогонитељ хришћана да би после постао његов водећи мисионар. Да ли бисте рекли да је ширење хришћанства логичан наставак сузбијања хришћанства?! Такође, у Шпанском грађанском рату јединица "Гарибалди", састављена од одбеглих Италијана, учествовала је на страни републиканаца у победи над италијанским фашистима у бици код Гвадалахаре. Мусолини је киптео од беса. Црвено и црно ипак се не може изједначити...
Препоруке:
0
0
28
понедељак, 06 септембар 2010 19:42
DHSS-ovac
@Miloje
Mislio sam na period dok je Kostunica postao premijer (od 2004. do 2008.godine). A i njegov period dok je bio predsednik sumorne tvorevine SRJ bio je obelezen sabotazama i diverzijama protiv pokojnog premijera Djindjica, jedinog istonskog reformatora i drzavnika u Srbiji. Kostunica je alter-ego Milosevica u to nema sumnje, trebalo mu je 8 godina da se seti Kosova i to samo onda za vreme miting, cinjenica da dotad nije nista uradio, cak u mnogome pogorsao stvari.
Priznajem da je Kostunica epic fail, no 2000.godine bio je manja steta od Milosevica, ali uspeli smo i njega da skinemo 2008.godine. Njegov naslednik ce najverovatnije biti Tomislav Nikolic, opredelio se za EU i Nato, sto je dobro, a vec ima naznaka i da je znacajno popustio po pitanju Kosova. Moj prvi pik bi bio Ceda, ali posto je to nerealno mislim da ce Nikolic i Vucic biti odlicno resenje za narednih 5-6 godina evroatlanskih integracija!!!
Препоруке:
0
0
29
понедељак, 06 септембар 2010 21:28
Милоје
А зашто нисте мислили на Коштуницу на челу „ДОС“-а 2000. године??? Зато што вам је Коштуница требао да преварите народ, да се попнете на грбачу народа и да га јашете и претварате у робље туђина, под лицемерним и циничним изговорима, а у суштини да задовољите похлепу и патолошку страст владајућих група БОМБАРДЕРСКОГ ЗАПАДА, а и ви уз њих да се обогатите, а народ нека пропада. Коштуница је био најпоштенији у тој групи „ДОС“-а, у којој је било и данас има неморалних људи и лопужа, укључујући и оне који не припадају српској нацији а о Србима мисле баш као што мисле највећи српски непријатељи, мисле и чине. Немојте овде „моралисати“ о „БРАТСТВУ И ЈЕДИНСТВУ“, уместо тога одредите се према томе какве су државе створене на простору бивше СФРЈ.
Вама је Коштуница дежурни кривац, штета што не можете да га сатанизујете као Милошевића, што ваши западни ментори немају такве прилике за то. Коштуница је правио неке грешке, АЛИ НЕ ОНЕ по којима га ви „заљубљеници“ Еуропе осуђујете.
Зоран Ђинђић је правио грешке у корист Запада а на штету Срба и Србије да би дошао на власт. И када је дошао на власт показао је велику способност али не и принципијелност, био је изванредан манипулант, инелигентан а ипак је чинио недопустиве пропусте, и оно што је позитивно, позитивно са закашњењем, схватио је да је НАТО Запад скуп „разбојника“ (ова реч је Зоранова), и почео да се бори за легитимна права Срба и Србије. Његов последњи интервју апсолутно је супротан ономе што данашња власт чини у Србији, дакле, његов инервју је одличан. Зато су га „демократи“ са НАТО Запада и убили, организовали убиство и то убиство реализовали[/b]. Халабуке, таламбаси са свих медија уз коришћење и ЗЛОУПОТРЕБУ свих државних институција, да се убиство припише неким лицима са самосталним деловањем у Србији, САМО је наставак лицемерја и бандитизма оних који су бомбардовали Србе и Србију и који су убили Зорана Ђинђића.
Препоруке:
0
0
30
понедељак, 06 септембар 2010 21:32
Милоје
Овде да „уз пут“ подсетим да је Запад ликвидирао, хапсио и сатанизовао сваког српског лидера или истакнутог српског интелектуалца који је бранио права Срба и Србије, да набројим неке: Грофа Ђорђа Бранковића, кога је у тамници до смрти држала Аустрија; Карађорђа Петровића (Запад је био на страни Турске), Михаила Обреновића; Светозара Милетића; Александра Карађорђевића; Милана Стојадиновића; Дражу Михаиловића; Слободана Милошевића; Зорана Ђинђића; Војислава Шешеља; Радована Караџића. У овоме низу сатанизован је Војислав Коштуница и онемогућен да буде на политичкој сцени, а да је био истрајнији када је био на функцији, и њега би Запад ликвидирао, и наравно исконструисао лажи за варање народа, лажи за прикривање истине.
Што се тиче Т. Николића, ви потврђујете да је он узданица НАТО Запада, а тиме и признајете да Запад намеће изабранике власти у Србији, по добро разрађеном моћном систему, који нам је добро познат. Први пут чујем да се Николић определио за НАТО. Надам се, ми слободни људи поробљене Србије ћемо се борити за то, да Николић и Вучић неће доћи на власт у Србији, него ће доћи они који ће показати одговорност и достојанство много више него што су то до сада показали ови или они „ДОС“-овци. Србији НИЈЕ место у злочиначкој, агресивно-империјалној, војној организацији НАТО. Србији и Србима је потребна, прво, слобода, а онда истинска правна демократија, истински правна држава.
Препоруке:
0
0
31
уторак, 07 септембар 2010 00:38
Плодови гнева
@
Верујем да је увек добро размењивати различита мишљења. ''Коментари на моје коментаре'' за мене су инспиративни. Даље коментарисање превазилази смисао овог виртуелног форума. Хвала вам.
''Плодови гнева'' је наслов једне књиге коју сам, као тинејџер (дакле, давно), прочитао.
Препоруке:
0
0
32
уторак, 07 септембар 2010 10:26
Озрен
Тако је Ђорђе! Пуна подршка од нас млађих.
Подршка НСПМ-у расте из дана у дан, слободна мисао је једина ствар која "нема алтернативу".
Ви сте једина светла тачка на мрачном медијском небу Србије, једини глас разума, правде и поноса.
Наше снаге јачају сваким новим даном, не брините ништа за будућност.
Млади српски интелектуалац.
Препоруке:
0
0
33
уторак, 07 септембар 2010 12:24
Мирослав Ђукић
Не знам, стварно, ко је госпођа Вера Д. која је својим текстом заслужила да јој г. Ђорђе Вукадиновић оволико опширно отпише? Признајем, а за овај мој грех незнања који исповедам сам спреман и да смерно чучим на кукурузу - ја никада до сада нисам чуо за госпођу Веру Д.! Судите ме, казните ме, признајем своје незнање!
Шалу на страну, ово је добар повод да се, опет, осврнемо на традиционалну (од француске револуције) поделу политичке сцене на: "леву" и "десну" (неко им додаје и: "центар"). При томе, "лева" страна би била, као, "напредна", а "десна" би била, као, "назадна", "ретроградна", "конзервативна" (и да, што не рећи, и: "фашистичка"). Питам се, шта уопште данас значи бити - "левичар" или "десничар"? Је ли Чеда, на пример, "левичар"? Уклапа ли се он у онај афоризам (Алека Марјана, мислим):
"У шумици (Дедињу, примедба моја) - ливада,
на ливади - вила,
пред вилом - "мерцедес" (или џип, свеједно),
у "мерцедесу"(Џипу) - друг,
у другу срце - које куца за радничку класу"!?
Препоруке:
0
0
34
уторак, 07 септембар 2010 15:36
pitanje
Rasprava je krenula u pravcu debate o sistematskom brkanju pojmova "levica" i "desnica", što jeste važna tema. Ali da li je moguće da niko od komentatora nije uočio ovu, uzgrednu, ali, rekao bih, suštinsku stvar u ovom odgovoru g. Vukadinovića?
Истини за вољу, Ви ту – барем овај пут – заиста ништа нисте криви, већ један политички и психолошки колоплет који се тиче, делом, нашег пословичног менталитета, а делом, бојим се, преданог рада појединих „информативних“ и интересних групација.
.jpg)
Морам дотичну критичарку упознати бар са две битне „ствари“:
1) Морала би критичарка да дефинише појмове „десно“ и „лево“, и, када то покуша, видеће да се налази у магли појмова који нису до краја (потпуно јасно) дефинисани, и нарочито у магли појмова који нису доследно употребљени.
2) И ја сам један од многих, ја верујем да чинимо већину у Србији и већину у корпусу српског народа, који би морао доћи под удар промене свести сличних „активиста“ а у функцији прихватања фразетина из арсенала пропаганде ЛАЖНИХ демократских „вредности“. Примена тих вредности „демократског Запада“ претворила се, у последњих 20 година, у невиђени ТЕРОР НАД СРПСКИМ НАРОДОМ НА СВИМ ПРОСТОРИМА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. По окриљем тих „вредности“ Србима је одузето право на одбрану, право на државу, право на своју имовину и право на право. Резултати су видљиви на просторима Хрватске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије. Дејство тих „вредности“ ми трпимо и у срцу Србије, ево и кроз дејство оваквих „активиста“.
Госодине Вукадиновићу, немојте се уопште бранити од тог што Вас сврставају на десну страну. То је добро. С десне стране Господа су праведници, а с леве непомјаник и његове слуге. Са леве стране долазе напади.
Свако добро Вам желим, и наставите још жустрије и ефикасније. Готово је. Нема више времена за рукавице
Издвајам овај део као изванредан:
"Чини ми се да је та одредница уз НСПМ више последица једне карактеристичне замене теза (камо среће да је једина!) по којој се сваки интелектуални и политички став који води рачуна о држави и заштити елементарних националних интереса аутоматски проглашава за „десничарски“, док се „левица“ идентификује са једним апстрактно-грађанским и анационалним политичким ставом, што је подела која не може издржати иоле озбиљнију теоријску и политичку анализу. Тако долазимо у апсурдну ситуацију да, на пример, и следбеници и критичари ЛДП доживљавају као „леву“, а некадашњи СПС као „десну“ странку"
То је оно што нам треба, а чега има тек у траговима, просвећивање јавне сцене, развејавање драстичне идеолошке магле и конфузије која је завладала јавним дискурсом, разоткривање уврежених клишеа и стереотипа као најобичнијих бесмислица итд. Баш тако, ЛДП-овци себе у потпуном бунилу разумеју као левицу, а онда већина њихових критичара, уместо да јавности укаже на ово бунило, и демаскира их као обичне (нео)либералне десничаре, веома склоне социјалном фашизму, почиње да бунца заједно са њима. И да оптужују левицу као такву за оно што (зло)чини несрећни ЛДП. Ако већ знамо колико су суманути, како можемо да им верујемо кад за себе кажу да су левичари. То ми никако није јасно. Будимо бар ми присебни ако они већ нису...
Radi ilustracije - posebno u baltičkim zemljama nacizam odnosno kako ga se danas za razliku od "maticnog" pokreta naziva - neonacizam, u tim zemljama je uhvatio duboke korjene. A jer se tamošnji neonacisti, valjda u "nedostatku" drugih manjina - Roma ili Jevreja likvidiranih u 2. Svj. ratu od baltičkih nacističkih kolabolatera, inače masovna pojava u tamošnjim društvima tokom 2. Svj. rata.
Današnjim masovnim desničarskim pokretima u tim bivšim republikama Sovjetskog saveza pruža idealnu atmosferu tolerisanje neonacizma od tamošnjih vlasti, ali i od Brisela i Vasingtona. Tako da svoj rasizam i mržnju protiv drugih naroda i religija, iskaljuju nekažnjeno na ruskom dijelu stanovništva. A ruske mladiće i djevojke kada se usude da javno demonstriraju za prava svoje zajednice, naziva se u tamosnjim medijima "fašistima", "nacionalistima" i sličnim epitetima koji se u svjetskim centrima moći zapadne orijentacije odnosno njihovim satelitima i kandidatima, a kako se vidi več odavna i u Srbiji, prišivaju pokretima koji ne odgovaraju ni Briselu niti, na pr. Beogradu.
Sa druge strane, u SR Njemačkoj, koljevki orginalnog nacizma, neonacisti se verbalno osuđuju. Ali istovremeno sa njima na lokalnim opštinškim nivoima koalicije obrazuju. Dok se koalicija sa Levim, donedavno pod vođstvom Oskara Lafontena (O.L. je onaj njemački ministar što napustio Šrederovu vladu zbog bombarovanja Srbije) odbija iako u Bundestagu (savezni parlament) LEVI zastupljeni sa 12 posto biraökog tjela.
Уобичајено се сматра да је политички екстремизам Хитлерових нациста десни екстремизам најгорег облика. Чињенице су следеће:
Пун назив Хитлерове странке је НационалСОЦИЈАЛИСТИЧКА партија РАДНИКА Немачке (NSDAP). Дакле, то је била једна левичарска и лабуристичка странка, односно левичарски популистички покрет. Симбол те странке и њихове Немачке је ЦРВЕНА застава, у чијој средини се налази, не петокрака звезда, већ кукасти крст. Наравно, не треба сметнути са ума да Хитлер никада не би дошао на власт без политичке подршке немачких конзервативаца чије је политичке идеје из времена пре Првог светског рата преузео, али то је друго питање.
Други светски рат почиње ЗАЈЕДНИЧКИМ нападом Хитлерове Немачке и Стаљиновог Совјетског савеза на Пољску.
Идеја о надмоћној РАСИ је логички веома блиска идеји о надмоћној КЛАСИ.
Израшће трска, направиће се свирала.
Neulazeci u razlog (rasprava o netacnostima iznetim u clanku novinarke Vremena) korisno je da ste imali povod da ponovite sve svoje stavove o mogucnosti povlacenja rezolucije UN ,koji su od neprocenjive vrednosti za razumevanje katastrofalne politike nase vlasti. Neverujem, ali mozda se pokrene nesto u nasem anesteziranom narodu, pa se usprotivi politici ponizavanja i ulagivanja beskrupuloznim belosvetskim politicarima. Nevidim sta mozemo da izgubimo dovodeci ih ,ocigledno, u nepriliku koju im pomenuta rezolucija predstavlja. Mozda konacno primete da i mi Srbi imamo neka svoja prava ,i da smo ih svesni, sto dosad nije bio slucaj!
Bruka i sramota.
- Apsolutno je nebitno kako se formalno zove neka politička stranka/pokret (imate više nego dobre primere i kod nas) već suštinski smer njihove politke/delovanja. Nacisti su dakle došli na vlast uz direktnu podršku Nemačkog krupunog kapitala zabrinutog za vlasiništvo nad istim, u slučaju jačanja komunizma/socijalizma. Imate sličan primer domaćih tajkuna, koji radi očuvanja svojih napljačkanih blaga, finansiraju domaće stranke, da se slučajano ne bi pojavio neko ko bi taj kapital doveo u pitanje (u katoličkoj Italiji,Španiji i Portugaliji fašisti su došli(i ostajali) na vlast uz pomoć Katločke crkve i krupnih kapitalista)
- Drugo- svetski rat je počeo napadom Nemačke na Poljsku a ne "zajedničim napadom Nemačke i Staljinovog SSSR na Poljsku". Crvena Armija je ušla u Poljsku tek dobrih 15 dana posle početka rata. Inače da nije ušla, Hitler bi bio dobih 500km bliže Moskvi, i na domak Lenjigrada, jer bi baltičke države ušle u Nemačku zonu. Tj mi ovo ili ne bi smo danas pisali, ili bi smo možda pisali na Nemačkom. Da ne navodim da je taj deo Poljske koji je SSSR "okupirao" bio naseljen većinskim ukrajinskim i beloruskim stanovništvom, koje je jadna mala Polskka okupirala koristeći gradjanski rat u Rusiji 1917-1921. Takodje, jadna mala Poljska je okupirala i današnji glavni grad Litvanije, kao i zajedno sa Hitlerom učestovala u deobi Čehoslovačke , otkinuvši par okruga za sebe.
Никоме није јасно шта смерате, али чим сте оволико испровоцирали реакцију, биће занимљиво гледати надаље.
Битно је како се зове политички покрет и које симболе, идеологију и политички програм има. Иначе, ништа није битно. Да се разумемо, говоримо о прошлим, предглобалистичким временима, када је политичка идеологија имала значаја, за разлику од данашњег времена. Не само код нас.
Немачки крупни капитал је подржао Хитлера зато што је он желео реванш за пораз у Првом светским рату и обнову Рајха и његових политичких циљева 1914. (Колоније у Африци и Азији, Продор на исток и тд.) Међутим, масовна подршка коју је Хитлер имао у немачком грађанству, није последица само новца земљопоседника и крупне индустрије већ и његове левичарске, популистичке пропаганде о будућем, праведном друштву.
Помињете Италију. Мусолини је био социјалиста пре него што је постао фашиста. То је природан пут од левице ка екстремној левици. Његов политички идеал је Гарибалди, чији ''црвенокошуљаши'' су неколико деценија раније запалили Италију.
Рајх и СССР јесу заједнички напали Пољску, према споразуму Рибентроп - Молотов. Постоји чувена фотографија на којој се виде војници Вермахта и Црвене Армије како размењују цвеће и пољупце негде у источној Пољској. Стаљин је био потпуно изменађен немачким нападом на СССР јер Хитлера није сматрао за противника. Као што су западњаци подржавали Хитлера верујући да ће се окренути искључиво на Исток, тако га је Стаљин подржавао верујући да ће се окренути искључиво на Запад.
Чини ми се да поједини читаоци чак и на помен имена Ђорђа и Слободана имају изузетно изражену потребу да нешто афирмативно напишу. Макар шта. Чак само браво!
Слично је и са мање афирмисаним колумнистима које појединци без икаквих посебних потреба једноставно морају да "прозову", макар у смислу:
Можда би било места да се и модератор мало укључи, поготово када коментари прерасу у препуцавања двојиве неистомишљеника.
Ако и не желите бити деликатни у промовисању сопственог неразумевања српског националног питања, останите пристојни и не уживајте у напорима добронамерних када се међусобно не схватају.
У сваком случају ово је био мој одговор душебрижној госпођи захваљујући којој сам пристао да савладам лично частољубље и увереност у исправност сопствених ставова подредим разликама у виђењу ситуације које су настале након пар последњих текстова господина Антонића и Вас.
Поводом: Mala (ili malo veća) ispravka istorijskih činjenica u postu gospodina "Plodovi gneva"
Joш једна мала допуна. Да ли сте чули за Тешинску област и како су је се радо дочепали Пољаци, који тада нису имали ништа против немачког комадања Чехословачке, налазећи у томе свој интерес. (Погледајте, рецимо, Википедију: through the 1938 Munich Agreement. Poland annexed the Zaolzie area around Český Těšín.)
Што се тиче Хитлеровог доласка на власт, можда нисте знали – његови главни финансијери ипак нису били немачки крупни капиталисти, већ амерички и енглески банкари. Препоручујем аутора чијих је неколико књига код нас већ преведено, конкретно: Ентони Сатон „Јудео банкари и успон Хитлера“.
Да, историју Другог светског рата још морамо да учимо. А такође и неке друге ствари, као што су рецимо десница и левица. Само ради подсећања, за оне који су заборавни: у СССР-у је после пораза Троцког (и још неких познатих бољшевика) на власти дуги низ година била десница на челу са Стаљином.
браво за први пост, што се тиче другог
"говоримо о прошлим, предглобалистичким временима, када је политичка идеологија имала значаја, за разлику од данашњег времена..."
највеће лукавство ђавола је убедити људе да не постоји...политичка идеологија данас има још већи значај него онда..а подела на десницу и левицу је још актуелнија..највеће лукавство левице је убедити људе да подела (готово архетипска - на слободне грађане, појединце - десница и делове племена, колективитета етничког расног класног како хоћете - левица)не постоји...
левичарска идеологија лимитира и најпаметније и најдобронамерније - пример су нама драги Ђорђе Вукладиновић и Слободан Антонић..
Nazovite to kompromisom, kapitulacijom, kako god hocete, Srbija ocigledno se mora suociti sa realnoscu.
Vojno mi smo kapitulirali na Kosovu 99-e. Politicki dolaskom Vojislava Kostunice i 2008.godine proglasenjem nezavisnosti Kosova koju su priznale najjace zemlje sveta i najznacaniji partneri Srbije.
Tako da ni vojno, ni politicki nemamo mi vise prostora za kojekakve manevre, osim naravno guslarskih egzibicija Vuka Jeremica, koji tu postoje da bi zabavljali narodne mase i davale privid nekog nacionalnog mira. Mozda je to i dobro, ali ja sam za konkretnija i bezbolnija resenja.
Dakle, Srbija treba da povuce rezoluciju, da sedne sa evropskim i nato partnerima i dogovori se lepo oko Kosova, mozda jos uvek mozemo nesto dobiti (podela je idealna, ali nerealna i zakasnela zbog Kostunice i njegovog alter ega Jeremica). Sve ostalo je kazem egzibicija, koja ce nas skupo kostati, evrointegracija, investicija, boljeg standarda i zivota sveukupno!!!
свашта човек овде прочита
НАРОД ЈЕ ТЕ ГОДИНЕ, НА ПРЕВРАТУ, ЈЕДИНО ИМАО ПОВЕРЕЊЕ У КОШТУНИЦУ. И то не доказује да је бројање гласова било регуларно, па су "демонстранти" запалили зграду Скупштинуе да би запалили гласачке листиће и тиме уништили трагове преваре народа, и утрли пут свим даљим пропадањима народа.
"десница на челу са Стаљином."
свашта човек овде прочита
Овде може "свашта" да прочита само онај ко није друго читао. Онај ко се потрудио да мало проучи догађаје (иначе доста познате и посебно много коментарисане) ПОСЛЕ Октобарске револуције, е тај већ понешто (не све!= зна, и за њега ово није "свашта".
Ваши коментари су очигледно плодови гнева према левици и комунизму. А у гневу знају да се превиде неке битне чињенице. Пошто се већ на њих позивамо треба их истаћи.
Потпуно сте у праву, битно је које симболе, идеологију и политички програм неки покрет има. Нацистички симбол је ЦРНИ КУКАСТИ КРСТ, а не црвена звезда петокрака (црвени део заставе овде има сасвим небитну улогу). Идеологија је АНТИЕГАЛИТАРНА (германска национално-расна доминација над остатком света). Из овога је следио политички програм: УНИШТЕЊЕ "нижих" раса и левог политичког спектра: комуниста, социјалдемократа, синдиката итд.
Наспрам ове суштине, пуно име наци-партије је само празно слово на папиру. Чак и њен симбол, узет сам за себе, заводи на криви траг; он би сугерисао неку дубљу везу нацизма и, рецимо, хиндуизма или будизма (код којих се свастика обилато користи), што је бесмислено колико и сродност нацизма са комунизмом. Колико је ова партија заиста била социјалистичка и радничка говори чињеница да су радници чинили свега једну трећину њеног чланства (мањи део заведен национализмом у време економске кризе). Већина радника је препознала обману у имену наци-партије. Да је њена пропаганда заиста била у корист радника, не би је финансирао немачки крупни капитал, а радници би јој далеко више прилазили. Зато учење о надмоћној класи нема никакве везе са учењем о надмоћној раси. Победа радничке класе је победа већине над мањином, а не мањине над већином (као у нацизму), и у социјалистичкој идеологији представља само нужну ПРЕЛАЗНУ фазу ка комунизму, БЕСКЛАСНОМ друштву. Радничка класа стога овде има за крајњи циљ да УКИНЕ себе као класу и тиме сваку класну владавину, стварајући друштво универзалне једнакости међу људима, док је у нацизму супротно, циљ је ТРАЈНО успостављање владавине једне расе (нације) над другима.
А што се тиче Другог светског рата, њему ПРЕТХОДИ немачко присвајање Аустрије и делова Чехословачке (Судети). Енглеска и Француска су ово мирно посматрале...
Чак су потписале Минхенски споразум са Немачком којим се признаје њено право на Судете. У КАСНИЈЕМ току Другог светског рата дошло је до УЈЕДИЊЕЊА западних сила и СССР-а против Немачке. На конференцијама у Техерани и на Јалти могли смо видети њихове лидере како срдачно разговарају и сликају се. Постоје многе фотографије на којима се види како западни и војници Црвене армије размењују пољупце и цвеће. Када бисмо из ових чињеница, које сте испустили из вида, следећи вашу логику, закључивали о идеологијама, могли бисмо да тврдимо да су нацизам и либерална демократија, односно либерална демократија и комунизам, међусобно веома слични, ништа мање него нацизам и комунизам. Тада би све било слично једно другом, и дошло би до потпуне идеолошке збрке.
На срећу није тако. У контексту догађаја пре, током и после Другог светског рата, дошло је до успостављања привремених тактичких савеза једних против других. Међутим, идеологије су изнад тога и имају трајнији карактер. Уосталом, с обзиром на значај Источног фронта (много већи од Западног) за ток рата, и кључну улогу СССР-а у победи над нацизмом, тешко да се ту може говорити о некој блискости нацизма и комунизма. Пре би се могло рећи да су, све до почетка краја Трећег рајха након великих пораза на Источном фронту, водеће западне силе, САД и Велика Британија, више играле на карту антикомунизма него антифашизма (као и пре рата). И да су тиме биле ближе Немачкој, него Немачка или оне СССР-у...
А што се тиче Мусолинија, бројни су случајеви идеолошких конверзија. Св. Павле нпр. био је прво прогонитељ хришћана да би после постао његов водећи мисионар. Да ли бисте рекли да је ширење хришћанства логичан наставак сузбијања хришћанства?! Такође, у Шпанском грађанском рату јединица "Гарибалди", састављена од одбеглих Италијана, учествовала је на страни републиканаца у победи над италијанским фашистима у бици код Гвадалахаре. Мусолини је киптео од беса. Црвено и црно ипак се не може изједначити...
Mislio sam na period dok je Kostunica postao premijer (od 2004. do 2008.godine). A i njegov period dok je bio predsednik sumorne tvorevine SRJ bio je obelezen sabotazama i diverzijama protiv pokojnog premijera Djindjica, jedinog istonskog reformatora i drzavnika u Srbiji. Kostunica je alter-ego Milosevica u to nema sumnje, trebalo mu je 8 godina da se seti Kosova i to samo onda za vreme miting, cinjenica da dotad nije nista uradio, cak u mnogome pogorsao stvari.
Priznajem da je Kostunica epic fail, no 2000.godine bio je manja steta od Milosevica, ali uspeli smo i njega da skinemo 2008.godine. Njegov naslednik ce najverovatnije biti Tomislav Nikolic, opredelio se za EU i Nato, sto je dobro, a vec ima naznaka i da je znacajno popustio po pitanju Kosova. Moj prvi pik bi bio Ceda, ali posto je to nerealno mislim da ce Nikolic i Vucic biti odlicno resenje za narednih 5-6 godina evroatlanskih integracija!!!
Коштуница је био најпоштенији у тој групи „ДОС“-а, у којој је било и данас има неморалних људи и лопужа, укључујући и оне који не припадају српској нацији а о Србима мисле баш као што мисле највећи српски непријатељи, мисле и чине. Немојте овде „моралисати“ о „БРАТСТВУ И ЈЕДИНСТВУ“, уместо тога одредите се према томе какве су државе створене на простору бивше СФРЈ.
Вама је Коштуница дежурни кривац, штета што не можете да га сатанизујете као Милошевића, што ваши западни ментори немају такве прилике за то. Коштуница је правио неке грешке, АЛИ НЕ ОНЕ по којима га ви „заљубљеници“ Еуропе осуђујете.
Зоран Ђинђић је правио грешке у корист Запада а на штету Срба и Србије да би дошао на власт. И када је дошао на власт показао је велику способност али не и принципијелност, био је изванредан манипулант, инелигентан а ипак је чинио недопустиве пропусте, и оно што је позитивно, позитивно са закашњењем, схватио је да је НАТО Запад скуп „разбојника“ (ова реч је Зоранова), и почео да се бори за легитимна права Срба и Србије. Његов последњи интервју апсолутно је супротан ономе што данашња власт чини у Србији, дакле, његов инервју је одличан. Зато су га „демократи“ са НАТО Запада и убили, организовали убиство и то убиство реализовали[/b]. Халабуке, таламбаси са свих медија уз коришћење и ЗЛОУПОТРЕБУ свих државних институција, да се убиство припише неким лицима са самосталним деловањем у Србији, САМО је наставак лицемерја и бандитизма оних који су бомбардовали Србе и Србију и који су убили Зорана Ђинђића.
Што се тиче Т. Николића, ви потврђујете да је он узданица НАТО Запада, а тиме и признајете да Запад намеће изабранике власти у Србији, по добро разрађеном моћном систему, који нам је добро познат. Први пут чујем да се Николић определио за НАТО. Надам се, ми слободни људи поробљене Србије ћемо се борити за то, да Николић и Вучић неће доћи на власт у Србији, него ће доћи они који ће показати одговорност и достојанство много више него што су то до сада показали ови или они „ДОС“-овци. Србији НИЈЕ место у злочиначкој, агресивно-империјалној, војној организацији НАТО. Србији и Србима је потребна, прво, слобода, а онда истинска правна демократија, истински правна држава.
Верујем да је увек добро размењивати различита мишљења. ''Коментари на моје коментаре'' за мене су инспиративни. Даље коментарисање превазилази смисао овог виртуелног форума. Хвала вам.
''Плодови гнева'' је наслов једне књиге коју сам, као тинејџер (дакле, давно), прочитао.
Подршка НСПМ-у расте из дана у дан, слободна мисао је једина ствар која "нема алтернативу".
Ви сте једина светла тачка на мрачном медијском небу Србије, једини глас разума, правде и поноса.
Наше снаге јачају сваким новим даном, не брините ништа за будућност.
Млади српски интелектуалац.
Шалу на страну, ово је добар повод да се, опет, осврнемо на традиционалну (од француске револуције) поделу политичке сцене на: "леву" и "десну" (неко им додаје и: "центар"). При томе, "лева" страна би била, као, "напредна", а "десна" би била, као, "назадна", "ретроградна", "конзервативна" (и да, што не рећи, и: "фашистичка"). Питам се, шта уопште данас значи бити - "левичар" или "десничар"? Је ли Чеда, на пример, "левичар"? Уклапа ли се он у онај афоризам (Алека Марјана, мислим):
"У шумици (Дедињу, примедба моја) - ливада,
на ливади - вила,
пред вилом - "мерцедес" (или џип, свеједно),
у "мерцедесу"(Џипу) - друг,
у другу срце - које куца за радничку класу"!?
Истини за вољу, Ви ту – барем овај пут – заиста ништа нисте криви, већ један политички и психолошки колоплет који се тиче, делом, нашег пословичног менталитета, а делом, бојим се, преданог рада појединих „информативних“ и интересних групација.
Поздрав!